Pitanje za pravnika

[Tribun_Populi]

elem

jel ima neko iskustvo u sibanju sa mts-om?

stigao mi poveci racun, navodno sam rabio internet u romingu (19mb necega skoro 13k dinarjev).

fora je sto sam u vreme navedeno u listingu bio u avionu, sa iskljucenim telefonom.

po sletanju sam tel ukljucio i dobio klasicnu poruku, "dobrodosli u tu i tu zemlju, cene rominga su te i te..."

dakle sat vremena po navodnom koriscenju neta u romingu.

pisao sam prigovor, ali kazu da je sve ok.

ima li leba od tuzakanja, pa nek izadje i 10 puta skuplje?

Ti si dipling, el može to da se izveštači na samom aparatu? Potrošnja podataka, period i to?

 

@KUMS ne cimaj se za registraciju, ukinuo je to uslovljavanje Ustavni sud prošle godine, kao neustavno.

 

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

[ToniAdams]

Ti si dipling, el može to da se izveštači na samom aparatu? Potrošnja podataka, period i to?

@KUMS ne cimaj se za registraciju, ukinuo je to uslovljavanje Ustavni sud prošle godine, kao neustavno.

Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka

sasvim sigurno da moze, zanima me upravo ima li sanse da na eventualnom sudjenju izboksujem takvu akciju.

[Tribun_Populi]

sasvim sigurno da moze, zanima me upravo ima li sanse da na eventualnom sudjenju izboksujem takvu akciju.

Naravno.

[ToniAdams]

hvala!

[vathra]

Meni se cini da je u Srbiji sizofrenija izazvana razlicitim zakonoma o saobracaju koji su propisivali razlicite stvari u razlicito vreme...a znakovi su raznorazni ostali iz prethodnih vremena.

 

Npr., zasto postoji ovaj znak:

 

 

koji znaci - sme da se ide samo pravo i levo, i ovaj znak:

 

 

koji znaci - ne sme da se skrene desno, kada su ta dva znaka funkcionalno identicna? I zasto je onda negde jedan znak, a negde drugi?

 

I dalje, zasto se koriste dve razlicite ,,logike" saobracajnih znakova - jedna koja ti kaze sta je dozvoljeno (dakle sve sto nije izricito dozvoljeno, zabranjeno je, tom logikom), i druga koja ti kaze sta je zabranjeno (dakle tom logikom sve sto nije zabranjeno, dozvoljeno je). To je jako zbunjujuce.

 

Da ne spominjemo pristup zvani ,,kada nema znaka, ti napamet se seti sta ovde vazi" (ogranicenje od 80 km/h na magistralnom putu npr.).

 

Не значе исто ти знакови.

Плави знакови су обавештења, а црвени круг је забрана.

Код плавог знака који си поставио на раскрсници уопште не мора да постоји скретање десно. (а ни код другог не мора да постоји улево, али то није поента).

Без већине знакова обавештења би саобраћај могао да се одвија без проблема, али они олакшавају вожњу.

Без знакова забране би вожња била далеко тежа и опаснија.

 

[MayDay]

Jos par nedelja besplatno na sajtu SG pristupiti registru svih zakona i propisa RS, da znate.

[Frank Pembleton]

Kad u rešenju suda piše "tuženi petog reda dužan je..." to se odnosu na 5. u spisku tuženih u tužbi ?

 

....shit has hit the fan...

[Hamlet Strašni]

da

[JozoMujica]

Da ne spominjemo pristup zvani ,,kada nema znaka, ti napamet se seti sta ovde vazi" (ogranicenje od 80 km/h na magistralnom putu npr.).

 

Hm, a kako bi ti to drugačije regulisao nego "seti se napamet"? Neke stvari bi trebalo i da se znaju kad se sedne za volan, a ne samo da se gledaju znaci.

Kako bi inače prošao kroz neregulisanu raskrsnicu, na sreću?

 

[Frank Pembleton]

da

Hvala.

[Hamlet Strašni]

Hvala

Nema na čemu 

[Tribun_Populi]

Jos par nedelja besplatno na sajtu SG pristupiti registru svih zakona i propisa RS, da znate.

Ima to isto na demo.paragraf.rs, no sikiriki.

 

Nego, oni imaju obavezu po zakonu da pristup registru važećih propisa online davaju moofte. Da li je zakon promenjen, ili se to samo oni izbezobrazili kao većina JP-ova u poslednje vreme?

[nautilus]

član 13 stav 1 zakona o stečaju kaže da se stečaj obustavlja kada dužnik ima samo jednog poverioca

 

član 144 kaže da se završna deoba sprovodi na način i pod uslovima pod kojim je izvršena glavna deoba.

 

moje pitanje je sledeće, ako se između glavne i završne deobe izmire potraživanja svih poverilaca osim jednog (vlasnika firme), da li sud može na završnom ročištu doneti rešenje o obustavi postupka?

