Kina

[mei]

hocu, hvala :). doputovala sam nazad u ponoc, ali pre toga nisam spavala 28 sati, te mi je sve lelujavo ;)

[mei]

od 4th ring road u pekingu do velikog kin. zida (Mutianyu) se stize za nekih 90 minuta autom.mi smo rentirali taxi na ceo dan (800 RMB) ili oko 110-20 $. taksista nas je cekao vise od 30 minuta posto smo kasnili sa 2 km udaljenje konferencije. poneo nam je bio i flasice sa vodom (voda cemosvaca nije pitka). do zida smo putovali kroz neke male, simpaticne gradove koji su imali neke kul ludo dizajnirane i obojene ulicne svetiljke (ili nepoznate objekte po trotoarima), tako da su me ti gradici podsecali na decije vrtice. na kineskom zidu nije uopste bilo guzve (cetvrtak popodne). ocekivala sam horde turista koje se guraju stepenicama :D. jedino su domaci prodavci jako dosadni, samo sto nam nisu gurali vodu, mango, suvo voce i suvenire u sake.ovde smo rucali (sluze ok hranu, a od kafe za nas napacene sluze nes)posto su moji saputnici avanturiste, morali smo da se penjemo strmim stepenicama do zida, a ne da koristimo zicaru. vec na prvih 10% stepenica sam pomislila da ce morati da me nose ostatak puta. iako je kroz sumu, po tim stepnicama i zidu pusenje zabranjeno, kinezi se penju i puse bez problema. devojke nose stikle bez problema, a neki rusi su zaigrali karte na odmoristu kod jedne od kula. tu je bio i jedan pas koji se pokakio. ima ukupno 14 kula, a cela sekcija zida je duga oko 2.5 km. pojedine deonice su bile jako strme gde se svaki stepenik mojim umornim nogama cinio 1 m visok, a bilo je i nekih mikrostepenica od svega par cm visine. dobro za dinamaku pentraja i spustanja. kroz jednu kulu sam se pela merdevinama. posto je na pola zida moja kamera napunila memoriju, cekam svoje saputnike da mi salju zanimljive slike.poptuno turisticki nepripremljni, i puni entuzijazma, zapazili smo neku udaljenu kulu na najvisem brdu i cvrso resili da po kisi, koja je u medjuvremenu pocela da pljusti, stignemo do nje. ali, avaj, turisticka deonica zida se zavrsila jedno 1.5 km pre te kule. probali smo da nadjemo precicu, jedan saputnik je bio ubedjene da mozemo kroz sumu, ali smo nakon 50 m odustali :(.nakon 4 sata hodanja vratili smo se u prazni gradic u podnozju. na parkingu je jedino stajao nas taxi i taksista koji nam mase, dok su svi prodavci vec bili zatvorili svoje tezge, a ono malo turista se razbezalo. mene i danas (cetvrti dan od pohoda na zid) bole misisci i osecam da imam dva kamena umesto misica u listovima nogu. sjajan dan za pamcenje na must see kineskoj znamenitosti :)

toaleti u podnozju su cisti, pod se u njima sjaji, ali nema wc papira, niti sapuna. tako da ponesite papirne i dezinfekcione maramice sa sobom. pre puta su me pojedini prijatelji zaplasili da je gotovo svuda tako, medjutim u svakom restoranu u kome sam bila u Pekingu je bilo i sapuna i papira :)

[Bustin]

Je l nosiš masku?Kažite mi jednu stvar, ako bih ja zbog love dobila posao u Pekingu ili Šangaju da li bih ja mogla u restoranu sa kolegama, poznanicima da gnojim o Komunističkoj partiji?

moze... samo pametno, umereno, i jing i jang.

