Da Li Volite..

[Willow]

A ne samo u snusanjao samHolandiju,divnu Holandijusa kišomi mirisom u zrakui pravilima koja nisu tako divnai propisima i automatskimvratima na vozovima,zbog kojih nisammogao daizadjemna vremedok je moja ćerkaostala zavezana u kolicima,na kišikoja je padala i padalai punilakolica ostavljena u šupiza bicikle,i kad sam izbezumljen stigaoležalaje u vodiudavljena,odakle sam je podigaoi okrenuo naopako,da istekne vodaiz plućaona se pomerila.Ipak je bila živa,pa sam još i zaplakaoodradostišto ježivau mom snu,i od osećajasamse probudio,i odahnuovidevši kakospavai da je stvarnotu,a ne samo u snu.Marko Car

[Willow]

Smrt mišaMora bitida mu se činilo da je svet beskrajansa svojih milion rupai milijardusenovitih uglovajoš sinoć se igraosa drugovima,kopao, grebao iglodao,razdraganouživajućiu svakom pokretua kada jepala divna letnja noć punazvezdasigurno je uživaou mirisimaponesenonim osećajem za potragukakav imajusamo spretni glodari.I još mora biti daje samom sebi čestitaonjušeći snažan mirisstarogsira.Jos jedna uspešnapotraga,jos jedan miran dan.A jutros, rano,nađoh ga u savršenojnemačkoj, mehaničkoj mišolovci,razbijene lobanje,očiju ispalihiz njihovih duplji.Pogledah ga na svetlu,kao što svaki ubica odmeravasvoju žrtvu...Mali miš, neiskusan miš...On mrtav i slobodan, ja živodlazim na posao...Sa osećajem gađenja premasebi samomubacih njegovo već ukočenotelou crnu najlonsku kesu za smeće.Marko Car

[Pera Zeka]

Сиво, суморно небо... Са старих ограда давноУвели ладолеж већ је суморно спустио вреже,А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже;Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно,Без живота је све.Изгледа као да самрт уморну природу стеже,И она тихо мре...А по каљавом друму, погружен у смерној туги,Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусеЛагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги -И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,Побожно и полако.

[debaser]

When I heard the learn'd astronomer;When the proofs, the figures, were ranged in columns before me;When I was shown the charts and the diagrams, to add, divide, and measure them;When I, sitting, heard the astronomer, where he lectured with much applause in the lecture-room,How soon, unaccountable, I became tired and sick;Till rising and gliding out, I wander'd off by myself,In the mystical moist night-air, and from time to time,Look'd up in perfect silence at the stars.Walt Whitman

Edited September 13, 2010 by debaser

[Aće]

uvuci se u moju posteljuja neću ni osetitijer ti si već deo menekoji mi fali ponekad noćupa ne mogu da zaspimdovuci se u moj grad sadauzmi levi liftjer na podu je izlizan linolenumu obliku srcauvuci se sada meni pod kožuneću ni osetitijer tamo je već prostor sačuvan za tebebez tebeme celo telo svrbi odavde

[Mp40]

