Najgospodskiji nacin transporta u Kini. Neverovatno koliko je to dobro. Imao sam zent u pocetku dok nisam jednom prosao kroz proceduru - kad skapiras kako ide i koliko je brzo i prakticno sve drugo postane besmisleno.

Vozio sam se i japanskim i kineskim brzim vozovima. Mogu reci da Kinezi siju Japance po udobnostii kvalitetu pa i brzini. Jedino Japan ima ukusniju i zdraviju hranu u ponudi. Takodje, Kinezi kulturni i tihi u tim vozovima, za Japance nisam ni sumnjao.

15 hours ago, Shan Jan said:

... Kinezi kulturni i tihi u tim vozovima...

to se postepeno popravlja, mada i dalje ima ovih sto vole da pricaju glasno i ne koriste slusalice

1 hour ago, banecare1 said:

to se postepeno popravlja, mada i dalje ima ovih sto vole da pricaju glasno i ne koriste slusalice

To sam video u ovim sporim radnickim vozivima. Mozda je i sto smo isli iz Sangaja. Cini mi se da su tamo bas fini.

Epa proslo vise od godinu dana a ja nisam podneo izvestaj iz Kine. Daklem, bio je to jun/jul 2024. U Kini je bilo 40+ sa ogromnom vlagom. Jedino na planinama smo malo prodisali. Ipak bilo je prelepo. Isli smo preko nekog lika sa insta. On, ja i jedan deda od muskih. A od zenskih 2 cure mojih godina, 5 tetki od 50+ i 12 (ali)baba. Put je trajao 2 nedelje ali je bio tako nabijen da bih se zakunuo da je trajao bar 3.

Idemo redom... putovanje smo poceli u Sangaju. Pri sletanju vam uzmu otiske prstiju i slikaju vas (zapravo sami to radite na masinama) te vas tako imaju u svojoj centralnoj bazi. Vecina ulaznica koje kupite radi po principu face recognitiona. Za placanje je AliPay i stari dobri kes a nase kartice mogu tu i tamo. No da ne davim, vec je to pisano na ovom topicu. Ajmo slike.

Jedna zanimljivost Sangaja je da policija ima ove suncobrane tako da ne moraju da se krckaju na suncu. Inace Sangajci bas izbegavaju sunce, vecina zena nosi duge rukave, sesire i kisobrane i duge haljine, pa cak i rukavice. Sangajci i posebno Sangajke su jako beli, dal prirodno dal zbog toga. Gotovo ih je nemoguce razlikovati od Japanaca. Inace i Kinezi su mrsavi, gotovo koliko i anoreksicni Japanci.

Ovaj policajac je dobio ful osmatracnicu ispred zida od cveca:

Jedna sa prikazom raskrsnice modernog Sangaja. Na zalost vecina grada deluje kao NBG blokovi na steroidima. Ovo je lepsi deo:

Glavno setaliste u Sangaju:

E ova dzinovska skulptura je napravljena ful od pravih malih lego kockica:

Ovo je neki vrlo vrlo cenjeni stari hotel iz 30tih. Tu su odsedali razne bitne kolonijalne glave. Meni je simpaticno bilo sto je napravljen u art deco stilu. Par slikica:

Prepoznatljiva panorama biznis centra Sangaja koji se nalazi na drugoj strani neke ogromne reke. Desno je druga najvisa zgrada na svetu:

A sa ove strane, nasuprot tom biznis centru, nalazi se stara kolonijalna ulica gde su Englezi bili bog i batina, sa zgradama u evropskom stilu:

U jednoj od sporednih ulica radni narod ima zanimljiv nacin susenja vesa:

Tokom Kulturne Revolucije je unisteno puno starih znamenja. Puno je zavisilo od lokalne vlasti koliko su uspeli da zastite istoriju od napada poludele omladine. Sangaj je nazalost prosao katastrofalno, gotovo nista nije ostalo od istorijskih delovao. Tako je ovaj npr. novonastali "stari" deo, po uzoru na to kako je nekad bilo:

Sad je to turisticko-trgovacki distrikt. Izmedju ostalog naletesmo na ogromne skulpture od cokolade. Inace zanimljiva stvar je da Kinezi slabo jedu cokoladu i naravno mlecne proizvode tako da su im dezerti vise hrana nego slatkis (npr. pirincane loptice punjene slatkih pasuljem).

Na obodima Sangaja se nalazi Zhujiajiao, grad na kanalima, kineska Venecija itd...

