PopDepresija koncerti

[MancMellow]

Takeshi, ti si 100% u pravu. Ja, recimo, na koncert nisam otisao iskljucivo iz potpuno licnih razloga, nikako iz nekih "objektivnih". A itekako pratim i dalje muziku, i to skoro istog tipa kao i nekad i cak placam da idem nekad u inostranstvo na koncerte. Na ovo nekako nisam mogao...

[yolo]

ne'am pojma, bice da svi imamo razlicite mehanizme na koje pokrecemo percepciju necije muzike. licno ne vidim nacin da mi neki novi album TFC znaci isto ono sto mi je znacio bandwagonesque 1991. godine bez obzira kako te pesme bile dobre. to su licne stvari koje nije sasvim lako racionalizovati, ali isti problem sam imao sa novim albumom lloyda colea, inace sasvim fina i pristojna ploca, sigurno ne najgora koju je objavio - tek usla mi je na jedno, izasla na drugo uvo, rado cujem "writers retreat" kad se neko zajebe i greskom pusti na radiju a ja bas u tom trenutku budem u kolima (u kojima ga inace samo slusam) i to bi bilo to. ali se bez pardona uhvatim barem 1-2 mesecno i za rattlesnakes, i za easy pieces pa cak i za mainstream. verovatno da oni koji su post festum otkrivali TFC - mladji od mene - osecaju isto sto i ja onda kada sam otkrivao recimo the byrds, sve mi se cinilo boljim od boljeg, takoreci bez ikakve emotivne distance. medjutim ko je gledao i ziveo uspon i pad nekog dobrog benda, ima osecaj u stomaku koji se ne moze prevariti: sta zaista moze intravenozno da konzumira na duge staze a sta je samo kratkotrajni, uzgredni fix koji je na nivou nekakvog povrsnog, emocionalnog petinga koji cak nije ni dostojna zamena za pravu stvar. sto naravno nema nikakve veze sa kvalitetom same ploce o kojoj pricamo nego samo sa onim sto je u nasim glavama sto kao sto znamo vazi i za mnoge druge, daleko vaznije stvari u zivotu, pocev od partnera pa na dalje.

Edited November 9, 2010 by gazza1

[Ras]

Na primer, ovo sto rade Pixies je najjadnija prodaja nostalgije... ladno posle kao povratnicke imaju novu "Doolittle" turneju. :D (naravno da bi i to gledao :P )

To je moda zadnjih godina.SY su svirali Daydream Nation turneju, Primal Scream najavljuju Screamadelica svirke za kraj godine i sl.Oko TFC - akcenat je nekako na nostalgiji, kao da i to ne bi mogao da bude valjan, ili čak i jedini razlog da budeš zadovoljan koncertom (ili odeš na isti).Isti razlog, ako proceniš da je jedini, može da bude ključan i da ne odeš. Recimo, 'ladno nisam bio na koncertima REM i Cavea - smarali već godinama, nije mi ni dodirnulo to što sviraju u komšiluku.Za TFC mi žao što nisam mogao da dođem, radovao sam se unapred iako nije bend na koji se sečem.Shadows je odličan album. Edited November 9, 2010 by Ras

[kurdi]

...

potpuno se slazem kada su ploce u pitanju, ali uzivo mi je dozivljaj cesto obrnut, makar u slucajevima autora cije nove ploce bar znam i volim, ako mi i ne znace ko stare. nove pesme mi cesto uzivo zvuce bolje, da li zbog toga sto su oni zainteresovaniji da ih izvode ili sto se one mozda i neizbezno bolje uklapaju u trenutni zvuk izvodjaca.o ovo me sam ponovo razmiljao bas pre neki dan kada sam prvi put u zivotu gledao lloyd cole-a, i pesme sa novog abuma su se uz sve nostalgicne faktore bez problema nosile sa rattlesnakes ili are you ready to be heartbroken?, ali slican dozivljaj sam imao recimo i na ovovekovnim koncertima go-betweensa i roberta forstera.tfc sam gledao cirka '94 i nisu mi bili nesto, ali verujem da su sada i objektivno bolji uzivo. tada uzivo nisu uspevali da ostanu na pravoj strani granice raspada (doduse ne ko boo radleys, boze me prosti).

