Da Li Volite..

[Matilda Ivancic]

Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jeftinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali vec sam daleko Tesko da ce me stici.v.p.

[le petit nicolas]

Persona DramatisUmro sam.Niko me nije izgubio.Ni sahranio.Ni oplakao.Ni zaboravio.Same noge idu.Same ruke nose.Sama usta govore.Same oči. Zazidane.Samo prazno nebo.Sama zimska grana.Sama ptica na pučini.Sam čovek.Mrtav sam.

Edited November 15, 2010 by le petit nicolas

[Pera Zeka]

Ogromno i rumeno, iznad Monpeljeazimsko se sunce pomalja...Zak Prever (prevod Danilo Kis)

[le petit nicolas]

Imalo, pa nemaloDok odem, pa se vratimdok sačekam, pa ne dočekamdok prinesem i donesem i odnesemdok pogledam, dok pregledamdok ispratim, il' dopratimdok ispravim, il' iskrivimdok properem, dok isperemdok iskeckam, dok zalepimdok odspavam, il' odzurimdok izravnam, pa izgužvamdok poslušam, dok odslušamdok kažem, dok preskočimdok čujem, il' ne čujemdok vidim, dok previdimdok popravim, pa pokvarimdok zapamtim, dok zaboravimdok namažem, pa ostarimdok posegnem, al' ne dosegnem.Dok sve to, al' ono - međutim.Izvinite, molim lepo,stvarno nemam više vremena.Nemam ni maloda se osmehnem.poz

Edited November 21, 2010 by le petit nicolas

[tamarica]

STA BIH VOLEOvoleo bih da sevozimo tramvajemi onda nestane strujei mrak je i ne mozeda se izadjeiz tramvajai ljudi se plasemraka i preturaju podzepovima i traze upaljacesibicea nas bas brigami se ljubimovoleo bih da je zorai grad je prazannikog sem nasi jedino se cuju nasi koracivole bih da se kao brijemi onda ti odnekud naidjesi poljubim tei ostavim ti belu bradu odpenabas si smesna sa tom bradomvoleo bih da lezimoi slusamo muzikuto je svevoleo bih da putujemona primer vozomi napolju magla ili snega pored tebe toploi kako se uspavljujemovise nismo sigurnigde smo ni kuda idemoi to je sada manje vaznovoleo bih da sam spavaoi sad lezim budanne otvaram ocia znam da si tutiho jedes jabukuvoleo bih da jedemopecen hleb ili keksi to je bucnopri svakom zalogajusmejemo se jedno drugomocima jer su nam usta punavoleo bih da ne mogu da zaspemi onda ti malo krade cebea ti da se utoplispriljubljujes se uz menevoleo bih da ti napravimjednu malu pticu od papiraa ti mi je posle mnogo godinapokazesi pitas meda li se secamvoleo bih da zajednogajimo biljkui da krijucijedno od drugogpricamo sa njomvoleo bih da sedimo na obalii da kad odemou pesku ostanu otiscinasih guzicavoleo bih da sam negdemiran i odsutani da najednom negdeosetim tvoje usnevoleo bih da ti tihogovorim na uvotako o tomesta bih voleovoleo bih da manje pricam u sebijer kad pricam u sebipricam o tebia mnogo pricamvoleo bih da zatvorimteglu ili bocunajjace sto mogui ti onda trazisda ti otvorimvoleo bih da hodamoi nacas je staza uzai tih par tenutakakoracam iza tebei udisem tvoj mirisvoleo bih da pijemonesto toploi gledamo se preko solja i kroz paruu ocivoleo bih da vodimo ljubavi posle premoreni brzo zaspemoi oboje sanjamo isti sankao mi vodimo ljubavvoleo bih da je ovo poslednji putkako ti govorimsta bih voleojer kazusto se kaze nece biti

Pesmu je napisao Uros sa Filoloskog fakulteta

[Aće]

sad ce g. rasejan da te pita sta se to, i po cemu zasipa

[mioba]

... Uros sa Filoloskog fakulteta

volela bihda ga završiša da preživišjerkova i mikićadelića i pantićalompara i biljanuđorđija i dverjane

[raPe]

Željko KrznarićNEMOJNemoj nikom takoponuditi usnekoje mirišu na jesenjer ... osjetiće nekokako moji poljupci još trajui kako ti rukama strujiova jesen i zima ...Nikome nemoj tako ponuditi usnejer znaš da te u meni imaza pet stoljećai pet nedosanjanih proljeća ....Nemoj ni to mnogo sjaja u očimapotrošiti s nekim u noćimakad moja sjenka zalutaiznad oblakapa ti na jastuk padne kao suzaneka kap kišei ne reci neće znatii možda htjetida me se zauvijek tvoje srce sjeti ..... !

