stednja

[yolo]

5% apsolutno nema sanse da bude godisnji prinos, narocito ako se uzmu u obzir i odrzavanje i porezi i projekcija nekog njihovog ocekivanog rasta u harmonizaciji sa EU legislativom.

 

mislim da je 3.5% realnije u bg trenutno. mozda je bolje sa poslovnim prostorima ali o tome tek ne znam nista.

[nenad]

5% apsolutno nema sanse da bude godisnji prinos, narocito ako se uzmu u obzir i odrzavanje i porezi i projekcija nekog njihovog ocekivanog rasta u harmonizaciji sa EU legislativom.

 

mislim da je 3.5% realnije u bg trenutno. mozda je bolje sa poslovnim prostorima ali o tome tek ne znam nista.

zavisi kako ga izdajes, ako imas vremena i zivaca da se cimas sa izdavanjem na dan moze se uzeti dosta vise nego klasicnom mesecnom rentom.

 

ne znam tacne cifre, ali par ortaka kazu da su zadovoljni.

otprilike uzimaju 7 do 8 posto godisnje.

[yolo]

da, to sam zaboravio. al ko ce jebavat sa airbnb-jem.... ima ovde duda, ona bi mogla da napise kako joj ide ta operacija

[hazard]

http://trzisnoresenje.blogspot.ca/2016/03/negativne-kamatne-stope.html

 

 

Negativne kamatne stope

 

ECB je snizila kamatu na depozite koje banke drže kod nje sa -0.3% na -0.4%. Kamata na pozajmice od ECB je ravno 0%, a uveden je i novi program po kojem će banke dobijati i subvencije od ECB ako povećaju zajmove privredi -- što efektivno znači negativne kamate i na pozajmljivanje od ECB. I ECB nije jedina, Danska, Švedska, Švajcarska, Japan isto imaju negativne depozitne stope centralnih banaka, a već duže vreme su negativni i prinosi na obveznice raznih zemalja -- povremeno čak i onih poput Italije ili Španije, ne tako davno deo ozloglašenih PIGS. Japan ima javni dug od 230% GDP i negativne stope na desetogodišnje obveznice. Sve ovo se preliva i na privatni sektor. Zajedničko za kompaniju Nestle, jednu nemačku banku i jednu dansku individualnu terapeutkinju je da im je neko pozajmio novac sa negativnom kamatnom stopom.

 

Šta se dešava? Da li je svet otišao dođavola?

 

Prvo treba razdvojiti dve stvari -- niskost kamatnih stopa (njihov pad do nule) i samu negativnost (pad za još tih par desetinki procenta ispod nule). Negativnost je čudnija, ali niskost je ukupno gledano važniji fenomen.

 

Negativnost se mora objasniti troškovima držanja novca. Čuvanje keša nije besplatno, tu su troškovi logistike i razni rizici ili cena osiguranja koje držanje keša podrazumeva. U tom slučaju, negativna kamata -- plaćanje nekome da mu pozajmite novac -- je samo oblik provizije za držanje keša. Taj udeo usluge čuvanja novca je uvek postojao kod kamata (i prema tome ih snižavao) ali se na njega nije obraćala pažnja ili ga nismo ni bili svesni dok kamate nisu pale na nulu. Kod negativnih kamata na državne obveznice postoje i neki drugi mogući faktori, kao što su finansijska represija država (regulatorni podsticaji da se kupuju državne obveznice) ili slepi automatizam indeks-fondova (fondovi mogu biti programirani da drže određene obveznice pa ih kupuju čak i ako je prinos negativan).

 

Ali pre nego što su postale negativne, zašto su kamate na prvom mestu pale toliko nisko? Vesti obično izveštavaju o centralnim bankama koje snižavaju ili povećavju kamate, ali centralne banke imaju relativno malo autonomije u tome. Dugoročne kamate one uopšte ne kontrolišu, kratkoročne pokušavaju da kontrolišu ili donekle to rade, ali su ograničene realnošću. Postoji prirodni nivo kamata koji je određen ekonomskom realnošću i centralne banke ne mogu od njega previše odstupati. Ili mogu, ali uz velike posledice (recesiju i deflaciju ako ih veštački podignu, inflaciju ako ih veštački spuste).

 

Zašto su onda te prirodne kamate na svetskom nivou pale tako nisko?

 

Nemamo potpuno razumevanje svega što se tu dešava, ali treba razmišljati o sledećim stvarima.

 

- Kada su prognoze pesimistične, kamate padaju. Ako se ne vide šanse za ulaganja i ekonomski rast, investiciona tražnja i tražnja kredita padaju i zato padaju i kamate. Prilikom svake recesije kamate padnu jer niko nije previše voljan da uzima kredit. Današnje svetske ekonomije tehnički više nisu u recesiji, ali moguće je da postoji opšti pesimzam u pogledu budućih stopa ekonomskog rasta. Globalno usporavanje.

 

- Možda nije stvar u tome da investicionih prilika nema, već da kapital više nije ključni faktor njihovog ostvarenja. Kapital je uvek imao smisla samo uz pravu ideju ali se sada taj balans možda pomerio još i više u pravcu ideje. Kapital je jeftiniji jer objektivno manje vredi. U inat Piketiju.

 

- Ponuda kapitala je velika zbog demografskih promena, prethodnog rasta i očekivanog pada udela radno sposobnog stanovništva u svetu, promena u sistemu penzionih fondova i ukupno gledano svega što utiče na ukunpo veći nivo štednje u svetu. Ranije su ovo zvali "global savings glut", misleći na visok i rastući nivo štednje u azijskim zemljama.

