Problem je zloupotreba telefona, a ne upotreba. Sad, to je malo zajebana teritorija pošto ni svi roditelji ne znaju kako tačno da se postave prema tome jer nemaju ni oni filtere za sadržaj. A đavo je u tome što ako samo jednom pogledaš nešto što ne valja, bićeš zatrpan gomilom sličnog sadržaja. Ne zato što hoćeš, nego zato što su ti uređaji napravljeni da tako rade. S tim što oduzimanje nije opcija iz x razloga (izuzev u školama tokom nastave - ne može i tačka, nema rasprave), a stariji su tek sada videli mračnu stranu svega toga i shvatili da je ta nepoznata strana tu sve vreme. 

 

A načina ima, sigurno, makar se ozbiljnije države time bave godinama. Kad bude prošao šok valjda će se neko time ozbiljno i pozabaviti. Neke fondacije, neki projekti, brošure, flajeri, majice...

Ja sam negdje pročitao da se navodno ispituje dadilja jer je s njim provodila najviše vremena.

 

1 hour ago, pt 2.0 said:

Za čovečanstvo danas bi takvo jedno veštačenje, odnosno takav jedan zaključak, bilo jednako vredno kao trenutak otkrića točka, i jednako verovatno kao da vanzemaljici okupiraju planetu sutra*.

…

U jednoj od dve emisije koje jesam slušala na mobu (jutarnje gostovanje na K1 lekara Hitne pomoći koji je bio u obe tragedije na licu mesta) iznete su činjenice o situaciji koja je prethodila najvećem masovnom ubistvu u istoriji Srbije pre ovih majskih tragedija - mislim na ubistvo devet ljudi i ranjavanje još nekoliko u Jabukovcu kod Negotina 2007. godine.

 

 

Samo mala napomena u vezi Jabukovca - to je do prošle nedelje bilo drugo najveće masovno ubistvo. Na prvom mestu je Velika Ivanča iz 2013. godine, 13 ubijenih plus samoubistvo počinioca.

 

Ubica iz Jabukovca je zatvoren u Gornjoj Toponici, ako se dobro sećam. Na sedativima je nonstop, dijagnostikovali su mu neke teške paranoidne psihoze. I na neku foru je neki od ovih mrtvih tabloida uneo kameru i snimao ga kako bunca onako stondiran.

 

Za veštačenje tj. neophodnost istog si potpuno u pravu. Treba da ga veštače svi redom, i naši i stranci.

 

15 minutes ago, BWA said:

Ja sam negdje pročitao da se navodno ispituje dadilja jer je s njim provodila najviše vremena.

 

pa ima i to smisla, mislim, sve sad ima smisla, ali jebiga, kapiram da ga nije ona vodila na pejntbol i u streljanu

@Redoran по неким сличностима психолошког профила убице прво ми је пао на памет ЕТФовац/програмер који је пре неколико година, у сличној мисији, пуцао на директора и запослене колеге у фирми у центру Београда. Остао ми цео случај у меморији јер је тада убијен син песника Кањевца, чије стихове сам ценио. Мада му мотив није био сасвим нихилистички, тотална непропорција између између учињеног злочина и оног што му је био мотив (отказ или тако нешто?) , као и солидни успеси у образовању, подсетили су ме на нихилизам овог дечака. И размишљам шта подстиче људе који имају некакав живот и некакве успехе, перспективни су, да се одрекну свега тога и остану упамћени као убице. 

Edited May 8, 20231 yr by Duhovnost, ljubav i med

6 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

@Redoran по неким сличностима психолошког профила убице прво ми је пао на памет ЕТФовац/програмер који је пре неколико година, у сличној мисији, пуцао на директора и запослене колеге у фирми у центру Београда. Остао ми цео случај у меморији јер је тада убијен син песника Кањевца, чије стихове сам ценио. Мада му мотив није био сасвим нихилистички, тотална непропорција између између учињеног злочина и оног што му је био мотив (отказ или тако нешто?) , као и солидни успеси у образовању, подсетили су ме на нихилизам овог дечака. И размишљам шта подстиче људе који имају некакав живот и некакве успехе, перспективни су, да се одрекну свега тога и остану упамћени као убице. 

