OVAMO - ONAMO™

[Allegra]

Nemo enim patriam quia magna est amat, sed quia sua - Seneca

[Budja]

Ne znam na ličnom iskustvu, ali jednom (2004.) morali roditelji da mi vijaju jedan papir na fakultetu (koji se ovde naručuje internetom i šalje poštom). Posle šetanja i mrcvarenja od više nedelja, očajna mama završava kod prodekanke, koja je sasvim slučajno moja poznanica. Veli prodekanka: "A pa XYZ je vaš sin! Pa što odmah niste došli kod mene? Završili bismo to za pola sata! Ništa Vam od ovog nije trebalo."

Opstine su svakako napredovala, Cukarica barem. Bio sam prijatno iznenadjen brzinom usluge u decembru 2008.

[cedo]

Ako sam dobro shvatio pitanje, postoje mnoge objektivne mere kvaliteta života u jednoj zemlji. GDP, indeks zadovoljstva populacije, the human development index, broj imigranata koji pokušava da se doseli i uspeva da se doseli/broj ljudi koji napuštaju zemlju, indeks ekonomske slobode, indeks političke slobode, očekivani životni vek, the Henley Visa Restrictions Index, itd.

I to znachi sta?Da svi treba da pojurimo za tim svim objektivnim statistikama jer cemo imati u startu bolji zhivot. Nije nego.Manje bitno: Meni je prilicno bez veze bilo kada si u sred diskusuje o shalterskim sluzbenicama na prvi prikaz nechega dobrog sto sam naveo u toj diskusiji zalepio niz stvari koje su meni (verujem i svima) dobro poznate o stanju drzhave, administracije, ... na ovim prostorima. To valjda da mi "vratish" za moj neprimeren pochetak diskusije na ovoj temi :). Ne znam.@Budja Moja opshtina je Vrachar, a od od 2004 pa na ovamo nemam nikakvu zamerku. A u principu, ne znam, ja lichno nisam nikada imao nekih ogromnih problema sa tim stvarima/shalterima osim u vremenu haosa i bezumlja. U stvari jesam jednom, 2000. kada sam vadio soshku Ljermontovoj. Edited February 15, 2009 by cedo

[bus]

Manje bitno: Meni je prilicno bez veze bilo

Moja poenta, Čedo, je bila da će ono što smatraš za dobro ili loše (pa samim time i ono što vidiš kao prihvatljivo poboljšanje situacije) u najvećoj meri zavisiti od standarda koje imaš, tj. onoga što očekuješ od države u koju ulažeš život i pare. Htedoh reći, imam utisak da su tvoja očekivanja nešto niža od mojih, što je možda i razlog što imamo ovako različita viđenja stvari.

[bus]

Nadam se da ne moram ponovo da naglašavam kako mislim da je sasvim u redu da imamo različite standarde i očekivanja. :)

[cedo]

Moja poenta, Čedo, je bila da će ono što smatraš za dobro ili loše (pa samim time i ono što vidiš kao prihvatljivo poboljšanje situacije) u najvećoj meri zavisiti od standarda koje imaš, tj. onoga što očekuješ od države u koju ulažeš život i pare. Htedoh reći, imam utisak da su tvoja očekivanja nešto niža od mojih, što je možda i razlog što imamo ovako različita viđenja stvari.

Ne.To je verujem deo priche na temi koja je proistekla iz ove.Prag tolerancije mi je verovatno vishi, mada zavisi i tko je kakove uslove imao ovde.... Uostalom, mozda nekada i odluchim da odem odavde, budem li morao/hteo da se selim josh jednom verujem da ce to biti zanavek.Samo u tom sluchaju cu stvarno biti na muci koju zapadnu drzavu da odaberem, budem li imao vremena da biram.Mozda nije losha ideja da postoji tema gde bi vi usporedjivali "svoje" zemlje/gradove pa u sluchaju da netko odavde odluchi da da ide onda mozhe da i to uzme eventualno kao neki dodatni input u odluchivanju, ako vec nema cvrsto opredeljenje po bilo kom drugom osnovu.Mozhda je to ipak previshe...Hebote, josh cu pocheti da shirim defetizam .

Nadam se da ne moram ponovo da naglašavam kako mislim da je sasvim u redu da imamo različite standarde i očekivanja. :)

Svakako.

