Transkripcija ili original, kao i

[Amelija]

Beše dobar topik na Kinšasi pa ode, a baš je šteta.E sad, ja lično čas pomislim bolje ostavljati u originalu, čas pomislim ma možda ipak bolje transkripcija.Čini mi se da i jedno i drugo ima prednosti i nedostataka.Argument dobrog dela ljudi protiv originala je "a otkud onda znam kako se čita".Tačno.Ali s druge strane, šta sa glasovima koji ne postoje u srpskom? Transkripcijom se moraju predstaviti nekim od postojećih glasova čime se onda opet gubi informacija kako se tačno čita.Npr, prezime Hurt je na srpskom Hart, što po mom mišljenju baš i nije najsrećnije rešenje. Bolje bi bilo Hert (kao što je npr Curtis = Kertis). Ali, ni to baš nije potpuno tačno.A tu je i problem naglašavanja. Npr finska imena bi morala da se uvek naglašavaju na prvom slogu, što gotovo redovno nije slučaj (ja uglavnom čujem HaKInen, RaiKOnen, itd, a trebao bi HAkinen, RAIkonen, itd).Pa onda ima nedoslednosti i oko finskog "?" koje je nešto između našeg A i E, međutim npr skijaš Nyk?nen je transkribovan kao Nikenen, dok su spomenuti vozači H?kkinen i R?ikk?nen transkribovani sa A.

[Delija67]

Treba pisati kako se izgovara, da ne bi dosli u situaciju da treba da procitamo nesto ovako 姚明

[Cruella De Ville]

srpski pravopis je oduvek nametao transkripciju, sto nije slucaj sa hrvatskim, recimo. hrvati oduvek licna imena pisu u originalu. e sad, licna imena ionako vecinom ne podlezu pravopisnim pravilima ( ne znam za finski, ali za engleski sam sigurna), tako da tu prakticno covek ne moze da bude siguran; ni da li ce ispravno da procita u originalu, ni da li moze da se osloni na eventualnu transkripciju.

[DJ_Vasa]

...Npr, prezime Hurt je na srpskom Hart, što po mom mišljenju baš i nije najsrećnije rešenje. Bolje bi bilo Hert (kao što je npr Curtis = Kertis). Ali, ni to baš nije potpuno tačno.

Hert i jeste najpribližnija transkripcija, kako si već primetila, ali i sasvim ispravna po našim pravilima. Pretpostavljam da je tekst koji navodiš delo nekog manje školovanog prevodioca, ili domaćeg autora koji je bio u kontaktu sa takvim tekstom.

A tu je i problem naglašavanja. Npr finska imena bi morala da se uvek naglašavaju na prvom slogu, što gotovo redovno nije slučaj (ja uglavnom čujem HaKInen, RaiKOnen, itd, a trebao bi HAkinen, RAIkonen, itd).Pa onda ima nedoslednosti i oko finskog "?" koje je nešto između našeg A i E, međutim npr skijaš Nyk?nen je transkribovan kao Nikenen, dok su spomenuti vozači H?kkinen i R?ikk?nen transkribovani sa A.

I naglasak i izgovor strane reči (imena) u jeziku primaocu često se razlikuju od izvornog oblika. Pretpostavljam da je kod finskih imena problem u tome što srpski često "ne trpi" naglasak na prvom slogu u višesložnim rečima. I imena iz relativno poznatih jezika "pate" od sličnih problema. Kao primer ću uzeti italijanski. Retko ko će izgovoriti ĐiROlamo, VeNEcija, KvaZImodo, MEdiči, ĐAkomo itd. Na engleskom (u zavisnosti od područja) ime nekih francuskih automobila (Renault, Peugeot) mogu se čuti kao 'renou, ri'no:lt, 'pu:žou, 'pju:džou uz još neke varijacije u naglasku. Ukoliko govorimo o mnogim drugim ličnim imenima, situacija je još komplikovanija, ma koje jezike poredili.

srpski pravopis je oduvek nametao transkripciju, sto nije slucaj sa hrvatskim, recimo. hrvati oduvek licna imena pisu u originalu. e sad, licna imena ionako vecinom ne podlezu pravopisnim pravilima ( ne znam za finski, ali za engleski sam sigurna), tako da tu prakticno covek ne moze da bude siguran; ni da li ce ispravno da procita u originalu, ni da li moze da se osloni na eventualnu transkripciju.

