Merenje inteligencije

[betty]

mozda da pojasnim (a sutra-prekosutra mozda i vise). razlike ima, sasvim sigurno. ali kada bismo ti i ja imali dete, ne verujem da bi njegova inteligencija bila ista drukcija da provede prvih 18 godina zivota na selu ili u gradu. u ovo se uplice problem merenja inteligencije na ranom uzrastu (prica za sebe, ali povezana sa ovim sto pitas), ali recimo da u slucaju ovog naseg deteta uzmemo da mu izmerimo IQ tek u tridesetoj. ne mislim da bi se razlikovao od inteligencije njegovog urbanog/ruralnog klona. s druge strane, da zivimo na selu, i da ti ja rodim hrpu decurlije, ako bi neka deca s te hrpe presla da zive u grad, to bi verovatno bila ona malo bistrija (mada bi nam sva deca sigurno bila jako pametna, lepa, zdrava i vesela).

[Indy]

... ali kada bismo ti i ja imali dete...... i da ti ja rodim hrpu decurlije...

Molim da se ovo splituje na pdf sex.

[Yossarian]

mozda da pojasnim (a sutra-prekosutra mozda i vise). razlike ima, sasvim sigurno. ali kada bismo ti i ja imali dete, ne verujem da bi njegova inteligencija bila ista drukcija da provede prvih 18 godina zivota na selu ili u gradu.

Ova pretpostavka se zasniva na ubeđenju da je inteligencija stvar genetike i da ono što dete vidi/čuje/radi od malih nogu nema apsolutno nikakvog uticaja na inteligenciju. Po ovakvoj teoriji, sve je u nasleđenom "hardveru" :D Možda u današnje vreme razlike izmađu sela i grada nestaju, ali su pre nekoliko decenija deca u iz urbane sredine imala sasvim drugačiji život od seoske (drugačija iskustva, drugačiji mentalni izazovi u igri i druženju sa drugom decom, veći uticaj medija).

[Indy]

Kad sam ja bio mali, odveli me na selo, gde sam se prepao od teleta. Ne samo sto je to smesno, jos je smesnije sto sam dosao uplakan do roditelja pricajuci kako me je napala "velika ovca". E sad, da ima takvih pitanja u IQ testovima, gradska deca ne bi najbolje prolazila... :D

[betty]

Ova pretpostavka se zasniva na ubeđenju da je inteligencija stvar genetike i da ono što dete vidi/čuje/radi od malih nogu nema apsolutno nikakvog uticaja na inteligenciju. Po ovakvoj teoriji, sve je u nasleđenom "hardveru" :D Možda u današnje vreme razlike izmađu sela i grada nestaju, ali su pre nekoliko decenija deca u iz urbane sredine imala sasvim drugačiji život od seoske (drugačija iskustva, drugačiji mentalni izazovi u igri i druženju sa drugom decom, veći uticaj medija).

bwaaah nemam vremena nemaam vreemeenaaa!!i da i ne - za ovu pretpostavku bi se moglo reci da se zasniva na ubedjenju da je varijansa u inteligenciji stvar genetike, ali samo ako uzmes u obzir da smo bghost i ja arbitrarni akteri koji mozda hoce a mozda i nece kupovati knjige, mozda hoce a mozda i nece voditi racuna o zdravlju dece, itd. a ja sam sigurna da on ne bi sve pare potrosio na kocku i na kurve. naravno, sto je razlika izmedju sela i grada veca, bice vece i prosecne razlike u IQ. posto ja verujem da se IQ vidi samo kroz kulturu (u prevodu to znaci da mislim da nikad, ma koliko se tehnologija razvila, necemo moci da prislonimo nekome aparat na glavu i kazemo koliko je inteligentan - inteligencija je, verujem, nesto sto radis), onda se pretpostavka zasniva da pricamo o drustvu gde je skolstvo koliko-toliko obavezno i kurikularno uniformno. i'm late, i'm late, jebala vas interesantna pitanja sredom :D

