Merenje inteligencije

[Idioteque]

Ne Idioteche. To znachi da ako nesto/istu stvar krenu da uche dva choveka sa istim talentom onaj koji ima vishi IQ ce utroshiti manje vremena da savlada zadatu materiju.

Šta to na primer?Evo npr, dovedemo nekog mensistu sa stohiljadamiliona IQom* i nekog rabadžiju iz mog sela sa IQom* manjim od sto i damo im da poprave neku mehaničku skalameriju koju nikada ni jedan ni drugi nisu videli u životu, a znanje iz mehanike im je na istom nivou. Jel bi smeo da se kladiš da će mensista pre da reši problem? Podrazumeva se da ne smeju da koriste nikakve izvore informacija, samo na osnovu kefala treba da skapiraju šta je to, kako radi i u čemu je kvar. Takođe se podrazumeva da se kvar može otkloniti bez stručnog znanja, samo na kapiranje. Ja lično se tu ne bi ni na koga kladio jer verujem da taj broj ne znači ništa, verujem da nečija pamet nije merljiva nikakvim testom. Pa čak ni onim Leinim EQ. ;) *poeni osvojeni na mensinom testu.

[cedo]

Šta to na primer?Evo npr, dovedemo nekog mensistu sa stohiljadamiliona IQom* i nekog rabadžiju iz mog sela sa IQom* manjim od sto i damo im da poprave neku mehaničku skalameriju koju nikada ni jedan ni drugi nisu videli u životu, a znanje iz mehanike im je na istom nivou. Jel bi smeo da se kladiš da će mensista pre da reši problem? Podrazumeva se da ne smeju da koriste nikakve izvore informacija, samo na osnovu kefala treba da skapiraju šta je to, kako radi i u čemu je kvar. Takođe se podrazumeva da se kvar može otkloniti bez stručnog znanja, samo na kapiranje. Ja lično se tu ne bi ni na koga kladio jer verujem da taj broj ne znači ništa, verujem da nečija pamet nije merljiva nikakvim testom. Pa čak ni onim Leinim EQ. ;) *poeni osvojeni na mensinom testu.

Ako niti jedan niti drugi nikada nisu imali dodir sa tom/slichnom skalamerijom, i ako obojica imaju iste afinitete/istu kolichinu talenta ka popravljanju skalamerija onda da, onaj sa vecim IQ-om ce pre da izvrshi zadatak.edit: preciznost--> slichnomedit2: ne meri se tu pamet, meri se sposobnost uochavanja i razreshavanja problema (govorim o urodjenoj/datoj inteligenciji). Niti je to garancija za uspeh niti je to neshto shto se mozhe nauchiti. To je jednostavno tako. Edited August 25, 2009 by cedo

[Leia]

Ja lično se tu ne bi ni na koga kladio jer verujem da taj broj ne znači ništa, verujem da nečija pamet nije merljiva nikakvim testom. Pa čak ni onim Leinim EQ. ;)

Kad je u pitanju to Leino (nisam nikakav ekspert naravno) kaze ovako - Some researchers say that EIQ can be learned or increased; whereas others say that EIQ is stable, and cannot be increased.Znaci moz da bidne...Testovi kao ovaj ti mogu dati uvid u to kako stojis sa social skills,a mnogo korisnije od brojki su svakako objasnjenja i saveti kako unaprediti one aspekte gde ne stojis bas najbolje.Mislim da jos uvek ne postoji neki pandan Mense, tako da i da hoces ne mozes da se hvalis statusom UberEmpaticara ;)

[расејан]

Ne Idioteche. To znachi da ako nesto/istu stvar krenu da uche dva choveka sa istim talentom onaj koji ima vishi IQ ce utroshiti manje vremena da savlada zadatu materiju.