[yolo]

gomila tih grupa slicnog miljea kao TFC zvuci krshevito uzivo. realno, evo ga vulejev ovde koji je kapiram prisebnijim usima od nas slusao ovaj koncert, covek se zali. pa i ja sam povremeno imao cudan osecaj da je njima pomalo neprijatno sto nisu bolji kada su videli kakvo ih je cudo od fanova docekalo u ovoj nasoj vukojebini. meni je najvece zivotno razocarenje - kada je muzika u pitanju - ono kako su zvucali the smiths uzivo. 1986 sam vozom krenuo za iz beograda za jebeni cornwall, to je bio jedini datum na turneji koji nije bio rasprodat. oni su zvucali toliko lose da sam izlazio sa koncerta u neverici i vracao se ponovo, sve misleci da sam previse umoran i da je problem u meni. par dana kasnije, otisao sam pred killburn national ballroom gde su svirali ponovo u nadi da cu se nekako umuvati unutra i uveriti se da je definitivno bilo do mene a ne do njih. uspeo sam da navatam kartu kod nekog tapkarosa, bili su fakat bolji nego u cornwallu ali i dalje daleko od icega sto bi se u mojoj glavi moglo nazvati stvarno dobrim koncertom. medjutim, pravo iznenadjenje je stiglo par meseci kasnije kada je taj koncert objavljen kao zivi album "rank" sto bi, ako nista drugo, trebalo da znaci da je to referentan snimak za the smiths. prosto, za ove bendove vaze drugi kriterijumi i to je nesto sa cime covek treba da se pomiri pre nego sto dodje na koncert i da se fokusira na neke druge kanale kroz koje oni komuniciraju, a ne samo nekakvu sviracku perfekciju. neko je danas komentarisao da veliki prezir zvuci bolje uzivo od TFC i to verovatno nije daleko od istine. ako pricamo o svirki, kao takvoj.

Edited November 9, 2010 by gazza1

[kurdi]

ja bi smithse i mrtve gledao.

[MancMellow]

Nema od toga nista. Moramo se, na svim meridijanima, zadovoljiti Mozzom, pa kako je tako je.

[HoboCan]

Apropo Gazzinog pominjanja znacenja "Bandwagonesque" - skroz se slazem da novi TFC album danas ne moze imati ni priblizan impact u mom zivotu kao neki iz 1991. ili 1995. a plasim se da to vazi za svaki bend koji volim. Godine, okolnosti i poimanje realnosti su potpuno drugacije. Ipak, nije mi svejedno da li ce TFC na certu svirati 5 pesama sa recimo "Man-Made" ili sa "Shadows". Pored dzuboksa punog nostalgije, zelim da cujem i na sta se oni trenutno loze. "Man-Made" mi bas nikako nije legao, jedva da sam ga preslusao vise od 3-4 puta i bas bi me udavili da su svirali 5-6 pesama odatle. Naravno, razlicitih ukusa je koliko i publike, te mogu razumeti da je nekom taj album bolji nego ovaj novi, kao i da nekog TFC vise uopste ne zanimaju od ploce "Howdy". Ras me podseti na Cavea. Zanimljivo je da sam pocetkom devedesetih gotovo identicno odlepljivao na TFC i na njega. Imao sam tu srecu da Cavea u periodu 1997-2005 gledam 3 puta (cak sam i pricao s njim celih 10 minuta), i vremenom sam ga se toliko zasitio da mi nije palo na pamet da ga gledam ovde u Areni 4. put. I dan danas ne zalim zbog toga, iako nema coveka koji je rekao da taj koncert nije bio sjajan. Ni njegove nove ploce me uopste ne rade, dosadno mi do zla boga. Dok npr, noc pre certa TFC nisam mogao da spavam, bio sam sav pod tenzijom, osecao sam se kao da ponovo imam 18. I pored ocekivanog zajebavanja od strane prisutnih starijih i iskusinijih zaljubljenika muzike, uopste me nije bio blam da vucem Normanov kofer od SKC-a do hotela "Park" jer je to bilo najmanje sto sam mogao da uradim za nekog cija muzika mi je obojila dobar deo zivota - volim reciprocitet uvek i svemu, valjda zato i dizem muziku na RS, valjda sam zato i dalje na B92 iako je ovaj odavno otisao u qrac. Naravno, 100 metara vuce kofera na tockice u poredjenju sa onim sto dobih od TFC i nije neki reciprocitet, ali uradio bih to i da smo isli peske do hotela "Srbija". Mozda glup i infantilan nacin da nekom kazes "hvala", ali je nacin. Htedoh reci da je poimanje necije muzike nekad i sad tako individualna i subjektivna stvar, i da ima veze sa bukvalno najsitnijim detaljima iz zivota. Uopste nisam siguran da je Caveova muzika danas objektivno toliko losija nego pre 15 god, kao i da su TFC sad isto dobri kao nekad. Ali dok sam njegove pesme uvek vezivao za luzeraj sa cicama, TFC mjuza mi je uvek bila high. To bi znacilo da sam u poslednje vreme mnogo vise high nego sto bedacim, sto u sustini i nije tako lose :D Ma sama cinjenica da 48h nakon certa ja i dalje mislim i pisem o njemu, dovoljno govori. Nisam ih nikada gledao pre, ko zna da li cu imati priliku opet - meni dosta, srce je puno.

Edited November 10, 2010 by HoboCan

[vulejov]

..licno ne vidim nacin da mi neki novi album TFC znaci isto ono sto mi je znacio bandwagonesque 1991. godine bez obzira kako te pesme bile dobre..

