Transkripcija ili original, kao i

[Indy]

pre par godina, prevodila sam prijateljicinu disertaciju o kasnorimskoj keramici, i radile smo tako kao sto ti savetujes. bilo je veoma zabavno kada su u pitanju navodno bliski jezici, tipa bugarskog, ali su svi korisnici bili prezadovoljni, narocito njene kolege, jer im je, kazu, bilo mnogo lakse da se dokopaju ostalih naucnih radova.

Kada mi se desi da želim da proverim navode iz nekog teksta na srpskom, neretko sam na pravim mukama da "provalim" kako se u originalu piše ime autora, pisca ili neke poznate ličnosti koju spominju (ako za toga ili tu nisam čuo ranije).Selektovanje reči + desni klik na link za Google mi je inače postao "uslovni refleks" u takvim slučajevima, ali naravno za imena transkribovana na srpski to uglavnom ne funkcioniše. To je razlog zašto mislim da je u današnje vreme, ako ne pre, pogrešno istrajavati na transkripciji imena (pogotovo u celini teksta). Mogu samo da zamislim koliko to zagorčava život studentima ili đacima u Srbiji danas (koji većinom imaju Google "pod prstima").

[le petit nicolas]

Galvna muka kod te transkripcije je pretraživanje po bazama podataka. Ako znaš ime u originalu ili u jednoj transkripciji, kako da ga nađeš u drugoj? Ne samo u srpskom, već uvek kada su u pitanju različita pisma.Vladimir Vojnovič (Владимир Войнович)Kako da ga tražim na engleskom? Voinoivich? Voynovich?A na holandskom - Wojnowitsj? Voinovitsj? I da li je Bulgakov Bulgakow ili Boelgakow?

bilo, stvarno, na staroj kinsasi o tome.da probam da rezimiram (al' ne konacno :)) 1. za razlicite svrhe/potrebe mogli bi da vaze razliciti argumenti za i protiv transkripcije.ako citate beletristiku, lakse je da se ne zamarate originalnim verzijama, na primer, skandinavskih i sl. imena. cak ako je rec o kineskim, i (za nas) slicnoj egzotici, ono sto dobijate kao "original" je, ustvari, transliterisano ime (prebaceno iz, na primer, kineskog pisma u latinicno - prema odredjenim pravilima, he-he-he). tu postoje dve skole misljenja: indijeva i obrnuta. nasi izdavaci, bar oni bolji za koje znam, koriste drugo resenje: pri prvom pojavljivanju imena pisu transkribovani i u zagradi originalni oblik imena, a kasnije samo "naski". to vazi za strucnu literaturu. imena u popisu literature idu u originalu, kao i radovi koji nisu prevedeni na nas jezik. kod beletristike redovno transkribuju. zamislite drasticni slucaj poezije sa stihovima koji su "uflekani" originalima i transliteracijama :o ako su vam imena vazna zbog pretrazivanja, cesto vam treba originalni oblik.(izvinjavam se onima koji su ranije ovo citali na kinsasi)bibliografske baze sadrze podatke u jednom vrlo razudjenom i slozenom formatu, tzv. unimarc-u, ili nekoj njegovoj verziji. u svakom slucaju, postoje polja za unos originalnog (originalnim pismom, ili u transliteraciji koju koristi bibliografski centar, sto muci naseg jossariana) i transkribovanog oblika imena autora. vic je samo da li katalogizator popuni ta polja i da li ih poveze na odgovarajuci nacin.ista je stvar sa razlicitim verzijama prevoda: postoji polje za unos originalnog naslova, i polje za naslov prevoda. pa, ako ima vise verzija prevoda naslova (dal a samonomad primer avantura/dozivljaja toma sojera) - i za to postoji polje za povezivanje/upucivanje na glavni usvojeni oblik.siroti tragalac za informacijama moze da upotrebi i asteriks, to jest, da upise deo imena i doda *. to obicno pise u "navodilima za uporabo" odredjene baze.inace, moje iskustvo je da "istrazivaci", suprotno nivou inteligencije koji im se pripisuje, mahom postupaju po receptu iz bubicinog siga. ili su mozda nailazili na informacione "strucnjake" (poznatije kao information specialists)?2. problemi sa transkribovanjem glasova koji kod nas ne postoje.al' zato postoje kakva-takva pravila za transkribovanje.pored toga, mi imamo 30 slova, ali imamo vise glasova. samo smo navikli da ih "prepoznajemo" kao neki od ponudjenih slovnih znakova. na primer, oslusnite glas k u recima "kuka" i "knjiga".nb. ovo je jedan prilicno laicki hint poz Edited October 22, 2007 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

Mogu samo da zamislim koliko to zagorčava život studentima ili đacima u Srbiji danas (koji većinom imaju Google "pod prstima").

njima je zivot po defaultu zagorcan vec samim tim. no, prema svecu i tropar.poz Edited October 22, 2007 by le petit nicolas

[Indy]

njima je zivot po defaultu zagorcan vec samim tim. no, prema svecu i tropar.poz

Ne razumem šta si time hteo reći?

