Jezičke adoumice™

[bus]

meni to "ustati se" neverovatno vadi iz mozga i para uši (slično tome je i s nikim, izvinuti se itede) Čak i kada opomenem(više puta) osobu koja tako nešto može da izgovori, dođem do zaključka da je bolje da sam zidovima govorila Ni moja mentalna (pa ni psićka) gramatika nema taj povratni glagol, rečcu ili šta god je...

Ustati se ti para uši zato što nije pravilno prema tvojoj internalizovanoj gramatici, ali mislim da moraš dozvoliti da mnogim ljudima to jeste pravilo prema kome govore. Kako lingvistika ne priznaje "bolja" ili "gora" pravila, zaključak je da jedino možemo legitimno da ispravljamo nekoga ako pokušavamo da ga naučimo našem dijalektu ili ukoliko pokušavamo da ga naučimo standardnom jeziku. Inače, što bismo nekoga opominjali s ciljem da govori kao mi? Svet je zanimljiviji sa šarenolikim dijalektima i jezicima nego kad svi govore isto. :)

[bus]

grijac za vodu ili elektricni cajnik

Izveštaj s lica mesta. Thanks. :) A da li ga ljudi tako i zovu u međusobnom razgovoru ili kažu kuvalo ili nešto treće?

[morgana]

grijac, cajnik. tradicionalno, kuvalo je plasticno elektricno kuvalo u kojem se sprema najnajgora kafa koja mirise na plastiku :D

[bus]

... i uz to zna da bude smrtonosno (ili makar uzbudljivo) ako upotrebiš metalnu kašiku.

[расејан]

Ustati se ti para uši zato što nije pravilno prema tvojoj internalizovanoj gramatici...Inače, što bismo nekoga opominjali s ciljem da govori kao mi? Svet je zanimljiviji sa šarenolikim dijalektima i jezicima nego kad svi govore isto. :)

А зашто сте онда ви лингвисти измишљени? Да само правите збирке разноликости, или да мало и држите реда? Мислим да ће пре бити ово друго <_< .Моје су уши трајно распаране од бивших повратних глагола. "Они су одселили" (кога?). "Одмори мало" (кога, јел' коње?).

[bus]

А зашто сте онда ви лингвисти измишљени? Да само правите збирке разноликости, или да мало и држите реда? Мислим да ће пре бити ово друго <_< .Моје су уши трајно распаране од бивших повратних глагола. "Они су одселили" (кога?). "Одмори мало" (кога, јел' коње?).

1. Većina nas, ogromna većina, bi svakako rekla da je ono prvo. Lingvistika kao nauka i "jezička disciplina" imaju isto onoliko nužne veze koliko i karate i policija. Da bi bio policajac, nije loše da znaš karate, ali karatisti najčešće nisu policajci. Jedino su razne policije shvatile da im karatisti trebaju da bi bolje mogli da biju ... hm, u ovom slučaju refleksive i medijale. :P 2. Za ove bivše povratne nemam drugi odgovor nego za 007ine povratne: tebi paraju uši zato što za tebe nisu medijalni već su refleksivni. Nekom drugom možda paraju uši zato što njemu jesu medijalni, a nisu refleksivni. Ne postoji nijedan realni razlog zbog koga bi se reklo da je jedna jezička forma inherentno logičnija ili bolja od neke druge. Jedini razlog su pare, moć i društveni prestiž, ali to su ipak ekstralingvistički motivi.

[bus]

Dare to disagree. Svakako da ima sintaksnog smisla zasto su neki oblici van korpusa standardnog jezika, samo neke jezicare u strahu od vruceg preskribovanog mleka duvaju i u turski jogurt.

Disagreement is welcome, but please elaborate and justify your position. Kakav inherentni smisao nalaziš u tome da je npr. brijati se u srpskohrvatskom povratni glagol? U engleskom nije (I didn't shave this morining). To, naravno, ne znači da je jedan od ova dva jezika nelogičan, već da je način na koji jezici gramatikalizuju realnost sasvim arbitraran. Slična arbitrarnost je prisutna i u načinu na koji jezici mapiraju vanjezičke semantičke koncepte na leksičke jedinice. To što ja na srpskom plastičnu čašu za jogurt zovem isto kao i staklenu čašu za vodu, čaša, a na engleskom za njih imam dve reči, cup and glass, naravno, ponovo ne govori da je jedan od ova dva jezika manje logičan, već da je način na koji svaki jezik leksikalizuje stvarnost potpuno arbitraran. Standardni jezici se ne formiraju na osnovu logike, već na osnovu najčešće prećutnog društvenog konsenzusa da će se govoriti onako kako govore najuticajnije i najprestižnije (ekonomski, vojno, obrazovno, politički, kulturno) grupacije datog društva. Kao što sam ranije već negde rekao, da je Niš bio politički centar Srbije i centar njene elite, lako bi se moglo desiti da bismo se mi svi ovde stideli svog sedmopadeškog i četvoroakcenatskog jezika (i da bi se o njemu pravile šale i sprdačine) i da bi svi ovi postovi bili napisani u dva-tri padeža. Logika: 0, društvena konvencija zasnovana na prestižu: 1.

[расејан]

Standardni jezici se ne formiraju na osnovu logike, već na osnovu najčešće prećutnog društvenog konsenzusa da će se govoriti onako kako govore najuticajnije i najprestižnije (ekonomski, vojno, obrazovno, politički, kulturno) grupacije datog društva. Kao što sam ranije već negde rekao, da je Niš bio politički centar Srbije i centar njene elite, lako bi se moglo desiti da bismo se mi svi ovde stideli svog sedmopadeškog i četvoroakcenatskog jezika (i da bi se o njemu pravile šale i sprdačine) i da bi svi ovi postovi bili napisani u dva-tri padeža. Logika: 0, društvena konvencija zasnovana na prestižu: 1.