 

- Iako su stope pale i u privatnom sektoru, državni sektor (centralne banke i obveznice) je taj sa redovno negativnim kamatama. Negativnost kamata za državni sektor dolazi i otuda što se povećala razlika između privatnih i državnih kamata (evo jednog mogućeg grafika koji na to ukazuje). To je dobrim delom posledica regulacije koja sistematski podstiče ulaganje u državne obveznice umesto plasmana privredi. U udžbenicima monetarne politike uči se da je ekspanzija bankarskih kredita ograničena stopom obavezne rezerve. U stvarnosti, danas to više nije slučaj i glavno ograničenje su regulatorni zahtevi kapitalne adekvatnosti. Sa datim kapitalom, banka ne može odobriti kredit ali može kupiti državnu obveznicu -- tako nalaže regulacija jer se krediti tretiraju kao rizični a obveznice kao bezrizične. Novac onda ide u obveznice, čiji prinosi onda padaju.

 

Upadljivo je da su svi ovi mogući faktori stvar dugoročnijih trendova a vrlo malo pitanja tekuće ekonomske politike bilo koje zemlje. Zbog toga su stope niske na svetskom nivou i zbog toga to traje već neko vreme. I nema izgleda da uskoro prestane. 

 

[Tribun_Populi]

Ajmo, ideja i inicijativa na delu, evo šanse!

 

A sa TR kenjaju za sve pare, sad je regulacija kriva što lihvari ulažu u državne obveznice a ne u privredu jer ne žele da se odreknu marže, pa su i prinosi na obveznice postali niski?

 

Ako hoće da zarade, neka smisle način, eto prilike. Neka krenu kontrajapanski, umesto da industrija ima banke, neka banke imaju industriju, recimo?

 

Naravno da neće.

[hazard]

Slavisa Tasic ne kenja (niti je on neki desnicarski ekstremno liberterijanski ekonomista), ja bih rekao da prica opste poznate i priznate stvari. Naravno da regulacija ima svoj udeo u celoj prici. Ako si poostrio regulaciju za kapital banaka (a to jeste uradjeno posle 2008., i razumljivo je zasto) i onda zakonom propisao da su drzavne obveznice medju najsigurnijim a da ti moras imati neki % u tim najsigurnijim, onda ce narocito u kriznim vremenima biti pritisak na te najsigurnije investicije, te ce kamate opasti. Pritom, covek govori o globalnim fenomenima, nemoj sve gledati samo iz srpske perspektive, nisu svuda bankarske marze visoke uopste.

 

I lepo covek kaze da je ta regulacija samo jedan od uzroka koji doprinosi negativnim kamatama.

[Tribun_Populi]

Neki %, ne sve, da bi diverzifikovao investicioni portfelj i smanjio rizik. Država na taj način neposredno štiti i deponente i sebe (kao jemca za depozite).

 

Ali, pričali smo o tome, u uslovima tržišne kontrakcije, gde je smanjena tražnja za kapitalom i pozajmljivanjem, ti pretežna ulaganja imaš u blagajničke zapise tj. državne obveznice, to si i ti prošli put naglasio. Logično da padaju stoga i prinosi na njih, prosto je tražnja jaka.

 

Ali čovek između redova protura tezu da je regulacija zato kriva, da je nije bilo bi više slobodnih para - gde? Zato i reagujem.

[hazard]

Ti reagujes na ono sto pritiska tvoje ideoloske dugmice :D

 

Ja ne vidim da on potura bilo kakvu tezu, jednostavno, taksativno navodi uzroke i to je to. Pritom deo o regulaciji je tu da objasni zasto se negativne kamate vise javljaju kod drzavnih hartija - pa cak i nekih ,,nesigurnih" tipa Italije, znaci nisu samo Svajcarska, Nemacka, itd. - a jos uvek vrlo rektko kod privatnih (tu su kamate dosta niske, ali nisu u minusu).

 

Mislim, eno ispod u komentarima objasnjava kako su centralne banke zapravo prilicno nemocne dugorocno kada su kamate u pitanju, a da se u javnosti mistifikuje njihova moc i uticaj.

[Tribun_Populi]

Ti reagujes na ono sto pritiska tvoje ideoloske dugmice :D

 

Možda, neću da grešim dušu. :) Ne znam čovekov opus, TR slabo pratim, to što pročitam je iz vaših postova ovde, a i stekao sam utisak da se tamo okuplja libek ekipa što ga je kod mene odmah diskvalifikovalo kao relevantno štivo.

[hazard]

Ivan Jankovic je libek ekipa (ne znam da li je bas u Libeku ili ne ali to je taj profil), Slavisa Tasic nije. A u poslednje vreme cini mi se da je 80% blogova na TR Tasicevo. Ranije je bila sarenija ekipa.

[katamaran]

Gde je najpovoljnije stedeti evre? Visegodisnje orocavanje je svakako opcija.

 

edit:

 

http://www.kamatica.com/stednja-eur

 

bedne li kamate

 

ovo pre da gurnes u slamaricu

Edited February 14, 2017 by katamaran

[čekmeže]

Možda životno osiguranje? Ali prevremeno podizanje je no-no.

[katamaran]

Hvala na predlogu, videcu sta i kako.

 

Nije problem da se ne dira 10 godina. 

[levi]

A imaš i državne obveznaje

http://aukcije.ujd.gov.rs

 

Nije baš povoljno kao što kažu u novinama, ali na veće iznose svaka decimala je bitna

Imaš u martu jednu 10-godišnju u Eur, npr

[katamaran]

Zanimljiva ideja, ispitacu. Obveznice ove drzave mi zvuce krajnje hazarderski btw :)