Dekor jedne simpaticne kafane gde smo zaseli:

A ovo je bilo od posluzenja u kraju. Nazalost vec sam bio pojeo nesto lose pa nisam nista probao:

Kinezi se strasno muce sa Engleskim, skoro pa koliko i Google translate sa njihovim jezikom. Nekad ubodu, cesce ne. Ovo je lift iz hotela:

A ovo sigurno zvuci mnogo bolje na Kineskom, iz javnog wc-a:

Od starih delovao grada tu je i Francuska Kolonija:

U Sangaju se nalazi i letnja basta dinastije Ming. Naravno da je puna ljudi kad Kineza ima milijardu i kusur ali je prilicno lepa:

Tu je blizu i budisticki hram u kom su se klinci molili jer je bas tada isao najbitniji drzavni ispit za buduce studente fakulteta u zemlji (gaokao). Zanimljivo je da tokom tog ispita svi ucenici polazu istovremeno, u zemlji je praznik od par dana, roditelji grickaju nokte a saobracaj se ne odvija blizu mesta polaganja.

I na kraju trodnevnog izleta u Sangaju imali smo prilike da vidimo biznis distrikt nocu. Pogled sa najvise zgrade je sjajan ali meni su utisak ostavili razni cudni likovi koji se slikaju kao i pogled sa dna zgrada:

To je to za pocetak. Ostali postovi ce biti kraci. Sledeca stanica je bio Guilin.

Od Sangaja nas je put vodio do Guilina. Isli smo brzim vozom koji je isao 300 na sat sa stajanjima na svakih sat-dva u lokalnom malom gradu od par miliona ljudi. Vozovi su savrseni, prostrani, uredni, dobro opremljeni, sa ogromnim i udobnim sedistima. Ne oseca se dok se vozis. Sto se tice gradova koje smo vidjali usput, slika govori vise od reci:

Po cemu je poznat Guilin? Pa prevashodno po delti sa simpaticnim brezuljcima, te smo se vozikali brodicem kroz te predele:

Nagledali smo se i ovih stecnjaka. Lokalni vodic je rekao da na njima pisu imena lokalnih reka ili mesta. Kao putokazi:

Guilin je juznije tako da je i klima drugacija a i manji je i vidno siromasniji grad. Zato svi voze elektricne motore. Kazu da mogu da ih kupe za jednu mesecnu platu i da prakticno ne kostaju nista da se koriste. Naleteli smo par puta kad klince voze/odvoze iz skole:

Guilinci su tamniji nego Sangajci. Takodje su i glasniji i manje prefinjeni. Ipak nesto je univerzalno svim Kinezima... procitati:

U Guilinu sam prvi put naisao na ovaj sladoled i od tada samo njega tamanio. Kinezi su intolerantni na laktozu tako da uglavnom prave sladolede od voca i povrca. Ovaj je od graska, sa dodatkom secera. Da, ima ukus kakav pretpostavljate:

Uvece u Guilinu je bio show na reci. Ja sam uspeo da uhvatim samo delic toga. Inace sve zivo kopija neceg sto se nalazi negde drugde.

Sledeca stanica nam je bio nacionalni park Zhangjiajie. Tu se nalaze cuvene "Avatar" planine, najduzi slobodni lift, najduza zicara, najduzi stakleni most, naj... ma sve naj. Necu vas daviti, evo prosto slika a uzivo je 10 puta lepse:

Sledeca destinacija je bio Xi'An, meni mozda grad koji se najvise svideo. Ima neki trgovacki ziv vajb. To je bio grad na putu svile te ima tradicionalnu muslimansku manjinu. Vazi i za studentski grad jer od 12 miliona stanovnika preko milion su studenti na 60 razlicitih fakulteta. Ovo je metropola u pravom smislu, ljudi su vrlo opusteni, prate modu i nocni zivot je ziv. Inace, zaboravih da kazem, Kina je nenormalno bezbedna. I za zene i za muskarce.

Na ulazu u grad se nalazi cuveni Terracotta Army. U pitanju je grobnica prvog kineskog cara, coveka koji je prvi ujedinio Kinu. Do sad je otkopano oko 6000 figura i sve imaju razlicita lica i oblike tela. Pretpostavlja se da ima jos mnogo vise ali Kinezi vrlo sporo i studiozno rade otkopavanje u zelji da sto bolje sacuvaju to blago. Takodje, posto su ovi vojnici bojeni prirodnim bojama, one oksidiraju i lako propadaju te zato vidimo ove ranije da su u boji gline.

Blizu grobnice se nalazi i jedan od najlepsih spomenika koji sam video. Spomenik je - planini. Iz nje se vadio zad koji je vrlo cenjen u Kini, kao i gomila drugih ruda. Uz to i dosta specificnog voca. Spomenik simbolizuje jing i jang, musku i zensku energiju, isprepletanu, u igri i zajednickom zanosu, simbolizujuci sve sto planina daje.

