Drugi svetski rat - opsta istorija

[apostata]

 

 

Едит: гледам нешто овај подобро снимљен документарац, па се питам кад ће да се појави неко да хумано пита 'аха, а колико се ових јадника није вратило из Сибира и других заробљеништава...'

Sovjeti:    palo u zarobljeništvo - 4.559.000 

                umrlo                        - 2.500.000 (55%)

 

 

Njemci:     palo u zarobljeništvo - 2.825.000

                umrlo                         -    356.700 (12,5%)

 

Njemački: palo u zarobljeništvo - 752.467

saveznici

                 umrlo                        - 137.753 (18,3%)

 

 

Znači od prikazanih na ovim scenama otprilike je svaki osmi umro u zarobljeništvu.

Edited June 22, 2014 by apostata

[namenski]

 

Znači od prikazanih na ovim scenama otprilike je svaki osmi umro u zarobljeništvu.

 

Gledam nesto ove brojke, izvor je nemacki, zvanicni:

 

Great Britain

3,835,000

USA

3,097,000

Soviet Union

3,060,000

France

   937,000

Jugoslavia

   194,000

Polend

     70,000

Belgium

     64,000

Czechoslovakia

     25,000

Netherlands

       7,000

Luxemburg

       5,000

 

pa se nesto pitam kad ce broj zarobljenih Nemaca da postane krunski dokaz o necijem ratnom  doprinosu.

[vathra]

Апостата,

немачким заробљеницима "квари" просек то што их је око 90 хиљада помрло после Стаљинграда, највећим делом јер су већ били у прилично лошем стању кад су заробљени.

[palman]

 

 

Едит: гледам нешто овај подобро снимљен документарац, па се питам кад ће да се појави неко да хумано пита 'аха, а колико се ових јадника није вратило из Сибира и других заробљеништава...'

 

Koliko li se njih nije vratilo iz Sibira i drugih zarobljeništava?

Ili još bolje - koliko je uopšte Nemaca (zarobljenih vojnika i civila) korišćeno kao prinudna radna snaga nakon rata?

 

A evo i začetka NATO pakta...

http://www.thedailybeast.com/articles/2013/05/12/world-war-ii-s-strangest-battle-when-americans-and-germans-fought-together.html

[palman]

The Sorry Fate of German POWs

 

http://www.truedemocracy.net/hj34/20.html

[apostata]

Апостата,

немачким заробљеницима "квари" просек то што их је око 90 хиљада помрло после Стаљинграда, највећим делом јер су већ били у прилично лошем стању кад су заробљени.

Znam, znam (morao je ljudojedski krvavi Staljinski režim da dođe do izražaja kako-tako  ) ... i ne samo njemački gubici da su time uvećani nego tu otpada nešto i na njihove saveznike.

 

Interesantno je inače čitati uspomene Konrada Lorenca iz sovjetskog zarobljeništva.

Lorenc - austrijanac, jari nacista, zarobljen je '44. i u Jermeniji je proveo 4 godine. Nakon što je pušten nastavlja baviti se naukom i 70-tih godina dobija Nobelovu nagradu.

Svoju vjerovatno najpoznatiju knjigu S druge strane ogledala napisao je u zarobljeništvu i odnio je sa sobom bez ikakvih problema.

 

Za njega u doslovnom smislu vrijedi ono Belovo da su Švabe u ulozi pobijednika bili neljudi i da ih je ljudima napravila tek uloga poraženog.

 

Lorenc tako na jednom mjestu piše kako je u logoru asistirao raznim sovjetskim ljekarima.

Na stolu pred njima se pojavio Švabo sa rukom u vrlo teškom stanju. Lorenc je predložio hitnu amputaciju, sovjetski ljekar je malo razmišljao, a zatim rekao kako to ne dolazi u obzir.

Lorenc kaže kako je bio siguran da ovaj ranjenog Švabu iz osvete osuđuje na mučnu smrt od gangrene, ali se nakon toga silno iznenadio kada je ovaj počeo operaciju i nakon sata "krvavog" rada uspio ipak spasiti ruku.

 

Lorenc zatim dodaje da je ubrzo uvidio da je to uobičajena praksa i da je po tome (a on valjda to zna - bio je vojni doktor) dijametralno suprotna od njemačke.

 

Ovu njegovu konstataciju potvrđuje i Krivošejev - ne da mi se sada  tražiti, ali čini mi se da je po njemu u RKKA povrat ranjenih u jedinice bio oko 72%, a bolesnih više od 90%.

[palman]

Da se ostavimo Sovjeta na trenutak...

Kakvim se podacima barata glede žrtava u kompleksu rajnskih zarobljeničkih logora (Rhine meadow camps, Rheinwiesenlager)?

[apostata]

Vjeruj mi nemam pojma.

 

Švabe naravno imaju pravo da se žale, ali sve u svemu oni su dobro prošli.

