ljubav

[denise]

ljubav je najvaznija tema autobiografija koje pisemo pokusavajuci da razumemo zivot. paradoksalno, sto se vise trudimo, to smo vise zbunjeni. ljubav je sreca, ali opet paradoksalno najvise nas povredjuje i mi najvise mozemo povrediti osobe koje volimo. ako je ljubav nesto sto svi zele, zasto se tako tesko pronalazi i jos teze cuva? ljubav je ideal koji se tesko definise i jos teze objasnjava povezanost tog ideala sa realnim zivotom.hajdemo ovako. osnovno pitanje u vezi bilo kog ljudskog iskustva ili aktivnosti, pa i ljubavi jeste- cemu to sluzi, kakva je svrha ljubavi? genetika promptno odgovara- reproduktivni benefit, umetnost opstanka. evolucija je prica o slucajnom reproduktivnom uspehu. vecina genetskih mutacija hiljadama godina favorizovala je reproduktivni uspeh. mi smo potomci onih koji su uspeli da se reprodukuju. genetska teza jeste da nam je kapacitet i tendencija da iskusimo ljubav u genima. nasi mozgovi su programirani na ljubav. kako? hajdemo sada u praistoriju. cista spekulacija: zamislimo muzjake koji su nesvesno bili privuceni zenkama koje imaju lepo lice, kosu, kukove i zenke koje su bile nesvesno privucene jakim muzjacima. kakve to sada ima veze sa fenomenom - ljubav danas? logicki sada postavimo pitanje, ako je cilj evolucije reproduktivni uspeh, sta je to sto ce favorizovati reprodukciju? potomstvo ima vise sansi da prezivi ako su i muzjak i zenka privrzeni, lojalni i brinu o potomstvu. a sta je to nego ljubav. i tako je ljubav nastala - kaze genetika.kakve ima veze praistorija sa situacijom danas. muzjak moze da se pari sa vise zenki, deca iz vanbracnih veza imaju manje sanse da prezive. ali muzjak je prosirio reproduktivni potencijal. zenka ne moze cesto da se reprodukuje i ona gubi zastitu muzjaka ako nije lojalna. i tako se kod muzjaka razvila genetska dominantna predispozicija ka promiskuitetu, a kod zena lojalnost. to je siroko genetsko nesvesno nasledje. svi hoce ljubav, ali muskarci i zene imaju drugaciju koncepciju kako ljubav funkcionise. ako pogledamo danasnje romanse u mnogima sukob nastaje zbog razlicitih muskih i zenskih koncepcija.ostavljam vas sa dilemom: da li su nesrecne ljubavi greska evolucije?

[FranziskaKafka]

Muzjaci, zenke i brak? Vrati se ti na Seks i grad.

[cyberwor/L/d]

ako pogledamo danasnje romanse u mnogima sukob nastaje zbog razlicitih muskih i zenskih koncepcija.ostavljam vas sa dilemom: da li su nesrecne ljubavi greska evolucije?

Evolucija bi mogla da bude (los) izgovor. Nesrecne ljubavi su posledica elementarnog nepoznavanja sebe samog i lose baratanje sopsvenim potencijalima a to je sve ono sto pravdamo emocijama.

[denise]

Muzjaci, zenke i brak? Vrati se ti na Seks i grad.

govorim o praistoriji, ne o homo sapiensima. ako ti je lakse zamisli da pise praistorijski muskarac i praistorijska zena. govorim o naucnom genetskom konceptu ljubavi. pitanje glasi: ako je muski promiskuitet i zenska lojalnost diktat prirode, kako kaze evoluciona genetika, da li su nesrecne ljubavi greska evolucije? Edited June 27, 2008 by denise

[JozoMujica]

ako je muski promiskuitet i zenska lojalnost diktat prirode, kako kaze evoluciona genetika, da li su nesrecne ljubavi greska evolucije?

Ti to pokušavaš da nam na osnovu evolucione genetike dokažeš da su po defaultu muškarci promiskuitetni a žene lojalne?

[denise]

Ti to pokušavaš da nam na osnovu evolucione genetike dokažeš da su po defaultu muškarci promiskuitetni a žene lojalne?

to je utemeljen naucni koncept evolucione genetike. dakle, ne moj koncept-ja samo prenosim naucni aksiom.

[bup]

daj izvor.ovo kaze wikipedija:Evolutionary psychologists propose that a conditional tendency for promiscuity is inherited from our hunter-gatherer ancestors. Male promiscuity, they say, was advantageous because it allowed males to father more children. Female promiscuity, on the other hand, is said to have allowed female ancestors to have children with superior genetic potential. Those who oppose evolutionary psychology, such as those in the radical science movement, propose that humans are born with no significant dispositions for or against promiscuity, or for or against any number of other social behaviors.znaci, bukvalno nista konkretno nije zakljuceno.to sto govore zenski casopisi o muskarcima nije uvek tacno.

