Starenje, tamo negde daleko

[bergasa19]

kako je moguce da vas jedan malogradjanski tekst odvuce u sasvim druge vode. dozvolite da ovaj odlicno zamisljen topik skuplja plemenitu prasinu i da ga neko otkrije a ne neki malogradjanin, molim vas.[: 12-October 07 Posted 02 March 2010 - 12:54:14 Kad istutnjimo belosvetske karijere ili pokušaje karijera, šta će nam ostati? Dremanje po parkovima. Starenje u "mojoj zemlji" meni izgleda jednako privlačno. Ali, uostalom, čitajte. ----------- Borislav Pekić - O starosti O STA­RO­STI KOJA JE I BOGU TEŠKA “Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića Živi­mo u vre­me­nu br­zi­ne. Krećemo se, mi­sli­mo, men­ja­mo sve brže. Da­nas je više nego u bilo koje doba po­treb­no man­je vre­me­na da nešto pro­nađemo, pri­me­ni­mo, na to se na­vik­ne­mo, a onda, jed­na­ko na­pra­sno, sve to.za­bo­ra­vi­mo i od­ba­ci­mo. Da se po­mi­ri­mo sa zem­ljom koja nije cen­tar va­si­o­ne, tre­ba­lo nam je hil­ja­de go­di­na, da shva­ti­mo kako je možemo uništiti – ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, a da je uništimo – sve­ga ne­ko­li­ko mi­nu­ta. 1 sta­ri­mo brže, ia­ko ­je pro­sečan Sta­ro­e­gipćanin u mo­jim go­di­na­ma bio već mr­tav. Brže sta­ri­mo, upr­kos tome što je naš fizički život­ni vek pro­dužen za naj­man­je dva puta ot­ka­ko ­je, van Sta­rog za­ve­ta, me­ren. Te­le­sno se ne­pre­sta­no pod­mla­du­jući, na užas mal­tu­zi­ja­na­ca sta­ri­mo – upo­treb­no. Za­sta­revamo, opso­le­scent­ni po­sta­je­mo brže nego ijed­na ge­ne­ra­ci­ja u po­ve­sti vr­ste. Dok su se stva­ri spo­ro men­ja­le, is­ku­stvo ota­ca mo­glo je važiti po­kol­jen­jima pre nego što dođe u su­kob sa is­ku­stvom po­to­ma­ka. Da­nas se bes­po­šted­ni rat is­ku­sta­va, rat, u stva­ri, za živo­tni pro­stor, vodi već sa si­no­vi­ma. Uko­li­ko nas ima sve više, a sve duže živi­mo, sve brže ćemo sta­ri­ti. U sve mlađoj dobi de­lat­na me­sta moraćemo ustu­pa­ti oni­ma koji tek tre­ba da žive, rade, mi­sle, uprav­lja­ju i gre­še. Mla­do­li­ki svet biće is­pun­jen star­ci­ma s ko­ji­ma nećemo zna­ti šta da ra­di­mo, ne man­je nego što to ni­smo zna­li kada nas je, iz po­kol­jen­ja u po­kol­jen­je, za­brin­ja­va­la ne­mi­rna mla­dost. A za­tim, sta­ro­st je, bla­go­da­reći raz­vo­ju so­ci­jal­nih ide­ja, od lične ne­vol­je po­sta­la op­šta. I sto­ga, raz­u­me se, sve sku­plja. Jer za ono što s pra­vom do­bi­ja, ništa s istim pra­vom ne uz­vraća. Ne što ne bi mo­gla ili hte­la, već što joj se za­bran­ju­je. Antički i in­dijan­ski star­ci se­de­li su u sa­ve­ti­ma i uprav­lja­li ple­me­ni­ma i na­ro­di­ma, kad više za njih nisu mo­gli da ra­tu­ju ili rade. Pro­to­a­fri­kan­ci, po­sled­nji no­mad­ski Bušmani pu­stin­je Ka­la­ha­ri, sve do smr­ti na­la­ze svo­jim star­ci­ma za ple­me ko­ri­sne ra­do­ve. Na Za­pa­du da­nas, po­sle četr­de­set go­di­na, čovek je star i ne može se za­po­sli­ti. Naša ci­vi­li­za­ci­ja star­ce pre­pu­sta ho­bi­ju, od ko­jih je u En­gle­skoj, ako ni­ste član Doma lor­do­va, naj­po­pu­larni­ji dre­man­je po par­kovima. Ako je­ste, dre­ma­te u Par­la­men­tu. Sta­rost je pre sve­ga umna, fizička i osećajna usam­lje­nost, a što se po­vo­dom nje po­min­ju En­gle­zi, to je zato sto sam ste­kao uti­sak da je na lu­te­ranskom Za­pa­du biti star, usam­ljen i nemoćan jedva nešto bol­je nego biti mlad, de­beo i ne­o­pre­zan medu Iju­dožde­ri­ma. Na prvi po­gled ovo iz­gle­da