Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[bradilko]

2 minutes ago, Anduril said:

 

Ne znam kako si dosao od mojeg "pored Rusa zrtvovali su se i drugi", do "Rusi nisu podneli najveci teret".

Naravno da su podneli najveci teret i naravno da su to mnogi autori (cesto ne ozbiljni istoricari) na zapadu umanjivali usled Hladnog rata, ali ta vremena su prosla.

Podaci su tu, niko ozbiljan ih ne spori, a problem je vise kada se sovjetski teret proglasava za ruski, ili kada se u potpunosti precutkuju sovjetski zlocini kao da je to moralo zbog nacisticke napasti.

To ne cini samo namenski, on je nebitan, bitno je da se to cini u danasnjem Kremlju (namerno ne kazem Rusiji) koji sebe cesto vide kao naslednike sovjetskog i veliko-ruskog imperijalizma gde su susedni narodi buranija za potkusurivanje. I to se tako dalje uci pa sve do sledece runde ratova po komsiluku.

Uostalom, moderno veliko-srpstvo funkcionise slicno - mi smo podneli najveci teret (i kao cetnici 41. i kao partizani kasnije), svi drugi su bili ili ustase ili balije i manje vise nebitni.

Ruska prica je samo mnogo veca i dominantnija - zato Putin stalno i pominje Milosevica, Kosovo i raspad SFRJ.

dobro ali niko ovde ne radi za vladu rusije.

žrtvometrija i izvedena prava iz nje je naglašena danas kod mnogih naroda, izdvojio bih poljsku..

ne verujem da ovde bilo ko promoviše ruski režim. jasan je i skoro ubitačan uticaj istog na našu političku zbilju.

a što se tiče rata, sovjeti su najpre rusi. nećemo se valda raspravljati oko toga? 

 

[Anduril]

8 minutes ago, bradilko said:

dobro ali niko ovde ne radi za vladu rusije.

žrtvometrija i izvedena prava iz nje je naglašena danas kod mnogih naroda, izdvojio bih poljsku..

ne verujem da ovde bilo ko promoviše ruski režim. jasan je i skoro ubitačan uticaj istog na našu političku zbilju.

a što se tiče rata, sovjeti su najpre rusi. nećemo se valda raspravljati oko toga? 

 

 

Eto, zasto mora da se ponavlja - polovina Sovjeta nisu bili Rusi, posebno ne zrtve o kojima govorimo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_the_Soviet_Union#Nationality

 

[Pečorin]

Zavisi da li pricamo o vojnim zrtvama SSSR (Rusi oko 2/3 svih poginulih) ili civilnim (Rusi oko 1/2 )

[pajo]

Rusija jeste pravna naslednica SSSR. Rusija je preuzela obaveze i zasluge SSSR. Sto nije slucaj sa Jugoslavijom i njenim naslednicama.

Kao primer mogu navesti vracanje duga SSSR koji je Rusija preuzela sto znaju sve zemlje nekadasnje Jugoslavije jer smo naplacivali klirinski dug nastao u SSSR od Rusije a ne od drugih drzava nastalih raspadom SSSR.

 

Sto se tice zrtava, 2/3 vojnih zrtava Crvene armije, oko 5.7 miliona, su bili Rusi.

Kod civilnih zrtava je prica komplikovanija jer su Belorusija, Ukrajina, Moldavija i danasnja zapadna Rusija strahovito stradale. Samo u Lenjingradu i okolini 1-2 miliona mrtvih od posledica rata. Belorusija mislim 25-30% populacije je nastradalo od posledica rata.

Tu bi moralo da se ulazi ko se kako izjasnjavao.

 

Ono sto se zna, da su zapadni krajevi SSSR i Rusije, strasno stradali.

Pre rata, 1941, je SSSR imao oko 195 miliona ljudi, da bi 1946 imao 170 miliona. Posto je tadasnji prirodni prirastaj bio pozitivan to znaci da je ratu stradalo preko 25 miliona ljudi, uglavnom na prostoru danasnje evropske Rusije, Ukrajine i Belorusije.

[pajo]

Ovo su strasne brojke.