А талент и ику се разликују... како оно? По томе што виши ику значи да боље умеш да решаваш тестове којима се он одређује? :P Не видим у чему се то разликујете. Брзина сналажења у непознатом проблему може да зависи и од типа проблема. Нисмо сви брзи у свему. Ти тестови су опет једна врста, или група проблема. Неком тај тип проблема лежи боље или горе од осталих типова. Зато лако може да се деси да ти тестови добро испромашују.

[cedo]

А талент и ику се разликују... како оно? По томе што виши ику значи да боље умеш да решаваш тестове којима се он одређује? :P Не видим у чему се то разликујете. Брзина сналажења у непознатом проблему може да зависи и од типа проблема. Нисмо сви брзи у свему. Ти тестови су опет једна врста, или група проблема. Неком тај тип проблема лежи боље или горе од осталих типова. Зато лако може да се деси да ти тестови добро испромашују.

Ne bih se slozhio. Tu nema slova, brojki. Chista vizuelizacija i brzina obrade informacija.Ne znam zashto toliki otpor (ako je tako) ka mensinim testovima. Ono shto meri mensa jeste urodjena inteligencija i ne mozhe se nauchiti. Nije vazno da li si sa sela ili iz grada, da li zhivish sa ljudima ili si asocijalan tip, da li si crn ili beo, pismen ili nepismen, .... Ima veze uzrast, zato shto u odredjenom dobu urodjena inteligencija dozhivljava svoj vrhunac, do tada raste, a posle toga opada. I zaista sama po sebi ne znachi nishta, osim shto onome koji je poseduje u vecim kolichinama olakshava da nauchi bilo sta. Ima toliko drugih stvari koje utichu na to da li ce chovek dozhiveti uspeh u zhivotu. Od familije, mesta gde zhivi, uslova za shkolovanje, ljudi sa kojima deli zhivot, karaktera, talenta, rada, ..., a po meni najvazhnije od svega jeste koliko ce visoko postavljati letvicu uspeha tj. sam proceniti svoje mogucnosti i visinu korigiovati sa vremena na vreme. I naravno, ne zanositi se da taj broj sam po sebi neshto znachi. Loshe je da si mnogo ispod proseka, i opet ta osoba nije zato kriva. Jednostavno, to je ono shto ti je dato, a nije talenat. Ili pak jeste, sveobuhvatni, najbolji moguci.Eto, slozhismo se. :P Edited August 25, 2009 by cedo

[расејан]

Ne bih se slozhio. Tu nema slova, brojki. Chista vizuelizacija i brzina obrade informacija.

А? А визуелизација није вештина? Знаш где је мене кренула карта на оном тесту? Кад сам укапирао да подмећу систем два са два, само што уместо икса и ипсилона стоје кружић и троугао. И сличне ствари... које се своде на математику, и шта онда, да ли сам испао паметан зато што сам математичар па ми такве ствари дођу некаква играчка, или сам прво морао да те ствари примим као своје играчке да бих постао математичар па их онда лако решавао? Шта би било да сам уписао права? Исти ја, само скроз други резултати на тим тестовима.

Ne znam zashto toliki otpor (ako je tako) ka mensinim testovima.

Менсиним тестовима свака част, они савршено мере способност полагања Менсиних тестова.

Ono shto meri mensa jeste urodjena inteligencija i ne mozhe se nauchiti.

Да, и кредитне картице са каматом од 20% годишње су одлична ствар, и генетски модификована храна ће да спасе свет, и Слоба је учинио све за нас... а имам и један мост у Бруклину за тебе, цијена - ситница.

Ima toliko drugih stvari koje utichu na to da li ce chovek dozhiveti uspeh u zhivotu.

Или негде другде.

Eto, slozhismo se. :P

До некле... ја велим да је бројка не значи ништа и да се пристрасност не може избећи (јер ће увек боље проћи они слични састављачима тестова), а ти да је бројка у реду али не значи много. Ја јој не верујем, ти јој верујеш али је не узимаш баш озбиљно. Тако да... једино смо се сложили да је мање више безвредна, али не и зашто.