pro­ti­vu­rečno. Bri­ta­ni­ja­ je zem­lja sta­rih običaja, sta­rih ide­ja, sta­rih pred­me­ta i sta­rih Iju­di. Sta­rost bi se ovde mo­ra­la lepo pro­vo­di­ti. A ne pro­vo­di se. U če­mu je stvar? Možda u tome što se o običaji­ma ne mi­sli jer se pod­ra­zu­me­va­ju, ide­ja­ma se malo ko bavi jer je bes­ko­ri­sno – uo­sta­lom, sve su ih već pri­gra­bi­li Ger­ma­ni i Slo­ve­ni – s pred­me­ti­ma se tr­gu­je ako ih nije spa­sao ka­kav mu­zej, a o smr­ti se ne go­vo­ri­ jer je neučtivo. A ako se o smr­ti ne go­vo­ri, kako da se za sta­rost zna? Kako da se ona učini man­je nepo­treb­nom, man­je ne­snošlji­vo­m, man­je – sta­rom? Ovo je, takođe, zem­lja čija se po­ro­di­ca – ono što u Evro­pi ne­spo­ji­ve Iju­de spa­ja man­je-više ube­di­ji­vim krv­nim ni­ti­ma i mi­to­vi­ma – sa­sto­ji ma­hom od ro­di­tel­ja i dece is­pod šesna­est go­di­na. Pu­ri­tan­ski od­goj zah­te­va da dete na noge sta­ne čim do­vol­jno ojačaju da ga u trku od­ve­du na­ju­no­snijem po­slu, od koga se, krup­ne reči ako od­ba­ci­mo, život ove ci­vi­li­za­ci­je i sa­sto­ji. Šesna­e­sto­go­di­šnja­ci za­sni­va­ju po­ro­di­ce pre nego sto naš mla­di Živo­rad, po­go­to­vu ako je po­vlašćeni pri­pad­nik so­ci­ja­li­stičkog građan­stva, uop­ste shva­ti da je rođen i da ga taj srećni fa­kat oba­ve­zu­je i na nešto dru­go, a ne samo na mučko zlo­u­po­tre­blja­van­je ro­di­teljs­ke Iju­ba­vi. Pre vre­me­na u „svet svih mogućno­sti“ prog­na­ni, kad u nje­mu, če­sto bez ro­di­teljs­ke pot­po­re, sa­zru, ne osećaju oni pre­ma tim, u međuvre­me­nu pre­ra­no osta­re­lim ro­di­tel­ji­ma, ni­ka­kvu oba­ve­zu, koja nas na dušev­nom Bal­ka­nu pri­nuđuje da našim maj­ka­ma, po­sle muka oko nas, dopuštamo da se muče i oko naše dece. Dva sve­ta, onaj mla­dih i pro­iz­vod­nih, i onaj sta­rih i ne­pro­i­zvod­nih, raz­dvo­je­ni su bi­o­lo­skim zi­dom ne­pro­boj­ni­jim od so­ci­jal­nog ili ra­snog. Dok mla­di sta­re, sta­ri umi­ru po držav­nim ili do­bro­tvornim re­zer­va­ti­ma ili ren­ti­ra­nim so­ba­ma opu­sto­še­nih grad­skih kvar­to­va. Imućniji obez­beđuju sebi bol­je azi­le. Usam­lje­nost je ista ali je po­zlaćena. U svim sluča­je­vi­ma, me­đu­tim, naša to­li­ko hval­je­na po­tre­ba za slo­bo­dom, ne­za­vi­snošću i pri­vat­nošću, plaća sada svo­ju tešku ali pra­ved­nu cenu. Rav­no­dušnost je od­li­ka en­gle­ske građan­ske kla­se kod koje je, usled društve­nih am­bi­ci­ja, smi­sao za budućno­st jači od osećan­ja ­za prošIost. Ari­sto­kratska po­ro­di­ca, u ko­joj se po tra­di­ci­ji živi više od pro­šlo­sti nego od budućno­sti, bliža je na­šoj, uljuđenoj me­sa­vi­ni pa­tri­jar­hal­ne za­dru­ge i si­ci­li­jan­ske ma­fi­je. Rad­ničke fa­mi­li­je su na sre­di­ni, kao i kla­sa, uostalom. Poštuje se prošlost od koje se beži, a pre­zi­re budućnost ko­joj se teži, ali su star­ci tu i biće tu sve dok rad­nik ne po­sta­ne građanin kome pro­slost više neće biti po­treb­na. Zato ćete samo po radmčkim i ari­sto­krat­skim do­mo­vi­ma, po zaštićenim ćoško­vi­ma, sre­ta­ti lju­ba­zne sta­ra­maj­ke koje pam­te ge­ne­ral­ni štrajk i bur­ski rat ili osta­re­le tet­ke koje su došle u po­se­tu a osta­le da umru. Na tim me­sti­ma u većini do­bro sto­jećih građan­skih kuća videćete samo pse i mačke. Zato je moja iskre­na po­ru­ka Živo­ra­du, ako bez po­sla osta­ne, a odluči ovde da ga po­traži: Živi ovde, ali sta­ri u svo­joj zem­lji! 10-January 09 Posted 02 March 2010 - 13:12:13 [/media]