 

15. aprila 1945. šesnaestogodišnji Diter Borkovski je između ostalog u svom dnevniku zapisao ovo: 

... Sa Anhaltske željezničke stanice otišli smo više nego prepunim vozom u podne. 
U vozu je bilo mnogo žena – izbjeglica iz istočnih rejona Berlina, zauzetih od strane Rusa. One su sa sobom nosile svu svoju imovinu: ruksake nabijene do pucanja. Samo to i ništa više. 
Na njihovim licima bio je zamrznuti užas. Ljude je ispunjavao bijes i očaj! Ja nikada do tada nisam slušao takve psovke ... 

Odjednom je tada neko sa povikom "Tiho" nadjačao svu tu buku. Pred nama je stajao neugledni i prljavi vojnik. Na uniformi su mu bila tri krsta, dva željezna i jedan zlatni njemački krst, a na rukavu traka sa četiri mala metalna tenka, što je označavalo broj uništenih tenkova u bliskoj borbi. 

"Htio bih nešto da Vam kažem", nastavio je istim tonom – u vagonu nastade tišina. 
"Čak i ako Vi to ne želite slušati! Prestanite kukati! Mi moramo pobjediti u ovom ratu, mi ne smijemo gubiti hrabrost. Ako pobjede drugi – Rusi, Poljaci, Francuzi, Česi – i ako sa našim narodom urade samo jedan procenat onoga, što smo šest uzastopnih godina mi činili njima, tada kroz nekoliko nedelja neće među živima biti ni jednog Nijemca. 
Ovo Vam govori neko ko je šest godina služio na okupiranim teritorijama!" 

U tišini, koja je nastala u vozu nakon njegovih riječi, moguće je bilo ćuti najslabiji uzdah. 

Rat Njemačke protiv Sovjetskog Saveza 1941-1945. Dokumentarna izložba grada Berlina povodom pedesetogodišnjice napada Njemačke na SSSR; Berlin; 1992. str. 225.

[namenski]

Nije to tako prosto  : prvo je Slobodni svet tamo negde odmah posle rata odlucio da vredi ici u novi rat i posto je, racunajuci da je dovoljno sto je Nemacka pobedjena, ostale sitnice kao sto je nacizam gurnuo pod tepih kao anomaliju koja se, eto, dogadja i najboljima, pa pride za svaki slucaj izmislio i totalitarizme da se nadju i posluze, zlu ne trebalo, uspesno je ubrizgao svetu i naukama^tm pricu o Carstvu zla na Istoku u kome zive Orci i koje, sa sve glavonjama u Kremlju sanja o osvajanju sveta u koje, onako poruseno, samo sto nije krenulo jedva cekajuci da se hiljadama tenkova sjuri ka Atlantiku i dalje.

Ta je prica funkcionisala bez greske: moglo je da se sve u krug pravi novo i najnovije oruzje, moglo je da se talambasa na sve strane, mogla su - ako treba, a i toga je bilo - da se zatvore usta kome treba, mogli su da se gaje likovi poput Somoze, Batiste ili sitnih i smezuranih azijskih diktatora, a sve u ime slobode i demokratije, bas kao sto je i jedan opskurni senator mogao da preslisava i upropasti neke od najvecih Amerikanaca koje je ta velika zemlja dala.

Cinjenicu da je pomenuto Carstvo zla bilo zemlja koja je prosla kroz kataklizmu i da je blizu pameti da joj nije do ratovanja, Slobodni svet je precutao i izmamuzao trku koju - a toga se danas u liberalnim euforijama svake sorte retko ko seti, stidi se - zamalo da nije izgubio i to u nekoliko navrata.

Tek bilo kako bilo, zemlja koja je iz jedne kataklizme humanoscu i zeljom za mir u svetu bila je gurnuta u trku u naoruzanju i u jos neke trke koje je - na opste zadovoljsto totalitaristicara izgubila.

Cinjenica da je Slobodni svet tokom te trke poznate u istoriji kao Hladni rat, taj isti Slobodni svet bio nemerljivo agresivniji, da je, sve se braneci od komunisticke opasnosti, zapocinjao, sad ovde, sad tamo, ratove koji su neke tamo male zute narode kostali milione mrtvih, takodje je uspesno uvijena u oblandu borbe za demokratiju i prefarbavanje stanja u kome bogatiji postaju sve bogatiji, a siromasni sve siromasniji, a sve u ime principa jednakih sansi za sve, samo ako si dovoljno sposoban.

Ili beskrupulozan, svejedno.

I, sve bi bilo lepo i krasno da se ona zivotinjka sa pocetka price, ona koja je bila gurnuta pod tepih, a da onima koji su je gurnuli nije smetalo to sto su dojucerasnji generali Whrmacht-a postajali uvazeni NATO zvanicnici, komandanti podmornica koje su na dno slale stotine hiljada tona brodovlja i hiljade ljudskih zivota admirali ponovo rodjene Kriegsmarine, a bivsi abverovci postajali ugledni sovjetolozi^tm, dakle da se ta zivotinjka nije probudila i - u drustvima bogatim svim i svacim - dosla po svoje.

Prvo onako stidljivo, da se Vlasi ne dosete, izjednacujuci prasnjavog ruskog pesadinca sa nemackim pesakom za kog znamo da je najbolji na svetu, ali je, eto, nesrecno naseo na price jednog ludog kaplara, pa zatim pricama o Waffen SS kao najboljoj vojsci sveta, koja je, eto, pogresno upotrebljena, zali boze tolike mlade zivote.

