אַף אֶחָד Posted December 4, 2020 Share Posted December 4, 2020 1 hour ago, namenski said: Ajde? Nisam bas siguran u motive tvog uletanja , da ne kazem sta ti je trebalo: naravno da nisam zamislio kolone kamiona - one od Beograda do Nisa - kako cekaju da istovare prispelu belu ladju: prosto mi se to ucinilo kao dobar primer ilustracije kolicina, redova velicina i sa tim povezanom problematikom modernog pomorskog saobracaja. Meni je, da izvines, tesko zamislivo, jednostavno u svojoj ogromnosti i slozenosti pocinje da prevazilazi nase sposobnosti poimanja za generacije nase i oko nasihtm... Tehnologija nam radi sta nam radi, evo meni je - sramim se priznati - uz svo teorijsko znanje i formule, jos uvek 'ladno oko srca na pomisao kako avion, naprava od gvozdjatm, moze da leti... Ma koliko uzimali zdravo za gotovo da on to zaista radi i ulazili u avione k'o u svoje kuce...... Ili, pokusaj, onako vezbe za vijuge radi , da zamislis sta se u samo jednoj sekundi dogadja ispod haube tvog (benzinskog, da bude socnije) auta kada upalis motor pa mu jos malo dodas po gasu... Ne zaboravi da onu brojku sa tri nule na cajgeru podelis na 60, za dalje deljenje se pobrini sam... Zezanje na stranu, kada smo kod kontejnerskih brodova - jednom recju cudo: od slaganja tereta, od uvek more prvih oficira palube, dakle kako se pobrinuti da teret namenjen recimo Marseju ne bude ispod tereta namenjenog Roterdamu, sta i kako ako su u kontejnerima ping-pong loptice, sta i kako ako je municija, olovo, sta i kako ako je mesano, pa na sve to u kontejnerima jos nekoliko miliona mobilnih telefona, kako manipulisati balastnim tankovima da brod uroni kako treba, ne nakrivi se na jednu stranu... Pojednostavljujem naravno, ali to je poenta - ili je trebalo da bude - opaske o oooogrooomnoj koloni kamiona... A sto se tice istovara odjednom, u pravu si, samo ovi najveci su poprilicno ograniceni na poprilicno malo odgovarajucih luka (iz njih ce kontejnere da razvoze feeder-i, vozovi i oni kamioni, naravno), ali ce sa najvecih ipak u ono nekoliko luka biti istovareno poprilicno hiljada - odjednom. Na povratnom putu, uglavnom u Kinu, a gde bi drugde, sa sto vise pokupljene prazne ambalazetm, istovar ce bogami da se radi odjednom ili na samo par mesta... Sve u svemu - cudo, kazem ti... Naravno da nije fotosop i to smo vememah i ja raspravili uz jedan moj (doduse doduse prilicno neumestan) pokusaj zezanja na neke druge teme i nekim drugim povodima. Doduse, da si si zadao truda pa procitao skroz - video bi.... I naravno da je realan tovar, bas kao i ovaj na ovom HMM Algeciras koji se primakao broju od nominalno 24,000 kontejnera... Cekaj, bre, kako 24000? Po duzini ima 24 reda, po sirini 20, po visini iznad palube, 9. = 20 x 24 x 9 = 4320. 24 000 je 6 puta vise o svih kontejnera koji se vide na ovoj slici. Nek je deo iznad vode iste zapremine i sasvim popunjen kontejnerima (a nije) i nek je ispod vode jos toliko (a to tek sigurno nije), pod pretpostavkom da su kontejneri standardne velicine, nema sanse da je ovde ukrcano vise od 12k. Quote Link to comment
