Vas odnos prema domovini ...

[trustno1]

4 minutes ago, adam said:

Pa slusaj - u americi i drugde diljem planete ima puno srba (i mnogih drugih) koji mrze svoju novu domovinu i stalno pricaju o povratku a ne vracaju se. Kao, recimo ti na ovih nekoliko strana. A povratak je neuporedivo laksi od odlaska. Sve sto treba da uradis je da se spakujes, sednes u avion i vratis na svoje. Prepreka nema. Vracas se tamo gde cim sletis imas papire i mozes odmah legalno da radis, stanujes, posedujes nekretninu, glasas... gde znas ljude, jezik, znas kako funkcionise sistem, imas veze i kontakte, familiju, prijatelje, mnogi i kucu/stan, imas validnu diplomu, skolu, zanat... imas i radno iskustvo steceno u inostranstvu.  I iz te pozicije ti kritikujes ljude koji 'samo pricaju' o odlasku a nikako da odu?! Kako onda da te covek ne zapita - koga ti bre zajebavas? 

 

Čekaj, je l ovo trolovanje? Ti si izmislio da sam ja pričala nešto što nisam i onda mi kažeš da zajebavam. Pa jbt

 

Je l sam ja ikada rekla da želim da se vratim a ne mogu? Nisam, ja to nikada nisam rekla. Ja nikada nisam kukala da bih se vratila ali da ne mogu. Je l sam ja rekla da je u Srbiji prelepo? Nisam ni to rekla. Štaviše, govorila sam da je u Srbiji dosta grozno, jedino ne baš najgore na svetu i postavila sam pitanje, da li je moguće da čoveku bude ok finansijski, školski i zdravstveno u Srbiji. Ja lično se ne bih vratila po svaku cenu.

 

Takodje, ja sam rekla da mi je tužan život bez prijatelja i familije i pitala sam se da li vredi takav život i zanimalo me je da čujem šta drugi misle o tome. Pitala sam se, recimo, da li je u Srbiji toliko loše da je bolje napustiti je zarad Zapada pa makar napustio i prijatelje, ili je pak moguće da ti bude dovoljno dobro finansijski u Srbiji?

 

Fyi, ja ne mrzim svoju "novu domovinu". Većina ovde iznosi anegdoska svedočanstva o tome kako je Amerika predivni raj, ja iznosim druga svedočanstva. Šta je problem u tome? Smatram da je Amerika ubedljivo najgenijalnija zemlja na planeti a Amerikanci najbolji ljudi na planeti. I to sam rekla negde ranije. Ne mrzim ni Ameriku ni Srbiju niti bilo koju osobu, niti predmet, naprotiv, volim Ameriku i Srbiju. Ako sam možda rekla ranije da mrzim mango, to je bila pesnička sloboda, nisam mislila da stvarno mrzim mango.

 

Na kraju, nisi u pravu, naravno da (skoro) uvek ima prepreka ka ostvarenju planova, otkud ti znaš moju ličnu situaciju pa da znaš da nema prepreka? Je l ti zamišljaš da mene čekaju nekretnine, posao i 12 članova posluge u Srbiji? Da, stvarno ne znam što se ne spakujem odmah u avion i zapalim. Samo da se javim Poarou da se nadjemo u mom vinogradu na Fručkiću. Svako radi ono što želi. Ko stvarno želi da ostane, da ode, da se vrati, on će to i uraditi. Ali to ne znači da se stvari ostvaruju tako što lupiš dlanom o dlan. Ako hoćeš nešto da ostvariš, moraš da radiš na tome. Zamisli! Mislim, probala sam da lupim dlanom o dlan i nije išlo, jebiga, ne znam, možda nisam dobro lupila. Čak sam ti i napisala ranije da ja upravo i radim na tome da se eventualno vratim. Ali čak i da ne radim ne vidim šta je tu loše jer nikada nisam tobož kukala da mi je loše a ništa preduzela da se vratim.

 

P.S. Javi mi na DM za tu nekretninu koju ja posedujem u Srbiji, molim te, dobro bi mi došla.

 

 

[adam]

17 minutes ago, trustno1 said:

 

Čekaj, je l ovo trolovanje? Ti si izmislio da sam ja pričala nešto što nisam i onda mi kažeš da zajebavam. Pa jbt

 

Je l sam ja ikada rekla da želim da se vratim a ne mogu? Nisam, ja to nikada nisam rekla. Ja nikada nisam kukala da bih se vratila ali da ne mogu. Je l sam ja rekla da je u Srbiji prelepo? Nisam ni to rekla. Štaviše, govorila sam da je u Srbiji dosta grozno, jedino ne baš najgore na svetu i postavila sam pitanje, da li je moguće da čoveku bude ok finansijski, školski i zdravstveno u Srbiji. Ja lično se ne bih vratila po svaku cenu.

