Samo SF

[Shan Jan]

"Glas gospodara" od Stanislava Lema. Ne znam kako bih opisao knjigu... nema neku tacnu vodilju niti neki konacan zakljucak. No, ko je citao Lema zna sta moze da ocekuje.http://en.wikipedia.org/wiki/His_Master%27s_Voice_%28novel%29"Grad" od Kliforda Simaka. Ima puno dobrih ideja koje se preplicu, knjigu je komotno mogao da podeli na 3 romana. Sad videh, vikipedija kaze da je to napravio od 8 prica napisanih izmedju 1944. i 1951., dok je knjigu zavrsio daleke 1952.! Bar po meni, obavezno stivo.http://en.wikipedia.org/wiki/City_%28novel%29

[betty]

grad je super.ja ponovo potvrdih sebi da ne volim asimova. kao bedak mi, tako vazan pisac, kapitalna dela, tamte vamte. uzela foundation koji svi toliko hvale: ne svidja mi se ni to. evo sa cime imam problem: asimov prica gotovo citavu pricu kroz dijaloge. a kad dijalog zameni naraciju, biva mestimicno neprirodan: gomila ljudi duboko ukljucenih u pricu povremeno jedni drugima prepricavaju stvari koje svi likovi znaju. uz to, prepricavanje smanjuje naboj opisanih dogadjanja. sticem utisak da asimov najveci broj likova uvodi samo da bi se kroz dijaloge spoznale istorijske osnove price. ne gradi ih ni malo. do sada, od desetak bitnih imena, samo jedan ima i nekakav unutrasnji zivot (nekad se zamisli ili nasmeje u sebi pre nego sto se dijalog nastavi), ostali su potpuno prazni. jedino sto o njima znam je reci koje su izgovorili. onda se na to nadoda zastarelost u smislu da se neki modeli socijalne interakcije vise ne podrazumevaju, a asimov nije pokusao da zamisli da bi ljudi mogli da komuniciraju drugacije. tako su svi likovi blago smoreni muskarci koji imaju sastanke na kojima puse cigare i formalno se obracaju jedni drugima. i kad pricaju o sudbini svoje planete, o mogucem ratu, puchu, neizvesnoj buducnosti, zadrzavaju isti korektni ton. nikog nista ne uzbudjuje, i svako ima dovoljno odmaka da osmisli fino skrojene odgovore istog momenta.da nema svega ovoga, mozda bi mi osnovna ideja, da se poznavanjem istorije ljudskog ponasanja i ljudskih prilika, dogadjanja u buducnosti mogu statisticki precizno predvideti, delovala zanimljivije. ovako naprosto deluje naivno, kao nada i uverenje da se spoljasnjim pokazateljima moze steci potpuni uvid u coveka, bez duboke rezonance unutrasnjih pokretaca posmatraca i posmatranog. tako kao citaoci dobijamo samo to spoljasnje, pa jos blago izvestaceno. what am I missing? zasto toliko ljudi voli ovu knjigu?

[harper lee]

grad je super.ja ponovo potvrdih sebi da ne volim asimova. kao bedak mi, tako vazan pisac, kapitalna dela, tamte vamte. uzela foundation koji svi toliko hvale: ne svidja mi se ni to. evo sa cime imam problem: asimov prica gotovo citavu pricu kroz dijaloge. a kad dijalog zameni naraciju, biva mestimicno neprirodan: gomila ljudi duboko ukljucenih u pricu povremeno jedni drugima prepricavaju stvari koje svi likovi znaju. uz to, prepricavanje smanjuje naboj opisanih dogadjanja. sticem utisak da asimov najveci broj likova uvodi samo da bi se kroz dijaloge spoznale istorijske osnove price. ne gradi ih ni malo. do sada, od desetak bitnih imena, samo jedan ima i nekakav unutrasnji zivot (nekad se zamisli ili nasmeje u sebi pre nego sto se dijalog nastavi), ostali su potpuno prazni. jedino sto o njima znam je reci koje su izgovorili. onda se na to nadoda zastarelost u smislu da se neki modeli socijalne interakcije vise ne podrazumevaju, a asimov nije pokusao da zamisli da bi ljudi mogli da komuniciraju drugacije. tako su svi likovi blago smoreni muskarci koji imaju sastanke na kojima puse cigare i formalno se obracaju jedni drugima. i kad pricaju o sudbini svoje planete, o mogucem ratu, puchu, neizvesnoj buducnosti, zadrzavaju isti korektni ton. nikog nista ne uzbudjuje, i svako ima dovoljno odmaka da osmisli fino skrojene odgovore istog momenta.da nema svega ovoga, mozda bi mi osnovna ideja, da se poznavanjem istorije ljudskog ponasanja i ljudskih prilika, dogadjanja u buducnosti mogu statisticki precizno predvideti, delovala zanimljivije. ovako naprosto deluje naivno, kao nada i uverenje da se spoljasnjim pokazateljima moze steci potpuni uvid u coveka, bez duboke rezonance unutrasnjih pokretaca posmatraca i posmatranog. tako kao citaoci dobijamo samo to spoljasnje, pa jos blago izvestaceno. what am I missing? zasto toliko ljudi voli ovu knjigu?

