India

[yolo]

ono sto me ozbiljno brine je da su oni srecni :D

sta ti je iskustvo, zena odmah provalila foru. onda ne treba da ides dalje od indjije;0

[*edited by mod]

isao sam 1999. dva puta na liniji delhi dharamsala i sta da ti kazem, prvi i jedini put sam u zivotu gutao morfijum da zaspim posto je drugacije to nemoguce. posle te prve, najgore voznje zivota, drugi put sam ispitao alternativu i nasao mnogo bolju opciju a to je voz od delhija do pathankota i onda poslednjih 80km uzmes taxi. u cemu je problem sa busom? pa nista, sem sto ti kazu da je to nocna voznja od 8 sati koja se vrlo lako razvuce na 18, kao u nasem slucaju uz pucanje guma, stajanke za chai koje se sa 20 minuta razvuku na 2 sata posto se neko izgubio, majstora koji svercuje neke koze ili slicno preko granice saveznih drzava itd. danas su indijski busevi malkice bolji nego pre 11 godina ali za nekoga iz evrope to ne znaci nista jer je razlika simbolicna posto tamo recimo ideja zamene razvaljenih amortizera koji vise ne rade, prosto ne postoji kao opcija, oni ne razumeju koncept odrzavanja posto od toga ne zavisi da li autobus ide ili ne. mi smo imali neki minibus sa 20-tak mesta, sve skuceno sprceno i neudobno, majstor vozi kao sumaher kroz himalajske krivini uz panicno kocenje pred provalijom ili majmunima koji istrcavaju na drum ili pre odronjenim delovima puta koje je poplava odnela koji minut ranije. cak i dok se ide kroz ravni pendzab gde put nije dramaticno los, bus je za mene no-go opcija posto je nenormalno bucno i agresivno, zapravo se u indiji vise nigde ne vozim busom duze od sat vremena. znaci kupices voznu kartu delhi pathankot, to je selendra u kojoj ima samo zel.stanica ispred koje stoji parkirano jedno 100 ambasadora, mahindra jeepova ili tata indica prcoljaka od vozila, uzmi tu sta je najjeftinije, u vozu nadji pajtose, nabijte se cetvorica unutra, podelite trosak i to je to.ljudi se voze busom zato sto je to jeftinije od voza sa rezervisanim sedistem ali to je totalna besmislica. poslednji put kad sam se vozio busom po jednoj od civilizovanijih relacija (udaipur - jaipur, tzv indijski autoput) u busu marke volvo, u double bed kabini, sam uspeo da se svejedno sjebem, provedem celu noc u paklenoj nesanici od buke i odvaljenih bubrega i dobio stomacni bag od prljavstine itd itd...meni je dharamsala inace totalno precenjena, nikad nisam pozeleo da se tamo vratim. mozda i zbog te voznje.

Hvala na opsirnom savetu. Ja sam se bio polakomio na buseve posto ih na sajtu reklamiraju pod imenimo semi de lux, normal, Volvo itd. Ali posto ako budem isao idem sa jos jednom ili dve osobe lako cemo naci nekog za taljenje sa taxi. A posle ako ostane para i vremena mozda se i sppustimo negde po Indiji u svojoj reziji.

[yolo]

Hvala na opsirnom savetu. Ja sam se bio polakomio na buseve posto ih na sajtu reklamiraju pod imenimo semi de lux, normal, Volvo itd. Ali posto ako budem isao idem sa jos jednom ili dve osobe lako cemo naci nekog za taljenje sa taxi. A posle ako ostane para i vremena mozda se i sppustimo negde po Indiji u svojoj reziji.

ma kakvi. sve to izgleda divno na sajtu, ili kad udjes u putnicku agenciju koja prodaje karte. cak neki busevi izgledaju OK spolja. ali to stvarno nije dostojno ustede, ako je uopste i ima. pored toga, ta vrsta buseva nije ono pravo indijsko iskustvo - mnogo bolje je u vozu, gde ti sve vreme kroz vagone fura stotine prodavaca svega i svacega, caja, cipsa, birjanija, pakora, vode, novina, knjiga, ukrstenica. indijski voz je jedno od krucijalnih civilizacijskih iskustava i tu uopste ne mislim da one najgore kategorija tipa second class unreserved. e da, kad to pomenuh, za dnevnu voznju uzmi nesto tipa CC (to je chair class, layout je kao u avionu, nema kupea), u zavisnosti od doba godine AC ili non/AC (a to zavisi i od voza btw) a za nocnu voznju preporucujem 3A spavaca kola. malo je skuplje ali vredi. imas vise ovdehttp://goindia.about.com/od/rail/tp/Indian-Train-Accommodations.htm (mada nije narocito detaljno objasnjeno, ima tu dosta podvarijacija)a ovo ti je biblija:http://www.indianrail.gov.in/meni je trebalo jedno 3 odlaska u indiju da provalim kako to radi, puno srece:)