Edited December 11, 2010 by raPe

[Gonzo]

+1 wub za urosevu pesmu.

[tamarica]

Uvuci se u moju posteljuja necu ni osetitijer ti si vec deo menekoji mi fali ponekad nocupa ne mogu da zaspimDovuci se u moj grad sadauzmi levi liftjer na podu je izlizan linoleumu obliku srcaUvuci se sada meni pod kozunecu ni osetitijer tamo je vec prostor sacuvan za tebeBez tebeme celo telo svrbi

[tamarica]

Znam ja dobro,kao i ti,kako su ti ruke slabe,...ne možeš mi dohvatitirubin zvezde iznad glave...Ne možeš me zaklonitine možeš me odbranitini od bola, ni od mrakani od strave...Ja sam tebe izmislilapo merama svog ludila..Po merama svojih snovai širinai teskoba...Ja sam tebe izmislila...Izatkala iz očajaizvajala iz nemirabraneći se od nemoćiod praznine postojanjaod beznađa...Znam ja dobro,ali ćuti,nemoj ništa da mi sporiš...Ogrni me dlanovimapretvaraj seda postojiš...

[Matilda Ivancic]

Kari SabanoviSjecanje me lakom tugom ovivece slazi a mirise lipakroz sumrak se cuje kolska skripas puta idu kari Sabanovi.mi u susret otrcimo k njima,a kari nas vrate srecne kucii sivom nam dzadom truckajucio predjenim sapcu drumovima....Mili dani moji sni nestalikao da ste svi u jutro nekona kare se kradom ukrcalii otisli od mene daleko.Zalud uho sad zvukove lovizalud oko daljinama pipa davno vise ne cuje se skripaniti idu kari Sabanovi.a. l. ivanovic

Edited December 16, 2010 by Matilda Ivancic

[tamarica]

Ako ti zatrebampronađi meu lednicima...sleđenu odtuge za tobom...U polarnom svetluzastao mipogled obojenzenicama tvojim...Ruke u snegunepomične odnedodira...Kose mi vetarrasuo, srmompozlatio...Staze do meneposuo da dođeš,ako ti zatrebam...Na usnama modrimstoji tvoje imezakovanou ćutanje...Studeno mi Srcebez krvi ostalo...Svu sam za tobomprolila...Ako ti ne trebam...Šapni pahuljamada mi jave...Da smrznem sedo kraja...

[tamarica]

...Znaš šta ću ti učiniti:pokvariću ti igračkukoja se zove bol,ako se budeš odvažio.Ne lažem te.Ja izmišljamono što mora postojati,samo ga nisi još otkrio,jer ga nisi ni tražio.Upamti: stvarnost je stvarnijaako joj dodaš nestvarnog...Miroslav Antić

[uliks]

Misli jednog sopstvenika gramofonaNabavio sam ga 1904. i nije to bila zaludna rabota,Otad ga danju krijem – ne mora svako za njegaznati,Dirljiv je to komad drveta za tamne časove života,U njega je položen glas Adeline Pati.Pevačica Adelina Pati 1911. preminu,Nek joj je zemlja laka; ja imam njen glas,Tako je to u životu – imam list koji dokazuje kupovinu,Njen glas je još sasvim dobar, potrajaće mi još zamnogi čas.I unucima će valjda mojim to drvo pevati kad pomeni već padnu senke;Na ime Adelina rado se odzivalo veće,Od pada prilikom jedne terevenkeGlas je moje drage Adeline malčice poremećen.A doista je čudno – i mudriji su se čudili tome -Šta sve život donosi sobom iz nepovrata.S tehnikom smo daleko doterali, dabome,Te iz tog drveta još odzvanja njena Travijata.Još u vreme naših dedova nije bilo moguće neštoovakoBio je, prosto, za propast predodređen ceo nizumetnosti,Mi smo ipak i u zlu i u dobru napredovali, i još kako,Ovakva naprava ipak znači bar malo besmrtnosti.Orge mi često kaže: večeras donesi duvana iAdelinu,Sa živcima nešto sam kljoknuo. I ona lično dođe,usred mira,I svira Travijatu, a njemu lice dobije neku pitominu,Ona, uostalom, već 18 godina samo Travijatu i svira.Ja bih druge ploče nabavio već toliko puta,A moja žena je oduvek htela poneki šimi,Ali bih uvek odustajao u poslednji trenutak,Ja, naime, mislim, multum non multa, i uvek samPljeskom izražavao priznanje Adelini.Brecht