Jump to content
IGNORED

OVAMO - ONAMO™


расејан

Recommended Posts

Posted
ne treba obavezno javasluk identifikovati kao problem oko povratka. meni, koji radim sa firmama iz rusije, ukrajine i srednje azije sistem bez javasluka je sistem gde se slabije snalazim.
Javasluk i prepotencija - lepo je to Indy identifikovao. Rec je o ljudima koji su radili u SAD i Kanadi. Mozda je tamo drugacije, ne znam.Naravno, tracarenja, saplitanja, odvratnih sefova ima svuda, ne verujem da je to karakteristicno samo za Srbiju, ali se u proseku verovatno profesionalnije radi.
  • Replies 426
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • cedo

    113

  • bus

    57

  • Indy

    52

  • расејан

    38

Top Posters In This Topic

Posted Images

Posted
Je l' onaj primer sa usisavanjem seficine kancelraije sa hate topica iz Srbije ili iz vana?
taj primer je iz srca EU, Brisela.
Posted
taj primer je iz srca EU, Brisela.
U, sad ce Indy da seiri ako je video tvoj post na hate topicu. :)
Posted
Naravno, tracarenja, saplitanja, odvratnih sefova ima svuda, ne verujem da je to karakteristicno samo za Srbiju, ali se u proseku verovatno profesionalnije radi.
Dileme nema, svugde ima (medju)ljudskog splanicarenja manje ili vise. Znas, moze biti da mene utisak vara ali meni se cini da je to kod nas sve mnogo lakse zapaljivo, sirovo, liseno najosnovnijeg ljudskog respekta ... nekako brutalno, bez srama, bez obzira (pa sve to na kvadrat) ... Imala sam prilike da vidim ljude koji dodju sa strane pa kad to vide pobegnu glavom bez obzira.
Posted
Javasluk i prepotencija - lepo je to Indy identifikovao. Rec je o ljudima koji su radili u SAD i Kanadi. Mozda je tamo drugacije, ne znam.Naravno, tracarenja, saplitanja, odvratnih sefova ima svuda, ne verujem da je to karakteristicno samo za Srbiju, ali se u proseku verovatno profesionalnije radi.
Ja nemam ni sekunda radnog iskustva u Srbiji, a imam preko 12 godina stalnog radnog iskustva u US&A ( + nekoliko part-time/summer poslica za vreme fakulteta). Kad nekim clanovima porodice i prijateljima koji zive u Srbiji ispricam razne dogodovstine i iskustva sa svih tih poslova, jednoglasna reakcija je "O boze, pa zar toga ima i tamo, pa ja sam mislio/la da se tamo zna neki red, da tamo nema toga...". S druge strane, to su ipak manje vise izolovane stvari, dok su slicne price koje sam ja slusao o radnim mestima u Srbiji odavale utisak da je javasluk, zabusavanje i slicno 1 normalna pojava (tu mislim na velike kompanije i drzavne sluzbe).
Posted (edited)
4u9uu8.jpgkasamvectu, kako se vabi ovo mrkvasto drvce ? indy ?351tijn.jpg Edited by Allegra
Posted
Ja nemam ni sekunda radnog iskustva u Srbiji, a imam preko 12 godina stalnog radnog iskustva u US&A ( + nekoliko part-time/summer poslica za vreme fakulteta). Kad nekim clanovima porodice i prijateljima koji zive u Srbiji ispricam razne dogodovstine i iskustva sa svih tih poslova, jednoglasna reakcija je "O boze, pa zar toga ima i tamo, pa ja sam mislio/la da se tamo zna neki red, da tamo nema toga...". S druge strane, to su ipak manje vise izolovane stvari, dok su slicne price koje sam ja slusao o radnim mestima u Srbiji odavale utisak da je javasluk, zabusavanje i slicno 1 normalna pojava (tu mislim na velike kompanije i drzavne sluzbe).
da se nadovezem... ne radi se o tome da je zapad operisan od javasluka i korupcije. jednostavno, zakoni se primenjuju i javasluk kaznjava tako da su sve navedene pojave daleko redje nego u zemljama gde se zakoni ne postuju. kod nas se zakoni retko i vrlo selektivno postuju - to je problem.
Posted