[le petit nicolas]

mislila sam da je onaj kome je izvor materijala za studiranje google samim tim hendikepiran; los aspekt the least effort principle-a (valja li se ova konjugacija originalnog oblika?)svetac i tropar su se odnosili na srbiju sa sa sadasnjim skolstvom.al' ne treba mi da se sikiramo zbog toga. sve ce to danas-sutra biti experti :D poz

Edited October 22, 2007 by le petit nicolas

[Indy]

mislila sam da je onaj kome je izvor materijala za studiranje google samim tim hendikepiran; the least effort principle.svetac i tropar su se odnosili na srbiju sa sa sadasnjim skolstvom.poz

Ali, to je sasvim pogrešno. Google (a posebno Google Scholar) su sasvim legitimni pretraživači. Na učeniku je da oceni šta je od pronađenih informacija bitno ili ne, u čemu se u najvećoj meri i sastoji edukacija u 21. veku (nije cilj gomilati informacije, već umeti ih pronaći).Meni je bez Googlea (ili nekog drugog pretraživača, nisam nužno vezan za tu kompaniju) praktično nezamisliv i rad i hobiji. Na meni je da odlučim šta je od pronađenog đubre, a šta kvalitet, na pretraživaču je da to uradi brzo i dobro.

[le petit nicolas]

koliko mi je poznato, nasa studentarija mahom ne'a pojam sta je google scholar.cini mi se da je bitan deo tvog posta 'na uceniku je da proceni'. zato sto ove nase junose niko ne uci (opet, koliko znam) evaluaciji izvora informacija.veoma se slazem da je cilj edukacije obuka/obrazovanje za pronalazenje relevantnih izvora informacija.sta mislis, sta tek oni znaju o indexima citiranocti, itd.neki nasi fakulteti i instituti, ako su i pretplaceni (citaj, pretplatilo ih Ministarstvo) na velike "izdavace" (od kojih su mnogi samo gadni agregatori baza i izrabljivacki monopolisti), grdno bi se iznenadili ako bi im neko to saopstio. a tek njihovim studentima i osoblju...)re google: razlika izmedju legitimnog, i efikasnog i delotvornog (ova dva poslednja nisu sininimi, bar ne prema iso terminologiji: effective & efficient. joj, ili je obrnuto nemam vremena da proveravam, naci ce se vec neko da ispravi, ako treba).google je pretrazivac po kljucnim recima. sto ima svoje prednosti (pristupacan za koriscenje), ali i mane (vrlo neselektivan - sto nije njegova, nego greska indeksera, narocito ako se ne zna pretrazivacka "sintaksa"). cini mi se da su bolji direktorijumski organizovani pretrazivaci. i metapretrazivaci.izem ti mene, naviklu na sindrom "spremac(ica)/korektor(ka) ce to pocistiti i dovesti u red". to ja zbog stalnih i ponovljenih edita.e, bas mi ova rodna ravnopravnost u reci "spremac"poz

Edited October 22, 2007 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

...

Edited October 25, 2007 by le petit nicolas

[DJ_Vasa]

Koliko ja znam, glumce sa prezimenom Hurt (mislim na Johna i Williama) svi u Srbiji zovu "Hart".A što se tiče Herta, čini mi se da nisam bila precizna: naravno da je to najbolja moguća transkripcija na srpskom, nego htedoh reći da za one koje zanima kako se tačno čita pa im je to problem kod originala - ni "Hert" nije prava stvar.Znam :), sećam se da smo to zaključili još onomad, tamo (;-))

Sorry, zaboravio sam na ovu dvojicu, čija imena jesam video tako transkribovana. Postoji nekoliko imena poznatih ličnosti koja se kod nas pogrešno transkribuju zbog tradicije, odnosno ukorenjenosti neispravnih oblika. Nažalost, i velika prevodilačka imena doprinela su lošoj trankripciji nekih imena. Mnogi bi se danas začudili ukoliko bismo pisali šejkspir, Elvis Presli, Barb(a)ra Strajsend, Voren Bejti (mada postoji i onaj drugi izgovor) i tome slično. Mogu da razumem da je pre II svetskog rata, kada je komunikacija ipak bila malo sporija nego danas, umela da se potkrade ovakva greška i da su neka imena ostala osakaćena, ali danas, kada imamo dostupan internet, kablovsku televiziju i mnoga druga sredstva komunikacije, ovakve greške morale bi se svesti na minimum.