 

Takodje, ja sam rekla da mi je tužan život bez prijatelja i familije i pitala sam se da li vredi takav život i zanimalo me je da čujem šta drugi misle o tome. Pitala sam se, recimo, da li je u Srbiji toliko loše da je bolje napustiti je zarad Zapada pa makar napustio i prijatelje, ili je pak moguće da ti bude dovoljno dobro finansijski u Srbiji?

 

Fyi, ja ne mrzim svoju "novu domovinu". Većina ovde iznosi anegdoska svedočanstva o tome kako je Amerika predivni raj, ja iznosim druga svedočanstva. Šta je problem u tome? Smatram da je Amerika ubedljivo najgenijalnija zemlja na planeti a Amerikanci najbolji ljudi na planeti. I to sam rekla negde ranije. Ne mrzim ni Ameriku ni Srbiju niti bilo koju osobu, niti predmet, naprotiv, volim Ameriku i Srbiju. Ako sam možda rekla ranije da mrzim mango, to je bila pesnička sloboda, nisam mislila da stvarno mrzim mango.

 

Na kraju, nisi u pravu, naravno da (skoro) uvek ima prepreka ka ostvarenju planova, otkud ti znaš moju ličnu situaciju pa da znaš da nema prepreka? Je l ti zamišljaš da mene čekaju nekretnine, posao i 12 članova posluge u Srbiji? Da, stvarno ne znam što se ne spakujem odmah u avion i zapalim. Samo da se javim Poarou da se nadjemo u mom vinogradu na Fručkiću. Svako radi ono što želi. Ko stvarno želi da ostane, da ode, da se vrati, on će to i uraditi. Ali to ne znači da se stvari ostvaruju tako što lupiš dlanom o dlan. Ako hoćeš nešto da ostvariš, moraš da radiš na tome. Zamisli! Mislim, probala sam da lupim dlanom o dlan i nije išlo, jebiga, ne znam, možda nisam dobro lupila. Čak sam ti i napisala ranije da ja upravo i radim na tome da se eventualno vratim. Ali čak i da ne radim ne vidim šta je tu loše jer nikada nisam tobož kukala da mi je loše a ništa preduzela da se vratim.

 

P.S. Javi mi na DM za tu nekretninu koju ja posedujem u Srbiji, molim te, dobro bi mi došla.

 

 

A da li ti znas situaciju ljudi koje kritikujes jer samo pricaju o odlasku a ne odlaze? Da li imas razumevanja za njihove prilike, prepreke i razloge koji ih sprecavaju u odlasku ili si ih grupno oplela objasnjavajuci sa sve primerima pranja sudova na crno da ako zele - mogu. Pa kad sam ti odgovorio da je ono sto ti zelis a ne cinis (povratak u srbiju) daleko lakse za ostvariti i naveo zasto je lakse, odjednom ti nije pravo i pozivas se na specificnost situacije.

 

A zakljucio sam da zelis da se vratis jer si jasno rekla da mrzis njujork, da je zivot i njujorku grozan i da te korona zaustavila u planiranju povratka. I uz to si se jadala da ti nedostaju roditelji i prijatelji i pitala se da li je vredan zivot bez njih.

 

A sto se tice nekretnine - da si pazljivije citala, shvatila bi da se nekretnina nije odnosila direktno na tebe vec je navedena kao jedna od mogucih prednosti povratka. 

 

 

[Delija67]

Ja sam vise puta razmisljao o odlasku i za sada sam i dalje u Beogradu. Cesto dobijam razne ponude za posao, ali mi je u Beogradu dobro. Ima raznih razloga, deo je ovo o ceku Trustno1 prica. Tu mi je porodica, tu su mi neki prijatelji, a neki su svuda po svetu, imam dobar posao i dobru platu za Srpske uslove pa mogu lepo da zivim. Za sada nemam decu, pa ne razmisljam o skolskom sistemu, ali kad vidim na poslu one koji su tek zavrsili fakultet i poceli da rade vidim obrazovane i pametne ljude. Kakvi ce biti kroz 10 - 15 godina oni koji su sad u osnovnoj skoli nemam pojma. Za zdravstvo moze da bude ok ako imas da platis i raspitas se koji je lekar dobar dok ti ne zatreba nesto hitno. Tad ti ostaje da se molis bogu da ce da dodju na vreme i da ce da urade kako treba. Imam prijatelje koji su otisli iz razlicitih razloga, neki od njih su se i vratili. Neki su otisli privremeno da zarade pa da se vrate, neki su otisli bez namere da se vracaju. Ima i onih sto nisu hteli da se vrate pa su se vratili, a ima i onih koji su otisli na godinu dana, pa ostali 10 i jos su tamo. Kad sam bio mali moji roditelji su otisli u inostranstvo, i ja sa njima. Moj brat je rodjen tamo, ja sam tamo krenuo u osnovnu skolu, pa smo se vratili kad sam zavrsio prvi razred.