Mislim da odgovor lezi u dve stvari koje si vec pominjala u postu. Prva stvar su likovi. Asimovljevi likovi u Zaduzbini su kreirani tako da se redjaju u kaleidoskopu kao ne toliko bitan deo Seldonovog Plana. Njihova licna vrednost je iskljucivo u tome da protumace svoj udeo u njemu kao pojedinaca. S druge strane, najkontraverzniji i najopisaniji karakter u knjizi je Mazgov, dakle negativac koji svojom specificnoscu lezi s one strane planiranja, statistike i samim tim ima vrednost ideje, docim su ovi ostali, da tako kazem, samo orudje jedne druge ideje. Ima na tu temu jedan interesantan pasaz iz Druge Zaduzbine kad prvi Govornik i kandidat raspravljaju o licnim doprinosima Seldonovom Planu.Drugo, treba imati u vidu godine kad su se Zaduzbina i Roboti pojavili. To je jos uvek bilo vreme antropocentricne hajnlajnovske SF-ovstine kojoj su smrtonosni udarac zadali upravo Asimov, Legvinova i Klark, svako kroz neke svoje vizije ogranicenja ljudske inicijative i preduzimljivosti kao lajtmotiva za literarne predloske.Thus being said, Asimov nikad nije bio moj cup of tea. On je, po meni, jedan od onih pisaca koji je imao vrlo kreativnu i bogatu mastu ali mu je naracija bila dosta skromna, jednostavna i pitka za citanje, nesto kao Bredberi i Silverberg. Moguce je bas to razlog zbog kojeg je bio toliko popularan. Mislim, najcitanije knjige u istoriji (ne racunam Bibliju) su gospodari prstenova i hariji poteri a ne aristoteli i hegeli.

[kim_philby]

grad je super.ja ponovo potvrdih sebi da ne volim asimova. kao bedak mi, tako vazan pisac, kapitalna dela, tamte vamte. uzela foundation koji svi toliko hvale: ne svidja mi se ni to. evo sa cime imam problem: asimov prica gotovo citavu pricu kroz dijaloge. a kad dijalog zameni naraciju, biva mestimicno neprirodan: gomila ljudi duboko ukljucenih u pricu povremeno jedni drugima prepricavaju stvari koje svi likovi znaju. uz to, prepricavanje smanjuje naboj opisanih dogadjanja. sticem utisak da asimov najveci broj likova uvodi samo da bi se kroz dijaloge spoznale istorijske osnove price. ne gradi ih ni malo. do sada, od desetak bitnih imena, samo jedan ima i nekakav unutrasnji zivot (nekad se zamisli ili nasmeje u sebi pre nego sto se dijalog nastavi), ostali su potpuno prazni. jedino sto o njima znam je reci koje su izgovorili. onda se na to nadoda zastarelost u smislu da se neki modeli socijalne interakcije vise ne podrazumevaju, a asimov nije pokusao da zamisli da bi ljudi mogli da komuniciraju drugacije. tako su svi likovi blago smoreni muskarci koji imaju sastanke na kojima puse cigare i formalno se obracaju jedni drugima. i kad pricaju o sudbini svoje planete, o mogucem ratu, puchu, neizvesnoj buducnosti, zadrzavaju isti korektni ton. nikog nista ne uzbudjuje, i svako ima dovoljno odmaka da osmisli fino skrojene odgovore istog momenta.da nema svega ovoga, mozda bi mi osnovna ideja, da se poznavanjem istorije ljudskog ponasanja i ljudskih prilika, dogadjanja u buducnosti mogu statisticki precizno predvideti, delovala zanimljivije. ovako naprosto deluje naivno, kao nada i uverenje da se spoljasnjim pokazateljima moze steci potpuni uvid u coveka, bez duboke rezonance unutrasnjih pokretaca posmatraca i posmatranog. tako kao citaoci dobijamo samo to spoljasnje, pa jos blago izvestaceno. what am I missing? zasto toliko ljudi voli ovu knjigu?