Edited July 29, 2011 by bergasa19

[Leia]

hvala bergasa na sjajnom tekstu. u principu to bi bilo toa od malogradjanstine se ne moze pobeci taman se na mesecu naselio, ne bih se ja oko toga previse uzbudjivala

Ma naravno - stoji sve to. I meni su propale karte za x eventova, pa mogu da podvlačim - ok, puko sam za Duran Duran, ali sam stigao da odslušam Suede i Divine Comedy. I išao sam na ovaj ili na onaj festival ili izložbu, ali ovu predstavu sam propustio, jer sam radije otišao da gledam Ute Lemper. Problem je u tome što je to borba koja traje. Posle ti dođu klinci i tebi se ritam svakodnevnog života okrene naopačke. Ne radi se samo o umoru, nego ne možeš ni sitera da nađeš ili ti je klinče bolesno ili nešto peto. Ako podrazumevaš da ćeš kao sveže svršeni student sa diplomom da odeš napolje i do penzije živiš isti takav način života, onda si se kod računa zajebo/zajebala. Možda te usere ako si neki konceptualni umetnik koji će živeti iznad galerije u nekom loftu i ubirati kintu za svoje vizije ili uraditi neki patent ili ubosti med na neki drugi način. Ali to je vrlo mali procenat ljudi. Većina ostalih su ili inženjeri ili sličan "sloj" ljudi koji ima da oznoji vratinu upavši u tu mašinu. A kad si u mašini, dolazi vremenom do zamora materijala, jer svaki dan je jebeno isti (pogotovo gore sa tim snegom). A vremenom, ne samo da ti se menjaju ukusi i interesovanja, nego ti se menjaju i prioriteti. Uglavnom, prva generacija emigranata neretko izgine gradeći neku osnovu za svoju decu da ona ne moraju da počinju od nule. To nije turistički izlet do Londona, pa da isplaniraš udarne stvari, od British Museuma, preko Towera do raznih galerija. Mnoge stvari su ti (iz Srbije gledano) na dohvat ruke, jer te više ne sprečavaju vize, pasoši ili to što niko neće da dođe u tvoj kraj. Ali u praksi ima x drugi razloga koji ti neretko ometu planove.Jedino što se ovaj tip stvarno prosuo je onaj deo priče oko toga da mora da se kreće tamo u društvu "naših". Ne mora. Razumem da je to delom problem ako se uvalio tamo negde u Kitcheneru ili Mississaugi, jer naše tamo ne može da zaobiđe čak i da hoće. Plus što i ja mrzim kad vidim mitove o inostranstvu i dijaspori, pogotovo mitove o tome kako je napolju sve bajno i sjajno, a kod nas apsolutno sve najgore. Nije.

