ljubav

[Otto Katz]

Tvoj stil pisanja je takav da (meni barem) uopste nije jasno koja je tacno tvoja pozicija. Sve sto umem da primetim je nesto sto mi jako lici na kuknjavu i moralizovanje. Ko su, recimo, ti "lobotomirani zombiji" i po cemu ti to cenis? Kakvi bi ti shopperi trebalo da budu a da ih takvima ne shvatas? Da li bi trebalo da bacaju molotovljeve koktele na McDonalds da budu po tvojim standardima? Pitam, ne vredjam. Nije mi jasno u stvari sta govoris, imam utisak samo, da se slikovito izrazim, tek volis zvuk svog glasa.

Izvrstan pogodak! Najprije bih htio pledirati da se izostave zle namjere. Nevještost u pisanju prihvatam. Ovo što tu pišem se zbilja da podvesti pod kuknjavu. Vjerujem da na planetu postoji dovoljan intelektualni, ekonomski, znanstveni i tehnološki potencijal za život bez gladi i masovnog ubijanja. Vjerujem da nije nužno upropastiti Zemlju ovom sumanutom masovnom proizvodnjom i potrošnjom. Ukratko, vjerujem da šoperi ne moraju biti manipulabilne lutke marketinga, koje do 17h troše energiju na proizvodnju novog modela, da bi zaradili novac da u 18h odu da kupe najnoviji model, koji je do 17h proizvodio drugi šoper, koji će u 18h otići po novi model onog prvog. Ekonomija bazirana na rastu proizvodnje, potrošnje i populacije je jedina konkurentna ekonomija u svijetu baziranom na rastu proizvodnje, potrošnje i populacije. A šta ćemo sutra? Zato priznajem kuknjavu, ali odbijam moraliziranje. Mislim da je ovo vrlo utilitaran stav.

[Indy]

Izvrstan pogodak! Najprije bih htio pledirati da se izostave zle namjere. Nevještost u pisanju prihvatam. Ovo što tu pišem se zbilja da podvesti pod kuknjavu. Vjerujem da na planetu postoji dovoljan intelektualni, ekonomski, znanstveni i tehnološki potencijal za život bez gladi i masovnog ubijanja. Vjerujem da nije nužno upropastiti Zemlju ovom sumanutom masovnom proizvodnjom i potrošnjom. Ukratko, vjerujem da šoperi ne moraju biti manipulabilne lutke marketinga, koje do 17h troše energiju na proizvodnju novog modela, da bi zaradili novac da u 18h odu da kupe najnoviji model, koji je do 17h proizvodio drugi šoper, koji će u 18h otići po novi model onog prvog. Ekonomija bazirana na rastu proizvodnje, potrošnje i populacije je jedina konkurentna ekonomija u svijetu baziranom na rastu proizvodnje, potrošnje i populacije. A šta ćemo sutra? Zato priznajem kuknjavu, ali odbijam moraliziranje. Mislim da je ovo vrlo utilitaran stav.

Dobro.(Salu na stranu, malo te bolje razumem, mada se uglavnom ne slazem).

[denise]

ovde se dosta govori o zeljama. recimo ovako kaze jedan hriscanski svestenik st. augustin. zelimo nesto, dobijemo to ako smo pametni i vesti i onda smo srecni. nazalost, nije tako. zelje su organskog karaktera. one rastu. ispunjenje jedne zelje stimulise nove zelje. sto se vise hrani, zelja postaje veca. sto vise zudimo, manje smo zadovoljni. nedovoljnost, nekompletnost se resava kroz ljubav jer nas ljubav poboljsava, prepoznaje. st. august kaze da su ljudska bica satkana od zelje. zelja je stanje neadekvatnosti i anksioznosti. po st. augustinu postoji teznja da se oslobodimo futilnog ciklusa zelja. da li je ta teznja ljubav? zasto? pejsiu referencama koje sam nabrojala navodi se genetski i liberalni stav o modi, ljubomori i afekciji.