namenski Posted December 4, 2020 Share Posted December 4, 2020 14 hours ago, Radoye said: Mene pomalo podseca na takozvane "svinjske" brodove sto su ih gradili s kraja XIX veka za plovidbu po Velikim Jezerima - jel' bilo to pominjano ovde? Kvalifikovao si se za izbor naj... Ali, nikada ne potcenjuj Ruse: Поповка, po admiralu imenom Андрей Александрович Попов, poznatom po kojecemu: sam brod - ne mogu da kazem duzine, ali precnika oko 30 metara, nastao je kao ideja, a i kao realizacija posle ruskog poraza u Krimskom ratu kada je Rusiji bilo zabranjeno da se na Crnom moru bavi mornaricom... I, kako to vec ide sa porazenima, bas kao Nemacka posle WW1, trazila su se i nalazila nova resenja, obilaznice u neku ruku... Brod je, po ondasnjoj ne samo ruskoj klasifikaciji smesten u oklopnjace, danas po nekad i u takozvane monitore, BTW svojevrsnim nakazama takodje - radi se o nekim 1870+ godinama - bio zamisljen kao pokusaj danas bi se reklo oprimizacije osnovnih brodskih parametara, dakle odnosa duzine i sirine, sa teznjom da se na najvecu tonazu (kod Popovke preko 4,000 tona) postigne najmanji gaz. Trebala im je - u okviru dozvoljenog mirovnim ugovorom - obalska naprava sposobna da stiti prilaz plitkim vodama Azovskog mora i usca Dnjepra, Buga... Nije se bas pokazala, a ni dokazala... ... ni lepotomtm kada smo vec na temi... E, ali se nekih 10-ak godina kasnije, neko dosetio da pored smanjenja gaza, mali odnos duzine prema sirini, 1 zaokrugljenje broda takoreci, nudi jednu pogodnost: naime, mogucnost da se redukuje, smanji ljuljanjetm broda sa sve neprijatnostima koje takve pojave donose. Za sta su, a ko bi drugi, bili najzainteresovaniji clanovi carske porodice, pa se tako, a za potrebe Njegovog Imperatorskog Velicanstva i Sveruskog Samodrzca Aleksandra II i brojne mu porodice, velikih knezeva i velikih kneginja, neko dosetio konceptatm... Nastala je jos jedna nesporna konkurentkinja - carska jahta Ливадия... Kod koje se ipak odstupilo od odnosa duzina-sirina 1:1 kao kod Popovke, i islo na 1: prema 2 i nesto, nepunih 3, da sada ne racunamo precizno. Brod je narucen kod Engleza, renomirani, a i kako bi smelo dugacije, carsko je u pitanju, John Elder and Co, Glazgov, mozemo samo da zamislimo kakva su sve dekoraterska imena iz branse bila angazovana, tek: Brod nije imao srece: na putu iz Engleske imao je havariju, morao da utekne u El Ferrol (del Caudillo) opravke radi, da bi posluzio za samo jedno i to ne najcarskije krstarenje: великий князь Михаил Николаевич sa porodicom se provozao od Batumija do Sevastopolja i - to je bio kraj carske karijere. Zakljuceno je, komisijski, da ponasanje na talasima nikako ne valja i brod je, dobivsi neka prozaicnija imena prekomandovan u putnicke, tavorio, rdjao, da bi ga mrski boljsevici isekli u staro gvozdje negde sredinom 20-ih... Quote Link to comment
namenski Posted December 4, 2020 Share Posted December 4, 2020 (edited) 10 minutes ago, chandra said: Cekaj, bre, kako 24000? Po duzini ima 24 reda, po sirini 20, po visini iznad palube, 9. = 20 x 24 x 9 = 4320. 24 000 je 6 puta vise o svih kontejnera koji se vide na ovoj slici. Nek je deo iznad vode iste zapremine i sasvim popunjen kontejnerima (a nije) i nek je ispod vode jos toliko (a to tek sigurno nije), pod pretpostavkom da su kontejneri standardne velicine, nema sanse da je ovde ukrcano vise od 12k. Fotosop, pazi sace da nas rastrgnu... Ne zaboravi da u matematiku uneses da ladja gazi skoro 20 metara, a da dobar broj kontejnera koje si pokusao da izbrojis nisu standardni 20' nego ih je dobra vecina 40'... Edited December 4, 2020 by namenski Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted December 4, 2020 Share Posted December 4, 2020 3 minutes ago, namenski said: Fotosop, pazi sace da nas rastrgnu... Ne zaboravi da u matematiku uneses da ladja gazi skoro 20 metara, a da dobar broj kontejnera koje si pokusao da izbrojis nisu standardni 20' nego ih je dobra vecina 40'... Ima u horizontalnoj ravni 576 - znaci u vertikalnoj ima 20 ili 21 red da bi se doslo do 12000 duplih kontejnera. 9 iznad palube i 11 ili 12 ispod koji se na slici ne vide (zapravo verovatno vise zbog oblika broda. Impresivno! Quote Link to comment