[COTOHA]

Drugi argument za putovanje vozom, pored toga što je putovanje autobusom neprijatno, je taj što je putovanje vozom prijatno :) Barem je u mom slučaju tako, ja sam se kao klinac navikao na putovanja vozom i ne bih ih menjao ni za šta na svetu. pavllle, ja sam putovao u prve tri klase i bilo mi je super u svakoj, razlika ni u ceni ni u komforu nije onolika koliko bi neko mogao da pretpostavi na osnovu toga što podela uopšte postoji. Moj savet bi bio da uzimaš treću klasu za kraća, dnevna putovanja, a ako bi da odremaš onda uzmi drugu klasu. Mislim da za prvom nema potrebe, i u prvoj i u drugoj npr. dobiješ ćebe i jastuk upakovane u papirne kese :) Imaju tako neke akcije, opičeni su skroz. U prvoj klasi su dva ležaja, a u drugoj ih ima četiri. Vodi računa kada voz dolazi na stanicu, vagoni nisu poređani po klasama. Zato postoje displeji na banderama gde koji vagon staje, a ako toga nema onda ćeš/ćete kao i ja da trčkarate malo unaokolo sa sve prtljagom :) Za sve detalje oko železnice, i uopšte putovanja po Indiji, probunari po indiamike.com forumu, tamo ima ama baš svaka informacija koja ti treba.Karte se kupuju preko https://www.irctc.co.in/. Mislim da kao stranac možeš da kupiš do tri karte (barem je tako bilo do pre godinu dana kada sam ja išao). Ja sam zato strateški naciljao tri glavne tačke između kojih sam se kretao vozom, a ovo ostalo sam prelazio busevima (firma Krstić "HONK OK PLEASE”).

[Indy]

[jms_uk]

Moguc put: januar, 7-8 dana, sletanje u Mumbai, poletanje iz Delhi-ja.Potencijal za uglaviti izmedju: Bangalore, Chennai, mozda Kolkata.Ima neko predlog cemu posvetiti koliko vremena? Tj, sta definitivno vredi videti, za prvi utisak.

[yolo]

izvini sto kasnim, tek sada vidim ovo.to je mnogo malo vremena za indiju. mumbai (obozavam!) trazi 3 dana, delhi (ne obozavam!) barem 2. i jedno i drugo u uslovima vrlo brzog tempa. ja bih obustavio bilo kakvo letenje van tog koridora mumbai delhi i trazio neki mali aerodrom in-between. mozes recimo da uglavis jaipur, to je isto lepo za zezati se par dana. moj omiljeni grad na tom potezu je udaipur ali tamo mislim da nema aerodroma u blizini. iz jaipura mozes na dan do agre da vidis taj mahal. mada je sve to rekoh vrlo nategnuto u tom vremenskom tesnacu posto vreme protice potpuno drugacije u indiji nego bilo gde drugde na svetu.

[yolo]

flydubai ima senzacionalne tarife za par destinacija u indiji i subkontinentu.ahmedabad, lucknow, katmandu (sa predugim stopom u dubaiu, mada je to OK ko ima UAE vizu), dakha i chittogong. sve u zoni 400e sa 20kg prtljaga uz malu doplatu za vise.moze i povratak iz hyderabada posto je odlazak tamo nemoguc zbog 23 sata i 50 minuta cekanja na a/p.edit - naravno iz beograda. ne lete za ove glavne gradove.

Edited December 5, 2011 by gazza1

[jms_uk]

Kupio kartu!

 

Sad cu polako da iscitam sve ovo unazad, pa mozda bude i pitanja.

 

Je li neko skoro bio?

[Berger]

Delhi-Agra-Jaypur plus Goa 2010-e. Ideja je bila da spojimo kulturno-istorijski put sa plazom i odmorom. Stajaznam, Tajland me je deset puta vise odusevio.

Bio i u Mumbaiju poslovno prosle godine.

Ako imas pitanja, izvoli.

[jms_uk]

Ako te ne mrzi, daj neke highlights za Mumbai i Delhi :)

[jms_uk]

Evo nesto slika sa mog proputovanja proslog meseca...

