Beograd

[Tihajeza]

1 minute ago, gospa buba said:

u kojoj je to zgradi? samo to je pitanje, nema drugih pitanja.

Pa na Kalemegdanu, nasuprot Stambol kapije, kod teniskih terena.

[gospa buba]

prolazno mesto, ima smisla.

[pt 2.0]

25 minutes ago, gospa buba said:

u kojoj je to zgradi? samo to je pitanje, nema drugih pitanja.

Galerija PM je na Kalemegdanu,  a sam PM je u Njegoševoj 51.

Inače, oni imaju prekrasan dizajn svih svojih vodiča za izložbe, sa njima je dugo sarađivao onaj naš sjajan fotograf (zaboravila ime... Milan Živković mislim) i skroz su divna ekipa. Moja kuma je za vreme studija honorarno bila cepač karata nekim danima u Galeriji, pa smo odlazili stalno i bila sam u toku sa svim izložbama.

 

Baš mi je krivo. Stoka gadna.

 

Evo i celog saopštenja sa sajta PM:
 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - У ГОДИНИ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ ПРЕСТАЈЕ ДА ПОСТОЈИ
Поштовани пријатељи Природњачког музеја,
Уколико желите да потпишете петицију, то можете учинити кликом на овај линк:

https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/sacuvajmo-prirodnjacki-muzej
 

Обавештавамо вас да су представници Природњачког музеја позвани на састанак у Министарство културе и информисања. Надамо се разјашњењу ситуације.

 

Природњачки музеј у Београду ускоро губи свој 125 годишњи статус значајне самосталне националне установе културе, науке и просвете и постаје радна јединица Завода за заштиту природе Србије. Осим једног званичног разговора 25. јануара ове године када је донедавном помоћнику министра предочено неслагање са намерама о припајању Природњачког музеја ресору заштите животне средине, даљих подробнијих и званичних информација и контаката с представницима Министарства културе и информисања није било. Покушаји успостављања дијалога од стране Природњачког музеја нису наилазили на одзив надлежних у Министарству културе.
Замишљено је да једна од пет првооснованих институција српске културе, установа високе академске, културне и историјске репутације, изгуби статус самосталног музеја, иако тако такав фигурира у Закону о култури, Закону о културним добрима, свим досадашњим стратегијама развоја културе Републике Србије укључујући и актуелну за период од 2020. до 2029. године, недавно расправљаном нацрта Закона о музејској делатности, па чак и у Закону о заштити природе, али и многим другим документима. Чини се да је оваква замисао донета напречац, без добре намере и доброг промишљања, а очигледно и без законске припреме.
_______________________________________________________________________________________
Природњачки музеј је један од најстаријих институција културе и једини музеј природњачког типа у Србији. Основан је под називом Јестаственички музеј српске земље 19. децембра 1895. године актом Министра просвете и црквених дела Краљевине Србије. Прве збирке, које потичу из прве половине XIX века, прикупљане су и чуване најпре у Лицеју, а затим у Јестаственичком кабинету Велике школе под руководством Јосифа Панчића, првог српског ботаничара и управника Лицеја. Његову идеју о оснивању музеја остварили су његови следбеници, међу којима су многа значајна имена тог доба. Прва стална изложба Музеја свечано је отворена 7. септембра 1904. године, на дан стогодишњице Првог српског устанка. Током Првог и Другог светског рата многе збирке су оштећене или уништене, а након Другог светског рата музеј се опоравља и наставља своју делатност. Непосредно након рата Музеј има значајну улогу у покретању заштите природе у Србији.
У Природњачком музеју данас се чува 125 збирки са преко 1,6 милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, гљива, животиња, ловачких трофеја и ловачког оружја. Збирке представљају огромну културну и научну базу, а у оквиру њих се налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета, по чему је музеј посебно значајан. У збиркама се чувају и примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије, па чак ни у Свету.
Делатност Музеја је култура, наука и образовање. Као установа специјализована за прикупљање, чување, проучавања и излагање покретних културних добара природе Музеј има три основне делатности које су тесно повезане и у процесу рада неодвојиве. Сакупљање и чување предмета из природе који добијају пуну вредност и остварују своју сврху након проучавања и научног вредновања, а тек тада предмети могу да испуне и своју културно-просветну улогу.
Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја, а 1992. године зграда на Малом Калемегдану постаје Галерија у којој се поред изложби одржавају научна и стручна предавања, промоције, трибине и семинари.
У оквиру музеја се налази и специјализована научна библиотека, међу најстаријим на Балкану, основана пре 115 година, која садржи преко 22 000 наслова књига, рукописа, научних часописа, географских и геолошких карата.
Бројне изложбе музеја привлаче велику пажњу публике у Београду и широм Србије: Животињско царство, Ајкуле и раже Јадранског мора, Минерали Трпече, Суживот са зверима, Скелети уживо, Додирнимо природу, Српско језеро, 6 ногу, Дрво или живот сам, Кроз свет инсеката Србије, Небески ловци, Добродошли у мезозоик, Рогови, Пут на Месец, Зов даљине и многе друге. Организовано је и неколико изложби о познатим природњацима који су део свог рада посветили музеју: Арчибалд Рајс – природњак, Историчар природе - Никола Пантић, Петар Стевановић - од стене до стене, Панчић – Путовање. Осим у Београду, бројне изложбе Музеја већ годинама гостују у музејима широм Србије и суседних земаља.
Музеј за децу београдских вртића и школа, као и школа Србије, организује предавања и креативне радионице, у оквиру којих годишње учествује преко 20 000 малишана.
Поред бројних стручних, научних и популарних публикација које прате изложбе, Музеј периодично објављује и зборник стручних и научних радова - Bulletin Of The Natural History Museum In Belgrade, као и Годишњак Природњачког музеја у коме су описане активности Музеја.
Током године Галерију на Калемегдану просечно посети преко 35 000 посетилаца, а бројне путујуће изложбе које гостују у музејима широм Србије обиђе преко 100 000 посетилаца.
Природњачки музеј је 2013. године добитник престижне награде „Михајло Валтровић“ за изузетне резултате остварене у стручном раду коју додељује Музејско друштво Србије, а 2016. године је одликован Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области културе и науке, а поводом 120 година постојања.
Данас, 125 године после оснивања, Природњачки музеј је још увек у привременом смештају, без простора за нормалан рад и чување и заштиту збирки, без сталне изложбене поставке која би на једном месту презентовала велику природну и културну баштину Србије.