[Dankan Ajdaho]

@Indy:Upravo to. Nemam pojma kojom metodologijom se ti testovi prave i kakva je veza između ređanja četiri sličice po "logičnom" redosledu sa snalažljivošću u običnom životu, ali tvrdim da između "izmerenog" IQa i "pameti" u onom narodskom smilu nema apsolutno nikakve veze. Malo li je mansaša koji su potpune budaletine?

Pazi, mnogi genijalci su na samoj "ivici", često neuravnoteženi, emocinalno nezreli. Viskoka inteligencija uopšte ne mora biti nešto što će usrećiti tu osobu; "budala" među pametnima ima isto i kao među prosečnima; upoznao sam tokom života desetak osoba za koje znam da spadaju u genije, troje znam jako dobro, bliski su mi; prvo dvoje, jako dobri prijatelji, veoma su zatvorene osobe, izgradili su svoj mali svet oko sebe i jako teško drugima daju pristup u njega, traća osoba, moja draga je ujedno i najpametnija osoba koju sam upoznao (mada sa najnižim IQ-om u ovoj trojci - 149), ali ona zaista koristi ono što joj je Bog dao; punim kapacitetom; neizmerno je zadovoljstvo pratiti na koji način taj um funkcioniše. S druge strane, čovek sa najvišim IQ-om kog poznajem, proveli smo dve i po godine zajedno na školovanju, kome praktično nisu ni uspeli tačno da izmere IQ, zamucao bi i ukočio se u svakoj iole stresnoj situaciji. Interakcija sa živim ljudima = 0. Ali kada su u pitanju teorija i čista apstrakcija, e tu je apsolutno fascinantan.Dakle, zaista je teško izvući neka pravila. U principu, treba biti darovit da iskoristiš svoju darovitost.

[Dionysos]

Тако да... једино смо се сложили да је мање више безвредна, али не и зашто.

To bi bilo to otprilike Ako radiš stvaraš, onda radiš stvaraš, ako ne, tešiš se kako ti je velik, ako ti je velik, a u principu nikog ne boli IQ za to. Džaba ti velika kita, ako si impotentan. Edited August 25, 2009 by Dionysos

[Indy]

Nije baš tako. Uvek možeš da mlatiš oraje.

[mei]

licne i grupne prozivke su ovde.

[cedo]

А? А визуелизација није вештина? Знаш где је мене кренула карта на оном тесту? Кад сам укапирао да подмећу систем два са два, само што уместо икса и ипсилона стоје кружић и троугао. И сличне ствари... које се своде на математику, и шта онда, да ли сам испао паметан зато што сам математичар па ми такве ствари дођу некаква играчка, или сам прво морао да те ствари примим као своје играчке да бих постао математичар па их онда лако решавао? Шта би било да сам уписао права? Исти ја, само скроз други резултати на тим тестовима.

A to si nauchio gde?Zashto se svodi na matematiku?Zar u drugim disciplinama ne treba da se otkrivaju pravilnosti/nepravilnosti?Uostalom, daj nekome da radi isti test odnovo i odnovo a pri tom mu objasni kako da vizuelizira. Ne vredi. Ili jesi ili nisi.To shto prichash bi mozhda drzhalo vodu ako bi pokazao da je broj matematichara medju chlanstvom mense u velikoj disproporciji sa brojem matematichara.Sve drugo mi pomalo lichi na antiglobalizacionu zhvaku iz zemlje predvodnice globalizacije tako da ne bih mnogo o tome.

[расејан]

A to si nauchio gde?Zashto se svodi na matematiku?