aha samo sto si se okrenuo i odjednom si ti onaj matorac sto sedi pred tv-om i/ili konsoliduje cekovnu knjizicu dok ga junior gadja prackom <_< stresem se kad pomislim nekad kako mi je totalno jasno kako su se moji osecali u nekim zivotnim situacijama, sto ranije uopste nije bio slucaj (cao, zivana! :) )jednom kad sednes da okreces pedale nema vise parkiranja, ako prestanes padas na nos, ako nastavis opet...padas na nos pre ili kasnije pa onda ajd opetmada iako ne postaje nista lakse vremenom, bar kod sebe primecujem da sam postala nekako mnogo prakticnija - tako da kad moram stici i uteci i postojati paralelno u 6 dimenzija nekako se na volsebni nacin tako isprogramiram da na kraju (bar skoro) sve stignem. a i ako ne stignem, ne nerviram se kao ranije.ovo za turiste me potseti kako mi ovo sve postane jos ociglednije kad mi neko dodje u goste. ljudi vide vise za tih nedelju dana nego ja za pola godine, sto je na kraju krajeva i normalno jer i sama imam takav tempo kad negde otputujem. secam se bas da je goran markovic (valjda, ili neki drugi nas reziser) u jednom intervjuu izjavio kako bi i u najzanimljivijem gradu mogao da zivi max 15 dana bez posla. sto i ima smisla, za svakog kome nije u zivotu primarno da hvata zjale.u mitove o inostranstvu veruju samo oni koji su van srbije bili samo turisticki, otud i to poimanje da je napolju dolce vita a kod kuce pakao na tockovima. naravno da nije.

[Amelija]

tako da kad moram stici i uteci i postojati paralelno u 6 dimenzija

ajoj svaka čast svima koji umeju da dobro izlaze na kraj s ovakvim situacijamaja se obavezno pogubim/dezintegrišem/(iz)nerviram i još ponešto pride

[Leia]

ajoj svaka čast svima koji umeju da dobro izlaze na kraj s ovakvim situacijamaja se obavezno pogubim/dezintegrišem/(iz)nerviram i još ponešto pride

ne bih da se offiram al mislim da sam ja signifikantno starija od tebe :razz: :D

[bergasa19]

leia nisam ja stavio tekst(voleo bih da jesam) nego sam preslikao pocetak ovog topika i pozeleo da se nastavi tamo gde se stalo pre "onog" teksta. Pa ako to znaci da nema niko nesto pametno da kaze onda neka stoji takav kakav je bio zamisljen.

[Yoyogi]

Znam taj tekst, to je 20+ godina staro. Cak imam i tu knjigu u kuci.Pekic je tamo (u Engleskoj) bio luzer, izdrzavala ga je zena, arhitekta. kad se vratila, bila je u Cedomirovoj LDP, mozda je jos. Jos jedan kult, Crnjanski, je tamo radio kao prodavac cipela. Otuda i njegov gnoj po "Roman o Londonu". Londonu o kome nije znao nista, totalni marginalac. Kao "Roman o Beogradu" da je napisao neko iz Prizrena ko je prao ulice po Beogradu i bio van svega.Sam Pekic, nikada nista nije radio osim tezgi na BBC, Srpski jezik. Kada mu je zena kupila kompjuter, postao je skriboman.Kada se vratio u Srbiju, stavila ga DS na izbore, izgubio od bas Seselja u Rakovici.Luzer po rodjenju, jos je mnogo i pio, to ga je i usmrtilo.Pa sad, da mi on nesto kaze o starenju u inostranstvu. Vatam beleske od njega, kad bi se zayebavali.