[Bustin]

hocu, hvala :). doputovala sam nazad u ponoc, ali pre toga nisam spavala 28 sati, te mi je sve lelujavo ;)

lelujavo, huh?! :D

[mei]

:D lelujanje je krenulo pre jetlega

[banecare1]

moze... samo pametno, umereno, i jing i jang.

veoma umereno, ne na sve teme (zagadjenje i korupcija su ok za kritikovanje), inace ce ti i jing i jang pokucati na vrata i dati 24h da pokupis stvari i uputis se ka aerodromu. tokom nategnutih odnosa sa francuskom, poznanik iz te zemlje je iz sale ukrao maramu za devojku, zaglavio pola godine u zatvoru, a iz zatvora na aerodrom. ni francuski ambasador mu pomoci nije mogao. kinezi te pustaju do odredjene granice, ako je predjes ugasio si.

[banecare1]

naletio na staru fotografiju.odmor posle rucka (2007)

[banecare1]

kako su meni nekada kinezi simpaticni.comapny news fabrike iz provincije hubei to je stranica o zaposlenim. vecina novosti je u stilu boss looking at things

[nera]

Mene je kupila ova donja poruka "Hvala sto ste sa nama" iliti "Drago nam je sto radite za nas"

[banecare1]

parolu je smislila ms. liu

[nera]

parolu je smislila ms. liu

Lepo od nje :)Mozda izgleda blesavo ali je delotvorno sigurno

[Ravanelli]

Pozdrav iz Shagnai. Odo leciti jetleg :D

[banecare1]

ma pusti taj sangaj, nema tamo nista interesantno, samo zgradurine, a i to je bolje kod nas u pekingu. vidi kakvu pravimobice to pravi ponos i dika

[pt 2.0]

