Da Li Volite..

[Venya]

PesmaKaži mi, kad bih te jednom zgrabioI stopala ti izljubio,Ne bi li posle toga malko hramalaU strahu da mi poljubac ne zgnječiš.Nikita Stanesku

[Venya]

MOJA LEPA RUžA Jedan cvet mi bi darivan Kakav još ne vide svet Al ja lepu ružu imam I odbih taj slatki cvet Onda odoh ruži mojoj Da je gledam kako rudi Al u ljubomori svojoj Ruža samo trnje nudi. Vilijem Blejk

[Venya]

Lep izbor pesama, dobro dosla na forum.

Dobar dan! Hvala na dobrodošlici.

[Venya]

Evo malo Prevera.AdrijenAdrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!Adrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!Grudva snega Koju si bacio na meneU šamoniju Prošle zimeSačuvala sam je,Eno je na kaminuPokraj svadbenog vencaMoje pokojne majkeKoju je ubioMoj pokojni otacšto je giljotiniranJednog tužnog zimskog jutra,Ili možda prolećnog...Grešila sam, priznajem,Znala sam ostati Duge godineNe vraćajući se kući,Ali ti nikada nisam reklaDa je to zato što sam bila u zatvoru.Grešila sam, priznajem,Često sam tukla psa,Ali sam te volela!Adrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!I Vrbova Grana,Tvoj mali foksterijerKoji je crko prošle nedeljeSačuvala sam ga!Eno ga u frižideruI ponekad kad otvorim vrataDa uzmem pivoUgledam jadnu životinjuI to me strašno rastuži.A ipak, to sam ja uradila,Jedno veče da skratim vreme,Dok sam te čekala...Adrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!Sa vrha kule Sen-žakBacila sam sePrekjuče,Zbog tebe sam seUbilaJuče su me zakopaliU jedno divno grobljeI mislila sam na tebeI večeras sam se vratilaU sobuPo kojoj si se šetao goU vreme kad sam još bila živaI čekala te.Adrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!U redu, grešila sam,Duge godine nisam se vraćala kući,Ali sam ti uvek krila Da je to zato što sam bila u zatvoru!Grešila sam, priznajem,Često sam tukla psa,Ali sam te volela!Adrijene, nemoj da se duriš!Vrati se!žak Prever

[Matilda Ivancic]

Čini mi se vekovima Vuk sa ovcom nešto ima Kad je vidi kako pase Vuk naprosto ne zna za se Ovca kad mu vidi oči Ni da bekne ni da skoči Ovca ne sme da se brani Vuk se njenim strahom hrani Ne razumem te odnose Ni zašto se ne podnose

[Venya]

Promena točkaSedim kraj drumašofer menja točakNije mi se sviđalo odakle dolazimNeće mi se sviđati kuda odlazimZašto promenu točkaPosmatram sa nestrpljenjem?Bertold Breht

[dare...]

IV"Once out of nature I shall never takeMy bodily form from any natural thing,But such a form as Grecian goldsmiths makeOf hammered gold and gold enamelingTo keep a drowsy Emperor awake;Or set upon a golden bough to singTo lords and ladies of ByzantiumOf what is past, or passing,Or to come..."Sailing to Byzantium-W.B. Yeats IV"Kad jednom, iz života pravog odem, Nikad, oblik svoj, od života tražiti neću.Već oblik onaj, što ga stari Grci,Od kovanog zlata i pozlaćene tvari prave,Da budnim održe careve uspavane,Ili ću sa grane zlatne, pevatiVladarima i damama Bizanta,O onome, što je prošlo, ili prolazi,Ili će tek doći..."Putovanje za Bizant W.B.Yeats (daretov malo doteran prevod)

Edited September 4, 2008 by dare...

[Venya]

Jeste dođu meniJeste dođu meni moje lude bubiceJeste salete me neke crne uliceAlZato ćeš ti kao stara kučkaSkapati jednom posle dobrog ručkaJeste pošašave katkad moji damariJeste spopadnu me užasi i darmariAlTi si za mene pročitana knjigaI ko te sad čita baš je mene brigaJeste mnogi pamte moje pjane zoreJeste o meni se priča sve najgoreAlTebe više do jutra ne čekaPesnik koji te za noć voleo dva vekaJeste mene će anđeli od praksePo nalogu zvezda zauvek da uhapseAlTvoje srce biva sve lihtijeI život ti se menja u pihtijeJeste jesam širio laž kao gubuJesu mene mrtvog videli u klubuAlKao i uvek kad god sam to hteoČim je svanulo ja sam oživeoSad u šumskoj kući zbratimljen sa šumomPoručujem trista čajeva sa rumomAl to je samo slučajno (onako)JesteTo je zato da ne bih zaplakoI moram ti reći već šenulim umomDobra stvar ti čajevi sa rumomJošDa si ti tuZveriMojaDavnaBila bi to čajanka nepojmljivaSlavna.Branisalav Petrović

[dare...]

jel citao neko zbirku poezije Radeta Sherbedzije...