[mioba]

Bitna su dva momenta: učenje & ideal.

ili drugim rečima, neravnopravnost i kompromis, zavisi iz kog ugla posmatraš, imaš li na umu emancipatorski problem - i iskusan i neiskusan ljubavnik ulaze u odnos kom je emancipacija cilj, a kad se ostvari, ljubavni odnos prestaje; kao i u ovom drugom, ostvareni ideal nije više idealda li je želju uopšte moguće ispuniti, da li je želja tu da bi se ispunjavala? (antiedip)da li je odnos zasnovan na idealu u stvari samo uzgajanje sopstvene lišenosti, osujećenosti? i ko se u mom ljubavnom odnosu u stvari takmiči sa idealom, ja ili ljubavnik?znaš onu staru psihoanalitičarsku šalu, ti i ja sami, a ima nas šestoroideja o zaljubljenosti u predstavu a ne stvarnu osobu, podrazumeva da je poznanje stvarno moguće, da postoji nešto kao dovršena osoba, uvek ista, koja se ne menja, koju je moguće upoznati. a ta ljubav koja se sa upoznavanjem doduše linja ali postaje realna, čvrsta i dosledna, zvuči kao lojalnost, saradnja, dosluh. hm, nužno, ali ne i dovoljnomože li igra drugačije da se osmisli?

[Otto Katz]

znaš onu staru psihoanalitičarsku šalu, ti i ja sami, a ima nas šestoro

Aha, bila je, mislim, i kod W. Allena negdje. Annie Hall?

[mioba]

nisam sigurna, verovatnopravi odgovor je, naravno, da nas nema šestoro nego bezbroj -_-

[Otto Katz]

(Salu na stranu, malo te bolje razumem, mada se uglavnom ne slazem).

Ne slažeš se s tvrdnjom da se ljudi suočavaju s epohalnim energetskim, ekološkim i ideološkim izazovima? Da ekonomija zasnovana na rastu proizvodnje i potrošnje nije odgovor? Pokušaj to vidjeti iz ove perspektive:

TiBoun, nisi shvatio, mi se ne zalimo, mi se hvalimo (skromnoscu ).

ili drugim rečima, neravnopravnost i kompromis, zavisi iz kog ugla posmatraš, imaš li na umu emancipatorski problem - i iskusan i neiskusan ljubavnik ulaze u odnos kom je emancipacija cilj, a kad se ostvari, ljubavni odnos prestaje;

Emancipacija je sekundarna svrha. Primarna svrha je užitak. Emancipacija je sredstvo dostizanja sublimnijih užitaka. Da, kad neiskusni partner dostigne emancipaciju, ljubavni odnos prestaje. Nemoguće je provesti trajan kvalitetan odnos pod pokroviteljstvom. Asimetrična ljubavna veza je apprenticeship života.

kao i u ovom drugom, ostvareni ideal nije više idealda li je želju uopšte moguće ispuniti, da li je želja tu da bi se ispunjavala? (antiedip)da li je odnos zasnovan na idealu u stvari samo uzgajanje sopstvene lišenosti, osujećenosti? i ko se u mom ljubavnom odnosu u stvari takmiči sa idealom, ja ili ljubavnik?ideja o zaljubljenosti u predstavu a ne stvarnu osobu, podrazumeva da je poznanje stvarno moguće, da postoji nešto kao dovršena osoba, uvek ista, koja se ne menja, koju je moguće upoznati. a ta ljubav koja se sa upoznavanjem doduše linja ali postaje realna, čvrsta i dosledna, zvuči kao lojalnost, saradnja, dosluh. hm, nužno, ali ne i dovoljno