[cyberwor/L/d]

Opstine su svakako napredovala, Cukarica barem. Bio sam prijatno iznenadjen brzinom usluge u decembru 2008.

To je sjajno. Tako i treba da bude. No za onog ko je otisao odande pre XY godina to ne znaci puno jer se zivot na nekom drugom mestu vec etablirao po svim pitanjima. Bolja salterska praksa najvise znaci onima koji zive na licu mesta. Ne verujem da neko zeli da se vrati samo zato sto je na salterima stanje malo bolje. Zivot je kompleksniji od toga. Svi mi stvaramo neke navike u svakodnevici. A ta svakodnevica je daleko od one u matici. To je jednostavna zivotna jednacina.

[Razzmatazz]

To je sjajno. Tako i treba da bude. No za onog ko je otisao odande pre XY godina to ne znaci puno jer se zivot na nekom drugom mestu vec etablirao po svim pitanjima....

Ne samo etablirao, već i dobrano promenio. Svako od nas se menja, razvija u određenom smeru, kako pojedinac tako i grupe odnosno društvo. Činjenica je da smo se svi mi koji smo otišli pre n godina razvijali dalje u jednom pravcu, a da se to okruženje od te iste vremenske tačke razvijalo u nekom svom pravcu. Na obe strane je drugi mix ljudi u pitanju, migracija, nove generacije itd, oblikovano u sasvim različitim okolnostima u nekom periodu. Počev od sitnica "šta se nosi" do opštih odrednica "šta je društveno prihvatljivo". Nakon nekog vremena za mene više nije to to, kao što sam siguran da i gomila onih koji osećaju neku nostalgiju osećaju nostalgu prema nekoj idealizovanoj slici koja je zamrznuta u vremenu (u trenutku odlaska). Kada bih i došao ponovo dole na neko vreme, siguran sam da bih doživeo kulturološki šok (koji sam takođe doživeo odlaskom).Sve u svemu, kao simptomatični detalj, kvalitet usluge na šalteru i ne ostavlja neki utisak danas, pošto već neko vreme ne razmišljam o tom faktoru uopšte (kad malo bolje razmislim, ni ne sećam se gde sam ovde video klasični šalter sem u pošti i na aerodromu/železničkoj stanici). Možda je zato takva tema fascinacija emigracije na okupljanjima, neki podsetnik, blast from the past sa jedne strane, a sa druge strane nalaženje najmanjeg zajedničkog imenioca među tim svim ljudima. Ta zbačena uloga žrtve administracije je jedna od stvari koja ih spaja, a dovoljno je površna i bezazlena da može u običnom ćaskanju da se podeli (za razliku od drugih pipavijih zajedničkih stvari koje fakat svi nosimo, otišli ili ostali).

[расејан]

To je sjajno. Tako i treba da bude. No za onog ko je otisao odande pre XY godina to ne znaci puno jer se zivot na nekom drugom mestu vec etablirao po svim pitanjima. Bolja salterska praksa najvise znaci onima koji zive na licu mesta. Ne verujem da neko zeli da se vrati samo zato sto je na salterima stanje malo bolje. Zivot je kompleksniji od toga. Svi mi stvaramo neke navike u svakodnevici. A ta svakodnevica je daleko od one u matici. To je jednostavna zivotna jednacina.

Не само етаблирао, него се и утабале стазе (једначење по звуку) и основао... добро, засновао (по смислу).Него, како објаснити да овде скоро да ни нема шалтера? Ја можда гунђам на ово или оно, али заиста могу да набројим само неколико случајева кад сам морао да чекам негде на ред пред некаквим шалтером - кад продужавам дозволу или региструјем кола (а и за ово сад дају $5 попуст ако средиш преко интернета, налепнице за таблице и све ћаге шаљу поштом; ако средиш телефоном нормална тарифа, ако дођеш на шалтер, $5 скупље), те на пошти кад предајем пакет. И да, једном у десет година сам морао нешто у социјално, тамо се чека.За све остало, пошта и шаљи папире, шаљи чек, ено ти интернет, укуцај шта има... важи без потписа и печата јер има неки километарски ИД број који се сваки пут прави нов, па се да проверити ако је сумњиво. И формулар не мора да се купује, ево ти ПДФ, одштампај сам и шаљи попуњено...Тако да ме брзина на шалтеру никако не обара с ногу... чему уопште шалтер? Кад год ми неко спомене како рачунари отуђују људе, први контрапример су ми управо достојанствени редови пред шалтерима, касама и где све не, где се људи ведро и бодро друже и развијају квалитетне међуљудске односе...