 

Delhi

https://www.flickr.com/photos/jovan_uk/sets/72157649537728742/

 

Taj Mahal
https://www.flickr.com/photos/jovan_uk/sets/72157647545934713/

Agra
https://www.flickr.com/photos/jovan_uk/sets/72157649460337710/
 

Mumbai
https://www.flickr.com/photos/jovan_uk/sets/72157649875902075/

Edited December 21, 2014 by jms_uk

[MayDay]

Evo sad dok pravim predah u gledanju HoC, da prenesem svoje iskustvo sa Indijom februara 2015.

Krenula sam na put sa dve drugarice avionom BGD - Lucknow, što je glavni grad najmnogoljudnije i posve mučeničke i siromašne države Uttar Pradesh. Cilj puta je svadba i tamo se udružujemo sa još nekoliko drugara. Iznenađenje je aerodrom u Laknauu, koji izgleda kao onaj u Golubovcima, samo još da je sve unutra staro 45 godina najmanje. Prvi šok nastaje prilikom izlaska sa aerodroma. Nama je jedan čičica dao onaj papir za oficijelni taksi, ali kada smo izašle u onaj špalir ljudi koji čekaju nekog svog sa aerodroma, napravila se tišina i svi su samo gledali u nas, dok grupa ljudi nije krenula da nas prati i zapitkuje. Da sam bila sama, kunem vam se da bih umrla od straha. Tek naknadno se stekne znanje da je indijsko društvo nenasilno i da ne treba da postoji bilo kakav strah. Večera u hotelu Taj Vivanta koji drži Tata korporacija. Na putu do hotela prljavština koju ja do sada u mom životu nisam umela da pojmim, moj prvi susret sa kravama na ulici, osećaj da ako stanem u balegu samo ću poručiti saputnicima da odu i da se spasu a ja da ostanem sa nogom u balezi kao na terenskoj mini. A taj hotel izgrađen i dizajniran u full blown kolonijalnom stilu. Gde ti mali Indijac svira klavir. I tu zaključim da bogati Indijci imaju taj đir kao i kod Amerikanaca, da se društveni život dešava u hotelima. Na tom istom mestu shvatim cenovne diskrepance, a to je da te večera sa švedskim stolom i neograničena količina pića koštaju svega 30e. Ne treba da navodim koliko bi bilo u Budimpešti, ako ne već u Parizu. Evo ilustracije:

OK, odmorili smo se, ustali rano i idemo u obilazak. Veoma praktična stvar u Indiji je to što postoji mogućnost iznajmljivanja onih produženih SUV's, gde iza zadnjeg sedišta postoji još jedan red istih takvih sedišta i to ti naplaćuju 12 rupija po kilometru, što ispadne nekih dvadesetak dinara. Prva stanica je Residency britanskih effin namesnika nadležnih za oblast (UP otprilike koincidira sa nekadašnjom oblasti Oudh u doba Mughal vladavine). Kompleks zgrada koje su u ruševinama, zbog bitke tokom opsade Laknau, ali koje prelepo izgledaju i koje su okružene parkićem gde se druže mladi Indijci.

 

 

Sledeća stanica je Bara Imambara, kompleks građevina koju je podigao nawab (vladar) iz druge polovine devetnaestog veka. Najveća zgrada sadrži mauzolej sa njegovom kriptom, Bulbuleja - lavirint sa ogromnim brojem tunela i identičnih vrata (navodno ta građevina nema ama baš nikakvu armaturu i gradivni materijal je zapravo tucano sočivo as in lentils za jelo, ali ovi vodiči koje unajmite on the spot često umeju i da izmišljaju budalaštine na licu mesta, levate budale), super lepa džamija Asfi, itd. Za ovu nisam tačno sigurna da li je šitska džamija, ali vrlo moguće da jeste jer je u blizini povezan kompleks za koji eksplicitno znam da jeste šitski. 

Evo kapije u kompleks: 

Zatim, sama zgrada gde je mauzolej, pogled na dvorište i džamiju sa leve strane, kao i kadar iz lavirinta. 