 

@trustno1, ti znas kakva je tvoja situacija. Ako nisi srecna tamo gde si sada vrati se ili idi negde drugde gde ces biti srecna. Deca mogu bez problema da ti odrastaju i u Srbiji, pa kad za njih dodje vreme lako ce da odu gde im je bolje. Nemoj samo da se pretvoris u Noskicha koji vec deceniju kuka kako mu Australija ne valja i hoce da ide od Tajlanda preko Vijetnama do Severne Koreje da bude bogati gazda, a nikad tamo nece da ode nego ce do kraja zivota da bude nesrecan u Australiji.

[trustno1]

1 hour ago, adam said:

A da li ti znas situaciju ljudi koje kritikujes jer samo pricaju o odlasku a ne odlaze? Da li imas razumevanja za njihove prilike, prepreke i razloge koji ih sprecavaju u odlasku ili si ih grupno oplela objasnjavajuci sa sve primerima pranja sudova na crno da ako zele - mogu. Pa kad sam ti odgovorio da je ono sto ti zelis a ne cinis (povratak u srbiju) daleko lakse za ostvariti i naveo zasto je lakse, odjednom ti nije pravo i pozivas se na specificnost situacije.

Da, znam.  Kradu bogu dane. Nemam razumevanja. Pobrkao si. Ja sam rekla da je svačija situacija drugačija, uvek ima prepreka i svako ima različite ciljeve. Nekome je ok da ilegalno pere sudove, nekom nije. Ti ne znaš koliko je meni lako ili nije da "ostvarim povratak u Srbiju". Ja lično uopšte ne bih rekla da mi je teško, ili lako, već da prosto hoću da probam da učinim taj povratak što povoljnijim za sebe i svoju porodicu i da ostvarim neke svoje ciljeve. Kao što ja lično ne bih išla da perem ilegalno sudove (mada, nikad ne znaš na šta će te život naterati) tako se ne bih vratila danas u Srbiju da počinjem takoreći od nule. Smatram da je za mene to prevelika žrtva pa makar i ne videla prijatelje. Prioritet mi je prehrana i obezbedjenje dece (a i pod tim svako podrazumeva drugačije) pa onda posle toga kontakt s prijateljima i porodicom. Uopšte se ne pravdam zašto nisam juče otišla za Srbiju. Možda se i neću vratiti, ko zna? Možda zaključim da mi je ipak važnije da mi deca odrastaju u Americi. Nisam ja rekla da želim povratak u Srbiju pa se sad iskobeljavam poput onih baba sa belim zubima iz Radoyevog primera. Ja sam rekla da mi je teško bez porodice i prijatelja i da zbog toga razmatram povratak u Srbiju. Ako odlučim da se definitivno vratim, onda ću preduzeti konkretne korake, je l te, ka tom cilju (mada sam neke već i preduzela, just in case ).

 

1 hour ago, adam said:

A zakljucio sam da zelis da se vratis jer si jasno rekla da mrzis njujork, da je zivot i njujorku grozan i da te korona zaustavila u planiranju povratka. I uz to si se jadala da ti nedostaju roditelji i prijatelji i pitala se da li je vredan zivot bez njih.

 

Da, to je bilo moje glavno pitanje. A dobro, pljuvala sam Njujork pa šta! Tako se osećam kad me pritisne sve sa svih strana u tom gradu. Samo želim da pobegnem, da, istina je, rekla sam da ga mrzim. To je osećanje koje mi se javlja. Ne mrzim stvarno ništa, kao, u smislu da mislim da je odvratno i da treba da nestane. Ok, možda nisam dobro objasnila. Mislila sam da je zanimljivo i da podelim to iskustvo sa ljudima ovde. Meni je interesantno da čitam kako se ljudi osećaju i doživljavaju život na raznim mestima u svetu. Ja nisam ovako zamišljala Njujork i znam da ga mnogi ne zamišljaju tako. Stvarno je baš ludo naporno, meni je prosto neverovatno da je tako. Kao da si u nekoj igrici a ne u stvarnom životu. I da trošiš poslednje zalihe energije pre nego što pandrkneš pa krene novi život. Ako je zvučalo kao da kukam i žalim se, prihvatam, to je bezveze. Nisam to nameravala.