Asimov je osoba, ili jedna od osoba, koja je uvela socijalno planiranje i tzv. meke nauke u SF. Do tog momenta SF je bio zanr o mogucim tehnoloskim inovacijama koji je retko kada ukljucivao cak i rudimentarnu zapitanost o stvarnim implikacijama tehnoloskog napretka na ljudsku zajednicu. Tvoj opis likova i njihovih susreta kod Asimova je izvrstan. Smoreni muskarci u tvidu koji vrlo pristojno i uceno debatuju. Sada se samo malo izmesti i pomisli da je to era popularizacije think tankova po razlicitim americkim univerzitetima i gotovo histericne aplikacije matematicke nauke na drustvene odnose (game theory & Nesh)i ako tome dodas zeru frojdijanske psihoanalize koja je takodje tada na vrhuncu popularnosti u SAD dobijas osnovni zaplet gotovo svih delova Zaduzbine i Robota. Nema tu karakterizacija kada je sustinski istorija (buduca istorija naravno) glavni junak. Likovi su tu samo da toj istoriji daju glas i da budu nasi vodici kroz nju. E sada nije to svacija solja caja. Meni je kao klincu zainteresovanom za drustvene nauke Asimov bio jako interesantan i odveo me u nekom pravcu koji me je doveo do mesta na kome sam sada (besposleno net spadalo). @harper: moram se malo ne sloziti sa tobom. tesko da je asimov stao u kraj hajnlajnu. naprotiv hajnlajn (dobitnik 4 nagrade Hugo), asimov i klark su sveto trojstvo klasicnog SF-a. stavise mozemo cak reci da je hajnlajn i pored svoji cesto cudnih politickih stavova sustinski savremeniji od asimova (seksualne slobode, sumnja u demokraciju, jak anti-autoritarni naboj nekih njegovih romana...). Stranger in a Strange Land je mozda i najznacajniji SF roman 60tih godina proslog veka koji su hipici prihvatili kao svoj sa mensonovskim zarom. jednom recju opasno je suditi o hajnlajnu, uzasno plodnom autoru, samo na osnovu kasnije interpretacije njegovog dela od strane filmske industrije.

[Dankan Ajdaho]

skromna, jednostavna i pitka za citanje, nesto kao Bredberi i Silverberg.

Ja u istu rečenicu sa Asimovom ne bi meto ni Silverberga, a pogotovo ne Bredberija, čiji stil je samo naoko jednostavan.

[kim_philby]

pa da. laki je u pravu i tu. doduse silverberg i asimov su i prijatelji i saradnici tako da i je i asimov cesto samo prividno jednostavan. kakobilo, nemoguce je poreci neverovatan uticaj koji je asimov imao na SF zanr.bredberi je s druge strane americki klasik utemeljen u americkom folkloru mnogo vise nego u nekoj zanrovskoj cistoti.edit: harperu suoci se s nasim nerd-rageom! :P

Edited January 22, 2010 by kim_philby

[harper lee]

Asimov je osoba, ili jedna od osoba, koja je uvela socijalno planiranje i tzv. meke nauke u SF. Do tog momenta SF je bio zanr o mogucim tehnoloskim inovacijama koji je retko kada ukljucivao cak i rudimentarnu zapitanost o stvarnim implikacijama tehnoloskog napretka na ljudsku zajednicu. Tvoj opis likova i njihovih susreta kod Asimova je izvrstan. Smoreni muskarci u tvidu koji vrlo pristojno i uceno debatuju. Sada se samo malo izmesti i pomisli da je to era popularizacije think tankova po razlicitim americkim univerzitetima i gotovo histericne aplikacije matematicke nauke na drustvene odnose (game theory & Nesh)i ako tome dodas zeru frojdijanske psihoanalize koja je takodje tada na vrhuncu popularnosti u SAD dobijas osnovni zaplet gotovo svih delova Zaduzbine i Robota. Nema tu karakterizacija kada je sustinski istorija (buduca istorija naravno) glavni junak. Likovi su tu samo da toj istoriji daju glas i da budu nasi vodici kroz nju. E sada nije to svacija solja caja. Meni je kao klincu zainteresovanom za drustvene nauke Asimov bio jako interesantan i odveo me u nekom pravcu koji me je doveo do mesta na kome sam sada (besposleno net spadalo). @harper: moram se malo ne sloziti sa tobom. tesko da je asimov stao u kraj hajnlajnu. naprotiv hajnlajn (dobitnik 4 nagrade Hugo), asimov i klark su sveto trojstvo klasicnog SF-a. stavise mozemo cak reci da je hajnlajn i pored svoji cesto cudnih politickih stavova sustinski savremeniji od asimova (seksualne slobode, sumnja u demokraciju, jak anti-autoritarni naboj nekih njegovih romana...). Stranger in a Strange Land je mozda i najznacajniji SF roman 60tih godina proslog veka koji su hipici prihvatili kao svoj sa mensonovskim zarom. jednom recju opasno je suditi o hajnlajnu, uzasno plodnom autoru, samo na osnovu kasnije interpretacije njegovog dela od strane filmske industrije.