Ipak nije tako. Kao da je sporno ono što zapravo nije - strana imena se mogu pisati u izvornom obliku, čak i u ćiriličnom tekstu. Pravopis to dozvoljava. U izdanju iz 1997. (otkad je bilo minimalnih izmena, ali ne po ovom pitanju) na str. 103-104. jasno piše da se autor teksta može opredeliti za izvorno pisanje. Regulisana je upotreba crtice ukoliko se strano ime prenosi u tekstu pisanom ćirilicom, tako da su primeri Shakespeareov, Goetheu, Shakespeare-ов Goethe-у i sl. sasvim prihvatljivi.

[Delija67]

Kako pravopis predvidja pisanje ovog sto sam vec naveo u izvornom obliku: 姚明(Jao Ming)

[Amelija]

Heh, znala sam da će neko da se zalepi za kineski/arapski/japanski/...

Hert i jeste najpribližnija transkripcija, kako si već primetila, ali i sasvim ispravna po našim pravilima. Pretpostavljam da je tekst koji navodiš delo nekog manje školovanog prevodioca, ili domaćeg autora koji je bio u kontaktu sa takvim tekstom.

Koliko ja znam, glumce sa prezimenom Hurt (mislim na Johna i Williama) svi u Srbiji zovu "Hart".A što se tiče Herta, čini mi se da nisam bila precizna: naravno da je to najbolja moguća transkripcija na srpskom, nego htedoh reći da za one koje zanima kako se tačno čita pa im je to problem kod originala - ni "Hert" nije prava stvar.

Kao da je sporno ono što zapravo nije - strana imena se mogu pisati u izvornom obliku, čak i u ćiriličnom tekstu. Pravopis to dozvoljava.

Znam :), sećam se da smo to zaključili još onomad, tamo (;-))A zamisao ovog topika nije bila samo da se raspravlja o tome, nego i ako ljudi imaju pitanja npr kako se čita ime to-i-to, itd (nalik na onaj termalkin topik sa Kinšase).

[Indy]

A što je to problem... prvi put u tekstu treba dati i transkripciju, npr John Hurt (Džon Hert), a dalje koristiti original, kao u hrvatskom. Zašto sam za to rešenje: dati transkripciju jednom je dovoljna informacija onome ko ne zna jezik sa koga potiče ime; posle toga treba pisati kao što je originalno, jer je to jedini način da se memoriše ispravno pisanje imena od značaja za međunarodnu komunikaciju. Jedini razlog što francusko prezime svoje saradnice, Gourieroux, umem da napišem "bez gledanja" je to što sam morao da ga napišem (tj. otkucam) jedno 200 puta dosad. Da sam pisao (kao što "mislim") Gurijeru, ne bih imao pojma kako se tačno piše (pošto nisam baš na "ti" sa francuskim).Molim da se moj predlog uvrsti u pravopis, pošto je to dobitak za sve, a gubitak nizakoga. ^_^

[Delija67]

Kada izgovaramo neko strano ime moramo u govoru da ga transkribujemo. Srpski jezik ima skup od 30 glasova, 25 suglasnika i 5 samoglasnika. Kao sto je Amelija dala primer engleskog prezimena Hart (Hurt), u Srbiji cemo ga izgovarati uglavnom kao Hart, iako to ne odgovara originalnom izgovoru, jer u nasem jeziku ne postoji taj glas koji se nalazi negde izmedju 'a' i 'e', pa moramo negde da ga klasifikujemo, i izgovorimo u duhu jezika koji govorimo. Sto se tice pisanja stranih imena treba ih pisati onako kako se izgovaraju na nasem jeziku. Kad bih video u tekstu 'Gourieroux', nemam pojma kako bih to procitao. Resenje moze da bude da se u prvom pojavljivanju odredjenog imena original stavi u zagradu, na primer Jao Ming (姚明).

[Indy]

Propustio si da primetiš da i za kineski (japanski, korejanski, itd) postoji međunarodna, latinična transkripcija. Tako da ne bi bilo Jao Ming (姚明), već Jao Ming (Yao Ming).