Ne radi se o dostizanju ideala, već o njegovoj izgradnji. Mi gradimo ljubav, ljubav gradi nas. Ako se voljena osoba ne razvija, nego se dovrši prije ispunjenja svojih bitnih mogućnosti, proces upoznavanja dovodi do rušenja ideala, do rutine i zaturivanja vlastitog života usput. Ideal služi prevazilaženju estetske razine zadobijanja užitka. Održanjem idala dospijevamo na etičku razinu nesebične ljubavi kad voljenu osobu volim čak i kad je u krevetu s drugim. Odatle pičim pravac na nivo religioznosti i dostižem transpersonalnu ravan gdje se lični užitak utapa u oduhovljenu životnu praxu rada za druge. Dolazi do gubitka individualnosti i veselo iskačem iz lanca reinkarnacija ravno u nirvanu. Kao u ovoj anegdoti iz života. Bili Rus, Amerikanac i Bosanac. Rus pričao kako se borio u Avganistanu, bio dobar komunist, vratio se iz rata i našao dragu s drugim. Drugog prebio, a sam se posvetio pravoslavlju. Načisto se produhovio i zaboravio na svjetsku revoluciju kao da je nikad bilo nije. Veli Amerikanac, i ja bih se bacio na pravoslavlje da nađem dragu u krevetu s drugim. Bosanac ih naravno oba zezno, samo još ne znam kako tačno.

[Indy]

Ne slažeš se s tvrdnjom da se ljudi suočavaju s epohalnim energetskim, ekološkim i ideološkim izazovima?

Sa ovim (kada se izbace "ideoloski izazovi", za sta nisam siguran sta tacno ni znaci - ja sam covek prakticar, agronom, diplomirani seljak takorekuc) bih se donekle mogao sloziti. Mozda ako se izbaci i "epohalno".

Da ekonomija zasnovana na rastu proizvodnje i potrošnje nije odgovor?

Sta je tacno "ekonomija zasnovana na rastu proizvodnje" (i potrosnje)? Kakva druga ekonomija postoji? Kako ti uopste definises pojam "ekonomija"? Po jedinoj definiciji koju znam (i razumem), onoj od Lionel Robbinsa, to je "proucavanje oskudnih resursa koji mogu imati i drugacije namene". Prva kljucna rec za shvatanje ekonomije je "oskudnost" (scarcity). To prosto znaci da, kada se "sabere sve sto svi zele, to je vise od onoga sto postoji" (Sowell). Ekonomija (kao delatnost), dakle, ima za (nikad sasvim dostizni) cilj uklanjanje oskudnosti.Drugi jednako vazan pojam je da svaki resurs moze imati i "drugacije namene". Ukratko, to resurse cini jos oskudnijima (od drveta ili vode, npr. moze se napraviti prakticno beskrajno mnogo razlicitih proizvoda). Svaka ekonomija mora da odgovori na pitanje na sta ce se resursi koristiti. Na to pitanje se moze odgovoriti neefikasno i efikasno. Ekonomija postoji zato da bi dala efikasno resenje za ovaj problem. Inace nam ne treba.Zato se u velikoj vecini onog sto si izrekao (u postu na koji sam odgovorao) ne slazem sa tobom.

[Otto Katz]

(kada se izbace "ideoloski izazovi", za sta nisam siguran sta tacno ni znaci

Ako se zadržimo na civilizaciji Zapada, "ideološki izazovi" ciljaju na nedostatke njenog osnovnog kulturnog okvira (kršćanstvo, znanstvena paradigma, kapitalizam, demokracija) za suočavanje s aktualnim i predviđanim izazovima globaliziranog svijeta: energetska kriza, ekologija, odnos s drugim civilizacijama, položaj čovjeka i građanina u uvjetima genetskih, socijalno-psiholoških manipulacija i tehnološki omogućenog nadzora privatnosti. Ni jedan od pomenutih stupova civilizacije ne ulijeva povjerenje kao oslonac za održanje osnovne kulturne vrijednosti - individualne slobode.

- ja sam covek prakticar

Ne bi valjalo kad bi se tim pitanjima pristupalo drugačije.

Mozda ako se izbaci i "epohalno".