 

ako ne može, imam situaciju u kojoj se poveriocima isplaćuje više od dugovanog, a pravni osnov za obe isplate postoji. u jednom slučaju je, na primer, izmirenje po osnovu ugovora o jemstvu, a drugi pravni osnov je rešenje o završnoj deobi. jasno je da imam neosnovano bogacenje, a opet oba pravna osnova su na snazi. potpuno luda situacija.

[Ayatollah]

član 13 stav 1 zakona o stečaju kaže da se stečaj obustavlja kada dužnik ima samo jednog poverioca

 

član 144 kaže da se završna deoba sprovodi na način i pod uslovima pod kojim je izvršena glavna deoba.

 

moje pitanje je sledeće, ako se između glavne i završne deobe izmire potraživanja svih poverilaca osim jednog (vlasnika firme), da li sud može na završnom ročištu doneti rešenje o obustavi postupka?

 

ako ne može, imam situaciju u kojoj se poveriocima isplaćuje više od dugovanog, a pravni osnov za obe isplate postoji. u jednom slučaju je, na primer, izmirenje po osnovu ugovora o jemstvu, a drugi pravni osnov je rešenje o završnoj deobi. jasno je da imam neosnovano bogacenje, a opet oba pravna osnova su na snazi. potpuno luda situacija.

 

Nije mi baš jasno tvoje pitanje;

 

1. Da li vlasnik društva ima klasična potraživanja prema društvu (npr. po osnovu subordiniranog zajma ili nekih poslovnih odnosa), ili su ta potraživanja po osnovu učešća u kapitalu? Ako je ovo drugo, onda vlasnik nema svojstvo stečajnog poverioca, pa se ni ne mogu primenjivati odredbe koje se odnose na stečajne poverioce. Izvini ako pitam banalnu stvar, ali sam lično morao da osporavam u stečajevima potraživanja akcionara po osnovu učešća u akcijskom kapitalu, koja je upravnik priznao u trećem redu (po starom zakonu), jer nije ni pročitao prijavu kako treba.

 

2. Da li se stečaj vodi po najnovijoj verziji Zakona, u kojoj se potraživanja člana društva po osnovu zajma u poslednje dve godine svrstavaju u četvrti red? Ako da, pitanje je da li su potraživanja vlasnika svrstana u treći ili u četvrti red. Ako su u trećem redu, onda se on mora namirivati zajedno sa svim ostalim poveriocima, tj. ne može dobiti poseban status pri namirenju. Ako je svrstan u četvrti red, onda je pitanje da li su potraživanja svih poverilaca trećeg reda namirena u potpunosti, uključujući i zakonske zatezne kamate koje teku na iznose nakon dana otvaranja stečaja (a što dođe na namirenje u 0,0001 % slučajeva). Ako nisu, onda vlasnik nije jedini poverilac društva, pa nema mesta primeni člana 13. Ako jesu u potpunosti namireni svi iz trećeg reda, onda bi se moglo govoriti o primeni člana 13, premda su i ovde mišljenja pomešana - po jednima, ima mesta za obustavu u tom slučaju, a po drugima, nakon pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu, postupak se mora okončati unovčavanjem imovine i završnom deobom. Ja sam bliži ovoj prvoj varijanti i ne vidim nikakav problem za obustavu u tom slučaju.

 

Takođe, ne može se vršiti isplata poveriocima po dva osnova, tako da se oni namire više od dugovanog. Ako je jemac izvršio isplatu duga pre rešenja o glavnoj deobi, onda je trebalo prigovoriti na nacrt rešenja o glavnoj deobi kako bi se održalo ročište, a ako nije prigovoreno i isplata izvršena, onda treba tražiti naknadu štete od nesavesnih poverilaca i/ili stečajnog upravnika, ako mu je ovo bilo poznato. Ako je jemac isplatio dug nakon potpunog namirenja po glavnoj deobi, onda mu treba osporiti regresno potraživanje i uputiti ga da od poverilaca traži povraćaj sredstava po osnovu isplate nedugovanog poveriocima.

[nautilus]

@Ayatollah

 

1. moja greska, nije poverilac vlasnik nego firma vlasnika. svi poverioci su istog isplatnog reda.

 

2. vlasnik je isplatio ostale poverioce nakon glavne deobe, a pre zavrsne deobe sa idejom da se na zavrsnom rocistu to konstatuje i donese resenje o obustavi. jasno je da se resenje o obustavi postupka moze doneti pre glavne deobe. pitanje je ako se glavnom deobom utvrde poverioci i potrazivanja koja se iz stecajne mase delimicno izmire, pa ih zatim trece lice izmiri u celosti na osnovu gradjanskih ugovora ili prosto isplatom, da li se moze nakon glavne deobe, odnosno na zavrsnom rocistu, obustaviti postupak na osnovu clana 13 stav 1. ili je nuzna posledica bankrot drustva.

 

3. ovo sa isplatama sam naveo kao komplikaciju koja nastaje. jedni poverioci ce imati dva pravna osnova za isplatu iste sume, a nekima je vec i isplaceno vise.