[Delija67]

Propustio si da primetiš da i za kineski (japanski, korejanski, itd) postoji međunarodna, latinična transkripcija. Tako da ne bi bilo Jao Ming (姚明), već Jao Ming (Yao Ming).

Nije ni poenta u tome, nego da kad vec vrsimo transkripciju u govoru ima smisla vrsiti je i u pisanju.

[Indy]

Nije ni poenta u tome, nego da kad vec vrsimo transkripciju u govoru ima smisla vrsiti je i u pisanju.

Ja se takođe zalažem za to, kao što sam i napisao (jednom transkribovati je, međutim, dovoljno da se to zadovolji). Međunarodna komunikacija i poznavanje toga kako se nazivi i imena pišu na originalu je daleko važnije u vreme globalizacije i približavanja Srbije EU, nego što su osamnaestovekovni principi V.S. Karadžića.

[Amelija]

Prvi put u tekstu treba dati i transkripciju, npr John Hurt (Džon Hert), a dalje koristiti original, kao u hrvatskom.

Morala bih da se složim.Btw, ježim se od transkribovanja naših imena koje praktikuju ljudi u inostranstvu, kao da ne bi ti neki stranci pogrešno čitali.Pa onda npr bude Boyan, Deyan i tako to...Oni stranci koji su mi bitni i kojima sam ja bitna će da nauče kako se čita moje ime, a to što će tamo neki da lomataju jezik i govore smešne stvari me boli uvce. Edited October 22, 2007 by Amelija

[luba]

Ja se takođe zalažem za to, kao što sam i napisao (jednom transkribovati je, međutim, dovoljno da se to zadovolji). Međunarodna komunikacija i poznavanje toga kako se nazivi i imena pišu na originalu je daleko važnije u vreme globalizacije i približavanja Srbije EU, nego što su osamnaestovekovni principi V.S. Karadžića.

to i jeste najbolje resenje, transkripcija/original pa u nastavku po volji. medjutim, niko se toga ne pridrzava, sem novinskih agencija (i to samo bete, da ne ulazim u detalje). urednici ce ti reci da se, pored oduzimanja prostora (sto je budalastina), navike ne menjaju i da je citaocu teze da prati ako ime nije transkribovano, te tako i pri preuzimanju agencijskog teksta, izbacuju original.kod knjiga je jos gore, tu tek nece ni da udju u raspravu. prvi put kada sam pokusala to da uradim, lektorka je izbacila transkripciju, te je u nastavku teksta covek ostao sa imenom u originalu koje je, ko za baksuz, u srbiji i vecem delu ex-yu, potpuno drugacije od transkribovanog.pre par godina, prevodila sam prijateljicinu disertaciju o kasnorimskoj keramici, i radile smo tako kao sto ti savetujes. bilo je veoma zabavno kada su u pitanju navodno bliski jezici, tipa bugarskog, ali su svi korisnici bili prezadovoljni, narocito njene kolege, jer im je, kazu, bilo mnogo lakse da se dokopaju ostalih naucnih radova. mislim da se taj metod i zadrzao, bar u arheologiji, tj to je jedino naucno polje s kojim imam dodira :)

[Yossarian]

Morala bih da se složim.Btw, ježim se od transkribovanja naših imena koje praktikuju ljudi u inostranstvu, kao da ne bi ti neki stranci pogrešno čitali.Pa onda npr bude Boyan, Deyan i tako to...Oni stranci koji su mi bitni i kojima sam ja bitna će da nauče kako se čita moje ime, a to što će tamo neki da lomataju jezik i govore smešne stvari me boli uvce.

Важи, Ејмилајџа.

[Yossarian]

Galvna muka kod te transkripcije je pretraživanje po bazama podataka. Ako znaš ime u originalu ili u jednoj transkripciji, kako da ga nađeš u drugoj? Ne samo u srpskom, već uvek kada su u pitanju različita pisma.Vladimir Vojnovič (Владимир Войнович)Kako da ga tražim na engleskom? Voinoivich? Voynovich?A na holandskom - Wojnowitsj? Voinovitsj? I da li je Bulgakov Bulgakow ili Boelgakow?

Edited October 22, 2007 by Yossarian