 

1 hour ago, adam said:

A sto se tice nekretnine - da si pazljivije citala, shvatila bi da se nekretnina nije odnosila direktno na tebe vec je navedena kao jedna od mogucih prednosti povratka. 

 

Svejedno, nemam nekretninu, jbg, sve su rasprodali dušmani.

[trustno1]

51 minutes ago, Delija67 said:

Ja sam vise puta razmisljao o odlasku i za sada sam i dalje u Beogradu. Cesto dobijam razne ponude za posao, ali mi je u Beogradu dobro. Ima raznih razloga, deo je ovo o ceku Trustno1 prica. Tu mi je porodica, tu su mi neki prijatelji, a neki su svuda po svetu, imam dobar posao i dobru platu za Srpske uslove pa mogu lepo da zivim. Za sada nemam decu, pa ne razmisljam o skolskom sistemu, ali kad vidim na poslu one koji su tek zavrsili fakultet i poceli da rade vidim obrazovane i pametne ljude. Kakvi ce biti kroz 10 - 15 godina oni koji su sad u osnovnoj skoli nemam pojma. Za zdravstvo moze da bude ok ako imas da platis i raspitas se koji je lekar dobar dok ti ne zatreba nesto hitno. Tad ti ostaje da se molis bogu da ce da dodju na vreme i da ce da urade kako treba. Imam prijatelje koji su otisli iz razlicitih razloga, neki od njih su se i vratili. Neki su otisli privremeno da zarade pa da se vrate, neki su otisli bez namere da se vracaju. Ima i onih sto nisu hteli da se vrate pa su se vratili, a ima i onih koji su otisli na godinu dana, pa ostali 10 i jos su tamo. Kad sam bio mali moji roditelji su otisli u inostranstvo, i ja sa njima. Moj brat je rodjen tamo, ja sam tamo krenuo u osnovnu skolu, pa smo se vratili kad sam zavrsio prvi razred.

 

@trustno1, ti znas kakva je tvoja situacija. Ako nisi srecna tamo gde si sada vrati se ili idi negde drugde gde ces biti srecna. Deca mogu bez problema da ti odrastaju i u Srbiji, pa kad za njih dodje vreme lako ce da odu gde im je bolje. Nemoj samo da se pretvoris u Noskicha koji vec deceniju kuka kako mu Australija ne valja i hoce da ide od Tajlanda preko Vijetnama do Severne Koreje da bude bogati gazda, a nikad tamo nece da ode nego ce do kraja zivota da bude nesrecan u Australiji.

 

Baš si lepo sve ovo ispričao. Slažem se sa svim što si napisao, a slažem se i sa onim što Radoye kaže, da može sve da bude fino donekle ali da postoje nivoi i sfere gde uglavnom dolazi do groznih problema - to si i ti rekao, doduše.

 

Sad nešto razmišljam, čini mi se da se radi o nivou tolerancije rizika. Kao sa covidom - sve dok ima virusa, svaka interakcija predstavlja rizik. Ali neki ljudi će se zamaskirati i otići kod frizera jer im je taj rizik ok. Nekima nije. Ili, neki ljudi će od septembra u Njujorku poslati decu uživo u školu jer im je ok da prihvate taj rizik zarad beneficija koje smatraju da deca imaju od uživo škole, a neki (ja) ih neće poslati jer neće da rizikuju ni malo. Možda je tako sa životom u Srbiji. Svi se slažemo da ako ti se desi da moraš da diluješ sa policijom, sudstvom i donekle zdravstvom, šanse su da se ne provedeš lepo. Ali, možda je meni ok da prihvatim taj rizik, dok Radoyu nije. Pri tom, i jedno i drugo je normalan stav. Kao i ovo za covid.

[trustno1]

8 hours ago, dùda said:

ja ne kapiram ovde neke stavove a ne kapiram ni zašto trustno1 zovete trolom ?