Izveštaj iz SrbijeZa druga Karla Marksa, ili ma kog druga,od Radeničke internacionale,Sreten Anđelković šalje pismoiz zatvorenog krugaSrbije maleU svakom selu Srbije – mehana.U celoj Srbiji – jedna fabrika.Na svaki okrug – sto apsanai sto hiljada kažnjenika.U Srbiji – knjaz i fabrikant buržuj,dželatske klase – dva glavara.A ljudi – po turski. Život – pij i psuj.Eh, zaboravi, tugo stara.Gazda ministri – srkut kafe sabajlei mater kroz mater svima.Iz preka dovode kistjant kinderfrajlei krišom spavaju s njima."Mito? Zar ja? Al kad oćete, mersi, danke.Nismo vam mi neki jakobini.Srbi smo, zna se! Plate su tanke.I tako – čini, ne čini!"Praktikant – groš na dan. Činovnik – dinarče,"Eh, gosn Sreto, na paru rte naši,a kad ih karaš, vele: "I marjaš je parče!"Il: "Činovnik je – da jaši!"Oči su mu – ždrela, a duša – fuce.Za šta da se čovek uhvati?Ljudi s brkovezom šene kao kuce.Do bune još kolko sati?Ah, izvoz svinja. Uvoz – brz, po naški,uz larmu pleh-muzike.Pa sviraj! Odlazi Srbija natraškirado u novčanike.Knjige? Marš. Prvo i prvo – još nije zima.Drugo – kamena soda, da se proda.Gospoda leškare pod orasimana usta im dolazi voda.Od fruštuka slade ručak. Od ručka – večeru."Šta ima novo? Sarma?" "Ne, kapama!""Popusti kaiš! Alal mu vera!" Što žderu.Al ko je s nama? Tama?Radenici? Šaka bezvoljnika. Klasna svest – kod nule.Gospoda brekću u svome raju.Kad gule kožu, onda, znaj – gule.Inače – piju, jedu i kartaju.Pa šta? Spušta l se barjak? Nema l spasa?Nepomična polegla tama?Druže daleki, preko srče, bosa, bez glasa– krvava Srbija sama.Buna? Gde su proleteri? Gde su radenici?Revolucija prava – voće nezrelo.Đaci i kalfe. Neće je činovnici.Sve ostalo – kod nas je selo.Pa ipak. I tu se bori i robija.I tu pljušte iskre iz okova.I selo već vidi: kroz bol se probijazvezda nad svakim od vezanih snova.A muke? Nek muče. Srbija se ne da.Znaš hajdučke oči na sve četri strane?Srbija dahćući iz zasede gledau dvor cvokotav i sunce apsane.

Edited September 19, 2010 by Mp40

[Indy]

...Omlet od slikaJednooka mašina je crklaTelevizija više neće pravitiOmlet od slikaPijem beaujolaisStari gramofon pucketaKao sneg pod čizmamaPre nego što se digne maglaIzaćiću i izgubiti put!D.B.

[ljuttko]

LjubomoraTada je pevao dan u granama topola.Setim se tebe i odmah mi grešna miso.Jutrom reka, a ti ludo gola.Pa mišljah: da je reka muško,ja bih od bola vrisko.I ja sam mogao ribe klati.Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.Ti si se mogla i mladom klenu dati.Iz tvog su čela nicali beli rogovi.Tada je pevao dan u granama topola.Da bi te videla, trska je porasla za dvakolenca.Dolazile su zveri oba pola.Iz tvojih grudi htela su potećidva bela studenca.I ja sam samo mogao da padnem na kolena.Bio sam snažni junac a ti mlada mati.I gledao sam dva tvoja oka zamagljenazbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.Tada je pevao dan u granama topola.Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.Kako da stignem noge takve trkačice.Bio je to ludi galop od jutra do noći.Povaljali smo trave i izranili žita.I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.I presta da peva dan u granama topola.Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.U vuka oči pune vučjeg bola.U vodi ribe vode tajne razgovore.I bila su dva neba, jedno je u reci.I svaka je grana imala toplinu ruke.Plovili su neki čudni, crni mesecis usnama da ljube, s rukama za kurjake.I presta da peva dan u granama topola.Bi veče. Ti si ležala na paprati.A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva rogavola.I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvogvuka.Branko V. Radičević

[ljuttko]

Vesna Parun "promenila je svetom", kako je to lepo umeo da kaže Kiš. Preminula juče u 88 godini.Čini mi sa da je već neko stavio ovde ovu njenu pesmu al eto, ja da je ponovim njoj u čast i u znak velikog poštovanjaTi koja imaš ruke nevinije od mojihi koja si mudra kao bezbrižnost.Ti koja umiješ s njegova čela čitatibolje od mene njegovu samoću,i koja otklanjaš spore sjenkekolebanja s njegova licakao što proljetni vjetar otklanjasjene oblaka koje plove nad brijegom.Ako tvoj zagrljaj hrabri srcei tvoja bedra zaustavljaju bol,ako je tvoje ime počinaknjegovim mislima, i tvoje grlohladovina njegovu ležaju,i noć tvojega glasa voćnjakjoš nedodirnut olujama.Onda ostani pokraj njegai budi pobožnija od svijukoje su ga ljubile prije tebe.Boj se jeka što se približujunedužnim posteljama ljubavi.I blaga budi njegovu snu,pod nevidljivom planinomna rubu mora koje huči.Šeći njegovim žalom. Neka te susrećuožalošćene pliskavice.Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušterineće ti učiniti zla.I žedne zmije koje ja ukrotihpred tobom biti će ponizne.Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijahu noćima oštrih mrazova.Neka te miluje dječak kojega zaštitihod uhoda na pustom drumu.Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivahsvojim suzama.Ja ne dočekah naljepše dobanjegove muškosti. Njegovu plodnostne primih u svoja njedrakoja su pustošili pogledigoniča stoke na sajmovimai pohlepnih razbojnika.Ja neću nikad voditi za rukunjegovu djecu. I pričekoje za njih davno pripremihmožda ću ispričati plačućimalim ubogim medvjedimaostavljenim u crnoj šumi.Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,budi blaga njegovu snukoji je ostao bezazlen.Ali mi dopusti da vidimnjegovo lice dok na njega budusilazile nepoznate godine.I reci mi katkad nešto o njemu,da ne moram pitati strancekoji mi se čude, i susjedekoji žale moju strpljivost.Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,ostani kraj njegova uzglavljai budi blaga njegovu snu!

