Psi

[slepa živana]

pjevate li pod tušem

 

 

[Klara]

 

[utilitarist]

ima li specifične priče iza tih starih slika? 

[Klara]

Sigurno postoje, samo ih ja ne znam, nažalost. Razgledala sam blogove sa starim fotografijama, volim one iz onih foto-kabina (photo booth) ili sa polaroida. Spontane su, prirodne.

Tako sam naišla na stare fotke sa psima i dopalo mi se, pa pomislih da podelim. Simpatično mi je da neko napravi zajedničku fotku sa kućnim ljubimcem, mnogo ljubavi u malom.

Ispod prve fotografije piše da je iz 1943. godine, slikano u Njujorku, na Železničkoj stanici (Grand Central Terminal).

 

https://www.projectb.com/blogs/news/tagged/vintage-photos-of-dogs

 

 

[slepa živana]

evo jednog njujorčanina sa drugarom

selindžer

 

selindžer i njegov kum, malo posle iskrcavanja u normandiji

[zmanic]

https://www.facebook.com/reel/743724314225014

[slepa živana]

lepotani

[Klara]

Prijatelji, braćo, kumovi

 

[I*m with the pilots]

Vrlo je jednostavno ali eto ta prica sa slobodama je mnogima problematicna, i to se sa bolidskim vlasnicima pasa cesto srece. Iz mog iskustva po beogradskim centralnim parkovima dominantni su oni kojima se svet vrti oko njihovog psa i nikakva pravila (zakonska, ljudska, drustvena) za njih ne vaze. Od toga da im je svejedno da li im pas zapisava tobogan, ostavlja izmet po zelenoj povrsini izmedju igralista, trci oko igralista "neeeeemoj da lajes, stani Maks, prestani, a neeeeeeeeece on gospodjo nista" - i nece, neki je minijaturni pas velicine nedostojne jedne macke, kapiram da ne moze ni da potrci za detetom, ali jbg, stvara nekima nelagodu (a sve vreme je igraliste za pse na drugoj strani parka). Ako pak onda neko dete dodje i krene da gnjavi malo presvetog psa (pokusa da mazi, ili cici od radosti pored njega) druga vlasnica dodje i kaze "Gospodjo, sklonite vasu decu, mom psu treba mir, treba da vrsi nuzdu uskoro" - dok je ona na  i g r a l i s t u.

 

Imam dvoje dobrih prijatelja sa neuglednim psima koje su spasili od smzravanja na ulici tih zima i koji se bukvalno gnusaju ostalih vlasnika pasa u njihovim krajevima (Labudovo brdo, Nova Deletelinara). Prijateljica se preselila u Pestu i kaze da joj je u tom pogledu mnogo bolje, neuporedivo manje bilmeza ima u odnosu na Novi Sad.

 

/napomena moderatora: ovde pocinju splitovani postovi, zakljucno sa https://parapsihopatologija.com/forums/topic/996-psi/?do=findComment&comment=5834288/

 

 

 

[Eleniko]

99 odsto vlasnika u gradu šeta pse na povocu, sem u parkovima. gde se najčešće krši komunalno pravilo zabrane šetanja psa bez povoca ali sa razlogom, to je jedina urbana sredina gde možeš da pustiš psa da se istrči i to pravo psu ne treba ograničavati jer smo baš mi zarad ličnog zadovoljstva pripitomili divlje životinje i prilagodili ih životu van prirodnog staništa. moji psi su uvek na povocu /sem u parku/ iako su apsolutno bezopasni za ljude, ali bubi nije bezopasan za druge pse - ima fiks na pse koji liče na njega i ne jednog je probao da izujeda. završilo se bez posledica ali prosto ne želim taj stres ni sebi ni drugom psu ni njegovim vlasnicima, tako da radim na tome da mu suzbijem taj instinkt. i sve je bolji.

 

pitbulovi, dobermani, malinoi, rotovi i svi drugi radni psi treba da budu na povocu sve vreme, bez obzira koliko su tehnike dresure i obuke uznapredovale do pretvaranja njih kao mašine za borbu u najveću mazu. njima za istrčavanje treba naći prostor u kome nema mogućnosti za konfliktne situacije kako sa ljudima tako /i posebno/ sa drugim psima. većine ih se i sam bojim, plus ne znam kako da budem siguran da jednim ugrizom neće ubiti žozefinu bez ikakvog povoda.