David Albahari (ima 13 nastavaka, ovaj je poslednji):Izvode iz njegove najnovije knjige. Ovi tekstovi prvobitno su objavljeni u Novinama i Mi magazinu iz Toronta, Kišobranu i Geistu iz Vankukvera i drugim listovima i časopisima.Sudbina prve generacije između starog i novog svetaSve u svemu, stvari se tamo, kod nas, kvare istom brzinom kao ovde, u Kanadi, s tim što je ovde zapravo lakše vršiti opravke, jer su sve instalacije lako dostupne. To što se nama ono tamo pokazuje u idealnom svetlu - to je druga priča. Ta priča je uočljivija u drugom segmentu doseljeničke mitologije: onom koji insistira na tome da smo tamo živeli, pogotovo u kulturnom smislu, znatno bogatijim, ispunjenijim i slobodnijim životom. To podseća i na tvrdnju da je naš svet, uopšteno gledano, obrazovaniji od Kanađana, jer je - horski se to ponavlja - naše obrazovanje bolje. Činjenica je da se kod nas mnogo više učilo (pogotovo ako se pod obrazovanjem smatra broj podataka koji učenici moraju da znaju), ali dovoljno je malo zagrebati ispod površine i videće se da, bez obzira na ogromnu količinu informacija, neznanje našeg prosečnog doseljenika nije ništa manje od neznanja prosečnog Kanađanina. Naši ljudi vole da se busaju u grudi i nabrajaju silan broj predmeta u srednjoj školi, što jeste tačno, premda većina nije u stanju da reši složene matematičke jednačine, objasni hemijske reakcije, ponovi odlike filozofije Džona Loka ili Platona, i na kraju navede glavne gradove Južne Afrike i Australije. Ima li sve to veze s pitanjem kakav je život u Kanadi? Duboko sam uveren da ima, jer na svim tim ravnima funkcionišu mehanizmi obmane. Naime, da bismo olakšali svoj useljenički status i ublažili nemilosrdnu guju nostalgije, mi neprekidno proizvodimo male i, katkad, velike laži o onome što smo ostavili. Pri tom najčešće vadimo stvari iz konteksta i ne pominjemo, na primer, da smo najveći potrošači kulture bili u vremenu u kojem je kultura bila skoro potpuno dotirana društvenim sredstvima, pa su stoga ulaznice bile jeftine i svima dostupne. Ne pominjemo takođe da je od vremena kada smo svake noći izlazili i provodili se prošlo mnogo godina, te da to sada - i da jesmo tamo - ne bismo mogli da postignemo. S druge strane, ovdašnji mladi ljudi - sudim to na osnovu noćnih ritmova moga sina - mogu bez po muke da provedu svaku noću nekom baru ili klubu, i da narednog jutra odu na posao ili na fakultet. Ukratko, kada se stvari sagledaju u pravom kontekstu, nema neke velike razlike između života ovde i života tamo. Postoje, naravno, razlike u običajima i kulturi življenja, ali šta smo očekivali kada smo se uselili - da sve bude isto kao što je tamo odakle smo otišli? Pitanje o tome kakav je život u Kanadi poslednji put mi je postavljeno nedavno u Zemunu, kada sam se jedne večeri našao sa nekolicinom drugara s kojima sam delio dobro i zlo u klupama Prve zemunske gimnazije. I, upitali su me, kakav je život u Kanadi? Dao sam iscrpan pregled naše porodične borbe za opstanak, upotpunjen pričama o traganju za poslom, uzimanju kredita za kuću, kola i većinu drugih stvari, sreći što je zdravstvo najvećim delom besplatno, i zaključio da, eto, živimo skromno ali spokojno, što je, bar nama, naglasio sam, ipak najvažnije. Stari školski drugari su me pažljivo saslušali i s odobravanjem klimali glavama. Onda je došao red da ja njih pitam o životu u Srbiji. Svi su se složili da je život manje-više grozan, da se teško živi, da mladi nemaju čemu da se nadaju, da je budućnost Srbije neizvesna, te da im preti politički mrak. Za to vreme, ja sam, kao oni malopre, klimao glavom sa tužnim izrazom na licu. A onda sam ih upitao kako je njima, šta rade, ima li se za život? Ispostavilo se da je jedan od njih vlasnik malog sportskog centra (osamnaest zaposlenih), drugi je vlasnik firme za proizvodnju sredstava za čišćenje (dvadeset šest zaposlenih), treći je predstavnik neke strane kompanije, četvrti ima veterinarsku ordinaciju, peti ima mali lanac prodavnica (dvanaest zaposlenih), šesti...Tu sam, pomalo nepristojno, prestao da ih slušam. Dunav se valjao pored nas, i dalje velik posle prolećnih poplava. Pomislio sam kako bi neko sa strane mogao da zaključi, slušajući naš razgovor, da su se samo gubitnici iselili u Kanadu. Pomislio sam kako, eto, iako svi oni rade, i to očigledno uspešno, mi sedimo usred dana u kafani na zemunskom keju. Moj poznanik iz Vankuvera, onaj koji je napisao poruku s početka ovog teksta, video bi u tome potvrdu da pravi život i dalje postoji u Srbiji, a da je život u Kanadi pre nalik na boravak u tamnici. Možda je u pravu, ko bi to znao? Prva generacija doseljenika ionako ništa ne nauči, izgubljena između starog sveta, koji je ostavila teškog srca, i novog sveta, koji neće nikada u potpunosti razumeti. Oni će uvek sve meriti prema onome što su negde voljno ili nevoljno ostavili, i uvek će im se činiti, kao što se i meni čini, da je hrana tamo bolja, da su žene lepše, da je život bezbrižniji, i da je pravo ono pivo koje je ?svetsko a naše?. Ukratko, kako je to lepo objasnio Kundera: život je - i to uvek! - negde drugde. I ma koliko pokušavao, izgleda da nikada neću uspeti da ga stignem.