Vjerujem da su ovi problemi od epohalnog značaja i da zbilja vode ka kvalitativno novom svijetu. U dobru, ili zlu, svejedno.

Sta je tacno "ekonomija zasnovana na rastu proizvodnje" (i potrosnje)? Kakva druga ekonomija postoji? Kako ti uopste definises pojam "ekonomija"? Po jedinoj definiciji koju znam (i razumem), onoj od Lionel Robbinsa, to je "proucavanje oskudnih resursa koji mogu imati i drugacije namene".

Nisam stručnjak za ekonomiju, laički vjerujem da se rast ekonomije, kao povećanje ukupnog obima proizvodnje i realizovanih službi, može dostići i bez nemilosrdnog iscrpljivanja resursa. Održiv razvoj, zasnovan na racionalnoj potrošnji (do koje se ne mora doći Maovim dekretima o distribuciji, već i poreskom politikom) i na korištenju obnovljivih izvora, ne smatram utopijom.

Ekonomija postoji zato da bi dala efikasno resenje za ovaj problem. Inace nam ne treba.

Ekonomija koju vidim oko sebe postoji da bi ulagačima omogućila maximalan profit. Tržišna samoregulacija provodi selekciju zdravih poduzeća i produkata, a eliminira neuspješne. U procesu se proizvede masa suvišnih stvari i potroši se ogromna energija. Da ne govorim o tome kako je prirodan interes industrija širenje tržišta u ograničenom socijalnom prostoru. A to se ostvaruje proizvodnjom novih potreba, koje se implantiraju neprestanom kulturnom indoktrinacijom potrošača. Od prehrambenih proizvoda preko materijalne kulture stanovanja i slobodnog vremena do tehničkih napravica, devices i gadgets smo preplavljeni stvarima, koje nam život čine tako udobnim da potpuno zaboravljamo da nam nikad zapravo nisu ni trebale. Naša djeca su sitematski gurana u sistem već u školi gdje su bez statusnih simbola niko i ništa. Može to biti vrlo opasno.

[ockham]

Navedeni modeli, kao i svi reprezentativni modeli, jesu "projekcija elite".

nije bitno, ali reprezentativni modeli nisu isto sto i projekcija elite ili koga god. mi o antickim odnosima svakako dolazimo kroz textove pripadnika elite koji verovatno imaju ambiciju da budu reprezentativni, ali prema tome mozemo svakako i da zadrzimo ozbiljnu distancu

Ovdje treba samo istaknuti da je demokratizacija ljubavi u modernom vremenu još uvijek ograničena na srednju klasu Zapada (i onih koji se tako "osjećaju"), dok su generacije naših suvremenika na drugim kontinentima i drugim civilizacijama iz procesa potpuno isključene.

potpuno se slazem, ali to isto onda mora da vazi i za aspekte/ideale ljubavi kada govorimo i o onim vremenima. kad se vec spominje odnos moci, onda svaki asimetrican model odrazava i asimetricnu raspodelu moci. ona je prisutna, ne uvek realizovana kao mozda u slucaju tvoja dva primera, ali asimetrija moci uvek preti. zato je verovatno da ce visak moci u odredjenom broju slucajeva (vecini?) izazivati patnje nesrazmerne patnji usled nespretnosti mladih ljubavnika. s druge strane formalna primedba sticanju ljubavnog iskustva kroz odnos s mentorom jeste da ljubav vecinom i treba da bude odnos ravnopravih i slobodnih osoba. slobodnih u odnosu na sebe i na u odnosu na drugoga. zapravo sve vise mi se cini da ako sloboda jeste bitan deo ljubavi, onda u modelu nejednakih znanja i moci ta sloboda nikad ne moze biti podjednako uzivana i ispoljena.