      

 

Najsmešnije od svega je to što su se za nas građani lepili ko blesavi. Posebno za mene jer sam em natprosečno visoka, em imam plavu kosu. Ne samo što su mi dovodili decu da se slikaju sa mnom, nego su i devojke mi prilazile da se slikaju sa mnom. I to neprestano buljenje. Kako izadjemo na ulicu, svi stanu i gledaju u nas. Rezultat je da sam ja ovakva sve vreme gledala u pod, koliko mi je bilo neprijatno. Onda je naravno išla sprdnja kako su u lokalnim novinama izašle vesti odmah pored još jednog incidenta sa svinjskim gripom kako je u gradu The Great White i da se ne zna još uvek kako se ponašam i šta da se očekuje, ali da me ne treba hraniti za svaki slučaj. Te večeri smo išli na mladoženjin tilak, tj. hindi verziju momačke večeri koja je vrlo strukturisana, u smislu da mladina strana dolazi na ovaj događaj gde su mladoženjini gosti i da tu pada dogovor o tome da li će mu dati mladu ili ne, a sve se to dešava uz prisustvo sveštenika i svete vatre. Zbog toga smo morali ići u poznati Lucknow Chickan Design studio, da kupimo odeću. Specijalno pominjem mesto, pošto je to jedno od tri najpoznatija mesta za fini ručni rad za sarije u celoj Indiji. Radi se na žoržetu i jedan sari zahteva šest metara dužine. I ko zna koliko dana rada sa iglom da se naprave šare. Ja sam kupila jedan sari tu, onaj sa perspika, i nekoliko bluza za poklon. 

 

Sledećeg dana je bio dan za svadbu, ali smo prethodne večeri saznali da kod ovih bramina nema ni mesa, ni alkohola, pa ni cigareta na veseljima. Na samoj svadbi čak ni muzike za igru, čega je barem malo bilo na tilaku, pa sam se provrtela sa blesavim mladoženjinim tetkama i brkatim tečama koji igraju kao na onim video klipićima kojima se smejemo. :D Onda smo rešili da pogledamo samo jedan gigantski park za koji je jedna luda političarka spucala milione i milione dolara u mermer, da bi napravila legat sebi, a ne čuvenom Ambedkaru koji je bio dalit, kao i ona, a koji se borio za socijalnu pravdu. Ironija je kučka. Uglavnom, park je ispao iz seta za Ratove Zvezda. 

Evo parka: 

 

Indijska svadba nije onakva kako sam zamišljala. Mislila sam da ćemo svi pošizeti i peti se jedni drugima na glavu, ali zapravo, vrlo je formalna, a istovremeno i nije baš. Postoje te ceremonijice sa sveštenikom na svakih par sati, u međuvremenu ljudi sede, jedu, piju sokove. Hrana je bila ludilo. Još uvek mogu da osetim taj divni čili paneer na jeziku. I sviđa mi se njihova alva, koja je malo ređa od ove bliskoistočne. I to sa šargarepicom. Uglavnom, na kraju smo skontali da su ujaci išli da cirkaju kod kola, ali mi nismo smeli da se brukamo jer su svi u nas gledali. Neformalnost potiče od toga, što je krajnja tačka ceremonije šetanje mladenaca u krug oko vatre, a tačno vreme za to sveštenik bira diskreciono i njemu je palo na pamet da to bude u 3 ujutro. I praktično 80% svatova se pokupilo i otišlo, dok smo mi ostali i gledali kako radnici sklanjaju ukrase i stolice, dok sve to još uvek traje. Podeljena su mi osećanja. Znam samo da sam mlada i da moram da nosim ono kroz nos što mi povezano sa lančićem na čelu, dok mi se budući muž sprda sa pijanim ujacima da bih mu jebala mater.

 

Evo svadbe: 

Uglavnom, nismo poludeli usled nedostatka alkohola i cigara. Mislila sam da ćemo se poubijati. Meso smo tog dana nadoknadili tokom ručka kod muslimana. Taj kebab je bio nešto najtender što sam ikad jela. A i dobro ljuto! 

 

Pošto je to kraj priče o Laknauu, da napomenem moje šokove kad sam videla nepregledne mase ljudi koji spavaju na ulici jer nemaju kuću i odlazak u apoteku, koja izgleda kao mesto gde je moj deda držao kukuruz. Nikada ranije se nisam susrela sa ovakvim prikazom apsolutnog siromaštva. Sa ovim nivoom nehigijene, iz razumljivih razloga. U toaletima nema toalet papira ne zato što ga je nestalo, nego zato što nikada nije bilo ni predviđeno da ga bude. Taj konstantni miris mokraće na ulicama. I mi koji se na kraju nismo vakcinisali (jer smo odlučili da se čuvamo), a sva ustanovljena pravila, poput izbegavanja salate i vode sa česme, prekršili u prvih 12h. Ali uprkos svemu, Indija je najintenzivnije i najuzbudljivije mesto na svetu. 

 

Nastavak kad malo odmorim. Slede Varanasi smrti, Tadž i Delhi. 

Edited February 28, 2015 by MayDay

[Miralem]

tkoga to zanima?

[MayDay]

A svi sve mogu, i da pišu na ovim temama na Putovanjima, samo ja ne smem. :-((((