namenski Posted December 4, 2020 Share Posted December 4, 2020 12 minutes ago, chandra said: Ima u horizontalnoj ravni 576 - znaci u vertikalnoj ima 20 ili 21 red da bi se doslo do 12000 duplih kontejnera. 9 iznad palube i 11 ili 12 ispod koji se na slici ne vide (zapravo verovatno vise zbog oblika broda. Impresivno! TEU mu dodje kao standardna jedinica mere, osim nominalne ne znaci skoro nista: sami prevoznici, Maersk recimo, priznaju da je stvarni kapacitet za cirka 10, pa i 15% manji i to ne u komercijalnom nego u tehnickom smislu. Na snazi - za sada - za sva merenja ostaju stare dobre pomorske mere poput bruto (BRT) neto (NRT) i sve cesce takozvane Deadweight (DWT) tonaze na osnovu koji se razrezuju takse i porezi, placaju pristojbe za prolaz kanalima, pilotaza gde je ima, lucke dazbine... Pomorstvo jos uvek - da tako kazem - robuje staroj dilemi izmedju prostora (zapremine) i tezinetm... Primera radi, ako Algeciras kapaciteta 24,000 TEU dobije teret onog poslovicnog skolskog olova, dzaba mu kapacitet od 24,000 TEU kada ce nosivost (DWT), kod 24,000 TEU Algeciras-a negde oko 200,000 DWT, da bude popunjena sa recimo - da ne racunam sada, lupam - 8,000 kontejnera.... Dok ce pritom vozarina da bude ista kao da je mereno brojem ukrcanih TEU pun k'o oko, dakle do punog broja, platice prolaz kroz recimo Suec bio pun ili prazan isto, lucke i ostale takse takodje... 1 Quote Link to comment
namenski Posted December 5, 2020 Share Posted December 5, 2020 Potvrdjen rekord u broju izgubljenih kontejnera: 1,816 komada izgubio je usput, na putu iz Kine za USA ploveci po teskom moru sa talasima preko 16 metara, mada su podaci o vremenskim prilikama za sada poprilicno kontradiktorni, a sve to na nekih 2,000 km severozapadno od Havaja... Veruje se da u nekih 60-ak izgubljenih kontejnera ima i potencijalno opasnih materija. ONE Apus, 14,000 TEU kontejnerski brod, gradjen 2019. godine sluzi na redovnoj pruzi poznatoj kao Ocean Network Express, delu koji se vodi kao Far East Pacific 2 (FP2) Service... Tacna evidencija, sa sve propisnom istragom ce biti izvedena po prispecu broda u Kobe.... Inace, racuna se da je 2019. godine diljem Planete prevozeno oko 230 miliona kontejnera na oko 6,000 kontejnerskih brodova. Prosecan godisnji gubitak je oko 1,400 komada, barem kada je u pitanju poslednjih 10-ak godina. Quote Link to comment
namenski Posted December 8, 2020 Share Posted December 8, 2020 Kada smo vec oko kontejnera, na stranu sto se 1 lik imenom Malcolm McLean negde sredinom 50-ih godina 20. veka dosetio jadu i preradio jedan rabljeni ratni tanker u prvi kontejnerski brod sa sve kontejnerima po standardu, red je podsetiti se najjaceg kontejneratm svih vremena... Dakle, njeno velicanstvo: Amfora... Kada bi Mediteran, onaj njegov istocni deo, steciste civilizacija, mesto njihovog mesanja, stapanja i, naravno sukoba, istoriji covecanstva morao da da jedan prilog nekom imaginarnom muzeju, to ne bi bila ni Fidijina ni Aristotelova dela, ne bi bile ni piramide… Bila bi to – amfora. Savrsena, DIZAJN svih dizajna, sama njegova sustina, starosti koja seze duboko u 5 milenijum pre Hrista, ona je, pre svega – ljudska. Napravljena za ljude i da sluzi ljudima. Kada je se pogleda, podseca oblikom na onaj svakom dobro poznati oblik alatke, drske cekica ili sekire koja se vremenom stopila sa rukom vlasnika, postala njen sastavni deo, a svi poznajemo ili smo poznavali osecaj gubitka neceg