[Eladan]

Да, стварно дивна песма. И сентиментално сам за њу везан. Слава Весни и нека јој је покој души :(песма моје другарице, чини ми се да заслужује да овде буде објављенаДоктор и госпођа у повратку са славеиспод проседих тршавих шишки набрано чело скупља додатне боренаслоњен на шаку зури кроз прозор као да је седиште иза њега празномирују штиркана пругаста кошуља тегет панталоне и црне ципелесамо припит поглед брза за клинком која распевано нестаје низ улицуу хекланом џемперу боје медаослоњена на дупли подбрадак сталожено гледа у његова леђа као да је све у најбољем реду повремено га чешка по глави која се трза због једа и шкртости и јавног превоза уз ту ушушкану душу у којој је песма одавно замрла Т.Е.О.

[Matilda Ivancic]

TRAŽENJE ŽENEDan stoji visok na snijegu (i meni)Snijeg se plavii zima oštri ocrte stabala i kuća.A kroz dankroz grad moji koracicrtaju i potežu i vukuduge pravcekvadrateelipse.Sad sam staoslušam u sebimukli lom koraka svojih bezbrojnihbolno zvoni zadnji jedan zvukMoj lik zemlji nagnutčeka,kut mu dršće na tlu tup i crn i oduljenOko meneprostor, plav i prazan, šuštišuštiDaleko se negdje neke sfere rušeGdje si!? Antun Branko Simic

Edited October 25, 2010 by Matilda Ivancic

[Matilda Ivancic]

Siromasi koji jedu od podne do podne Glad vuče podne bliže i iz nutrine prazne tijelo tuži i cvili Al podne stoji neumoljivo, daleko O ćuti jadno tijelo, zaboravi jelo i jedi strpljenje! Da tijelo može barem izdahnuti! U zadnji čas donese uvijek podne okrepljenje i tijelo mora da trpi i stenje Razapeto između dva podneva O ćuti jadno tijelo, zaboravi jelo i jedi strpljenje!Antun Branko Simic

[fragand]

Aveljev rode spavaj pij i jediTebi se smeši blagonaklon BogKainov rode umri u bediGmiži u blatu siromaštva svogAveljev rode ljubi se i množiI tvoje zlato ima nakot svojKainov rode ti se gladan gložiI velikih se apetita bojAh rode Aveljev čak i smrt ti spremaSlavu da đubriš ko strvina tleKainov rode predaha ti nemaJoš uvek nisi obavio sveAveljev rode evo tvoje brukeBatina krši silu gvožđa tvogKainov rode neka tvoje rukeSruše i Boga s neba njegovog

[mioba]

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe ipokazivati svima. Bićeš moj način odevanjasvega nežnog i tajnog. Pa i onda, kaddotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebeskidati. Na meni ćeš se raspasti.Jer ti si jedini način da pokrijem golotinjuove detinje duše. I da se više ne stidim predbiljem i pred pticama.Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkatimoju kožu s tvojom. Ne znam da li meshvataš: to nije prožimanje.To je umivanje tobom.Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečijimiris, sav izatkan po nama.Tetoviranje maštom.Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebeda se, ovako pokipeo, ne prehladim odstudeni svog straha i samoće. (mika alas)

[mioba]

(mika alas)

(ovaj lapsus je za analizu, da je već nema tj. izvinjavam se ljubiteljima poezije, naravno da je reč o miki antiću)