Da bi ih uporedio sa SAD. Prema podacima sve americke zrvte ratova u kojima su SAD ucestvovale od nezavisnosti 1789 do danas iznosi ukupno oko 3 miliona, to ukljucujuci Americki gradjanski rat, koji je najkrvavi sukob u istoriji te zemlje sa nekih 750 000 mtvih, Drugi svetski rat je odneo 405 000 Amerikanca.

 

SSSR je samo u periodu 1941-42 izgubio vise ljudi nego li SAD u celoj istoriji ratovanja do danas.

 

Ako bi racunao katastrofu koju je Rusija dozivela u prvoj polovini 20 veka od Rusko-Japanskog rata, Revolucije 1905, tihog gradjanskog rata do 1911, Prvog svetskog rata, Gradjanskog rata, komunistickih cistki, Drugog svetskog rata(i svih sukoba koji su isli pre toga poput rata sa Japancima i Fincima, koji su bili uvod u svetski rat) brojka izlazi na nekih 40-50 miliona mrtvih u periodu od 40 godina na nekih prosek od ukupno 180-185 miliona ljudi, pri cemu je zapadni deo SSSR daleko vise zrtvi podnosio od ostatka.

 

 

Edited July 7, 2018 by pajo

[pajo]

Uzgred, cela istocna Evropa je daleko vise demografski propatila u 20 veku u odnosu na zapad. Rekao bih neuporedivo i uopste je sudbina istoka evrope malko vise, da izvinete na izrazu, jebena.

Srbija i Srbi tu zauzima ovako istaknuto mesto sa demografskim katastrofama u dva svetska rata, konzervativno procenjeno 1-1.5 miliona mrtvih na populaciju nekih 6-6.5 miliona ukupno Srba u Srbiji i okolini.

[x500]

Trece dan velike bitke.

 

Voronjeski front je poslednju frontovske rezervni uveo u bitku. Stavka je uputila vise jedinice iz sastava Stepskog, rezervnog, fronta u Vatutinovu grupu armija. To je bio rizican potez, ukoliko se front probije bice tesko zaustaviti Nemce.

 

Nemci su za ovu bitku spremili 2 nova vozila. 

Pkw V Panter, jos rovit i pun decijih boleti, je trebao da bude pomocnik vecem i poznatije Tigru. Oko 200 komada je bilo spremne za bitku, a samo ih je oko 100 doslo do borbe. 

Ferdinand, baziran na sasiji Tigra, je bio strasno oruzje svoga vremena. Debeo i Jak oklop, mocan top, uvezbana i dobro motivisana posada. 

Bilo ih je samo 89, od 91 proizvedenog, na bojistu. Top je bio 88mm Pak 43, na 3000m je mogao da probije oklop bilo kog tadasnjeg sovjetskog tenka.

 

Na srecu, jedna jednostavna jeftina naprava im je pomrsila planove - nagazna protiv tenkova mina. Ferdinan je predvodio napade i cesto je nailazio na meine. Posade nisu mogle same da poprave gusenice, vesanje i prenosnike.

Uprvim danima bitke, technicari su uspevali da osposobe i vrate u bitku pojedine primerke. 

 

 

[x500]

Cetvrti dan bitke su obrlezile zestoke bitke na severnoj strani bojista. Madelova grupa je napasala Centralni front Rokosovski. Kota 272 je tog dana cak 3 puta bila zauzeta, i isto toliko puta oslobodjena od strane sovjeta.

 

Na drugoj strani pored dobro poznatih KV-1 I T34, jos dva tenka su ostatak svoje trag.

SU152 samohodna haubica 152mm na sasiji KV, jedina je bila ustanju da ceonim udarom onesposobi Tigra ili Ferdinand. Ali tih dana je oh je bilo samo 12+12 komada na bojistu. Kasnijim unapredjenjima nastaje ISU 152 koji je i zavrsio otadzbinski rat.

Drugi tenk je lagani T70, naslednik tzv brzih tenkova BT7 i T60. Trebao je da bude bez, jeftin i da topom 45mm da daje podrsku pesadiji. Izmedju 20 i 25% svih sovjetskih tenkova kod Kurska su bili bas T70. Generalno mogao je da parira starijim nemackim modelima Pkw Ii pa cak I modelima III i IV, naravno, samo ako bio koriscen u zasedi i sl. 