[Hamlet Strašni]

Ti si, cenim, knjizevni kriticar.Banujte me, ali davno nesto gluplje i debilnije nisam procitao

Edited July 29, 2011 by Hamlet Strašni

[rajka]

Ti si, cenim, knjizevni kriticar.Banujte me, ali davno nesto gluplje i debilnije nisam procitao

ih, pa moze neko da bude sjajan knjizevnik, a da bude luzer u zivotu. ko da treba biti knjizevni kriticar da bi to rekao.

[gospa buba]

:blink:nenamenjeno nikome, opshte prakse blink...

Edited July 29, 2011 by thermal bug

[Yoyogi]

Ti si, cenim, knjizevni kriticar.Banujte me, ali davno nesto gluplje i debilnije nisam procitao

Pekic prica o zivotu u inostranstvu koji nikada nije razumeo. Nikada ista radio, nije ni znao ista da radi. Osim da pise na srpskom.Pa, pitas li takve za savet? Oslanjas se na njihove kako god bili reciti i literarno vredni (na srpskom), savete?To sto sam ja bio u Engleskoj godinu dana, znala je samo moja tadasnja firma.Za takvu velicinu kao Pekic, trebalo je da zna bar knjizevni krug Engleske. Niko nije znao niti ikada saznao da je on uopste postojao. Proveo decenije vegetirajuci na necijem izdrzavanju i nikad okrznuo engleski knjizevni krug.A, za nas, on je tata.

[Hamlet Strašni]

Ne volim da vredjam ljude, ali racunajte da sam sada izvredjao jojogija onako kao sto recimo vasa radi kada popizdi pa popije ban.

Edited July 29, 2011 by Hamlet Strašni

[Yoyogi]

Ne volim da vredjam ljude, ali racunajte da sam sada izvredjao jojogija onako kao sto recimo vasa radi kada popizdi pa popije ban.

Sto bre?Niska linija, konac povucen u visini chela nasih najvecih, pa neko ima protiv i kaze da je nivo nizak.Cosic, akademik, nema ni gimnaziju zavrsenu. A nash veliki bard.

[bergasa19]

Yoyogi molim te da se ne bavis likom i delom Pekica nego da kazes nesto o fenomenu starenja, pozivajuci se na ovaj ili bilo koji drugi tekst ili neko tvoje misljenje na tu temu.

[Yoyogi]

Yoyogi molim te da se ne bavis likom i delom Pekica nego da kazes nesto o fenomenu starenja, pozivajuci se na ovaj ili bilo koji drugi tekst ili neko tvoje misljenje na tu temu.

Evo, odmah.Pekic nema pojma o cemu pricha. Mada knjizevno lepo, on u stvari lupeta, pojma nije imao sta starenje i penzija znaci.Starenje nije fenomen nego predvidljiva situacija za koju se sprema. Pekic nije imao pojma o tome, mada je stario. Kako bi i imao kada nikada nista nije radio? Koliko je on sacuvao para za penziju? Verovatno nista.4% je magicna brojka. Ako hoces da imas 20K US$ godisnje, treba da imas 500K US% ustedjeno. Pitaj Pekiceve sledbenike, ima da im se zakolutaju ochi.Citat koji si doneo je dobar za izbegavanje. Dosao je od Pekica koji veze nije imao o zivotu. A trebalo je da bude amin. Nije. Bezvredan je.

[bergasa19]

Evo, odmah.Pekic nema pojma o cemu pricha. Mada knjizevno lepo, on u stvari lupeta, pojma nije imao sta starenje i penzija znaci.Starenje nije fenomen nego predvidljiva situacija za koju se sprema. Pekic nije imao pojma o tome, mada je stario. Kako bi i imao kada nikada nista nije radio? Koliko je on sacuvao para za penziju? Verovatno nista.4% je magicna brojka. Ako hoces da imas 20K US$ godisnje, treba da imas 500K US% ustedjeno. Pitaj Pekiceve sledbenike, ima da im se zakolutaju ochi.Citat koji si doneo je dobar za izbegavanje. Dosao je od Pekica koji veze nije imao o zivotu. A trebalo je da bude amin. Nije. Bezvredan je.

Ti si rodjeni filozof. Edited July 29, 2011 by bergasa19