Sta citate?

[Nicol]

pročitala lethemov motherless brooklyn po ranijoj forumskoj preporuci. svakako bi se složila da se radi o zabavnom i napetom detektivskom romanu, istovremeno i o dirljivoj priči o dovršetku procesa odrastanja iz nezahvalne pozicije drugačijeg. međutim, glavni lik sa svojim verbalnim tikovima me se, ni uz najbolju volju, nije dojmio kao potpuno autentičan u smislu touretteovog sindroma (npr. neobične vokalizacije kojima je znao pratiti sugovornika su mi se često doimale kao dvosmislene ili čak provokativne asocijacije, a ne kao obična, značenjem nepovezana eholalija ili palilalija). ne znam je li autor svjesno žrtvovao bogatstvo kliničke slike ili je stvar u hrvatskom prevodu koji sam čitala...

[John Coltrane]

Senke David Albahari

[nautilus]

Filip K. Dik Doktor BladmaniPoprilično surova postapokaliptična vizija, nuklearni rat, mutanti, alternativna budućnost. U html verziji, pa ako nekog interesuje....

[kurdi]

citam ovo iznad i jebem li ga nema sanse da provalim da li sam taj citao. majstor je taj dick.

[Mil@n]

Silmarilion 5i put. Nisam došao do pola, a već bi od početka

[kurdi]

Silmarilion 5i put. Nisam došao do pola, a već bi od početka

dobra pohvala. (ne da bih ja citao)note to self - ovo me podseca na stoppardovu dramu albert's bridge, procitati ponovo.

[Yossarian]

Ko je pročitao Huxley-ev Point Counter Point (Kontrapunkt života), prepoznaće koncept romana. Velika razlika je u tome što se umesto Londona 1929, nalazimo se u Njujorku 1989, šezdeset godina kasnije i 10 puta prepoznatljivije.Wolfe je majstorski pisac, jezik mu je brz i živahan, ima dobru moć zapažanja, vidi jako mnogo detalja koje opisuje tako da doprinose blago ironičnom tonu u situacijama u kojima mu to zatreba. Isto kao i Huxley, svoje junake ni najmanje ne voli, već ih izvrće na naličje i pokazuje sve samolagarije, licemerje i loše strane (ali ponekad i neku dobru, poštenja radi).Ipak, Wolfe nije Huxley, jer isuviše lako koristi stereotipne likove i ne barata psiholoijom i engleskim tako dobro. Svejedno, ovo je knjiga zbog koje već nekoliko dana na posao idem neispavan - kao, stranicu dve pred spavanje... ali jok, dijalozi su dobri, priča je takva da samo obrćeš stranice - sve u svemu, preporučujem.Ako sledeće 2/3 knjige useru dobar utisak koji imam na osnovu prve 1/3, potrudiću se da vam to javim na vreme.

[iDemo]

http://www.amazon.com/Angels-Dont-Play-Thi...p/dp/0964881209

[le petit nicolas]

Decko bez formalnog obrazovanja.Jos prosle godine, kad je izasao prevod Muzila, hteo sam da kupim knjigu. Istina, vise ponukan legendarnim statusom koji je knjiga stekla, nego zbog licnog interesovanja, pa bih voleo da procitam konacni sud kad le petit nicolas citanje privede kraju.

e, nacekaces se. pritisli dusmani sa svih strana s obavezama pa lpn ne postizava da se bavi prioritetima.i meni su 'svojstva' bolje resenje jer ih nekako razumem kao 'added value' karakteru koji cine osobine. u smislu da su osobine obavezne, a svojstva neko ima a neko ne. dobar bi bio ovaj 'decko koji ne obecava' kako bilo, ovo je prevod b. zivojinovica koji je malo pogledao i krivokapic tako da je, sve u svemu, dobar.nekad davno sam citala ono staro izdanje u gorjanovom prevodu ali sam bila premlada za takvu knjigu. mislim da ovaj roman treba citati posle mana (recimo: tonio kreger, budenbrokovi, carobni breg. tim redom). i ota vajningera. i spenglera.to je prvenstveno prica (mural?) o sumraku evropske civilizacije.dugacke, razudjene recenice, al ko voli nemce, ili hakslija - neko ga pomenu - prijace mu.sad malo o opremi. cini mi se da je greska sto se cid odlucio za jedan tom. knjiga ima preko 1200 strana, kabasta je (nezgodna za citanje u krevetu :D ) a korice i povez nisu tako izdrzljivi kao nekadasnji prosvetini 'veliki romani'. ima predivne ilustracije bose kicevac - steta sto ih nema vise :( .lektura i korektura na nivO.toliko u prvom izvestaju.poz Edited November 27, 2007 by le petit nicolas