Научио на студијама - општа идеја изоморфизма, да наизглед различите ствари могу да се понашају исто ако испуњавају исте услове. Почнеш тако да размишљаш и временом увежбаш да препознајеш шта је изоморфно са чим. Немаш појма колико ми је диференцијална геометрија помогла кад сам лепио тапете на старе криве зидове од набоја. Или како сам искуство из ређања пасијанса применио на израду распореда часова.Дакле, ствар коју сам увежбао ми је помогла да урадим, или бар много брже урадим, гомилу задатака на том тесту, јер се мени сводило на познато. И нисам ја ту неки соло лудак, причао сам са колегама, занимало и њих какви су били задаци на тестовима, и они су такође размишљали на исти начин.То што се подмеће као чиста визуелизација и решавање логичких апстрактних проблема, шатро независно од узраста и струке испитаника, је слабо већ по томе што је много лакше за професионалце у решавању логичких апстрактних проблема. Али то још нису све мане тих тестова.

Zar u drugim disciplinama ne treba da se otkrivaju pravilnosti/nepravilnosti?

Сувишно питање. Постоји ли нека дисциплина где то не треба?

Uostalom, daj nekome da radi isti test odnovo i odnovo a pri tom mu objasni kako da vizuelizira. Ne vredi. Ili jesi ili nisi.To shto prichash bi mozhda drzhalo vodu ako bi pokazao da je broj matematichara medju chlanstvom mense u velikoj disproporciji sa brojem matematichara.

Методом погрешног узорка се све може доказати. Прво, чланство у Менси је добровољно - дакле, треба прво да желиш да будеш члан. Притом треба да мислиш да имаш шансе, и да ти уопште падне на ум да покушаш да се учланиш. Треба, отуда, да прво осетиш да си по нечем умном различит од околине, да те нешто често хвале како си нешто брзо смислио или решио, па да помислиш да је можда тај и ку разлог зашто те некако издвајају. Међутим, математичари се већ осећају издвојени, самим тим што нико нормалан не жели да чује шта они то причају између себе. Они већ имају објашњење зашто су издвојени, а и у додиру су са себи сличнима па се ни не осећају нешто натпросечно - те је ту отпало пола мотивације за улазак у Менсу, и самим тим пола кандидата.Та статистика би можда могла да се изведе на случајном узорку - да рецимо узмеш све апсолвенте свих наших универзитета у некој години, и да им свима даш те тестове, и онима који хоће и онима који неће.

Sve drugo mi pomalo lichi na antiglobalizacionu zhvaku iz zemlje predvodnice globalizacije tako da ne bih mnogo o tome.

Немој ником да кажеш шта причам и одакле . Глобализација, тако како се ради, јесте за сваку критику, ал' нећемо овде о томе.

[Д]

Научио на студијама - општа идеја изоморфизма, да наизглед различите ствари могу да се понашају исто ако испуњавају исте услове. Почнеш тако да размишљаш и временом увежбаш да препознајеш шта је изоморфно са чим. Немаш појма колико ми је диференцијална геометрија помогла кад сам лепио тапете на старе криве зидове од набоја. Или како сам искуство из ређања пасијанса применио на израду распореда часова.Дакле, ствар коју сам увежбао ми је помогла да урадим, или бар много брже урадим, гомилу задатака на том тесту, јер се мени сводило на познато. И нисам ја ту неки соло лудак, причао сам са колегама, занимало и њих какви су били задаци на тестовима, и они су такође размишљали на исти начин.То што се подмеће као чиста визуелизација и решавање логичких апстрактних проблема, шатро независно од узраста и струке испитаника, је слабо већ по томе што је много лакше за професионалце у решавању логичких апстрактних проблема. Али то још нису све мане тих тестова.

Интелигенција и јесте квалитет који се најдиректније одражава на могућност разумевања таквих ствари. То не можеш да разумеш и успешно примењујеш без одређеног минималног IQ-а. То уједно и чини спону тзв. флуидне (природне) и тзв. кристализоване интелигенције. Разумевање или неразумевање је функција интелигенције, тако да ниси ти ништа просперирао на тесту због своје струке. Напротив, само се иста ствар приказује на други начин.