 

istina je da sam i ja srela mnogo ljudi koji samo kukaju, a ništa da urade po bilo kom pitanju. razumem da je teško, mnoge i uhvati ta neka centrifuga, teško je iz toga iskočiti, ali kome je to pa bilo lako da ode bilo kuda

 

muž i ja smo zaradili neke početne pare, koje su nam bila odskočna daska, tako što smo otišli u uzbekistan

a otišli smo zato što niti jedan bg arhitekta a koji je znao iole posao nije ni u snu hteo dole

nismo ni mi znali kuda idemo i šta nas čeka, ali nismo ni u srbiji imali baš ništa nego svoje dve ruke i nešto znanja, pameti i iskustva

 

sada više niti ne znam gde mi je i šta mi je domovina, jbg, ja sam težak jugonostalgičar 

menjala sam mnogo sredine u životu, sad nekako visim, čudno osećanje

 

Kako si lepo sve ispričala. Uzbekistan zvuči jako egzotično, strašno me interesuje kako je tamo i kakvi su ljudi...

 

Bez želje da patetišem i dramim, ubedjena sam da sam kod svih imigranata videla taj žal, da ga tako nazovem. Neku vrstu tuge. Neki su mi direktno to rekli a kod drugih je bilo jasnih indikacija. Sve vrste ljudi, urbani, ruralni, obrazovani, neobrazovani, mladi, stari. Čini mi se da svaki čovek ima nasušnu potrebu da zna odakle je. Jedno svedočanstvo za to su sve te kineske, portugalske, italijanske četvrti po svetu. Na kraju, i to što možeš ćevape da kupiš u Australiji ne govori o tome da je nekom tamo krezubom zidaru baš naspelo preko svega sa ćevape da jede, nego govori o nečem dubljem. Kad si negde odrastao i živeo barem 20 godina, to je definitivno tvoj dom. Možeš posle da praviš drugi dom ali moraš da nekako rasčistiš sa ovim prvim, sigurna sam. Čini mi se da vidim kod ćerkice koja sad ima 5,5 godina da joj je potrebno da zna gde pripada. Deluje mi malo zbunjeno jer ima dve kulture. Sve je ok, naravno, nije smak sveta da se odrasta u dve kulture. Ali moram da priznam, najiskrenije, da mi je malo tužno. Možda nisam u pravu, možda patetišem, ali tako se trenutno osećam. Poznajem tu prvu generaciju imigranata (roditelji imigrirali, oni rodjeni u Americi) raznih uzrasta i svi imaju neki nerešen trip sa postojbinom. 

 

[adam]

7 hours ago, trustno1 said:

Da, znam.  Kradu bogu dane. Nemam razumevanja. Pobrkao si. Ja sam rekla da je svačija situacija drugačija, uvek ima prepreka i svako ima različite ciljeve. Nekome je ok da ilegalno pere sudove, nekom nije. Ti ne znaš koliko je meni lako ili nije da "ostvarim povratak u Srbiju". Ja lično uopšte ne bih rekla da mi je teško, ili lako, već da prosto hoću da probam da učinim taj povratak što povoljnijim za sebe i svoju porodicu i da ostvarim neke svoje ciljeve. Kao što ja lično ne bih išla da perem ilegalno sudove (mada, nikad ne znaš na šta će te život naterati) tako se ne bih vratila danas u Srbiju da počinjem takoreći od nule. Smatram da je za mene to prevelika žrtva pa makar i ne videla prijatelje. Prioritet mi je prehrana i obezbedjenje dece (a i pod tim svako podrazumeva drugačije) pa onda posle toga kontakt s prijateljima i porodicom. Uopšte se ne pravdam zašto nisam juče otišla za Srbiju. Možda se i neću vratiti, ko zna? Možda zaključim da mi je ipak važnije da mi deca odrastaju u Americi. Nisam ja rekla da želim povratak u Srbiju pa se sad iskobeljavam poput onih baba sa belim zubima iz Radoyevog primera. Ja sam rekla da mi je teško bez porodice i prijatelja i da zbog toga razmatram povratak u Srbiju. Ako odlučim da se definitivno vratim, onda ću preduzeti konkretne korake, je l te, ka tom cilju (mada sam neke već i preduzela, just in case ).