[Parsons]

poceo sinoc da citam bila brajsona - the life and times of thunderbolt kid.povratak u detinjstvo i americku provinciju pedesetih. posle citanja prvih pedesetak strana, ne mogu a da ne primetim da je amerika pedesetih imala slicnosti sa jugoslavijom sedamdesetih.doba prosperiteta, prvih televizora u boji, ves masina...brajson me je uvek podsecao na one freaky naucnike, koje smo kao klinci gledali u ne pitajte mene. dejvid belami i ta ekipa.kratku istoriju bezmalo svacega sam bukvalno za 2-3 dana procitao. i nije mi smetao nacin pisanja, ni to da je skoro zanemario naucnike van anglosaksonije.

Edited November 28, 2007 by Billy Parsons

[Yossarian]

poceo sinoc da citam bila brajsona - the life and times of thunderbolt kid.povratak u detinjstvo i americku provinciju pedesetih. posle citanja prvih pedesetak strana, ne mogu a da ne primetim da je amerika pedesetih imala slicnosti sa jugoslavijom sedamdesetih.doba prosperiteta, prvih televizora u boji, ves masina...brajson me je uvek podsecao na one freaky naucnike, koje smo kao klinci gledali u ne pitajte mene. dejvid belami i ta ekipa.kratku istoriju bezmalo svacega sam bukvalno za 2-3 dana procitao. i nije mi smetao nacin pisanja, ni to da je skoro zanemario naucnike van anglosaksonije.

Upravo Kratka istorija svega i svačega spada u malobrojne Brajsonove knjige koje nisam pročitao, pa ga nikada nisam doživljavao kao naučnika, već kao novinara, humoristu i putopisca.U Down Under odlično opisuje Australiju, njegova knjiga Neither Here Nor There: Travels in Europe je smehotresna priča o Evropi i Evropljanima (za divno čudo, poglavlje o nama (SFRJ) je sasvim cool), a I'm a Stranger Here Myself je zbirka autobiografskih crtica o povratku u USA posle cele mladosti provedene u inostranstvu - teško nesnalaženje u rodnoj zemlji koju je napustio kao klinja a vratio se kao sredovečni muškarac i pater familias :D I Thunderbolt Kid mi se dopao. Isto kao i ti, imao sam neku čudnu vrstu napada "nostalgije" za Jugoslavijom sedamdesetih, jer ima jako mnogo sličnosti. Vreme optimizma i rastućeg blagostanja, tehničkih novotarija...Sviđa mi se njegov smisao za humor, kao i otkačeni podaci i detalji koje stvarno ne znam odakle izvlači. Lud čovek. Edited November 29, 2007 by Yossarian

[Parsons]

nisam bre napisao da je naucnik , vec da me podseca na neke...a sinoc nastavim citanje thunderbolt-a gde brajson opisuje svoje rodno mesto i procitam da su u lokalu saobracali trolejbusi! on ih zove autobusima na struju i opisuje varnicenje prilikom odvajanja pantografa od napojnog voda. a ameri i dan danas na zeleznici masovno koriste dizelke. (ima se, moze se)

[Joe D]

Upravo citam gorepomenutu Kratku istoriju bezmalo svacega. Moj tip knjige - gomila interesantnih podataka iz sveta nauke, a Brajson ima sjajan dar da to prenese citaocima na nacin koji ti ne da da ispustis knjigu iz ruke.

[Mocking Bird]

Biti brilijantan... Sve, samo ne to.Dopler je otišao da živi u šumi, negde u Norveškoj. Ima divnu kuću, ženu, decu. U šumi ubija jednu veliku ženku losa kako bi se prehranio i usvoja njeno mladunče. Nazvao ga je Bongo po svom ocu iako se njegov otac ne zove Bongo. Njih dvojica provode vreme zajedno tražeći smisao opstanka u modernom društvu po pravilima tog "brilijantnog" društva. Čovek i los. Okvir priče koja u tih majušnih stotinak strana poklanja jedna novi ugao posmatranja. I izlaz onda kada vam se čini da biste najlakše od svega podneli da se gradski autobus u kome se vozite na posao i s posla surva preko Brankovog mosta...Dirljiva priča. Ima nešto u toj Norveškoj i tim Norvežanima... Edited December 1, 2007 by Mocking Bird

[morgana]

kakva slucajnost, upravo razmisljam da uzmem lua u ruke, mada preferiram naivan.super :)edit: naivan.super me podsjeca na lovca u zitu u epohi produzene mladosti

Edited December 1, 2007 by morgana