RASTANAKJoš noćas draga, budi tu kraj mene ti,U našoj sobi, sjećanje nek izgori.Još samo noćas...Poleti ptico pustim poljem,Raširi krilo ranjena!I leti ptico kraju boljem,Za let si ptico stvorena...Još noćas draga,Nježnost stara govori,To traže lukuMojih snova brodovi.Još samo noćas...Poleti ptico pustim poljem,Raširi krilo ranjeno!I leti ptico kraju boljem,Sokol te nije volio.Još nocas draga,Čežnja živi u meni,Još samo noćas.Zablude smješneI ovaj vjetar ludi, ludi, pijani,Još samo noćas...Poleti ptico pustim poljem,Raširi krilo ranjeno!I leti ptico kraju boljem,Sokol te nije volio.Još noćas draga tuga tužno miriše,Još samo noćas.Sutra sam stranac, sutra sam daleko, najdalje,Jos samo noćas...Poleti ptico pustim poljem,Raširi krilo ranjeno!I leti ptico kraju boljem,Sokol te nije volio.Svu noć je padala kišaI drveni pod je škripaoDok sam se spremao za put.Taksi je čekao pred vratima iTelefon je zvonio, zvonio...Na stolu su ostale stare fotografije,U sobi miris vina.Poleti ptico pustim poljem,Raširi krilo ranjena!I leti ptico kraju boljem,Za let si ptico stvorena...Još noćas draga ja gledam svijetla ovog grada,Još noćas draga, putujemo mrak i ja,Samo još noćas,Mrak i ja.Rade šerbedžija(*Rade u svakom

kombinuje stihove, pogledajte i/ili poslušajte studijsku verziju... ) Edited September 4, 2008 by dare...

[batticuore]

Promena točkaSedim kraj drumašofer menja točakNije mi se sviđalo odakle dolazimNeće mi se sviđati kuda odlazimZašto promenu točkaPosmatram sa nestrpljenjem?Bertold Breht

mudri čika Breht...

[Hella]

Гзовијалне су ми требје твоје,Кдо му сентом лугаш бразд.Али памти, памти,Бевијалну клејгу склони.О барижану мо мо јеси,Али пази да будеш,И жлогузије чувај,Пастрмке и пастрмко.Сјави се када,А гуријан у плењу чује.Ко?Тје су моји сумијани.

[Аврам Гојић]

lepa pesma sa izvrsnim motivom, mada za nijansu previše didaktička.

[Venya]

NoćLežim na leđimaI gledam u tavanicuSa ušima punim suza.Vladimir Burič

[Low-Life]

Kanibalska vatra Ne posvećujemo se molekulama iste rijeke. Dovoljno nam je da možemo bacati kamenje, ti u moje i ja u tvoje ustalasane žarke. Ne usuđujemo se dublje od koljena prepustiti savršenstvu njenog zagrljaja. A pričamo o ljubavi i pjevamo o sreći... I sretni smo, u pupku golog Mjeseca, gdje snovi nađu zavjetrinu i mirno heklaju bijele čipke za naše zelene ruke i garave nokte... Ne usuđujemo se više od jedne dužine uvrnutih trepavica zaći u dubinu zasjenčenih zjenica. Ne. Dublje ne. Nikako. Dublje su mreže u kojima vriju kosturi oglodanih riba. Izgladnili smo im vid i sad nas gledaju staklenim očima, nepomično, gotovo, nježno bešćutno. Nije groza, a nije ni čuđenje to što nam otvara usta. Tinja kanibalska vatra i grlo suklja dim... Unutra gori... Bojimo se za pjenu ispod suhog jezika, što čeka na zdrobljeni bijeli luk i peršin. Gladni smo. Obadvoje. Strašno gladni...

[Venya]

Ekspres za sever Možda niko nije umeo da te želi ovako kao ja noćas. Tvoje ruke bele kao samoća. Tvoja bedra sa ukusom platna i voća. Tvoj malo šuštavi glas. Sa nosom dečačkim prilepljenim uz okno vagona, nejasan samom sebi kao oproštajno pismo padavičara, i čudno uznemiren toplinom kao razmažen pas, putujem, evo, putujem da natrpam u glavu još neslućene predele, da drveću poželim najlepšu laku noć na svetu, da se vrtim kao lišće, kao vetar po travnjacima, kao zvezde i ptice. Da malo nemam plan. Da imitiram klavijature, liftove i okean. Da zaboravim ruku na tvom struku. I lice uz tvoje lice. Miroslav Antić