 

 

Da, to je bilo moje glavno pitanje. A dobro, pljuvala sam Njujork pa šta! Tako se osećam kad me pritisne sve sa svih strana u tom gradu. Samo želim da pobegnem, da, istina je, rekla sam da ga mrzim. To je osećanje koje mi se javlja. Ne mrzim stvarno ništa, kao, u smislu da mislim da je odvratno i da treba da nestane. Ok, možda nisam dobro objasnila. Mislila sam da je zanimljivo i da podelim to iskustvo sa ljudima ovde. Meni je interesantno da čitam kako se ljudi osećaju i doživljavaju život na raznim mestima u svetu. Ja nisam ovako zamišljala Njujork i znam da ga mnogi ne zamišljaju tako. Stvarno je baš ludo naporno, meni je prosto neverovatno da je tako. Kao da si u nekoj igrici a ne u stvarnom životu. I da trošiš poslednje zalihe energije pre nego što pandrkneš pa krene novi život. Ako je zvučalo kao da kukam i žalim se, prihvatam, to je bezveze. Nisam to nameravala.

 

 

Svejedno, nemam nekretninu, jbg, sve su rasprodali dušmani.

Nije lako ni otici ni vratoti se. Svako ima svoje dileme i odlucuje u zavisnosti od svoje situacije. Ako zelis da sebi stvoris pristojne uslove za povratak, shvati da neko drugi zeli pristojne uslove za odlazak i da se ti uslovi sticu teze kad ides u nepoznato nego u poznato. Pa tako i ljudi koji kukaju a ne idu, mozda ne zele da odu po svaku cenu nego traze nacin da odu na bolje. Neki to ostvare, neki ne. I to retko zavisi od zelja a mnogo cesce od okolnosti.

 

Ti pricas o nekom kolektivnom zalu za domovinom, roditeljima, prijateljima... ne znam, ja to nemam. Moja majka je otisla iz rodnog grada (mostar) kad se udala i putovala je citavu noc u spavacim kolima do svojih - u istoj zemlji. Ja ustanem ujutro, sednem na avion i stignem kod nje na rucak. Ona je isla kod svojih kad god joj se ukaze prilika, nekad s nama (porodicom) nekad i sama. Mi smo provodili raspuste tamo i na obali s babom, ujakom i ostalom familijom. Nikad nismo patili sto smo daleko jedni od drugih, cak smo smatrali za prednost sto smo rastrkani pa mozemo da provodimo praznike i raspuste u mostaru, sarajevu, ljubljani i na moru - tuda smo bili familijarno rastrkani. Tako smo nastavili i kad smo brat i ja otisli u uk. Pretpostavljam da bi bilo drugacije da sam otisao preko okeana jer ne bih mogao dolaziti tako cesto al eto, ima i nas rastrkanih po evropi koji nemamo taj problem.  

 

[duda]

6 hours ago, trustno1 said:

 

Uzbekistan zvuči jako egzotično, strašno me interesuje kako je tamo i kakvi su ljudi...

 

egzotično zvuči ali nije lako bilo na početku, iz raznih razloga, da sada ne obrazlažem, nije tema

međutim, posle nekoliko godina života tamo, kada se avion podigao, gledala sam taj taškent i bila iskreno tužna jer sam (tačno) pretpostavila da se više neću vraćati

 

moje je mišljenje da čovek ima potrebu da bude ukorenjen

jednom je ovde na forumu bila neka devojka koja je o patriotizmu govorila kao o običnoj gluposti, kao to joj je isto kao boja očiju, tj, zašto bi ona osećala da su joj bliži (ili draži) ljudi plavih a ne crnih očiju

tj. rađamo se u nekoj zemlji slučajno i to ne znači ništa kao što ne znači boja očiju

razumem ja taj stav, odnosno samo jedan njegov apsekt, ali mislim da debelo maši poentu, zato sam na taj stav ostala tada bez odgovora, jednostavno ne vredi objašnjavati onome ko tako razmišlja

 

@adam

istina je da ljudi lakše odlaze kada su u nuždi, zato smo mi koji smo pobegli svojevremeno od rata, posle lakše odlazili kudgod

teže je mrdnuti se kada čovek ima kakvu-takvu sigurnost, jer niko ne želi da ide na lošije

Edited July 19, 2020 by dùda

[Miki_belavista]

59 minutes ago, dùda said:

egzotično zvuči ali nije lako bilo na početku, iz raznih razloga, da sada ne obrazlažem, nije tema

međutim, posle nekoliko godina života tamo, kada se avion podigao, gledala sam taj taškent i bila iskreno tužna jer sam (tačno) pretpostavila da se više neću vraćati