pa da. laki je u pravu i tu. doduse silverberg i asimov su i prijatelji i saradnici tako da i je i asimov cesto samo prividno jednostavan. kakobilo, nemoguce je poreci neverovatan uticaj koji je asimov imao na SF zanr.bredberi je s druge strane americki klasik utemeljen u americkom folkloru mnogo vise nego u nekoj zanrovskoj cistoti.edit: harperu suoci se s nasim nerd-rageom! :P

Ja volim da citam Hajnlajna, pogresno si razumeo. Covek je prosto paradigma za antropocentricni SF i sve ovo sto si i naveo (seksualne slobode, sumnja u demokraciju, jak anti-autoritarni naboj) je ilustracija onoga sto sam i napisao o ljudskoj inicijativi i preduzimljivosti kao literarnom predlosku. U tom smislu ni Asimov, a ni Legvinova i Klark, nisu stali u kraj Hajnlajnu vec su pomerili fokus tema van ljudske odluke kao motivacionog okidaca radnje, Klark kroz transcedenciju, Legvinova kroz medjurasnu interpretaciju a Asimov kroz robotiku i "matematicki usud".Sto se Silverberga i Bredberija tice, govorim o stilu a ne kvalitetu. Knjige ove trojice autora su uglavnom dinamicki brze, imaju "filmsku" radnju i naracija im vodi ubedljivom i zustrom razresenju. Nije srecno poredjenje ali imaju te neke elemente trilera u vodjenju radnje. S druge strane, sva trojica su posednici fantasticno mastovitih i zanimljivih ideja i po tome su dosta slicni. Meni je Silverbergova Knjiga Lobanja po formi razrade ideje jedan od najubedljivijih SF (?) romana koje sam ikada citao iako je po bogatstvu naracije relativno skromna.Dakle, uzaludni nerd-rage. :D Kad je u pitanju SF ja sam svastojed. Uostalom, govorimo o sve samim Vise Puta Dokazanim Imenima tako da ja i ne bih puno zalazio u neke rasprave o kvalitetu. Edited January 22, 2010 by harper lee

[kim_philby]

Knjiga Lobanja! Now that's blast from the past!Podrzavam!S tim sto kod Silverberga ja volim i njegove vise pulpy izlete poput Zamka Lorda Valentina.Et ako neko nije citao nista od Silverberga moze se odmah smatrati sretnim covekom zato sto ga ocekuje nesto izuzetno.

[расејан]

da nema svega ovoga, mozda bi mi osnovna ideja, da se poznavanjem istorije ljudskog ponasanja i ljudskih prilika, dogadjanja u buducnosti mogu statisticki precizno predvideti, delovala zanimljivije. ovako naprosto deluje naivno, kao nada i uverenje da se spoljasnjim pokazateljima moze steci potpuni uvid u coveka, bez duboke rezonance unutrasnjih pokretaca posmatraca i posmatranog. tako kao citaoci dobijamo samo to spoljasnje, pa jos blago izvestaceno. what am I missing? zasto toliko ljudi voli ovu knjigu?