i kad se povijest razumijeva u progresivističkom ključu, svi "zastarjeli", "prevaziđeni", "ukinuti" oblici ostaju živi i prisutni

oprirem se, a i vise od toga, progresivistickom kljucu. zato i mogu da tvrdim da zastareli i prevazidjeni oblici ne moraju opstati i biti prisutni iz senke. ne znaci da ih uvek nema, ali ni da ih ima. danas mozemo opaziti razne oblike upraznjavanja ljubavi i seksualnosti, ali to izvesno vazi i za ranija vremena. negde je bila moja namera ukazivanjem na nekonzistentnost sazimanja ranijih apsekata ljubavnog uzivanja u kurentne da razlicite drustvene prilike odredjuju nesaglasne ideale, premda nisu presudne za dominantnu praksu. zato oni modeli nisu reprezentacioni modeli (mada ti to nisi ni tvrdio, ali ja tvrdim da je to posledica) nego ideali uslovljeni kontigentnim okolnostima istorije i kulture, odnosno projekcije sto temelje nase tumacenja istorije.

Ravnopravnost je imperativ. Ravnopravnost užitka.

vise od toga, imperativ mora biti ravnopravno dolazenje do uzitka.

Ova kultura se polako odriče osnovnog principa ljudskog rasta - odlaganja zadovoljenja potrebe.i Ekonomija koju vidim oko sebe postoji da bi ulagačima omogućila maximalan profit.

ovo prvo prosto nije tacno.napredak (rast?) ljudi nije zasnovan na odlaganju zadovoljenja potreba, nego upravo na sto instantnijem ispunjenju zelja. nerado koristim paradigmu napretka, ali tok kojim se krece nasa covecanstvo ishodiste je zelje ljudi da zadovolje svoje potrebe ili, pak, potrebe ljudi da zadovolje svoje zelje. ratovi, tehnika, nauka i zabava funkcionisu sada kao i pre 2000 godina. nismo mi sada potrosacko drustvo, ljudi su oduvek to bili (oduvek koliko imamo pisane tragove), zato to i jeste prazna ideoloska etiketa. statusni simboli su postojali i pre 50, i pre 150 i pre 500 godina. samo, opipljivi statusni simobli ranije su bili privilegija elite, a danas su privilegija i nize srednje klase i utoliko su masovno prisutni. ako je to posledica ekonomije, onda ona ne moze biti losa, zar ne?s druge strane ne mogu negirati da ti ekonomiju vidis kao aparat koji sluzi sebi i ulagacima, samo ti je pogled izoblicen. ulagaci mogu da zarade novac zato sto mi kupujemo njihove gedzete (ovu forumsku raspravu mogli bismo da vodimo i posredstvom kompjutera iz 95', al kako onda do raspojasanih smajlija). industrija se siri zato sto mi imamo neutazljive potrebe i zelje, a to nije ishod kulturne indoktrinacije. zapravo mozda jeste al ta indoktrinacja je tako inherenta covecanstvu da seze u ona vremena iz kojih poticu prvi pisani zapisi i zato i ona jeste prazna ideoloska etiketa sto nista ne govori i nista ne objasnjava. tvrditi da industrija namece zelje, a ne da zelje podsticu indstriju, predstavlja izraz lose psihologije. Edited July 16, 2008 by ockham

[cyberwor/L/d]

kad se vec spominje odnos moci, onda svaki asimetrican model odrazava i asimetricnu raspodelu moci. ona je prisutna, ne uvek realizovana kao mozda u slucaju tvoja dva primera, ali asimetrija moci uvek preti. zato je verovatno da ce visak moci u odredjenom broju slucajeva (vecini?) izazivati patnje nesrazmerne patnji usled nespretnosti mladih ljubavnika.

