I Manasija i Ravanica su super, ja bi dodao i prirodnjacki muzej u Svilajncu. Inace celi taj potez je priruda i to da deca propiste. Golubac, Lepenski vir, isto super. Putevi po Istocnoj Srbiji koji nisu glavne magistrale i nisu sjajni, mada su neki i obnovljeni. Meni su to sve bili jednodnevni izleti ne znam sta bih mogao da preporucima za prespavati. Donji Milanovac ima lep kej uz Dunav.

Ma jasno da je sve pobrojano odjednom preambiciozno, čak i za turu od nedelju dana. Nego ne znam gde bih pre. Da ne bude potpuna zabit da me devojke obese, ali i da mi se priroda ne svede na park oko hotela i dvorište manastira. Klinke su 8 i 11 god, mogu i da zapnu malo u hajk. Za smeštaj čitam unazad preporuke za Biogor i Ramondu na Rtnju. Šta valja na stranu ka Dunavu?

Ramonda je vrh hotel. Doduse ako ne volis da ostavljas pare OKGu preskoci. Rtanj je ozbiljna planina za pokusaj uspona za tako malu decu.

Pa ako hoces ides Svilajnac, Despotovac i zavrsis u Sisevcu u Biogoru koji je doduse isto skup kao Ramonda. Do Markovca autoputem pa se tu iskljucis jer se radi most u Svilajncu na Moravi pa tako ides lokalnim putevima celu turu.

2 hours ago, Emma said:

Ja bih krenula na kontra stranu.

Ne znam kog su uzrasta devojčice, ali ako su obe 10+, ja bih krenula rutu: Viminacijum, Lepenski vir, Donji Milanovac ili Kladovo spavanje, sutradan povratak, obilazak NP Djerdap, šta vam je zgodno, i dalje vidite šta i kako.

Ovo što si predložio/la, čini mi se da je preambiciozno.

Ovo što sam predložila je nešto što sam već prošla, mada, mi smo prvi dan išli Viminacijum, Lepenski vir, spavanje u Donjem Milanovcu, koji je bio baza za dalje obilaske NP Djerdap, a i trajalo je 5 dana.

Tako da nisam baš od koristi.

Lepa tura. Ja bih dodao Golubac

Ako ti je ideja da obilazis kulturnoistorijske spomenike proveri da li rade na Uskrs da ne poljubis vrata. U manastirima ocekuj guzvu za liturgiju. Ako krenes na Djerdap mozes da se popnes na vidikovac Ploce, ili da odes do vodopada Blederije

22 hours ago, vracharac said:

Lepa tura. Ja bih dodao Golubac

I nama je ideja bila i Golubac.

Ali nas je navigacija vodila okolo naokolo posle Viminacijuma, pa smo izgubili sat i po vremena, a žurili smo da stignemo u Lepenski vir.

Sami smo krivi, trebalo je da se držimo stare srpske poslovice: "mapu čitaj, a seljaka pitaj".

Enivejz, tad je bilo "pa OK, možemo uvek do Golupca na jednodnevni izlet".

Pet godina kasnije, još uvek ne odosmo do Golupca.

Edit: Moj utisak tada (avgust 2021.) je bio da je NP Djerdap na visokom evropskom nivou, u odnosu na ostale nacionalne parkove (ruku na srce, na Tari nisam bila 20 godina, ali u odnosu na NP Kopaonik i NP Fruška gora, NP Djerdap je bio tri klase iznad).

Edited April 11Apr 11 by Emma

Te 2021 su ljudi kao zombiji obilazili sve najudaljenije delove Srbije. Znam situaciju, Zlotska pecina, pojavi se random 5 porodica ispred iste jer tako obilaze Istocnu Srbiju, a pecina naravo ne radi. Inace potpuna preporuka i za Zlotsku pecinu, i za Lazarev Kanjon, i za Bogovinsku pecinu. Cak mislim da je vodic rekao da su obe pecine zapravo spojene. Super su Kucajske planine.