..apropo Gazzinog pominjanja znacenja "Bandwagonesque" - skroz se slazem da novi TFC album danas ne moze imati ni priblizan impact..

Prolaze dani ali još uvek ne vadim Shadows iz plejera...obzirom da sam izgleda jedan od retkih ovde koji nije oduševljen koncertom imam svo pravo da hladne glave izjavim da je ovo praktično jedini njihov album koji ima jačinu prva dva...ako malo više razmislim o koncertu zaključak je da su upravo pesme sa novog albuma najbolje zvučale..

[alamo]

Poslednji PD koncert u 2010. godini je u četvrtak 2. decembra u Gun Clubu - Handsome Furs + Lula Mae...Treću godinu zaredom u Beograd dolaze Kanađani Handsome Furs, bend koji čini bračni par - Dan Boeckner i Alexei Perry - i koji iza sebe imaju dva studijska albuma objavljena za prestižni Sub Pop (“Plague Park” i “Face Control”). Dan je ovu godinu uglavnom proveo na turnejama sa svojim matičnim bendom, fantastičnim Wolf Parade - gde je uz Spencera Kruga autor pesama, pevač i gitatista, a ostatak vremena je sa Handsome Furs odlazio “tamo gde niko pre nije išao”, uključujući i koncerte u Šangaju, Busanu, Seulu, Sepangu, Bangkoku, Pekingu, Hongkongu, Manili, Singapuru i mnogim drugim egzotičnim azijskim gradovima, ovekovečenim na CNN specijalu.Handsome Furs, za one koji su ih gledali 2008. ili 2009. na koncertima u Living Roomu SKC-a, nisu tajna i već sada može se reći da imaju solidnu fan bazu za svaki sledeći koncert. Za one koji još nisu imali priliku da ih gledaju uživo, nije preterivanje reći da je to verovatno najintezivniji rokenrol događaj koji ćete videti u svom životu: seks i znoj, niljangovske gitare, njuorder ritam, “springstinovski” vokal i neverovatna hemija između Dana i Alexei na sceni čine od Handsome Furs atipičnu pojavu u popularnoj muzici i apsolutne “live” favorite, bez obzira koji muzički žanr volite i pratite. Posebna poslastica za ovaj koncert je činjenica da će Handsome Furs premijerno predstaviti pesme koje će se pojaviti na trećem albumu (planirano je da bude objavljen tokom proleća 2011), kao i definitivnu verziju pesme “(White City)” koju su napisali posle prvog gostovanja u prestonici Srbije! http://www.youtube.com/watch?v=NjaHGTjtSF4Predgrupa Handsome Furs je beogradski sekstet Lula Mae, koji je svojim debitantskim EP-em “Iza Zida” obeležio jesen na svim relevantnim muzičkim listama u Srbiji - prvo mesto na “Diskomeru” Studija B i “Pop mašini” radija B92. Cena karte za koncert Handsome Furs & Lula Mae u pretprodaji je 800 dinara – na dan koncerta 1000, a ulaznice mogu da se kupe u “Šikarici” (Skadarska 22) i muzičkoj prodavnici “Pinball Wizard” (tržni centar EUROCENTAR, Makedonska 30, lokal 15). Koncert će se održati u četvrtak 2. decembra u "Gun Clubu", u ulici Miloša Pocerca 10, posle 22h.

[fancy claps]

prokleti den bekner! juce je objavio kraj vul perejda! sad je nesto i poslednji razlog da ga podrzavam i budem tolerantan prema njegovom muzici!mozda dodjem na gig hencm frsa u vulf perejd majici i ceo koncert trazim da svira this 's on fire!

[alamo]

to se očekivalo tokom cele ove godine. koliko sam ja shvatio - smučilo im se da budu "sledeća velika stvar" i hoće malo da sviraju za svoju dušu, bez velikog pritiska, gužve i očekivanja tonijevih (hipsterskih) medija. i razumljivo je da dan to saopšti, pošto bi se spencer verovatno rasplakao... probacu i spencera sa nekim od njegovih bendova da nahvatam sledeće godine, ali honorar je uvek problem koji ne uspevam da rešim. sa danom i HF dogovor je uvek lak http://www.youtube.com/watch?v=35Jfc1PGCg8

Edited November 28, 2010 by alamo

[fancy claps]

cujem da je den povredjen, clanak il tako nesto.er je oukej?

[luba]

srcad su ovo dvoje.i mnogo super svirka, a i jastucnice u mercu.ne znam samo sta da mislim o klubu gan. dosta su mi podeljena osecanja i za sad vuku na minus, ali posto je konkurencija mizerna, onda da idem na 50-50.

[Hellbilly Kali]

bilo je naelektrisano, furiozno i apsolutno savršeno kompletnije utiske možete čitati ovde, a galeriju Reakcijinih fotki pogledati ovde