Posle Kurska je otisao u penziju, zivotu je nastavio kroz SU-76 kome je dao sasiji (nesto produzenu).

[gone fishing]

[omiljeni]

wot?

[gone fishing]

[x500]

10.7.1941 pocinje vazdusna bitka za Britaniju.

 

Mala skupina dobro motivisanih ljudi, hladnokrvost I dobra strategija - eto recepta kako se mogu pobediti

Nemci. 

Prva prava saveznicka pobeda u WW2. 

 

[vathra]

Misliš 40te.

[x500]

1 hour ago, vathra said:

Misliš 40te.

Da 40e. Greska u kucanju

[namenski]

On 10.7.2018. at 1:09, x500 said:

10.7.1941 pocinje vazdusna bitka za Britaniju.

Mala skupina dobro motivisanih ljudi, hladnokrvost I dobra strategija - eto recepta kako se mogu pobediti

Nemci. 

Pa sad, ovo je malo cercilovski prikaz, em idealizovan, em obojen njegovim nemirisanjem 1 istinskog genija kome pripada zasluga da je ne samo obavio posao - naravno daleko od toga da je to uradio sam - nego i da je ustrojio najbitniju stvar koja je dobila Bitku za Britaniju.

Sistem, sa velikim S.

 

I jedan covek: Hugh Caswall Tremenheere Dowding, 1st Baron Dowding, 1 od likova kojih je prepuna britanska istorija, graditelja Imperije, po zaslugama ravnim jednom Drejku i unistenju Armade, a u svakom slucaju coveka koji je znao i umeo da se odredi prema pretnji koju je predstavljala nacisticka Nemacka u one dane posle propasti Francuske, kada su Nemci zaseli preko puta.

 

 

I - Sistem, skup sredstava i mera kojima su se Nemci imali da zaustave i kojima su zaustavljeni.

 

Nije to bio radar, on za Nemce bio tajna, uostalom imali su ga i oni.

Nije bio ni Spitfire, na stranu sve uglavnom zasluzene slavopojke.

Nisu bili ni (samo) piloti-lovci ma kako bili vazni kao neposredni izvrsioci radova.

Kunst, genijalnost je bila u tome da se sve pomenuto i jos po nesto, sastavi, sklopi i jedan osetljiv mehanizam sposoban da reaguje na neprijateljsku pretnju maksimalno ekonomisuci sopstvenim snagama, upucujuci ih pravovremeno tamo gde treba i tacno kada treba.

 

Mozda po prvi put u istoriji ljudske vestine uzajamnog tamanjenja poznatoj kao rat, o ishodu se nije odlucivalo tamo gde se puca, nego negde daleko, u nekim lagumima, pod vestackim svetlom i uz prigusene glasove oficira koji mozda nikada nisu seli u avion ili opalili metak iz puske.

Zapad je saznavao, ucio - i naucio - vaznost i prednosti koje donosi prevlast u vazduhu.

 

 

Sve ostalo sto se tice Bitke za Britaniju spada u modernu istoriju, zasluzeno podloznu mitovima i legendama, malo kako dolikuje i preuvelicanu - Luftwaffe nije ni u kom slucaju bila osposobljena, a ni spremna da sama izvojuje Bitku za Britaniju, ni tehnicki ni strateski, a bombardovanja kojima su bili izlozeni britanski gradovi bila su decja igra prema onome sto ce, samo par godina kasnije, da snadje nemacke gradove, pa i to sa poprilicno problematicnim i diskutabilnim rezultatima glede doprinosa ratnom naporu i konacnoj pobedi, ali ce za vjeki vjekov ostati zabelezeno da je Nemacka zaustavljena tog leta '40. i da joj se to pisalo kao poraz, jedan od retkih u to vreme njenih trijumfa svake sorte.

 

e

Ova Kapina fotografija mozda najbolje pokazuje pravo lice same bitke i opasnost koja preti svakom sistemu: umorno, iscrpljeno lice pilota dovedenog skoro do krajnjih granica ljudske izdrzljivosti, ali i spremnost da se nastavi do kraja.