1 hour ago, glibav said:

Te 2021 su ljudi kao zombiji obilazili sve najudaljenije delove Srbije. Znam situaciju, Zlotska pecina, pojavi se random 5 porodica ispred iste jer tako obilaze Istocnu Srbiju, a pecina naravo ne radi. Inace potpuna preporuka i za Zlotsku pecinu, i za Lazarev Kanjon, i za Bogovinsku pecinu. Cak mislim da je vodic rekao da su obe pecine zapravo spojene. Super su Kucajske planine.

Mi (bračni drug i ja, oboje iz Vojvodine) smo iz te kategorije što su, kao zombiji, obilazili istočnu Srbiju.

Putovanje koje pamtim i želim da ponovim.

Početak Viminacujum, Lepenski vir, NP Djerdap (5 dana), onda Rajkova pećina (Majdanpek), pa Zaječar i Negotin (3 dana).

Rajkova pećina je predivna.

E sad, žalosno je ono što ti kažeš, ako dobro razumem - nema preduzetničkog duha.

Rajkova pećina - bili ja i bračni drug, jedan par Nemaca i jedna švedska porodica sa dvoje male dece.

A Rajkova pećina ima da ponudi mnogo, i lepo je uredjeno, samo nam nedostaje tog preduzetničkog duha.

Evo da prijavim, biće 2 noći u motelu "Lisine - Lepo Mesto". Nisam još fiksirao detaljan plan, ali verovatne stanice su vodopad Veliki Buk, Resavska pećina, Manasija, Krupajsko vrelo. Ima par zgodno pozicioniranih planinarskih staza u okolini - jedna kružna ka jugu (do Resavske pećine, u dve varijante) i jedna ka istoku, ka vrhu Golovršac. Na tu drugu se nastavlja i staza do vrha Beljanice, ali to je teži i duži deo, pa vrv preskačemo ovaj put. Ako zafali, u okolini su i Ravanica, muzej ugljarstva (Senjski rudnik), vodopad Prskalo, Milivska klisura. I naughty favorite, prepodobni sveti Sisoje.

Đerdap deluje svakako impresivnije, ali teže mi je bilo uklopiti u cca 2 dana Đerdap/Miroč, Lepenski Vir, Viminacijum i Golubac. Zapravo bi vrv mogli samo Đerdap/Miroč (neki od vidikovaca) i jedno od ostala 3. A onda bi ostalo odložili za 'lako ćemo na dnevni izlet' i ne bi se desilo, kao što je kod @Emma bio slučaj (jer nećemo opet na tu stranu, skoro smo bili, ima vremena...). Ovako ostaje ceo taj potez uz Dunav za makar 3-4 dana tokom leta.

Btw, planinarski savez ima super informativnu sekciju na sajtu sa info o svim stazama i terenima, sa koordinatama/trekovima , opisima, pretragom. Very cool.

Planinarski savez Srbije

Tereni | Planinarski savez Srbije

Ovo je registar planinarskih terena u Republici Srbiji koji obuhvata: planinarske puteve, evropske pešačke puteve u Srbiji, planinarske transverzale i druge

Edited April 11Apr 11 by jezovuk

Od Manasije mozes brzo da stignes do lepog vidikovca Gospodarev Kamen gde je po legendi Despot Stefan voleo da dodje i posmatra dolinu. Od etno kuce Milenkovic gde mozete da ostavite kola i da rucate posle do tamo ima oko 2.5km.

Smatram da je poularnosti Zagajičkih brda ključno doprineo tekst (ilustrovan maestralnim fotografijama) koji je objavljen još pre više od 10 godina na blogu Nestvarna mesta

Nakon toga, svaki je trevel influenser napravio prilog o ovoj mikrolokaciji na rubu Deliblatske peščare, pretpostavljam da je uvrštena i u programe jednodnevnih hajking tura, a ne mali broj ljudi odlazi i u sopstvenoj režiji.

Posledica toga je da su staze dobro markirane, obzirom da je do brda moguće doći peške ili biciklima, a na žalost se, i pored apela na brda dolazi i kvadovima i automobilima sa većim klirensom (SUV) i pravim terencima.

Za početnu tačku sam odabrao selo Grebenac, pomalo u stranu skrajnuto mesto u opštini Bela Crkva, obzirom da se ne nalazi ni na putu (Pančevo) Kovin - Bela Crkva, niti na putu Bela Crkva - Vršac. Mesto je nastanjeno pretežno rumunskim stanovništvom, a eventualno je poznato ljubiteljima poezije, obzirom da je u njemu rođen Vasko Popa.