[msmodesty]

mene je iznenadio svojom ljubaznoshcu i efikasnoshcu *shalter* na sruchinskom aerodromu za izgubljeni prtljag. ljubazno su trazili 15 minuta iPod za koji sam bila sigurna da mi je ispao dok sam josh bila u avionu doneli su mi novien koje sam sam ostavila, rekli da iPod nisu nashli i izvinjavali se zbog tog bash punoa onda sam zavukla ruku u tashnu i nashla ga ...izvinila sam se i rekla da sam svinja ubili su se od smeha i rekli u glas - ma 'ajte molim vas, nije to nishta.EDIT: sad kad razmislim taj srdachan i lep osmeh na kraju je od cele priche napravio prijatnu anegdotu. OSMEH! E to mi nedostaje u Srbiji. Ne kazem da se ovde ljudi ubishe od smeha ali se nece bash setati namrgodjeni sto mi je tako tipichno za balkanski mentalitetgledam rodbinu kad dodje, prva 2-3 dana sve se neshto mrshte i pogleduju ali se na svu srecu vrlo brzo prilagode

Edited February 16, 2009 by msmodesty

[cedo]

mene je iznenadio svojom ljubaznoshcu i efikasnoshcu *shalter* na sruchinskom aerodromu za izgubljeni prtljag. ljubazno su trazili 15 minuta iPod za koji sam bila sigurna da mi je ispao dok sam josh bila u avionu doneli su mi novien koje sam sam ostavila, rekli da iPod nisu nashli i izvinjavali se zbog tog bash punoa onda sam zavukla ruku u tashnu i nashla ga ...izvinila sam se i rekla da sam svinja ubili su se od smeha i rekli u glas - ma 'ajte molim vas, nije to nishta.EDIT: sad kad razmislim taj srdachan i lep osmeh na kraju je od cele priche napravio prijatnu anegdotu. OSMEH! E to mi nedostaje u Srbiji. Ne kazem da se ovde ljudi ubishe od smeha ali se nece bash setati namrgodjeni sto mi je tako tipichno za balkanski mentalitetgledam rodbinu kad dodje, prva 2-3 dana sve se neshto mrshte i pogleduju ali se na svu srecu vrlo brzo prilagode

Ma smeju se ljudi ovde. Cak bih rekao neprirodno mnogo.Mozda je to i vec izgradjen odbrambeni mehanizam.Smeh je prava stvar.edit: A tek crni humor. Ko mozhe da ga razume. Edited February 16, 2009 by cedo

[cyberwor/L/d]

Не само етаблирао, него се и утабале стазе (једначење по звуку) и основао... добро, засновао (по смислу).

Pa zato i nije tako da se samo po sebi podrazumeva da se sada dize sidro ovde da bi se vratilo (a sto neki kazu i pomoglo) onde. I ne samo "onde" nego bilo gde. Zato treba DOBAR razlog a ne neki nahvatan u emotivnom letu.

Него, како објаснити да овде скоро да ни нема шалтера? Ја можда гунђам на ово или оно, али заиста могу да набројим само неколико случајева кад сам морао да чекам негде на ред пред некаквим шалтером - кад продужавам дозволу или региструјем кола (а и за ово сад дају $5 попуст ако средиш преко интернета, налепнице за таблице и све ћаге шаљу поштом; ако средиш телефоном нормална тарифа, ако дођеш на шалтер, $5 скупље), те на пошти кад предајем пакет. И да, једном у десет година сам морао нешто у социјално, тамо се чека.За све остало, пошта и шаљи папире, шаљи чек, ено ти интернет, укуцај шта има... важи без потписа и печата јер има неки километарски ИД број који се сваки пут прави нов, па се да проверити ако је сумњиво. И формулар не мора да се купује, ево ти ПДФ, одштампај сам и шаљи попуњено...Тако да ме брзина на шалтеру никако не обара с ногу... чему уопште шалтер? Кад год ми неко спомене како рачунари отуђују људе, први контрапример су ми управо достојанствени редови пред шалтерима, касама и где све не, где се људи ведро и бодро друже и развијају квалитетне међуљудске односе...