[betty]

samo da kazem da su mi se upravo skolski zadaci eksponencijalno nagomilali te da je slaba sansa da stignem da ista smisleno odgovorim u narednih 3-4-5 dana. ali mislicu na temu.za psihologe: deo stvari koje sam htela da napisem se ticu klasicnog problema sa NBS i merenjem selo-grad, borom stevanovicem te renormiranjem - ako neko drugi hoce da napise, please do. posle cu da kenjam o tome kako je merenje inteligencije pre formalnih operacija problematicno te kako heritabilnost inteligencije raste s uzrastom delom i zbog problematicnosti merenja, itd.

[betty]

definitivno ne mogu da stignem.nek ostane da su seljaci piglu.

[BraveMargot]

kad smo kod toga, jensen je iz tog razloga razradio tzv. metodu koreliranih vektora. nisam bas uspela da shvatim o cemu je rec ali znam da je to radio jednim delom jer mu je uzorak brojao vise miliona ispitanika. a na vise miliona, sve ce biti znacajno. navodno, tvrdio je, metoda koju koristi toliko smanjuje sanse da se bilo kakva korelacija nadje, da se svaka pronadjena onda ima smatrati vaznom. i iz nekog razloga se iz velicine dobijene korelacije nije moglo zakljucivati o velicini povezanosti (jer to nije obicna nego ta nekakva njegova korelacija, nisam razumela, samo prenosim). secam se da je recimo iz vektora zasicenja na subskalama parcijalizovao pouzdanost (internu konzistentnost), da se ne bi javila vestacka korelacija usled toga. i secam se da je to korelirao sa nekim drugim vektorom neke kriterijumske varijable, iz koje je takodje parcijalizovao... nesto. a bas sam se trudila da shvatim :(edit. betty se zanela. zaboravila da napomene da je jensen verovatno najistaknutiji predstavnik istrazivaca rasnih razlika i da se vecina drugih poziva na njegove nalaze i njegovu bazu podataka.

Metode kojima se analiziraju korelacije su nesto drugo od analize znacajnih razlika u varijansi, o kojima sam ja pricala. Korelacionisti o velicini efekta sude na osnovu samog koeficijenta korelacije, po krajnje pausalnom kriterijumu (bese <0.4 mala, 0.4 do 0.6 srednja a 0.6+ je velika?). Razni pristupi u kojima se koriste parcijalne korelacije kako bi se uklonili uplivi ostalih varijabli na vezu izmedju dve varijable sluze samo da bi se veza sto vise ogranicila ali svakako da ne omogucavaju kauzalno zakljucivanje. Na primer, ako uklonis uticaj socioekonomskog statusa, to ti omogucuje da zakljucis da (recimo) skala verbalne inteligencije i dalje stoji u vezi s rasom. Medjutim, cak i kada na taj nacin uklonis uticaj velikog broja varijabli, to ti ne omogucava da doneses zakljucak da je rasa uzrok razlika, niti da se celokupne rase razlikuju po inteligenciji. Prva generalizacija je nemoguca zbog toga sto korelacija govori o vezi a ne kauzalnosti. Druga generalizacija je nemoguca zbog toga sto uzorak na kome je istrazivanje radjeno, ako treba da reprezentuje pripadnike odredjene rase, prosto ne moze da bude adekvatan za pripadnike koji zive izvan zemlje u kojoj je istrazivanje radjeno. Na primer, dijasporski afroamerikanci iz USA svakako da se po mnogo cemu razlikuju od afroamerikanaca iz JARa, uprkos tome sto su i jedni i drugi tokom dugog niza godina bili getoizirani u kapitalistickom drustvu. Istrazivanje na uzorku jednih ne moze omoguciti donosenje zakljucaka o drugima, jer realno gledano, izmedju njih zajednicka je jos samo jedna stvar: boja koze. Kad god citam o ovakvim studijama setim se Rudolfa Stajnera i njegove tvrdnje da smedja deca tamnih ociju tesko da mogu biti uspesna u skoli, buduci da su po prirodi priglupa i lenja. Da zakljucim, po meni je najbitnija razlika izmedju naucnika kao sto je Jensen i naucnika iz kasnih 30ih i ranih 40ih sa eminentnog minhenskog instituta za eugeniku u tome sto se danasnji strucnjaci za medjurasne razlike ne zastupaju direktno inkriminisane rasisticke ideoloske stavove, te na taj nacin opstaju u naucnim krugovima, mada ih veliki broj kolega s razlogom ne ceni zbog bavljenja oblascu koja se temelji na prokazanim premisama i koristi falicnim metodama zakljucivanja, a rasisti sirom sveta preuzimaju njihove nalaze kao argumente za segregaciju.