Sa puta Kovin - Bela Crkva je kod mesta Kajtasovo potrebno skrenuti levo i produžiti do Grebenca. Put je asfaltni ali sa dosta izolovanih udarnih rupa, koje nailaze potpuno nenajavljeno. Skretanje levo za početak staze ka Zagajičkim brdima nije obeleženo saobraćajnim znakom, već nešto manje uočljivim putokazom i nalazi se bliže izlasku iz mesta (Grebenac).

Ukoliko dolazite automobilom, posebno vikendom, sva je prilika da če na toj raskrsnici biti parkirani i drugi automobili posetilaca. Savetujem da se ovde parkira, obzirom da asfalt prestaje nakon par stotina metara.

Do početka staze dalje vodi put koji je u dobrom stanju, ali čija je podloga sačinjena od sitnog peska i zemlje, što za posledicu ima tone prašine prilikom svakog prolaska vozila.

Od (asfaltnog) puta kroz selo Grebenac do početka staze ka Zagajičkim brdima ima oko 1 km i to je put koji je omeđen drvoredom na slici.

Putokaz na samom vrhu Zagajičkih brda, kod obeliska kazuje da od tog vrha do Grebenca ima 7 kilometara.

Sam početak pešačke staze nalazi se sa desne strane ovog prašnjavog puta, zapravo između puta i oranice i obeležen je putokazima i markacijama. Staza se najpre uspinje na brdo, čime se savladava nekih 200 mnm i to je jedini deo staze na kojem ćete se oznojiti.

Prva tačka na stazi je vidikovac Vasko Popa, obeležen tablom sa stihovima pesme Očiju tvojih da nijei sa klupicom, tačno iznad sela Grebenac. Vidikovac se, po visini nalazi na pola ili nešto više od pola tog prvobitnog uspona.

Pejzaž sela na gornjoj fotografiji nije potpun bez mosta preko DTD kanala.

Pogled na ovo parče Banata uz samu granicu sa Rumunijom je izvanredan!

I više puta sam dolazio u ove krajeve, gde se blago zatalasani obronci peščare utapaju u poslednje parče ravnice pre nego što se sudari sa Karpatima (brda koja zatvaraju horizont na slici). Pejzaž je omeđen dolinom i deltom Neve, desno Dunavom (na prvoj slici se vidi dimnjaci TE Kostolac), smenjuju se šumoviti i goli predeli, levo preko ovih prvih brda je Bela Crkva sa svojim jezerima, područje je presečeno kanalom DTD koji se dole kod Banatske Palanke uliva u Dunav. Pored kanala kod Kajtasova, kod mosta na putu za Belu Crkvu je park koji pretpostavljam da posećuju i ribolovci, na banatskoj strani obale Dunava je barsko područje nastanjeno jatima ptica, Dunav je iza Kostolca do Rama širok oko 4 km i izgleda mirno poput morskog zaliva, šireći se još jednom na levu stranu kod ušća Nere, pre no što bude sateran između brda i još uvek se može preći skelom između Rama i Banatske Palanke.

Edited April 28Apr 28 by Ras

Gde ima, tu se i preliva

I dalje atar sela Grebenac, pogled na oranice sa vidikovca Vasko Popa.

Edited April 28Apr 28 by Ras

Nakon (opisanog) prvog uspona iznad sela Grebenac, staza zalazi u šumu, odnosno spaja se sa kolskim putem koji vodi po obodu šume i grebenu brda. Markacije su i dalje realtivno česte i lako uočljive, pa nema dileme u kom smeru nastaviti na par usputnih račvanja.

Šuma je naizmenično hrastova i bukova, neočekivano impresivna za ove predele.

Na ovom putu sam susreo lisicu!

Stajala je ispred mene, na kratko naravno, pre nego što je šmugnula dalje i nestala, ostavljajući me razgaljenog.

Napisao sam već da se put prati obod šume, pa je samo par metara u stranu dovoljno da se iz nje iskorači. Na vrh brda iznenadio me je zasad žita, na njivi širine oko 30 i dužine bar 200 metara, ukoliko se ne nastavlja i dalje preko brega.