Зато што то тада није деловало нимало наивно. Сама идеја да се ток историје може математички моделовати, па онда цела та слика галактичке царевине, са целим планетама и њиховим амбијентима - то стварно опчињава читаоца тог времена (а и мене, нешто касније - то сам читао кад је Живковићево издање стигло у библиотеку). Пре неколико година сам узео да прочитам поново, баш да видим шта ме то онда држало, и видим да је мајстор успео да минимумом текста опише сва та места, иако је у ствари дао мање информације и о задужбинској планети, и о свим осталим (осим Трантора) него што стане у две табле стрипа. По МакЛуану, његове књиге су онај прави хладни медиј: да ти таман довољно да ти себи изградиш остало у глави.Асимов је у ствари врло ретка комбинација писца СФа и кримића. Ако погледаш роботски циклус, главни ликови су детективи (један човек, један робот) и скоро свуда је заплет криминалан, у СФ амбијенту. Задужбина такође има тај криминалистички слој - осим што се заплет одвија отворено (читалац зна за Шелдонов план), али се онда у наставцима, око Мазгова и друге задужбине, појављују опет планови иза планова, све се то мајсторски уклапа, наизглед безначајне ситнице од пре десет поглавља постају битне за разјашњење, што је техника Агате Кристи.С обзиром да је Асимов био ваљда највеће шкрабало свих времена - број наслова које је за живота иштанцовао је невероватан, неко је чак извлачио статистике и поставио питање кад је тај спавао - то економисање са текстом, тај минимализам у развоју ликова, су ем очекивани ем схватљиви. Асимов мора да изложи идеју, да створи свемир у ком ће она да се оствари, да направи заплет кроз који ће она да се изложи (или који ће да ради на ту идеју), и да накупи довољан број ликова који ће то да носе. Остало је сувишно, нема се кад, идемо на следећи наслов.

[расејан]

onda se na to nadoda zastarelost u smislu da se neki modeli socijalne interakcije vise ne podrazumevaju, a asimov nije pokusao da zamisli da bi ljudi mogli da komuniciraju drugacije. tako su svi likovi blago smoreni muskarci koji imaju sastanke na kojima puse cigare i formalno se obracaju jedni drugima. i kad pricaju o sudbini svoje planete, o mogucem ratu, puchu, neizvesnoj buducnosti, zadrzavaju isti korektni ton. nikog nista ne uzbudjuje, i svako ima dovoljno odmaka da osmisli fino skrojene odgovore istog momenta.

Мислим да овај део заслужује засебну расправу. То је слаба тачка скоро целокупног СФа. Огромна већина аутора измисли технологију, и крене да измишља свемир изнедрен из ње, и стигне отприлике негде до утицаја на привреду, медије, и онда већ почне да се осипа. Ту и тамо дођу и до утицаја на стамбене прилике, јер ликови морају у нечему да живе, међутим кад дође до ситних друштвених обичаја, до тога како разговарају, на које ситнице обраћају пажњу... ту је дуго било врло танко. Неки су прибегавали жаргону (Барџис у "Пакленој поморанџи"), неки ритуалном говору (Херберт у "Дини" - обредне фразе аристократије, разних еснафа, Слободњака), неки клишеу из кримића, или свемирских сапуњара (види technobabble). Већина, међутим, није прибегавала ничему - дијалози звуче дрвенасто баш као код Асимова. Лик има да испоручи текст, опис, објашњење. Чак мислим да се мајстори издвајају и по томе што успевају да им ликови звуче нормално (да, и Хајнлајн).Шездесетих и седамдесетих, нови талас доноси више пажње ликовима - Урсула ЛеГвин (Лева рука таме никад не би била то што јесте да је ликове правио Асимов), Херберт, Кард, Лем, Стругацки. Почиње и промишљање утицаја медија (медија у смислу посредника у било којој комуникацији, не само масовној) на људску интеракцију - ЛеГвин измишља ансибл и прати како та врста телефона мења свемир, поиграва се са телепатијом; Херберт развија читава царства на свом решењу тренутног међузвезданог лета и његовим ограничењима; Пол измишља читаве друштвене екологије на Капији; Кард ствара уверљив матријархат са целим скупом друштвених обичаја (двапут сам написао обијача!). Но, то су мајстори; код већине се и даље дијалог и свакодневне ситнице у људским односима држе у 20. веку.Тако отприлике док Гибсон не повуче ногу. Он уводи језике и културе - Јапанце, Јамајчане и ине, измишља читаве техничке жаргоне за своје конзолне јахаче. За њим Строс, Стивенсон, Еган, Винџ (добро, ајде и Докторов), који итекако воде рачуна и о гардероби, техничким детаљима, језику (Еган чак измишља нове личне заменице које обухватају свих седам признатих полова), нијансама личних односа итд.