slicnog. Oblik amfore, njena namena, bio je upravo to: deo coveka Istocnog Sredozemlja. Nastao na njegovu sliku i priliku, da sluzi njegovim potrebama. Bila je prva – ambalaza. Kao takva, jedina od svih ambalaza je do sada dokazala svoju – trajnost: mozete upoznati ljude koji su pili vino iz amfora nadjenih na brodovima koji su potonuli davno pre Hrista. Bila je i prvi – standard. Od toga do nje kao jedinice mere bio je samo jedan korak. Danasnjeg coveka ona podseca na vazu ili tako nekako. Nista pogresnije od toga: promisljena da promisljenija ne moze biti, organski promisljana milenijumima, ona je savrsenstvo oblika i namene. Ne prevelika da je ne bi mogao da nosi jedan covek, pri utovaru i istovaru s broda, ona danasnjem coveku naviknutom na nekakve drugacije utilitarizme, izgleda strasno nepodesna za nosenje na ledjima na primer. Opet, nista pogresnije. Zitarice, vino, maslinovo ulje, sve robe koje je itekako potrebno zastititi od vlage prilikom smestaja i plovidbe brodom. Slagala se u brodski tovarni prostor uspravno i imala – njena dugovecnost to dokazuje – savrsen oblik da taj prostor ispuni danas bi rekli optimalno. I tako, u vrevi neke od levantskih luka, ispunjenoj vikom i tako levantskom galamom, u nekoj od luka u kojima ste mogli da vidite na desetine svadljivih Grka, Rimljana, Egipcana, Fenicana, broja im se ne zna naroda i plemena danasnje Palestine i njenog zaledja, trgovce cilibarom plavih ociju i kose negde sa severa, amfora je bila ljudski predmet medju ljudima i za ljude. U vreme kada je umetnost bila svuda oko njih a da ni umetnost ni ljudi to nisu znali. Niti im takve gluposti padale na pamet. Ona je i keramika; napravljena od gline, imala je takoreci bezbroj varijeteta koje je, naravno, neki profesorski duh iz delova Evrope u kojima raste bukva – amfora, naime, pripada pojasu u kome raste maslina – seo i pokusao da klasifikuje, zaboravljajuci da otisak, tragove zivog ljudskog dlana, ruke koja je oblikovala glinu nikada i nikako nece niti ce biti moguce klasifikovati. Uz put je zaboravio i da je o klasifikaciji rekao sve sto je imalo da se kaze jedan Aristotel. Mozda bas kada je iz rodne Stagire otisao do obliznjeg Stratonija i gledao istovar brodova. Prepunih amfora. Na njeno mesto dosla je bacva. Bure. Ruznog imena barel. I sa buretom je nestao otisak ljudske ruke u glini: ipak, Mediteran se nije dao tako lako, noblesse oblige, pa je tako amfora nastavila da zivi kroz tonneau, vinsko bure, roditeljku svih potonjih tona, ovakvih ili onakvih, mera za sve i svasta ukljucujuci i danasnje supermoderne brodove... Dosle su i neke druge robe, kao sto su usoljena riba, usoljeno meso, vino koje nije videlo sunce Mediterana, dosli su severnjacki trgovci smrknutih lica, tvrdih moralnih nacela i jos tvrdjeg srca. Za dusu, pa i onu iz komada pecene gline obradjene ljudskom rukom, prepustili su bogu. Ili preko posrednika ili – oni najtvrdji i najefikasniji medju njima – direktno. Preporuceno. Sa njima je doslo i doba svetske trgovine. Pa je dusa imala da putuje trgovackim putevima ambalazirana u ljudska bica, da negde na nekim dalekim obalama – zapeva. Amfora i telo roba. Dve robe sa dusom. Dizajni. Ono, nije da nije, danasnji kontejneri tesko da ce dospeti do toga da sluze kao ukras ili vaza; u njima se – za sada – samo stanuje. I zaboravlja da stanovati negde nije isto kao i – ziveti negde. Dakle, amfora. Da ne gresimo dusu: civilizacije ipak nadju odgovore. Odgovarajuce: Ali, ipak, nekako... 1 1 Quote Link to comment