Posted
A onda sam ih upitao kako je njima, šta rade, ima li se za život? Ispostavilo se da je jedan od njih vlasnik malog sportskog centra (osamnaest zaposlenih), drugi je vlasnik firme za proizvodnju sredstava za čišćenje (dvadeset šest zaposlenih), treći je predstavnik neke strane kompanije, četvrti ima veterinarsku ordinaciju, peti ima mali lanac prodavnica (dvanaest zaposlenih), šesti...
Jedan od razloga što su oni tako uspešni (ili "uspešni") je i što smo svi mi otišli. Inače, priča mi je odlično poznata, praktično nam je isto društvo, ista gimnazija, isti Zemun. Samo Albahari (nekoliko godina stariji) nije više isti, ova zadnja serija priča koju je objavio me je razočarala (posebno onaj hvalospev maternjem jeziku iz Politike; doduše, šta će 1 pisac drugo da kaže?)Allegra, ne znam za to drvo, nema to ovde kod mene.
Posted
Jedan od razloga što su oni tako uspešni (ili "uspešni") je i što smo svi mi otišli. Inače, priča mi je odlično poznata, praktično nam je isto društvo, ista gimnazija, isti Zemun. Samo Albahari (nekoliko godina stariji) nije više isti, ova zadnja serija priča koju je objavio me je razočarala (posebno onaj hvalospev maternjem jeziku iz Politike; doduše, šta će 1 pisac drugo da kaže?)Allegra, ne znam za to drvo, nema to ovde kod mene.
Sta se to promenilo u njemu i zashto (mislim ako ga poznajesh)?
Posted

Ne poznajem ga, osim kao pisca. Bile su mi jače njegove priče ranije.

Posted

Meni je oduvek bio interesantan za chitanje.Ne znam, ovo gore i ostalih dvanaest izvoda mi se chine sasvim realnim (u skladu sa iskustvon/informacijama koje sam imao pre nego sto sam napisao rech na ovom forumu).Opet, ovde kao sto je netko rekao se skupljaju malo obrazovaniji ljudi koji lakshe prihvataju (da li?) novu sredinu...sta ja znam.

Posted

Mislio sam na ovo, pre svega. "Ne dajte da vam oduzmu jezik" i tome slicno, zaista nisam ocekivao od njega.

Posted (edited)
Mislio sam na ovo, pre svega. "Ne dajte da vam oduzmu jezik" i tome slicno, zaista nisam ocekivao od njega.
Jeste. To vec lichi na Noge, Crnchevice i ine.U manastiru, u tom krasnom parčetu srpske zemlje u dalekoj Kanadi, ja sam tihovao i razmišljao kako Srbi, koji imaju stotine mana, a i ja sa njima, imaju jednu retku vrlinu - da hoće, gde god su, da budu svoji. Čim to zaborave, ja im obnovim sećanje. Umem to. Ušli ste u niz mojih pesama, čak i kad se to na prvi pogled ne vidi ("A o mome krsnom imenu", recimo). Ušao sam, nadam se, svojim knjigama u vaše kuće. A kad vas ja ne podsećam ko ste, dođu "milosrdni anđeli" pa nas sve podsete. :lol:edit: opet, poshto se radi o psovci, simpaticno mi je.Teshka je poenta "Ne dajte da vam oduzmu jezik". Vrlo populistichki. Edited by cedo
Posted (edited)
pravi život i dalje postoji u Srbiji, a da je život u Kanadi pre nalik na boravak u tamnici. Možda je u pravu, ko bi to znao? Prva generacija doseljenika ionako ništa ne nauči, izgubljena između starog sveta, koji je ostavila teškog srca, i novog sveta, koji neće nikada u potpunosti razumeti. Oni će uvek sve meriti prema onome što su negde voljno ili nevoljno ostavili, i uvek će im se činiti, kao što se i meni čini, da je hrana tamo bolja, da su žene lepše, da je život bezbrižniji, i da je pravo ono pivo koje je ?svetsko a naše". Ukratko, kako je to lepo objasnio Kundera: život je - i to uvek! - negde drugde. I ma koliko pokušavao, izgleda da nikada neću uspeti da ga stignem.
Ovo, kao i onaj citirani prijatelj iz Vankuvera iz prethodnog nastavka feljtona, baš lepo sumira tu tipičnu paćeničku mantru izgnanika kome srce osta tamo. Pro kle ta jeA me ri kaI za to što sja a a...Nije mi jasan taj fatalizam. Preselio si se jednom. Ako ovde nisi živ, ako misliš da život postoji drugde, pa majku mu staru preseli se opet. Al' ne vredi. Depresivci svoj qrtz vuku s kontinenta na kontinent i iz grada u grad, da bi u njemu obitavati mogli. Edited by crveni autobus

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...