[bus]

Ali, to je sasvim pogrešno. Google (a posebno Google Scholar) su sasvim legitimni pretraživači. Na učeniku je da oceni šta je od pronađenih informacija bitno ili ne, u čemu se u najvećoj meri i sastoji edukacija u 21. veku (nije cilj gomilati informacije, već umeti ih pronaći).Meni je bez Googlea (ili nekog drugog pretraživača, nisam nužno vezan za tu kompaniju) praktično nezamisliv i rad i hobiji. Na meni je da odlučim šta je od pronađenog đubre, a šta kvalitet, na pretraživaču je da to uradi brzo i dobro.

Samo kratko, jer sam na fakultetu (a i gladan, tako da je ili vi ili sendvic i espreso). Moja mentorka kao sajdbar svojim psiholingvistickim istrazivanjma se bavi i pitanjima ucenja i jezika i bas je skoro istrazivala kvalitet referenci koje studenti nalaze preko googlea, google scholara i biblioteckih servisa. U najkracim crtama, google scholar i bibliotecki servisi daju izvore istog kvaliteta (nema statisticki bitne razlike), dok 'civilni google' izbacuje tone djubreta i kompromituje kvalitet undergrad radova. Za ljude kao Indy (profesor covek), naravno, tu ne bi bilo mnogo razlike, jer profesori znaju sta je djubre a sta nije mnogo bolje od friske studentarije.

[Indy]

Za ljude kao Indy (profesor covek), naravno, tu ne bi bilo mnogo razlike, jer profesori znaju sta je djubre a sta nije mnogo bolje od friske studentarije.

Nisam vise profesor (nisam nikad ni bio, vec nesto vise kao docent), sad sam privatni filozof :). Mislim da profani treba da uce studente kako da pronadju informacije u moru djubreta, izmedju ostalog i sa Googleom... ali, da ne trolujem vise. Ovo je ipak o transkripciji, mada originalno pisanje imena definitivno pomaze kod guglanja.

[bus]

Nisam vise profesor (nisam nikad ni bio, vec nesto vise kao docent), sad sam privatni filozof :). Mislim da profani treba da uce studente kako da pronadju informacije u moru djubreta, izmedju ostalog i sa Googleom... ali, da ne trolujem vise. Ovo je ipak o transkripciji, mada originalno pisanje imena definitivno pomaze kod guglanja.

Docent, pa nije li to Assistant Professor i kod vas u Ozu?

[uros_s78]

Ima nesto sto me strasno nervira gde izgovora u srpskom.Npr, Justine Henin (Ardin) svi izgovaraju kao Zastin Enan (Arden), umesto Zustin Enan (Ardan) (Ameri izgovaraju Dzastin Henin ), a ovi nasi debili uporno Roger Federer, umesto Rože Federe,izgovaraju kao Rodzer Federer.Isto i ono sa Garnier (izgovaraju ga kao Garnijer).Isto i sa Demi Moore, koje se ovde izgovara kao Mur, umesto kao Mor.I Lady Di kao Lejdi Di, umesto kao Lejdi Daj.

[Amelija]

Npr, Justine Henin (Ardin) svi izgovaraju kao Zastin Enan (Arden), umesto Zustin Enan (Ardan)

Hmm, ima tu još nešto što mene uuužasno nervira: ne može biti Enan pa da je još tolika.Može samo i jedino Enen.P.S. ako se ovo drugo prezime piše Ardin a transkribovano je kao Arden to jeste pravilo, niiikako Ardan (isti problem).Da, od GarnijeRa mi se diže kosa na glavi... Edited October 24, 2007 by Amelija

[uros_s78]

Hmm, ima tu još nešto što mene uuužasno nervira: ne može biti Enan pa da je još tolika.Može samo i jedino Enen.P.S. ako se ovo drugo prezime piše Ardin a transkribovano je kao Arden to jeste pravilo, niiikako Ardan (isti problem).Da, od GarnijeRa mi se diže kosa na glavi...

OK, sorry, postoji malo neslaganje izmedju srpske transkripcije i izgovora.A i meni se od GarnijeRa dize kosa na glavi, to je uzas.