A nije li tako da se o odnosu moci moze diskutovati u bilo kojoj ljudskoj konstelaciji. To ne mora biti ljubavni odnos. Toliko koliko eventualna asimetrija moci utice na ljubavnu vezu ona takodje utice i na bilo koju vezu izmedju ljudi. Svako ima neki svoj centar moci. Moze biti da je kompatibilnost tih centara stvar od (presudnog?) znacaja. Dakle, ono sto na prvi pogled izgleda kao asimetrija mogu lako biti razlicitosti koje jedna drugu traze i definisu. Kako ono bese po starinski? Postoji glava (kuce) ali postoji i vrat koji je moze "zavrnuti".

s druge strane formalna primedba sticanju ljubavnog iskustva kroz odnos s mentorom jeste da ljubav vecinom i treba da bude odnos ravnopravih i slobodnih osoba. slobodnih u odnosu na sebe i na u odnosu na drugoga. zapravo sve vise mi se cini da ako sloboda jeste bitan deo ljubavi, onda u modelu nejednakih znanja i moci ta sloboda nikad ne moze biti podjednako uzivana i ispoljena.

Ne znam, nisam sigurna da mogu da tvrdim STA ljubav treba da bude. Cisto empirijski. Pogledam oko sebe. Mnogo je "neravnopravnih" a kazu da se vole. Mnogo je emotivno zavisnih (po defaultu) a kazu da se vole. Hocu reci, mnogima je ljubav zapravo legitimna slabost. Mnogi su toliko ravnopravni pa ne mogu da nadju izazov u pravilno rasporedjenim strateskim polozajima. Svako zna sam najbolje. Zavisi koga pitas. Fakat je jedino to da je Ljubav zahvalna tema za vecito uzdizanje. Instinkt za prezivljavanje? Jedna vrsta intimne socijalizacije koja je stalni projekat a nikada svrsen cin? Buducnost o kojoj mislimo da bismo svarili sadasnjost? Jedan (Alberoni) je prodao mnogo knjiga objasnjavajuci da je ambivalencija sastavni deo ljubavi. Taman da masama lakne na dusi jer znaju da se zivot sastoji od toga da nekoga jedan dan hoces kroz odzak da izbacis a sledeci dan ga trebas kao melem na ranu. Lako je sa srecom - to je trenutak. Lako je sa zaljubljenoscu - i to je trenutak. Ali, Ljubav je zalogaj koji treba da traje (kaze se). Sloboda jeste bitan deo ljubavi (mislim ja). Ali vidim i ljudski ego koji toj slobodi staje na put. Generacijama. Ne mozes izaci na kraj sa drugima ako ne znas da izadjes na kraj sa samim sobom. A ko to zaista zna? Prepuni smo sujete. Kukamo kako nam fali nesto drugo onda kada zapravo falimo sami sebi. Sloboda? Pogledaj oko sebe. Necu da budem cinicna ali mnoge konstelacije su zapravo prozivod slabosti a zvanicno se zovu se Ljubav. Ispod mire trista vire. Treba se lisiti gomile sopstvenih okova i ogranicenja da bi se moglo pristupiti nivou na kome se sloboda ne gleda kao moja i tvoja vec nasa. I tu, u okviru nase slobode, krecemo se svojim putevima i dozvoljavamo da nam se oni i ukrste. I tako u krug.

imperativ mora biti ravnopravno dolazenje do uzitka.

Znas sta? Ja sam dosla do zakljucka da je imperativ, pre svega, uslovi zivota. Oni nam diktiraju mnoge stvari, hteli mi to ili ne.

[Kudravi Gaucos]

Sloboda? Pogledaj oko sebe. Necu da budem cinicna ali mnoge konstelacije su zapravo prozivod slabosti a zvanicno se zovu se Ljubav. Ispod mire trista vire.

Mnoge? Apsolutno sve.Jako, savrseno bice ne trazi dopunu, saborca, druga, predmet zelje, niti ia potrbe za njima. Neki oblik slabosti je osnova svake veze i svake potrebe. Ova cinjenica je problem samo onima koji smatraju da nemaju slabosti, to jest, najslabijima.