Ових дана Влада Републике Србије има намеру да институцију са оваквом историјом и значајем претвори у радну јединицу Завода за заштиту природе Србије, институције која је 1948. године управо основана на иницијативу Природњачког музеја...

Контакт:
др Милан Пауновић, директор, музејски саветник
Тел. 011 3442265

Александра Савић, музејски саветник, oдноси с јавношћу
Тел. 011 3442149
________________________________________
nhmbeo.rs
facebook.com/prirodnjacki/
instagram.com/prirodnjacki_muzej/
twitter.com/prirodnjacki

 

 

 

Edited February 23, 2021 by pt 2.0

[gospa buba]

mislim, ne kazem, ne sumnjam da u svim organizacijama ima mesta za poboljshanje, ali nekako vidim da to ide u pravcu i smeru zdravstvenih i kulturnih ustanova koje se nalaze na zgodnim skupim mestima grada beograda. kako se niko nije setio da racionalizuje drzavnu upravu i smeti je lepo u siv. chisto sumnjam da ekipa koja upravlja masom od jedva 6 miliona ljudi ne moze da stane u jedan tako impozantan objekat. nije da moraju da drze razboje i shtamparske prese unutra, sve na kompjutercicima i oblachicima. to im ne pada na pamet, da prestanu da se kote i da prvo sami sebe optimizuju, pa da im mozda neko neshto poveruje.

 

neka idu oni iz nemanjine u siv, a prirodnjachki muzej nek ide u nemanjinu. lep prostor, lepa lokacija, dushu dala za 1 muzej. pa onda neka u toj kucici na kalemegdanu bude kafana nekog burazera, kad toliko vole

 

oni da mogu rasprodali bi i vladine zgrade. mada, ko zna...

Edited February 23, 2021 by gospa buba

[pt 2.0]

5 minutes ago, gospa buba said:

neka idu oni iz nemanjine u siv, a prirodnjachki muzej nek ide u nemanjinu. lep prostor, lepa lokacija, dushu dala za 1 muzej. pa onda neka u toj kucici na kalemegdanu bude kafana nekog burazera, kad toliko vole

ама не може! 

имам тамо брдо успомена. од власте чувара који је волео да чита љубавне викенд романе, преко гомиле изложби и шетњи. значи - не може.

тачно ће нас претворити у неки абу даби за сиротињу, говна безрепа.

[gospa buba]

1 minute ago, pt 2.0 said:

ама не може! 

имам тамо брдо успомена. од власте чувара који је волео да чита љубавне викенд романе, преко гомиле изложби и шетњи. значи - не може.

тачно ће нас претворити у неки абу даби за сиротињу, говна безрепа.

nemoj da se jedish, tachno je beskonachna ova moja putanja do tog ishoda. njihove ce na zalost verovatno biti bolje organizovane.

[pt 2.0]

 

 

[Arkadija]

O ovome smo već pisali, tj o još jednoj fontani na potezu gde ih ima još 3.  Čudnovata je ta Vesićeva opsesija fontanama, gotovo ista kao i seča drveća. Možda ima neko stručan da nam to pojasni.

 

Inače kao donator te fontane se pojavljuje VodaVoda, tako  da je verovatno vlasnik dotičnog preduzeća, na taj način platio indulgenciju.

[msv]

2 hours ago, Arkadija said:

Inače kao donator te fontane se pojavljuje VodaVoda, tako  da je verovatno vlasnik dotičnog preduzeća, na taj način platio indulgenciju.

 

Poreski dužnik...

[Jumanji]

[Arkadija]

Sto je opet zatvorena ulica Kralja Milana?

[Skyhighatrist]

6 minutes ago, Arkadija said:

Sto je opet zatvorena ulica Kralja Milana?

[Arkadija]

Aaaaa, opravili su ga , svaka im cast.

[Jumanji]

Ovo je fotka od juce

[Arkadija]

Sada je u centru totalni hsos, jer je opet zatvorena Kralja Milana.