Sam Xi'An ima i stari grad koji okruzuju ogromne zidine duge 14 kilometara:

U gradu se nalaze i dve stare "kapije" na suprotnim delovima grada. Jedna je oglasavala pocetak radnog dana a druga kraj:

Tu je i prastara dzamija, u kineskom stilu:

Budizam je takodje dosao kroz ovaj grad, te su tu i pagode budisticke:

A ovo je atmosfera iz grada:

Mogao se kupiti radnicki Obama kao i radnicko pivo:

lepo. cekam deo gde si bio u pekingu i nisi poslao pm da odemo na pice

Sledeca stanica je Luoyang, jos jedan grad koji je nekad bio prestonica Kine. Do njega smo se klackali ceo dan autobusom iduci kroz polja zita i solarnih panela (psenica se gaji na severu Kine dok se na jugu gaji pirinac).

Ovde su bile dve zanimljive stvari. Prva je kompleks budistickih hramova. Tu je podignut hram u stilu gotovo svake budisticke zemlje na svetu: Indije, Burme, tajlanda, Nepala itd... Razlog? Ovde se nalazi hram Belog Konja, najstariji budisticki hram Kine, sa temeljima od pre skoro 2000 godina.

Tu se nalaze i razni prizori bude i ostalih bozanstava:

Npr. Shiva koja drzi bitcoin

Ili Srecni Buda, koji me podseca na nekog...

Druga stvar vredna obilaska su pecine sa stotinama skulptua Bude, od onih velicine palca do najvece koja ima 15 metara:

Edited August 29, 2025Aug 29 by Shan Jan

Sledeca stanica nam je bio mali grad Pingyao. Tu smo se smestili medju gradske zidine:

Naleteli smo i na Konfucianski hram:

Nekada su se na takvim mestima odrzavali ispiti za drzavne poslove. Bio je tu i prikaz Konfucija sa ucenicima:

A nas smestaj je bilo nesto najbolje u cemu sam odsedao u zivotu. Preko 100 godina stara kuca koja je i dalje u rukama prapraunuka iz iste porodice. Znak iznad ulaza kaze da jedina vrlina koja vredi je ona koja se praktikuje.

Poslednja stanica - Peking. Peking je dosta skuplji od ostalih gradova, ukljucujuci i Sangaj. Ipak i dalje je to smesno u odnosu na Srbiju. Sladoled moze da se nadje za 30 dinara, klopa za 200-300. Naravno ima i skuplje, za svakog ponesto.

Hotel u kome smo bili smesteni, jos jedno mesto istorijskih zbivanja:

Tjenanmen, ovde su kapije sa strelcima iz doba dinastije Ming:

Cika Mao:

Zabranjeni Grad (prepoznacete neka mesta iz filma Poslednji kineski car):

Jedna zanimljiva prica... Kinezi su samo na povrsini komunisti. Oni gledaju KP kao samo jos jednu dinastiju u svojoj dugoj istoriji. Vode se u svetovnom zivotu konfucizmom ali duboko je ukorenjeno sujeverje - jing i jang, daoizam, feng sui... E ovo zadnje je razlog sto postoji ovo brdo. Naime, ovo je ulaz u Kineski Grad iz pravca letnjikovca. Tuda se kretao car. Mozda ste primetili da kod gomile kineskih restorana imate pregradu ispred ulaza koju morate da zaobidjete. To je jer Kinezi veruju da lose sile idu pravo dok dobre vrdaju. E tako je verovao i car te naredi da se napravi brdo kako bi blokiralo lose sile ka njegovoj rezidenciji.

Carski letnjikovac:

Najbitniji hram u celoj Kini. Ovde je car isao dva puta godisnje, obucen kao obican smrtnik, da moli bogove za dobru zetvu. Od toga je zavisio zivot miliona ljudi u njegovoj zemlji a i njegov sam.

Jezero pored Zabranjenog Grada:

Si Dji Pingova rezidencija (novi Zabranjeni Grad, odmah pored starog). Mi se ko debili slucajno tu zadesili, prosli nekoliko punktova gde nam pajkani proveravali pasose, ni njima ni nama nista nije bilo jasno. Ovde je na ulazu bilo 10tak pajkana, unutra vojska.

A tu je naravno i Kineski zid. Moram reci da mi nije delovao impozanotno ali to je mozda sto sam presao par stotina metara a ne par hiljada kilometara koliko je dug.

I za kraj putovanja jedan mali slatki bonus:

Hvala @Shan Jan e, ovo je prelepo. Toliko ti zavidim sad. Kako su babe podnele put :D (kapiram ako ikad odem bicu u poznijim godinama vec)

Hvala @Shan Jan sto je testirao limite jednog posta a i na sjajnom putopisu.

1 hour ago, Mel said:

Hvala @Shan Jan e, ovo je prelepo. Toliko ti zavidim sad. Kako su babe podnele put :D (kapiram ako ikad odem bicu u poznijim godinama vec)

E pa zavisi od babe. Bila je jedna mladja deblja koja se mucila non stop. A bila je i jedna gospoja od 75 koja se verala na 100% vlage i plus 40 po brdima i stepenicama. Dakle samo jako sa treninzima i ne idi u leto