 

što se tiče dece i straha od pasa, primećujem da su roditelji sve svesniji tog problema i rade sa decom, svakog dana me poneko zaustavi sa pitanjem da li /nesigurno dete/ može da pomazi kucu. naravno da, žozi je kao mala bila terapeutski pas koji je radio sa traumatizovanom decom koja su se između ostalom bojala životinja i bila jako dobra u tome. sad kako je porasla u džangrizavu lažnu čivavu, ponekad joj ne prijaju nekontrolisani dečiji pokreti ali kada roditelj objasni detetu ono što mu prenesem, da bude nežno prema kuci i da je mazi samo po glavi, uvek bude super. radostan pas nasmejano dete i srećan roditelj - divna scena.

 

primećujem da se zbog raznih budala traže rigirozne mere prema svima, to je bezveze.

 

Edited September 20, 2023 by Eleniko

[Svemir Zeka]

Постоје по Београду ограђене површине за истрчавање паса. Има на падини, има на Лабуду, ти ми први падају на памет, а сигурно има још.

Међутим, на падини има један простор поред игралишта који власници паса обожавају, јер је велики, а неограђен. И ту долазе разни, и баш са свакаквим псима. Јер их мрзи да се прошетају 5 минута, а и већи је простор, а и јбг неће.

 

 

Edited September 20, 2023 by Svemir Zeka

[Nikodije]

10 minutes ago, Eleniko said:

99 odsto vlasnika u gradu šeta pse na povocu, sem u parkovima. gde se najčešće krši komunalno pravilo zabrane šetanja psa bez povoca ali sa razlogom, to je jedina urbana sredina gde možeš da pustiš psa da se istrči i to pravo psu ne treba ograničavati jer smo baš mi zarad ličnog zadovoljstva pripitomili divlje životinje i prilagodili ih životu van prirodnog staništa. moji psi su uvek na povocu /sem u parku/ iako su apsolutno bezopasni za ljude, ali bubi nije bezopasan za druge pse - ima fiks na pse koji liče na njega i ne jednog je probao da izujeda. završilo se bez posledica ali prosto ne želim taj stres ni sebi ni drugom psu ni njegovim vlasnicima, tako da radim na tome da mu suzbijem taj instinkt. i sve je bolji.

 

pitbulovi, dobermani, malinoi, rotovi i svi drugi radni psi treba da budu na povocu sve vreme, bez obzira koliko su tehnike dresure i obuke uznapredovale do pretvaranja njih kao mašine za borbu u najveću mazu. njima za istrčavanje treba naći prostor u kome nema mogućnosti za konfliktne situacije kako sa ljudima tako /i posebno/ sa drugim psima. većine ih se i sam bojim, plus ne znam kako da budem siguran da jednim ugrizom neće ubiti žozefinu bez ikakvog povoda.

 

što se tiče dece i straha od pasa, primećujem da su roditelji sve svesniji tog problema i rade sa decom, svakog dana me poneko zaustavi sa pitanjem da li /nesigurno dete/ može da pomazi kucu. naravno da, žozi je kao mala bila terapeutski pas koji je radio sa traumatizovanom decom koja su se između ostalom bojala životinja i bila jako dobra u tome. sad kako je porasla u džangrizavu lažnu čivavu, ponekad joj ne prijaju nekontrolisani dečiji pokreti ali kada roditelj objasni detetu ono što mu prenesem, da bude nežno prema kuci i da je mazi samo po glavi, uvek bude super. radostan pas nasmejano dete i srećan roditelj - divna scena.

 

primećujem da se zbog raznih budala traže rigirozne mere prema svima, to je bezveze.

 

 

Znači Žozi je Žozefina, a kako je Bubijevo pravo ime?

[Eleniko]

Bubi.

 

Većina tih ograđenih površina za pse nije bezbedna za manje pse, ja moje tamo ne vodim.

 

[beta]

ček polako...faux čivika je žozefina a pudlov je bubi strah i trepet?

[Eleniko]

jeeees. bubi nije pudlov nego ga je grumerka dimitra ošišala na maltezera, on je čudan mešanac koji najviše ima veze sa nekom varijacijom na tibetanskog terijera, samo manji. džukelica koja je veći deo života provela lutajući naokolo bez vlasnika, u nesigurnosti, pa su mu se razvile te metode za preživljavanje - prikolje pilience pa ga zakopa u zemlju, uđe mu drugi pas na teritoriju i onda šibanje da se otera, penjanje na drvo da se uhvati mačka i tako to. ali mu je ova uljuđena strana mnogo dobra, što bi rekli vlasnici pitbulova - najveća maza. najviše voli da u kafiću ošacuje neku žrtvu pa joj se nacrta u blizini da može šapicom da je grebucka po nozi i podseća da ga se treba maziti po glavi.

 

 

Edited September 20, 2023 by Eleniko