Ја се овим бавим у виду хобија, не заната, и мој је закључак (нарочито гледајући енглески) био да у језику нема логике, постоји само историја. Ово што велиш се у ствари сасвим лепо уклапа... јер ја историју објашњавам као одговор на једно те исто питање, како се мењао кроз време и места: где су паре.Енглески јесте копиле од језика - нема ко се није очешао и оставио потомства у њему, само латински је навраћао онолико пута, а где је још француски и утицаји колонија и остали - али то би требало да је и српски, уз све оне војске које су пролазиле и задржавале се, уз грчке и латинске комшије, уз вечито културно увлачење јачима кроз последња два века... и опет имамо више логике. Или бар употребљивих наставака за грађење речи. Кад ми измислимо морскетину и јучетину, то не треба да се објашњава. Да сад измислимо било коју реч на ~иште, зна се одмах да је то место где се ~ (премда губилиште није место где сам изгубио леву чарапу). Некако ми се чини да смо богатији таквим алатима за градњу речи које не треба објашњавати, док енглески чак тежи да се таквих алата отараси - губи се разлика између придева, глагола и именице, падежи су нестали, коњугације такође... говорим га већ 40 година и још увек успева да ме збуни.

[расејан]

Disagreement is welcome, but please elaborate and justify your position. Kakav inherentni smisao nalaziš u tome da je npr. brijati se u srpskohrvatskom povratni glagol? U engleskom nije (I didn't shave this morining). To, naravno, ne znači da je jedan od ova dva jezika nelogičan, već da je način na koji jezici gramatikalizuju realnost sasvim arbitraran.

Е, да, и ово. I didn't shave this morning јер овом јутру још није нарасла брада, а и енглески је врло незграпан са повратним глаголима, пре свега зато што нема општу повратну заменицу као словенски језици, мађарски (који има бар две) или романски језици (нека ме неко допуни за германске). Што је дивно за зезање, као и сва остала вишезначност енглеског, али је мука жива кад нешто треба јасно дефинисати. Чак морају да понављају "free software is free, not as in 'free beer' but...".Јесте да је то произвољно трпање стварности у језик, како велиш, ама ми се све чини да нису баш били трезни кад су то радили <_< .

[Ulven]

Или бар употребљивих наставака за грађење речи. Кад ми измислимо морскетину и јучетину, то не треба да се објашњава. Да сад измислимо било коју реч на ~иште, зна се одмах да је то место где се ~ (премда губилиште није место где сам изгубио леву чарапу). Некако ми се чини да смо богатији таквим алатима за градњу речи које не треба објашњавати, док енглески чак тежи да се таквих алата отараси - губи се разлика између придева, глагола и именице, падежи су нестали, коњугације такође... говорим га већ 40 година и још увек успева да ме збуни.

A zašto bi sintetičnost bila apriori bolja od analitičnosti?

пре свега зато што нема општу повратну заменицу као словенски језици, мађарски (који има бар две) или романски језици (нека ме неко допуни за германске).

šta je onda 'oneself'?

[расејан]

A zašto bi sintetičnost bila apriori bolja od analitičnosti?

Не знам које ти је које овде, али је мени енглески напросто незграпан у неким ситуацијама. Понекад преметнем реченицу по четири пута док не изаберем речи које неће бити погрешно схваћене, а и онда не мора да значи да сам успео. Та вишесмисленост је одлична за зезање, и читава индустрија (мада овде свашта зову индустријом) живи од тога, а и ја се често играм с тим, али понекад пожелим да саговорник говори и нешто друго осим енглеског.

šta je onda 'oneself'?

Заменица заменице. Најдужа заменица која се још користи (зна ли неко за дужу?), и још се није скратила, и још увек има лица - не можеш рећи "we managed to scare oneselves instead" - мораш ourselves. Једина предност над "се" (si, su, sich, -ся) је у томе што има номинатив.А тек "свој" - one's own? Како онда, "свако свога убијте субашу..."? "Everyone kill one's own...", "Everyone kill his own...", "Everyone kill their own..."?

[Nesh]

Ustati se ti para uši zato što nije pravilno prema tvojoj internalizovanoj gramatici, ali mislim da moraš dozvoliti da mnogim ljudima to jeste pravilo prema kome govore.

Ustati se meni, laiku, para usi jer, jezicki gledano, ne mozes ustati nekoga drugog (ili je kod onih koji koriste ustati se i, na primer, ustao ga je prihvatljivo? ), pa je ovo se (sebe) suvisno i mirise mi na pleonazam.

[007]

А тек "свој" - one's own? Како онда, "свако свога убијте субашу..."? "Everyone kill one's own...", "Everyone kill his own...", "Everyone kill their own..."?

Ma ovo prosto prevedeš na srBski pa kažeš "ko će koga no svoj svoga"

[bus]

Ustati se meni, laiku, para usi jer, jezicki gledano, ne mozes ustati nekoga drugog (ili je kod onih koji koriste ustati se i, na primer, ustao ga je prihvatljivo? ), pa je ovo se (sebe) suvisno i mirise mi na pleonazam.

Da li ti i smejati se po istoj logici para uši, ili možeš nekog drugog da smeješ?

[bus]

Једина предност над "се" (si, su, sich, -ся) је у томе што има номинатив.

Kako misliš "nominativ"?