 

moje je mišljenje da čovek ima potrebu da bude ukorenjen

jednom je ovde na forumu bila neka devojka koja je o patriotizmu govorila kao o običnoj gluposti, kao to joj je isto kao boja očiju, tj, zašto bi ona osećala da su joj bliži (ili draži) ljudi plavih a ne crnih očiju

tj. rađamo se u nekoj zemlji slučajno i to ne znači ništa kao što ne znači boja očiju

razumem ja taj stav, odnosno samo jedan njegov apsekt, ali mislim da debelo maši poentu, zato sam na taj stav ostala tada bez odgovora, jednostavno ne vredi objašnjavati onome ko tako razmišlja

 

@adam

istina je da ljudi lakše odlaze kada su u nuždi, zato smo mi koji smo pobegli svojevremeno od rata, posle lakše odlazili kudgod

teže je mrdnuti se kada čovek ima kakvu-takvu sigurnost, jer niko ne želi da ide na lošije

Sigurnost je nesto dosta relativno,to moze preko noci da nestane(ispari).

[Indy]

On 4.11.2007. at 0:10, Indy said:

Posto su u medjuvremenu puzevljevom brzinom stvari pocele da se menjaju od katastrofalnog samo na veoma lose, ima neke nade za buducnost (necju tudju).Mozda bih se i vratio, da mi neko vrati godine koje sam imao kad sam otisao...Sto se pljuvanja tice, zemlju daleko vise pljuju oni koji tamo zive (posto su mnogo bolje svesni cega ima za pljuvanje... cak i previse svesni).Imam relativno pozitivan stav o Srbiji, ali sto rece Danny Glover u Smrtonosnom oruzju, "I'm too old for that shit".Stalno mi fale stvari koji' vise nema - nedostaje mi kafanski zivot i boemisanje, k'o sto u mladosti bese. Sve je manje dobrih tamburasa, a ni snase nisu ono sto su bile. Zarasle su staze moje, sto rek'o rahmetli Safet.Volim da odem i vidim kako je svaki put tu i tamo ponesto bolje nego pre par godina (posto idem svakih par godina). I dalje se jako lose stvari desavaju, ali trudim se da gledam stvari u celini. Svaki put vidim nesto sto me obraduje, a i ponesto crno da crnje biti ne moze. Smijesano najlakse se pije.

 

Ovo je jednako tačno sada (za mene) kao i onda kad napisah.. A još i više.

 

(Retki su moji postovi iz tog perioda na koje bih udario potpis™... ovo je 1 od njih.)

[vladavsnarod]

 

16 hours ago, trustno1 said:

Šalu na stranu, ako već nema, a izgleda kao da nema, trebalo bi da se napravi definicija trolovanja na ovom forumu.

 

Ljudi su osetljivi jer je bilo dosta zajebanata tokom godina. Ali u cilju zdrave diskusije, otklonicu sumnje.

 

Ontopik:

 

Ja nisam visedecenijski imigrant, niti sam toliko daleko kao forumski ameri i australci . Sebe vidim kao gastarbajtera uslovno receno  Za sada zivim na relaciji gde placaju - Srbija. Dolazim 2-3 puta godisnje i to mi je dovoljno da donesem slican zakljucak slicam Indijevom odozgo - svaki put me nesto me obraduje, a dosta toga je postaje sve gore.

 

Za Srbiju me vezuje porodica i stari prijatelji. Dobri prijatelji iz Afrike su se vec rasuli na sve strane. I sa jednim i drugim mogu da nastavim gde smo stali kad se vidimo. 

 

 

[Sleepy Floyd]

Iz rodnog grada u kojem sam do tad proveo 33 od 34 godine zivota, sam otisao sa suprugom i detetom od nepune 2 godine. Izmedju ostalog i da bih mogao sebi da kazem da sam probao a da uvek mogu da se vratim, da ne bih kasnije prebacivao sebi da sam mogao a nisam.

 

Kad pogledam sad, 8 godina kasnije, vise puta me je hvatala misao da li je trebalo i da li da se vracamo. 'Problem' je, naravno, u tome sto je svuda daleko od idealnog. I meni nedostaje porodica, deo prijatelja i cinjenica da ne mogu da ih vidim uzivo kad god pozelim i da gledam kako nam deca zajedno odrastaju. I nisam nacisto s tim da li mi je drago sto mi dete ipak ima veci vokabular na nemackom nego srpskom, mada oba jezika govori perfektno. Prvih godina sam imao utisak da mu je zao svaki put kad bismo se vracali iz Srbije dok mi se poslednjih par cini da mu je podjednako drago i kad ide i kad se vraca i da nema problem, niti nedoumica oko pripadnosti ili nekog konflikta 'sta je / gde je'.