let's go back in time... peking se od oktobra 2004. godine, kada sam tamo poslovno boravila nedelju dana, verovatno izmenio nemerljivo mnogo. stoga post koji sledi nikome pod kapom nebeskom neće biti od naročite koristi. al neka ga - obećala sam mei onomad da ću ispisati koju o svom pekingu.u peking sam stigla preko moskve i šermetjeva. aeroflotom, od koga pamtim brkatu neljubaznu stjuardesu (ne znam gde su ruske lepotice, u aeroflotu tada sigurno nisu bile), i rusku delegaciju vrlo pijanih, pričljivih i ljubopitljivih privrednika. mislim da sam otprilike tada odliučila da nikada više ne letim aeroflotom (ipak jesam, 2007, za uzbekistan). moskva u jesen iz aviona izgleda čarobno, sve one šume i boje. aerodrom je šljašteći i skup, ali ljudi su nadrkani, sumnjivi i sivi, i nigde nisam mogla da nađem mesto da sednem dok čekam.kad smo se konačno ukrcali u avion, morali smo da čekamo da neke smutne tipove izbace napolje. nigde me nisu toliko puta pretresali kao na šermetjevu. ne volim taj aerodrom.odlazak u kinu je moja prva velika inostrana tezga, drugi put u životu da imam izlaganje pred publikom (ne računam diplomski i dramski studio, zvezdarijade i ostale gluposti), a prvi put da držim predavanja na engleskom. malo je reći da sam bila prestravljena i nervozna kao pas, te da se za putovanje u turističkom smislu nisam ni spremila (najsvežija predstava - bertolučijev poslednji kineski car). kad bolje razmislim, većina mojih putovanja obojena je nervozom zbog javnih nastupa, željom da što bolje uradim posao za koji sam plaćena, dostojno predstavim sredinu iz koje dolazim, e da bi još neki od kolega dobili priliku na osnovu toga. štreber sam, nema tu leka, a gde nema leka, nema ni mnogo prostora za turizam.ja sam, u najbukvalnijem smislu te reči - slučajni turista.peking je ogroman i prašnjav i podseća na gigantsko gradilište. bilo je to vreme kad ljudi nose maske, tačno nakon njihovog državnog (?) praznika, u nedelji nakon 1-7.oktobra. stalno sam imala osećaj da ne mogu da se operem kako treba. bili smo smešteni u hotelu na periferiji, a blizu institucije u kojoj smo držali predavanja.ljudi. koje god lice tamo da vidite, osoba koja ga nosi najverovatnije ima bar deset godina više. ljudi su manje šareno odeveni. sve je nekako... svedeno, jednostavnije. važi stereotip da kinezi ne izražavaju svoja osećanja živopisno kao mi. pa - kako se uzme. u tom kvartu gde smo odseli izazivala sam priličnu pozornost kad bih šetala predveče. ljudi se nisu libili da se okrenu, pokazuju prstom na mene i nešto pričaju.nasuprot tome, u saobraćaju - deset traka ukupno u oba smera koje se slabo pomiču, neka ukrštanja puteva koja deluju zakrčeno i zapetljano - niko ne trubi, niko ne narušava harmoniju mravinjaka, svi su smireni u tom toku.hrana. sa izuzetkom nekakvih ljutih čudesa i čudnih kobasica koje su servirali za doručak, i toga što nema slatkiša sem voća u obliku labudova i dr faune, kineska hrana je odlična - najveće gastronomsko otkriće (italijani su na drugom, a francuzi na trećem mestu) u mom životu (inače sam konzervativac kad je hrana u pitanju). kad kažem kineska hrana mislim na ono što sam jela tamo. ne na ono što se servira u beogradu pod tim imenom. takođe ne mislim na sve restorane tamo - ima nekih odličnih u koje su nas vodili domaćini, a ima nekih u koje smo zabasavali sami, da bismo brže-bolje napuštali crime scene zbog... intenzivnog a nepodnošljivog mirisa. štapićima sam naučila da se služim brzo. doduše, ne onim finijim, oblim i lakiranim, nego onim jeftinim, četvrtastim, za jednokratnu upotrebu.ne samo hrana, nego i način na koji se servira, na koji se obeduje (izdvojene prostorije, oni okrugli stolovi sa pokretnim, rotirajućim delom), sve mi je to bilo vrlo lepo iskustvo.obilasci. išli smo jedno veče (bila je sreda 13. oktobar) u kinesku operu i na "gala" večeru, i posle prošetali po tjenanmen skveru. tu sam doživela jedino neprijatno iskustvo. ljudi koje smo sretali bili su jako napadni, vukli me za ruku i prilazili non-stop sa nekim komentarima, da su dva starija amerikanca koji su bili sa mnom u jednom trenutku bili vrlo grubi prema njima.prvi put sam se na nekom mestu osetila ugroženom na taj način. kao kukac u tegli koga svi promatraju i bodu iglicama. jezivo. na kraju nam je prišao jedan par, taj kinez je bio ljubazan i zamolio da se slika sa mnom. imam par slika sa njim, ovo je jednavremena za švrljanje nisam imala previše. u hotel bismo stizali oko pola sedam - sedam, i onda šetali unaokolo u potrazi za restoranom, ili imali radne sastanke. u petak smo radili kraće, i to popodne je bilo zapravo jedino slobodno. ideja je bila da odemo i obiđemo ili kineski zid ili zabranjeni grad. prepustila sam odluku amerikancima koji su više puta boravili u pekingu. sad mislim da je odluka da odemo na zid bila pogrešna i godinama čeznem za zabranjenim gradom u koji verovatno više nikada neću imati prilike da odem.na zidu je bilo vruće i duvao je jak vetar. teglila sam jaknu u kesi sve vreme.poslednju noć proveli smo u nekom boljem hotelu u centru grada. sjajna soba, al ja sam samo ušla unutra, istuširala se, i u bademantilu zabola u krevet. srećan sticaj okolnosti je da sam se uopšte probudila na vreme za let, koji je bio rano ujutru.a let? najlepši i najluksuzniji u životu (bog aviona se iskupio za onaj aeroflot klm-om). biznis klasa, ono sedište što ima sve (dobro, skoro sve) što je čoveku u životu potrebno, hrana mhmmmm... ispred mene i oko mene nebo, negde ispod mene piloti. vozili smo se satima sa istoka na zapad i sve vreme je izlazilo sunce.

[banecare1]

kako su meni nekada kinezi simpaticni.comapny news fabrike iz provincije hubei :wub:to je stranica o zaposlenim. vecina novosti je u stilu boss looking at things

jupi, izasao novi broj.upoznajte li peng i zhiming zhouostatak je kao i obicno u stilu ppl looking at things. ima dosta ljudi i stranica, prilazem samo jednu