namenski Posted December 10, 2020 Share Posted December 10, 2020 On 5.12.2020. at 12:59, namenski said: Potvrdjen rekord u broju izgubljenih kontejnera: 1,816 komada izgubio je usput, na putu iz Kine za USA ploveci po teskom moru sa talasima preko 16 metara, mada su podaci o vremenskim prilikama za sada poprilicno kontradiktorni, a sve to na nekih 2,000 km severozapadno od Havaja... Veruje se da u nekih 60-ak izgubljenih kontejnera ima i potencijalno opasnih materija. ONE Apus, 14,000 TEU kontejnerski brod, gradjen 2019. godine sluzi na redovnoj pruzi poznatoj kao Ocean Network Express, delu koji se vodi kao Far East Pacific 2 (FP2) Service... Рекордер се вратио кући... Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 (edited) @namenski ovo je nesto za tebe... kakva pomorska bizar prica Dakle Sevmorput - poslednji operativni cargo-ledolomac na nuklearni pogon (jedan od 4 ikada napravljena, reaktor sa 150 kg uranijuma, inace star 32 godina, a 2012 je bio otpisan i spreman za rezanje, pa onda povampiren) poslat u oktobru da isporuci delove za novu rusku stanicu na Antarktiku. I to je samo po sebi problematicno jer nikada nijedan brod na nuklearni pogon nije ulazio u te vode. Al ne lezi vraze, tek sto su presli ekvator pocne brod da usporava. Kako se posle ispostavilo zbog "polomljene ostrice elise" (sto je, samo po sebi, je li, wtf, s obzirom da je bio na otvorenom moru na sred Atlantika). Onda je malo kruzio kod Angole odakle su ga odjebali kao potencijalno opasan. Rusi poslali ronioce da mu odseku suprotnu ostricu, te je mileci krenuo na put nazad ka severu. Pritom sve vreme pokusavajuci negde da pristane, ali ga nigde nije primilo. Najnoviji twist, zabranjeno mu je da prodje izmedju velikih kanarskih ostrva, pa je posle silnih pregovora ipak pusten izmedju Fuerteventure i Afrike da se provuce. Kao, ako bude picvajz, s jedne stane Afrika, s druge @Lancia, nije neka steta. Ali bas kad se nasao u blizini, kapetanu pozli. Juce je evakuisan helikopterom na Gran Canariju s teskim meningitisom, a brod nastavlja da puzi nazad do Petrovgrada. Da ne mracim, ali sve zajedno ko da citas prolog za katastrofu koja visi u vazduhu. Edited December 17, 2020 by chandra 1 Quote Link to comment
Caligula Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 (edited) Meni je wtf da ovu grdosiju pokrece 150 kilograma necega Edited December 17, 2020 by Caligula Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 Na slici temu: sta bi moglo uopšte poći naopako?!? https://www.theguardian.com/environment/2020/dec/17/floating-mini-nukes-could-power-countries-by-2025-says-startup Quote Link to comment
namenski Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 1 hour ago, chandra said: Na slici temu: sta bi moglo uopšte poći naopako?!? https://www.theguardian.com/environment/2020/dec/17/floating-mini-nukes-could-power-countries-by-2025-says-startup Kada se Danci dosetetm, onda je druga stvar... On 26.8.2019. at 0:50, namenski said: Prekjuce, 23. avgusta, iz Murmanska je, na put dug 5,000 kilometara, krenula ploveca nuklearna elektrana, плавучая атомная теплоэлектростанция, ПАТЭС, Академик Ломоносов. Odrediste je Cukotsko poluostrvo, tacnije grad Pevek gde ce Lomonosov da zameni postojecu termo i nuklearnu elektranu, obe poprilicno izandjale. Lomonosov, koji nema sopstveni pogon, sto ce reci da do na lice mesta mora da bude tegljen, je koncept mobilnih elektrana, predvidjenih za snabdevanje energijom udaljenih regiona, ali i za ispomoc kod posledica elementarnih nepogoda, ako treba - kako se u Rusiji nadaju - i sirom sveta. Napravljen u Производственное объединение Северное машиностроительное