[betty]

naravno...btw. ona prica o intrinzicnoj vs. ekstrinzicnoj korelaciji (sa sve primerom visine kao kontratezom) je zapravo jensenova. direktno prepricana. (on inace ne koristi visinu koef. kor. za bilo kakve zakljucke, samo znacajnost, al u medjuljudskim razlikama se ionako bas nikad ne barata nekim visokim korelacijama. ako dobaci do 0.4 posle korekcije za atenuaciju, mila majka.)

[Indy]

"Strucnjaci za medjurasne razlike" - bas me zanima zasto bi iko normalan odlucio da posveti karijeru necem takvome, cak i ako (kaze da) nije rasista. Samo im fale njihova braca po p. materi, "strucnjaci za medjuklasne razlike". Bas malocas sam bio na dance theatre predstavi koja plesno opricava susret Aboridzina i belaca, te emfaticno na kraju predstave prikazuje i jedne i druge kao sitnu svetlucavu prasinu Univerzuma... ponekad su umetnici bolji naucnici od (nekih) naucnika.

[BraveMargot]

Nedavno je na mom fakultetu gostovao profesor Dzejms Flin, selebriti naucnik ciji rad na polju proucavanja inteligencije je doveo do demistifikacija brojnih nalaza o grupnim razlikama u IQ. Na zalost, ja sam predavanje propustila, srecom pa su mi kolege ukratko prepricale o cemu je sve Flin govorio. Ukratko, Flin je prvi primetio da se, od uvodjenja IQa i pocetka masovne upotrebe testova ranih 1900ih, IQ skorovi povecavaju velikom brzinom. Njihov porast je neravnomeran, tako da u siromasnim sredinama (npr., afroamerikanci s juga) skorovi rastu mnogo brze nego u bogatim drustvenim sredinama (belci). Za razliku od drugih naucnika, koji su prihvatili te promene kao realne a zatim ih otpisali kao nebitnu nuspojavu koja ne obesmisljava potragu za genima inteligencije kao sposobnosti, Flin je zakljucio da su implikacije promena u IQ skorovima paradoksalne, te da stoga obesmisljavaju veliki deo teoretske pozadine koja postulira g faktor kao sasvim posebnu sposobnost. Po Flinu, ono sto merimo IQ testovima a nazivamo 'inteligencijom' bi se najpre moglo opisati kao sposobnost za resavanje apstraktnih problema, na koju najvise moze uticati sredina tokom ranog razvoja (po njemu, kljucne su kvalitetna ishrana i mentalna stimulacija). U prilog Flinu idu nalazi da je vecina neuropsiholoskih testova koja meri sposobnosti koje podrzava frontalni rezanj (apstrahovanje, paznja, kapacitet kratkorocne memorije, fleksibilnost prilikom resavanja problema) visoko zasicena tzv g faktorom. Evo abstrakta Flinovog predavanja, gde se na pregledan nacin predocavaju cetiri paradoksa koja proizlaze iz rasta IQ skorova:

Four paradoxes have plagued the theory of intelligence since the discovery of massive IQ gains over time. I will try to resolve them in the order listed:1. The factor analysis paradox: Factor analysis shows various cognitive skills to be highly correlated and thus yields g (the general intelligence factor). Yet IQ gains are far larger on some cognitive skills than others. If people are getting more intelligent, how can they have no larger vocabularies, no larger stores of general information, no greater ability to solve arithmetical problems?2. The intelligence paradox: If huge IQ gains are intelligence gains, why are we not stuck by the extraordinary subtlety of our children's conversation? Why do we not have to make allowances for the limitations of our parents? 3. The MR paradox: If we project IQ gains back to 1900, the average IQ scored against current norms was somewhere between 50 and 70. If IQ gains are in any sense real, we are driven to the absurd conclusion that a majority of our ancestors were mentally retarded.4. The identical twins paradox: A wide range of kinship studies show that genes dominate individual differences in IQ and that environment is feeble. And yet, IQ gains are so great as to signal the existence of environmental factors of enormous potency. How can environment be both so feeble and so potent?“

Ako smem da rekapituliram ukratko prethodni tok diskusije na ovom topiku: nenaucna javnost, ali i odredjeni eminentni naucnici, ne razumeju da IQ predstavlja individualnu meru inteligencije i ne sadrzi nikakvo implicitno ili eksplicitno znacenje u odnosu na velike ljudske grupe. Odredjeni psiholozi koji se bave inteligencijom (npr Ajzenk, Dzensen) rukovode se teorijskom pretpostavkom da inteligencija predstavlja sposobnost koja je vecim delom genetski uslovljena. Sa tog stanovista, oni pretpostavljaju da, ako su dve velike grupe relativno homogene po sredinskim faktorima (a posto je njihovo dejstvo po njima marginalno, kljucni izvangenetski faktor im je uzrast), razlike izmedju njih moraju imati izvoriste u genetskim predispozicijama. Na zalost, sredinska homogenost ne moze se prihvatiti kao realna premisa, zbog ogromne kompleksnosti sredinskih varijabli (porodica, kulturne norme, socioekonomski status itd). Na ovo, do cega smo sami dosli, mogle bi se nadodati jos dve stvari, zasnovane na Flinovim paradoksima. Prvo, nehomogenost faktorske strukture inteligencije po grupama (neverbalne komponente rastu vise od verbalnih, iako se smatra da su neverbalne komponente genetski uslovljenije) dovodi u pitanje jedinstvenost i cistotu IQa kao merila urodjenih intelektualnih sposobnosti ljudi kao takvih. Medjutim, izbacivanje odredjenih testova kako bi se ta nehomogenost izbegla umanjila bi preciznost merenja i obesmislila sam teoretski koncept inteligencije (obuvata sve vrste apstraktnog resavanja problema - verbalne i neverbalne). Drugo, ogromne promene u IQu impliciraju da su nasi ne tako daleki preci bili imbecili. Ako su nase prababe i pradede imale IQ od 50-70, onda bi projekcija u jos dalju proslost implicirala da su Sveti Sava, car Uros i kosovka devojka bili minus idioti. Kao cestita srpkinja, ne zelim ni da komentarisem anticivilizacijsku vrednost ove gnusno srocene implikacije.Zakljucak:1) IQ je nesavrsena mera kada treba da predstavlja uopsteni pokazatelj inteligencije kao sposobnosti, iako je sasvim dobar pokazatelj individualnih mogucnosti u datom trenutku, i u odnosu na referencijalnu grupu kojoj testirana osoba pripada. 2) grupna poredjenja moguca su samo kada su u pitanju male grupe kod kojih se moze osigurati homogenost po odrednjenim varijablama (ili genetskim - npr blizanci; ili sredinskim - npr grupe osnovnoskolske dece slicnog socioekonomskog statusa i porodicne situacije iz razlicitih delova USA). 3) novinari bi trebalo sve ovo da predoce siroj naucnoj i nenaucnoj javnosti, umesto da polupismeno prepisuju tekstove o big bengu, crnim rupama i dinosaurima koji su trcali brze nego Dejvid Bekam. Uz obrazovaniju javnost, mnogo je lakse zaustaviti naucnike koji propagiraju nazadne teze o tome da medjurasne razlike u inteligenciji mogu da se izmere sadasnjim IQ testovima. Takva naucna naklapanja samo podrzavaju uvrezene predrasude da su crnci glupi, a azijati pametni al ne znaju da voze jer im padaju kapci. Edited December 17, 2007 by BraveMargot