[cyberwor/L/d]

Mnoge? Apsolutno sve.Jako, savrseno bice ne trazi dopunu, saborca, druga, predmet zelje, niti ia potrbe za njima. Neki oblik slabosti je osnova svake veze i svake potrebe. Ova cinjenica je problem samo onima koji smatraju da nemaju slabosti, to jest, najslabijima.

Odlicno! Onda mozemo da govorimo o ljubavi kao potrebi. Ev. mozemo da se natezemo oko toga koja je vrsta potrebe tacno u pitanju. U slabosti postoji jedan veliki potencijal. Potencijal (s)nalazenja.

[ockham]

Ne znam, nisam sigurna da mogu da tvrdim STA ljubav treba da bude.

trebalo je moj naglasak da bude na ulasku u odnos ravnopravnih i slobodnih osoba. meni je negde dosta maglovita zamisao kl-a o mentorstvu pri zacinjanju upraznjavanja sexa i ljubavi. ako je ideja da se odnos oblikuje prema odnosu kod starih, nisam uveren da je tako sto ikako moguche ugraditi u preovladjujucu praxu sada. tada je moc bila potpuno disproporcionalno rasporedjena, sto ne znaci da u datim uslovima nije moglo biti svrsishodno, mada sam sumnjicav da je to podjednako dobro funkcionisalo na svim nivoima, ako uopste. zato i jeste naglasak na formalnom uslovu ravnopravnosti osoba koje ulaze u ljubavni odnos. niko ne moze drugome nametnuti sta i kako da oseca i prema kome to da oseca. kada dve osobe na ravnopravnim osnovama ulaze u ljubavni (ma koji zaparavo) odnos, one su slobodne da izaberu sta ce i kako ce raditi to sto ce raditi. odnos ravnopravnih osoba ne podrazumeva da ce one takve i u odnosu biti, niti da u tom odnosu kada ga jednom izaberu treba da postoji ravnopravanost.utoliko i nije neophodno da se pojedinac lisi sopstvenih oklopa i opterecenja (da li je to moguce"). ostavimo to pojedincima. kada rob voli svog gospodara mi ne bi trebalo da se mesamo u to. ali do uzitka da se bude rob neko mora da dodje slobodnim izborom. a to jeste valjda onaj moderan aspekt ljubavi - mladi ljubavnici sto na jednakim osnovama ulaze u ljubavni odnos, ispitujuci uzivanja i patnje, kao i njihove granice. da bi dve, tri, koliko god osoba uzivalo u svom ljubavnom odnosu, one moraju biti u stanju da spontano istrazuju i saznaju, jer se jedino tako izmice esencijalistickoj zamci da ljubav treba da bude nesto odredjeno konacno, ovakvo ili onakvo.

[denise]

prvo, sta znaci sloboda u ljubavi? ja u to ne verujem. potpuno se slazem sa D.H. Lawrenceom koji kaze ovako:ursula: muskarci uopste nemaju potrebe za zenom ako imaju dobru sluzavku.rupert: izuzev da dele krevet i podizu decu. ista potreba oduvek. niko ne upada u nevolju da bude esencijalan.ursula: koliko esencijalan.rupert: svet se drzi preko misticnih veza izmedju ljudi i najociglednije su musko-zenske. ursula: zasto bi ljubav bila vezanost? rupert: ako ides na zapad, izbegavas sever, istok i jug. ides u jednom pravcu i izbegavas haos.ursula: ljubav je sloboda.rupert: ne, ljubav je pravac koji iskljucuje ostale pravce. ursula: ne, ljubav je sve.rupert: hoces stanje haosa. to je ultimativni nihilizam, taj biznis ljubav u slobodi, sloboda u ljubavi. ulazis i zajednicu, to je konacno, ireverzibilno. a kada je ireverzibilno, to je jedan pravac, kao put zvezda. ursula: to je stari mrtvi moral. rupert: ne, to je zakon stvaranja.posvecenost konjukciji zauvek. ali, ne bezlicno. nego odrzavanje misticnog balansa i integriteta-kao zvezde.