 

Ipak, najveci utisak koji imam je da sam realno, kao i mnogi moji prijatelji, 'odustao, priznao poraz' posle 25-30 godina gledanja kako sve propada, kako su nam normalni zivoti i normalna drzava oduzeti i kako realno ne postoji jasan put oporavka. Podizanje mehura je bila alternativa dugo vremena, okruzivanjem ljudima i stvarima koje su proverene, gde se do neke mere drzava mogla ignorisati a stvari tipa zdravstveni sistem nadomestiti novcem. Medjutim, i to je bilo lakse dok sam bio sam ili bar bez deteta.

 

Verovatno najveci udarac u zivotu mi je bio kada mi je dete kolabiralo nekoliko meseci nakon odlaska, gde je posle 10 dana boravka u bolnici i bezbroj testova, konstatovano da ima urodjeni, retki, metabolicki poremecaj. Tada nam je i receno da je test na isti u sklopu onoga sto se tamo radi kod svakog novorodjenog i da je najvaznija stvar samo saznanje da dete to ima, gde je kasnija kontrola prilicno rutinska stvar, a zivot u najvecem broju slucajeva normalan. Ukoliko se ne zna, posledice mogu biti, u najgorim slucajevima i fatalne, pogotovo u prvih nekoliko godina zivota. Posto smo u tom pocetnom periodu bili prilicno uspaniceni, trazili smo i druga misljenja i u Srbiji, gde niko od svih preporucenih lekara nije imao nista da nam kaze. Neki su priznavali da nikad za taj poremecaj nisu ni culi, neki da jesu ali da realno niti sta znaju, niti imaju prakticnog iskustva. Da ne pominjem iskustvo u samoj bolnici u poredjenju sa iskustvima prijatelja i njihove dece u slicnim situacijama u Srbiji. Tu, nazalost, nikakav mehur ne pomaze.

 

To je jedan od 3 glavna razloga zasto ipak trenutno ne razmisljam o povratku. Drugi razlog je, osecaj koji dobijem kada, na primer, odem u lokalnu piceriju i za stolom vidim debilcinu iz osnovne skole koja sa svojim pajtosima rukovodiocima various gradskih/pokrajinskih/drzavnih preduzeca provodi vreme u pauzi izmedju dva obezbedjivanja kapilarnih glasova / sikaniranja zaposlenih. Tu me nanovo porazi cinjenica da je on pobedio a da sam ja, u dobrom delu, priznao poraz i otisao da mi dete ne bi odrastalo u istom gradu i zemlji sa njim i njemu slicnima, jer nisam vise imao snage i zivaca da se protiv toga borim. A treci razlog je da, koliko god da ja volim da dodjem u Srbiju i pored svega toga i to rado cinim, prava nostalgija koja mene puca je za drugom zemljom i drugim vremenom, slikama, mirisima i ukusima, pa i (u sve vecem delu) ljudima koji vise ne postoje ni u Srbiji ni bilo gde. U to vise povratka nema. 

[I*m with the pilots]

On 18.7.2020. at 18:11, vladavsnarod said:

Ma samo hranim trola. Nego, jel znas noskicha, delite slicne stavove?

 

On 18.7.2020. at 18:39, dùda said:

ja ne kapiram ovde neke stavove a ne kapiram ni zašto trustno1 zovete trolom ?

 

Pa ne znam, jesi li procitala ovih n strana u kojima se vrti maltene jedna te ista prica? ~Ako ja u glavi zamislim da je dobro u Srbiji, da li mi moze biti dobro i pored loseg zdravstva, skole, korupcije? Onda neko napise nesto razumno kao odgovor, ali se trustno1 vrati na pocetno pitanje sa "da, ali...":. I tako u krug.

[keitel]

1 hour ago, I*m with the pilots said:

 

 

Pa ne znam, jesi li procitala ovih n strana u kojima se vrti maltene jedna te ista prica? ~Ako ja u glavi zamislim da je dobro u Srbiji, da li mi moze biti dobro i pored loseg zdravstva, skole, korupcije? Onda neko napise nesto razumno kao odgovor, ali se trustno1 vrati na pocetno pitanje sa "da, ali...":. I tako u krug.

 

Treba joj odati priznanje, uložila je truda u svoju misiju. Obično se trolovi i koncepti sapletu dosta ranije. 

 

[radisa]

1 hour ago, keitel said:

 

Treba joj odati priznanje, uložila je truda u svoju misiju. Obično se trolovi i koncepti sapletu dosta ranije. 

 

Na ovom forumu su izgleda sve vrhunki koncepti, u PM... Što ne idu na druga mesta da konceptuju™?