[luba]

pa sad, nije tako retka kombinacija sfa i krimica - pocev od pulpasa koji su za pare pravili sumanute kombinacije krimi serijala na raznoraznim galaktikama (john d. mac donald), pa svezije, vec pominjani simmons, pa u engleskoj p.d. james, the children of men, ili ako cemo vec u detalje, philip k. dick. a setih se i alfreda bestera.a zar nije lemov the chain of chance pravi primer za miks?ejvi hvala zbog novih pisaca koji mesaju sve i ruse ah, granice zanra.samo par komadajonathan lethem (gun, with occasional music) uzgred, verovatno jedan od najboljih pisaca novije amerike. tim powers (last call, pa i declare)apsolutni heroj richard morgan (altered carbon, broken angels, market forces itd) detektiv takeshi kovacs je wub veliki.rekla bih da i china mieville moze da prodje.volim da tvrdim da je to zahvaljujuci stripu, ali ce mi svakako neki ustogljeni teoreticar knjizevnosti pobiti teoriju.kad sam vec pocela, setih se onog cuvenog chandlerovog pisma agentu u kome pljuje sf (cak i kada ga pise dashiell hammett). ali da mu se oprostiti, sf je zaista bio bzvz do pocetka pedesetih.

Did you ever read what they call Science Fiction. It's a scream. It is written like this: 'I check out with K 19 on Aldabaran III, and stepped out through the crummalite hatch on my 22 Model Sirus Hardtop. I cocked the timejector in secondary and waded through the bright blue manda grass. My breath froze into pink pretzels. I flicked on the heat bars and the Brylls ran swiftly on five legs using their other two to send out crylon vibrations. The pressure was almost unbearable, but I caught the range on my wrist computer through the transparent cysicites. I pressed the trigger. The thin violet glow was icecold against the rust-colored mountains. The Brylls shrank to half an inch long and I worked fast stepping on them with the poltex. But it wasn't enough. The sudden brightness swung me around and the Fourth Moon had already risen. I had exactly four seconds to hot up the disintegrator and Google had told me it wasn't enough. He was right.'They pay brisk money for this crap?

[harper lee]

kad sam vec pocela, setih se onog cuvenog chandlerovog pisma agentu u kome pljuje sf (cak i kada ga pise dashiell hammett). ali da mu se oprostiti, sf je zaista bio bzvz do pocetka pedesetih.

Did you ever read what they call Science Fiction. It's a scream. It is written like this: 'I check out with K 19 on Aldabaran III, and stepped out through the crummalite hatch on my 22 Model Sirus Hardtop. I cocked the timejector in secondary and waded through the bright blue manda grass. My breath froze into pink pretzels. I flicked on the heat bars and the Brylls ran swiftly on five legs using their other two to send out crylon vibrations. The pressure was almost unbearable, but I caught the range on my wrist computer through the transparent cysicites. I pressed the trigger. The thin violet glow was icecold against the rust-colored mountains. The Brylls shrank to half an inch long and I worked fast stepping on them with the poltex. But it wasn't enough. The sudden brightness swung me around and the Fourth Moon had already risen. I had exactly four seconds to hot up the disintegrator and Google had told me it wasn't enough. He was right.'They pay brisk money for this crap?

Ako negde nadjes Kardove kritike koje je pisao na tudje SF romane obavezno procitaj. Zabava zagarantovana. Skoro toliko zabavno koliko i muzicke kritike Dz. B. Soa, samo poganijim jezikom pisane.

[Anonymous]

Da li su kod nas prevedeni nastavci Enderove igre (osim Govornika za mrtve)?

[harper lee]

Da li su kod nas prevedeni nastavci Enderove igre (osim Govornika za mrtve)?

Za treci i cetvrti znam da su prevedeni. Odavno.

[расејан]

jonathan lethem (gun, with occasional music) uzgred, verovatno jedan od najboljih pisaca novije amerike.

Е хвала што си ме подсетила, ово сам читао у гостима и после нисам могао да се сетим имена. Добар, са одличним штимунгом. Скроз детективски по стилу, СФ по месту.

tim powers (last call, pa i declare)apsolutni heroj richard morgan (altered carbon, broken angels, market forces itd) detektiv takeshi kovacs je wub veliki.rekla bih da i china mieville moze da prodje.

Утефтерено за будуће прекопавање.

...I had exactly four seconds to hot up the disintegrator and Google had told me it wasn't enough. He was right.

На Скрибду је ово део текста неког Ирвинга Валаса, у "саветима писцу", мада мислим да он ту само цитира Чендлера. Али помињање Гугла још током педесетих, свака част на видовитости :D.