Pa posle vec sve otvorenije, trubeci od istosti^tm Crvene armije i Wehrmacht-a, o jednoj okupaciji koja je zamenjena drugom, gorom po mnogo cemu, pa sranjem - po negde i bukvalnim - po grobovima ljudi koji su svoje kosti ostavljali po jadnim, nevinim Nemackama, silujuci jadne Nemice.

Da bi se sve nastavilo, ne i zavrsilo, jer cemo se - sva je prilika - nagledati jos svega i svacega, bratskim i sverazumevajucim zagrljajem nemackog normandijskog veterana i nekog Francuza, iz iste one Francuske koja je sve uradila i tuzna i nesrecna bila sto se nacisticka Nemacka nije lepo okrenula odmah na Istok kad su je onako lepo i usrdno molili, sve joj poklanjajuci po neku od malih evropskih zemalja.

Istu onu Francusku koja se 1940. sa Nemcima krvavo tukla citavih 40 dana.

Za razliku od ovih dana 1941. godine kada su se Sovjeti koje je vodio jedan totalitaristicki diktator i jedna omrazena Partija, od samog pocetka i bez obzira na sve, sa Nemcima tukli.

I to itekako tukli, protiv sile koja je tog trenutka iza sebe imala celu Evropu sa sve evropskom industrijom i kulturom.

I bez obzira na ideologiju, komunizam i antikomunizam, interese i visoku nama smrtnicima nerazumljivu politiku - tukli za Evropu i tukli protiv nacizma.

A bice i sire. 

Edited June 23, 2014 by namenski

[palman]

Ok, razumeo sam.

Dobro je pobedilo Zlo i nema tu šta da se priča o zlu koje je Dobro primenjivalo kada mu se ukazala prilika.

Uostalom, to zlo koje je napravilo Dobro nije ni prineti resident evil-u koje je proizašlo iz Zla.

[palman]

[palman]

Pa posle vec sve otvorenije, trubeci od istosti^tm Crvene armije i Wehrmacht-a, o jednoj okupaciji koja je zamenjena drugom, gorom po mnogo cemu, pa sranjem - po negde i bukvalnim - po grobovima ljudi koji su svoje kosti ostavljali po jadnim, nevinim Nemackama, silujuci jadne Nemice.

 

Za razliku od ovih dana 1941. godine kada su se Sovjeti koje je vodio jedan totalitaristicki diktator i jedna omrazena Partija, od samog pocetka i bez obzira na sve, sa Nemcima tukli.

 

Ja kada čitam ostrašćene tekstove u korist Sovjeta, uvek pomislim na onih dva miliona sovjetskih zarobljenika koji su kulučili kod nacista misleći da imaju sreće što nisu odmah ubijeni a kada se rat završio i oni se vratili u Родину, samo su prosledjeni u druge logore kao kolaboracionisti.

Koliko li je njih preživelo?

[apostata]

Ok, razumeo sam.

Dobro je pobedilo Zlo i nema tu šta da se priča o zlu koje je Dobro primenjivalo kada mu se ukazala prilika.

Sarkazam ovog tipa i o ovoj temi može imati široki dijapazon uzroka - od prizemnih negacionističkih motiva pa do naivnog idealizma.

Ja uvijek polazim od toga da je ipak ovo posljednje u pitanju .., odnosno da se radi o infantilnom shvatanju po kojem apsolutnom zlu (što fašizam jeste) protivnik može biti samo apsolutno dobro - što da se odmah razumijemo antifašizam stvarno i jeste, ali  (i to veliko i podebljano ali) on je to bio samo kao ideja suprostavljanja apsolutnom zlu, dok u praksi zbog kompleksne i ideološki raznovrsne strukture on to nije ni mogao biti, niti je bio.

Uostalom, to zlo koje je napravilo Dobro nije ni prineti resident evil-u koje je proizašlo iz Zla.

 

Naravno!

Svo savezničko crnilo je „dimče vaginovski“ prema praiskonskoj tami koja je karakterisala drugu stranu. 

I sve mrlje pobjednika blijede pred epohalno-civilizacijskim značajem pobjede antifašizma. 

[palman]

 „dimče vaginovski“

 

Da, tzv. forumske naučne diskusije obično bivaju ogoljene u jednom trenutku.

Infantilno shvatanje o apsolutnom dobru i zlu?

Ok, nastavite bez mene.

[apostata]

Da, tzv. forumske naučne diskusije obično bivaju ogoljene u jednom trenutku.

Infantilno shvatanje o apsolutnom dobru i zlu?

Ok, nastavite bez mene.

Ebga bio sam optimista .., očito je da kod tebe to nije u pitanju, kod tebe se radi o onom prvom.

 

E a sada slobodno idi .., a ako se ikada vratiš i ako ti se bude dalo pročitaj i ovo (ne da mi se majke mi pisati ponovo, inače radi se o onih 2 miliona prosleđenih u druge logore):

 

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=944&p=2539957

Edited June 23, 2014 by apostata