[cedo]

Научио на студијама - општа идеја изоморфизма, да наизглед различите ствари могу да се понашају исто ако испуњавају исте услове. Почнеш тако да размишљаш и временом увежбаш да препознајеш шта је изоморфно са чим. Немаш појма колико ми је диференцијална геометрија помогла кад сам лепио тапете на старе криве зидове од набоја. Или како сам искуство из ређања пасијанса применио на израду распореда часова.Дакле, ствар коју сам увежбао ми је помогла да урадим, или бар много брже урадим, гомилу задатака на том тесту, јер се мени сводило на познато. И нисам ја ту неки соло лудак, причао сам са колегама, занимало и њих какви су били задаци на тестовима, и они су такође размишљали на исти начин.То што се подмеће као чиста визуелизација и решавање логичких апстрактних проблема, шатро независно од узраста и струке испитаника, је слабо већ по томе што је много лакше за професионалце у решавању логичких апстрактних проблема. Али то још нису све мане тих тестова.Сувишно питање. Постоји ли нека дисциплина где то не треба?Методом погрешног узорка се све може доказати. Прво, чланство у Менси је добровољно - дакле, треба прво да желиш да будеш члан. Притом треба да мислиш да имаш шансе, и да ти уопште падне на ум да покушаш да се учланиш. Треба, отуда, да прво осетиш да си по нечем умном различит од околине, да те нешто често хвале како си нешто брзо смислио или решио, па да помислиш да је можда тај и ку разлог зашто те некако издвајају. Међутим, математичари се већ осећају издвојени, самим тим што нико нормалан не жели да чује шта они то причају између себе. Они већ имају објашњење зашто су издвојени, а и у додиру су са себи сличнима па се ни не осећају нешто натпросечно - те је ту отпало пола мотивације за улазак у Менсу, и самим тим пола кандидата.Та статистика би можда могла да се изведе на случајном узорку - да рецимо узмеш све апсолвенте свих наших универзитета у некој години, и да им свима даш те тестове, и онима који хоће и онима који неће.Немој ником да кажеш шта причам и одакле . Глобализација, тако како се ради, јесте за сваку критику, ал' нећемо овде о томе.

Lepo. Dodjosmo do toga da je matematika jedna fundamentalna nauka koja svoju primenu nalazi u mnogim drugima i naravno svoju praktichnu u svakodnevnom zhivotu. Izomorfizmi nisu neka specifichnost matematike. Ima li izomorfizama u hemiji, fizici, jezicima (sad ce redbus da objasni), u svim disciplinama, u zhivotu... Koja je shansa da cesh se u zhivotu dva puta naci u istoj situaciji? Kako reaguju inteligentni/manje inteligentni/neinteligentni ljudi u slichnim situacijama, kojom brzinom reaguju,...? Zar sve to nije sadrzhano upravo u mensinom testu?Moje suvishno pitanje i tvoje pitanje kao odgovor su upravo pochetak i kraj diskusije o mensinom testu inteligencije i prednosti matematichara nad nematematicharima. Oslobodjen slova i brojeva, on daje uslove da svi uchesnici imaju jednake uslove za prolaz, nevezano kojom disciplinom se bave, da li se bave uopshte nekom, ili su jednostavno na pochetku svog profesionalnog razvoja.Nije to pogreshan uzorak. To je princip dobrovoljnosti. Uostalom, zashto bi bilo tko radio bilo shta na silu. Pogotovu ako taj rezultat praktichno ne znachi nishta. Ustvari, znachi onoliko koliko je svaki chovek spreman da mu dodeli na vazhnosti.

[Д]

Што се приче о узорцима тиче, већ смо раније помињали и Бети и ја: Менса нема никакав свој магични тест и никада се није бавила стандардизацијом истог (да, да, истог, за разлику од различитог :P ). Ради се о тестовима који су професионално и ригорозно стандардизовани на репрезентативном узорку популације, а Менса само користи овај или онај међу њима, како кад.