[betty]

proslo je godinu dana, doslo vreme da opet razmisljam o inteligenciji.neko je - mozda cak i tamo - spomenuo da je momirovic smatrao da je distribucija inteligencije bimodalna. da li neko, ko god to bio, zna ista vise o tome? tipa gde je clanak objavljen i kada, i na koji je nacin tacno bimodalna. ako je moje razmisljanje na tu temu dobro onda jedan vrh treba da je veci i da ne prelazi nekih 110-115 IQ jedinica a drugi je manji i recimo oko 80-90 (ako je mereno pre 20-30 godina). bilo bi lepo da me neko podrzi ili opovrgne :)inace pisem trenutno esej na temu, koji za promenu prikazuje ono sto stvarno mislim. ako ispadne citljiv i ako ima zainteresovanih, mozda ga i pejstujem ovde.

[Dark Wader]

proslo je godinu dana, doslo vreme da opet razmisljam o inteligenciji.neko je - mozda cak i tamo - spomenuo da je momirovic smatrao da je distribucija inteligencije bimodalna. da li neko, ko god to bio, zna ista vise o tome? tipa gde je clanak objavljen i kada, i na koji je nacin tacno bimodalna. ako je moje razmisljanje na tu temu dobro onda jedan vrh treba da je veci i da ne prelazi nekih 110-115 IQ jedinica a drugi je manji i recimo oko 80-90 (ako je mereno pre 20-30 godina). bilo bi lepo da me neko podrzi ili opovrgne :)inace pisem trenutno esej na temu, koji za promenu prikazuje ono sto stvarno mislim. ako ispadne citljiv i ako ima zainteresovanih, mozda ga i pejstujem ovde.

Well, evo rezimea jednog od clanaka u Momir Styleu"PRILOG RASPRAVI O TOME DA LI JE INTELIGENCIJA NORMALNO DISTRIBUIRANAPSIHIČKA KARAKTERISTIKARezimePonovljena analiza distribucije IQ, izvedena ovog puta na uzorku ispitanika natprosečne inteligencije, pokazala je da je distribucija IQ, izvedenog prostom sumacijom iz rezultata u testovima efikasnosti perceptivnog, serijalnog i paralelnog procesora primenjenih na slučajnom uzorku od 160 ispitanika oba pola, starih od 19 do 21 godinu, čiji je IQ bio veći od 100, i dalje tetramodalna ako se IQ izvede iz rezultata u testovima transformisanim u diskretni mirror image oblik. Kako ni distribucija IQ izvedenog iz standardizovanih, ali ne i normalizovanih, rezultata u tim testovima nije bila ni aproksimativno normalna, ovaj je rezultat u skladu sa hipotezom da je normalna distribucija varijabli, kojima je pod linearnim modelom operacionalizovan konstrukt količnika inteligencije, posledica kumulativnih efekata nesistematskih faktora, a ne stvarne distribucije inteligencije u bilo kojim segmentima humane populacije.Ključne reči: inteligencija, nelinearni modeli, distribucija IQ."a evo i linka:http://teme.junis.ni.ac.yu/teme3-2002/teme3-2002-02.pdfčitajući članak zaključih da sam bio zamorče za isti

[betty]

sjajno, hvala puno! taman na vreme, rok za predaju rada mi je sutra :)edit: isuse kakav abstraks na engleskom <_<

Edited October 26, 2008 by betty

[Dark Wader]

sjajno, hvala puno! taman na vreme, rok za predaju rada mi je sutra :)

Ako treba pomoć, tu smo ;-)