Nema saltera jer se rad efektivizovao tj digitalizovao pa zato skoro sve zavrsis pritiskom na par dugmica a naruceni dokumenti ti stignu u postansko sanduce. Ne samo da se (s punim pravom!) stedi vreme nego i nepotrebne zavrzlame se iznegnu (najcesce). Sve imas na internetu, koji god obrazac da ti treba isprintas pa saljes dalje. A mozes i da zoves ako hoces. Ove je zgodno to sto tamo gde se nesto ceka postoje pre svega stolice za sedenje a potom i broj koji uzmes pa lepo znas koji si na redu i nemas razloga da se guras ili da te guraju i mrko gledaju. To mi se desi u banci (mada retko jer uglavnom se skoro sve bankarske stvari resavaju elektronski), u nekim radnjama, ponekad u apoteci i u samoposluzi tamo gde je sark (ukoliko se nameracim da kupim frisku ribu ili sir). Ko nece da ceka ima sve to vec fabricki upakovano. Ako je red poduzi a ja taman stignem da obidjem krug i kupim druge namirnice. Vrlo prakticno. Ne osetis cekanje. Ne zavisis ni od cije dobre volje. Ne moras da se laktas i gledas ko je stigao pre a ko posle tebe. Mozes da sednes i citas novine dok tvoj broj ne "zazvuci".

[расејан]

Ove je zgodno to sto tamo gde se nesto ceka postoje pre svega stolice za sedenje a potom i broj koji uzmes pa lepo znas koji si na redu i nemas razloga da se guras ili da te guraju i mrko gledaju. ...... Ne moras da se laktas i gledas ko je stigao pre a ko posle tebe. Mozes da sednes i citas novine dok tvoj broj ne "zazvuci".

Да, и то сам заборавио да споменем - седиш лепо док чекаш број, и столица увек има довољно; ако наиђе гужва они напросто потегну још особља и отворе додатне шалтере (као што се ради и са касама у самоуслу... бакалници - одавно нисам чуо supermarket, сви кажу grocery store). Изнад сваког шалтера онако у црвеним диодицама пише који број је последњи прозиван за тај шалтер, јер има разних врста шалтера па их обележе словима плус оне три цифре, па ем знаш који си на реду, ем знаш и за који шалтер. Па ти прозову број (""), и тај број жмига изнад шалтера на који треба да одеш.И изнад свега (овде веома важно (*)), клима не да ради, него није згорег понети лакшу јакну, за сваки случај.----pjaf™: јер је влажно Edited February 16, 2009 by расејан

[Budja]

Да, и то сам заборавио да споменем - седиш лепо док чекаш број, и столица увек има довољно; ако наиђе гужва они напросто потегну још особља и отворе додатне шалтере (као што се ради и са касама у самоуслу... бакалници - одавно нисам чуо supermarket, сви кажу grocery store). Изнад сваког шалтера онако у црвеним диодицама пише који број је последњи прозиван за тај шалтер, јер има разних врста шалтера па их обележе словима плус оне три цифре, па ем знаш који си на реду, ем знаш и за који шалтер. Па ти прозову број (""), и тај број жмига изнад шалтера на који треба да одеш.И изнад свега (овде веома важно (*)), клима не да ради, него није згорег понети лакшу јакну, за сваки случај.----pjaf: јер је влажно

Koliko mi je poznato, ima brojeva i u Srbiji. A mislim da se neka dokumenta mogu elektronski naruciti.To postaje standard svuda.No, redova za sengensku vizu (sa ili bez broja) ima svuda.

[dragance]

EDIT: sad kad razmislim taj srdachan i lep osmeh na kraju je od cele priche napravio prijatnu anegdotu. OSMEH! E to mi nedostaje u Srbiji.

Pazi ovo, pre 2 godine, sletim na Surcin oko ponoci sa zenom i detetom (18 meseci), avion pun, guzva - mi izasli poslednji. I cekaj u red na pasosku kontrolu, na kraju, kad ce putnici u prvom redu pred shalter: "ajte vi ispred". Meni neprijatno, kazem vidite koliko je naroda, a njih nekoliko ce "ma samo vi napred, vi imate prioritet" :)Da kazem da to nisam video na aerodromima ni u Singapuru, Hong Kongu, Londonu, a narocito ne u Frankfurtu.