[Lancia]

Evolucija bi mogla da bude (los) izgovor. Nesrecne ljubavi su posledica elementarnog nepoznavanja sebe samog i lose baratanje sopsvenim potencijalima a to je sve ono sto pravdamo emocijama.

Ovo vazi za hermafrodite i samozaljubljenost. Za ljubav je potrebno najmanje dvoje.

[FranziskaKafka]

Ko kaze da je zenska lojalnost diktat prirode? Diktat prirode je da zenke biraju s kim ce i kad ce, a lojalnost je "humanoidnim" zenkama nametnuta da bi se znalo cija su deca (al' dzaba).

[cyberwor/L/d]

Ovo vazi za hermafrodite i samozaljubljenost. Za ljubav je potrebno najmanje dvoje.

U pravu si, za ljubav je potrebno dvoje. Ali ja nisam pricala o ljubavi. Meni se ucinilo da se radilo o nesrecnoj ljubavi. A onda sam, predrasuda (?), zakljucila da je ljubav koja je nesrecna ona ljubav u kojoj nema dvoje. Zasto bi inace bila nesrecna? Mislim, nesrecna je za onog ko nije dobio emotivni respons. Tu "nesrecu" sam prokomentarisala (ovlas, moze to i da se razradi ali ne verujem da je mesto tome na folozofiji). Ta "rasparanost" ili "otcepljenost" mora valjda nesto da kazuje o nesrecnoj jedinki?

[denise]

daj izvor.ovo kaze wikipedija:Evolutionary psychologists propose that a conditional tendency for promiscuity is inherited from our hunter-gatherer ancestors. Male promiscuity, they say, was advantageous because it allowed males to father more children. Female promiscuity, on the other hand, is said to have allowed female ancestors to have children with superior genetic potential. Those who oppose evolutionary psychology, such as those in the radical science movement, propose that humans are born with no significant dispositions for or against promiscuity, or for or against any number of other social behaviors.znaci, bukvalno nista konkretno nije zakljuceno.to sto govore zenski casopisi o muskarcima nije uvek tacno.

zenski casopisi mi nisu izvor. bavim se genetskim inzinjeringom. Edited June 28, 2008 by denise

[denise]

genetski koncept ljubavi je radikalno anti-istorijski jer podrazumeva univerzalnu i konstantnu ljudsku prirodu. ako je siroko genetsko nasledje isto za sve ljude da li je i ljubav ista? dalje, genetski koncept o poreklu ljubavi podrzava fatalisticki pristup: ne mozemo protiv prirode i sudbine. a onda se javljaju liberalna ubedjenja 20. veka i kazu: nesrecne ljubavi su posledica drustvenih konvencija, a konvencijama treba stati na crtu i menjati ih, u protivnom nema progresa. geneticari nisu impresionirani. mozes da menjas konvencije, ali ljudsku prirodu ne. koji je ispravan pristup od ova dva? da vidimo sta je to genetska predispozicija? da li su muskarci zakonom obavezni na promiskuitet, a zene na lojalnost? niko nije primoran na bilo sta. seksualni nagon se pobedjuju moralnim stavom- neko misli da je to iskusenje djavola, neko da je to super. covek ima sposobnost da vrednuje zelje i ubedjenja. vrednovanje je kulturno specificno i individualno specificno. recimo, kult monasenja u srednjem veku je mnoge muskarce odvratio od reprodukcije zarad ljubavi prema bogu. to je bila takva epoha, ali opet nisu svi bili zamonaseni. poenta je da zelja ne implicira akciju nego procenu. iskustvo ljubavi zavisi od obelezja kulture i individue. uprkos genetici iskustvo ljubavi se menja u zavisnosti od ubedjenja. dante i beatrice, romeo i julija i sve velike ljubavi. ko tu uopste pomislja na bilo kakvu reprodukciju. ljubav je kulturna konstrukcija. ako definisemo ljubav kao brigu za drugu osobu, genetika kaze da je ta briga urodjena. ali, jedna kultura smatra da je briga puno muske dece, druga cista kuca i redovni obroci, treca sloboda duha. to je ta kulturna specificnostiskustva ljubavi. naravno, individualne varijacije su ogromne. ostavljam vas sa dilemom - da li je ljubav univerzalni/prirodni ili lokalni/kulturni fenomen?

Edited June 28, 2008 by denise

[transcending]

ovo kao da je sama carrie bradshaw sročila.

[cyberwor/L/d]

zenski casopisi mi nisu izvor. bavim se genetskim inzinjeringom.

Dobro da je ima ko i time da se bavi. Jer, oni koji su u "sred srede" nemaju ni vremena, ni volje, ni potrebe da se bave tim. A i kada eventualno prestanu da su u sred srede nista im ne znace sva teorijska dostignuca genetskog inzinjeringa. Life (!), as simle as that ...

[Д]

ako je siroko genetsko nasledje isto za sve ljude da li je i ljubav ista?

Јесте исто наслеђе, али је поента генетике у комбиновању истог ради добијања новог. Зато је свака нова јединка другачија од друге иако имају исто генетско наслеђе.