предприятие , AD, nekadasnji cuveni Севмаш, rodnom mestu kojecega, ali ponajvise poznatom po izgradnji najveceg dela sovjetskih atomskih podmornica, Akademik Lomonosov nosi 2 nuklearna reaktora tipa КЛТ-40, varijacije reaktora koji se koristi na povrsinskim brodovima ukljucujuci ledolomce klase Таймыр i Вайгач, gradjenih u Finskoj, ali opremljenih sovjetskim reaktorima, ali i LASH brod Севморпуть. Reaktori su projektovani u Опытное конструкторское бюро машиностроения имени И. И. Африкантова, AD, a proizvedeni u kompaniji Нижегородский машиностроительный завод, firmi od ugleda i pedigrea, svojevremeno poznatoj kao Союзный машиностроительный завод 'Новое Сормово' i Горьковский машиностроительный завод, Завод № 92, gigantu nastalom kao dopuna jos poznatijeg Красное Сормово. Interesantno je da su se jos 2007. godine, prilikom tenderisanja, javile i ruske kritike opravdanosti projekta: svodile su se na konstataciju da je cena energije dobijene na ovaj nacin vise od 7 puta veca od cene energije proizvedene u klasicnim termoelekranama. Zapadne kritike su, za sada, ogranicene na napomene tipa 'ploveci Cernobil', dok su Zelenortska ostrva, tvrdi se, pokazala odredjeni interes za celu stvar, sa sve, pominje se, Kanadom i Indonezijom... Sam koncept plovecih NE nije nov: pored pobacenih sovjetskih projekata, nogu su povukli Amerikanci svojim projektom MH-1A Sturgis, koji je, iako je izgledao vise brodski od Lomonosova buduci da je cela stvar bila izvedena na jednom rashodovanom Liberty brodu, takodje bio bez sopstvenog pogona ibuduci da je u oba slucaja cenjeno da je isti nepotreban, buduci da ce oba plovila najveci deo svog radnog veka provoditi usidrena. Sturgis, floating nuclear power station, ono MH u oznaci je od Mobile, High Power, po negde jos i Army Package Reactor Program casno i posteno je odsluzio i posluzio krajem 60-ih kada je odigrao znacajnu ulogu u frci sa niskim vodostajima u zoni Panamskog kanala, pre svega u opsluzivanju ustava: ploveca NE je i inace, pored zamisli o snabdevanju energijom udaljenih nepristupacnih podrucja, bila predvidjena upravo za mogucnost ratne ili politicke frke na Panamskom kanalu, na kome je ostala do 1976. godine. Po povratku sa sluzbe u Panami, skrajnut je i uguran u razne Safe Storage programe, da bi se sa ozbiljnom demontazom zapocelo 2014. i zavrsilo marta ove, 2019. godine... 1 Quote Link to comment
אַף אֶחָד Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 Cernobili na moru. Uh. Sve i da imas potpuno poverenje u tehnologiju, tu su faktori prirode i drustva. Znam da sam negde citao o tome, trebalo je da pretpostavim. Nego jel ovaj post gore s kapetanom i kerom iz nekog razloga namerno dupliran ili da ga brisem? Quote Link to comment
namenski Posted December 17, 2020 Share Posted December 17, 2020 17 minutes ago, chandra said: Cernobili na moru. Uh. Sve i da imas potpuno poverenje u tehnologiju, tu su faktori prirode i drustva. To nas vraca na pricu o NE uopste: tesko je biti pametantm... Quote Nego jel ovaj post gore s kapetanom i kerom iz nekog razloga namerno dupliran ili da ga brisem? Nisam ni video da je dupli: ne kontam ove nove forumske tehnike, izvini. Dodjem da ispisem nov post, kucnem u polje za kuckanje, kad tamo - gotov post, sacuvan. Padne mi na pamet da kada sam ga pisao nisam pritisnuo Send, pa rekoh, hajde neka ide. Mislim da sam - provericu - slicnu glupost napravio i malopre na topiku o Srbiji u EU... Izvini jos jednom i sredi to molim te onako kako mislis da je najbolje... Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.