 

Jednoj prijateljici prijateljice je dete bilo pod pedagogom jedan na jedan od prvog do cetvrtog razreda u jednoj bas bogatoj zemlji, a i oni su bas dobrostojeci sto zamisljam da je imalo ulogu. Mali je sad najbolji u odeljenju. Psihijatar im je izmedju ostalog rekao, tanka je granica izmedju genijalnosti i ludila,  oito izgleda nije samo onako neka popularna recenica nego ima tu i istine.

To su nestabilne licnosti koje lako iskliznu iz koloseka pod pritiskom (mnogo lakse nego prosecna osoba), to je sve.

O onom lupetanju onog FPN gmaza na RTS-u prsenstveno, ali i o ostalom:

 

 

"U kontekstu u kom je većina ljudi, u većoj ili manjoj meri, uznemirena zbog tragičnih događaja koji su se desili u prethodnih nekoliko dana, nagađanje o potencijalnim dijagnozama počinioca ubistava, može da dovede do širenja predrasuda prema osobama sa različitim psihosocijalnim, razvojnim i neurološkim problemima. Budući da je ova vulnerabilna grupa ljudi često socijalno izolovana i izopštena, od izuzetne je važnosti da se diskriminišući narativ dodatno ne širi u medijima, a naročito ne u ovako osetljivom kontekstu", ističe Lazić.

 

 

 

 

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/340070/Nagadjanje-dijagnoza-pocinilaca-ubistava-opasno-i-neprimereno.html

Napisala Srbljanović nešto s čim se slažem...s oprezom objavljujem 

 

...

 

Najiskrenije i bez želje za polemikom ili bilo kakvom politizacijom, imam da predložim sledeće:

1. Završiti zvaničnu školsku godinu u svim osnovnim i srednjim školama odmah. Nema tog gradiva, tog kontrolnog i pismenog zadatka, te ocene i tog novog znanja koje je u ovom trenutku važnije od psihičkog i emotivnog stanja dece.

2. Sve ocene zaključiti na osnovu prosečne, pa je podići za jednu. Time dati do znanja deci da verujete u njih i da imate poverenja da bi do kraja godine napredovala i bila barem za ocenu bolja. 

3. Do kraja meseca nastaviti svakodnevno okupljanje dece u školama, samo bez klasičnih časova. Umesto toga, pustite ih da se druže, da pričaju, da se poveravaju jedni drugima, da plaču i da se nezrelo cerekaju ako treba. Pružite im osećaj sigurnosti i zaštite, bez ikakvog očekivanja od njih zauzvrat. 

4. Odmah angažovati sve mlade stručnjake - psihologe, pedagoge, socijalne radnike i to čak i studente završnih godina, specijalizante i apsolvente. Omogučiti im intenzivnu i brzu obuku i poslati u škole u timovima, medju decu. 
Nikakve radne grupe strogih teta iz Ministarstava i institucija, nikakve drvene čike iz klinika i savetovališta što će da ih dave o pošasti interneta i da očekuju da će zaista da im ukinu društvene mreža. 
Njima treba neko ko liči na njih, blizak po godinama, izgledu, ponašanju, čak i oblačenju. Njima treba neko ko govori isti jezik, kome mogu da se obraćaju "na ti" i ko će najpe samo da ih sluša, pa tek onda da im nešto priča.

5. Raditi sa decom neprimetno, neosetno, što spontanije, a naravno uokvireno i usmereno, svim savremenim psihološkim alatima namenjenim upravo ovakvim traumama. Stručna savremena literatura je, nažalost, prepuna.

6. Organizovati savetovališta i rad sa nastavnicima i svim ostalim osobljem. I oni su van sebe, ni oni ne znaju šta sa sobom, šta sa svojim porodicama, a kamoli šta sa učenicima. I njima je potrebna velika podrška i pomoć.
Ako ja na fakultetu, sa "velikom decom" razmišljam da li treba da zaključavam učionicu iznutra dok držim čas, šta je u glavama koleginica i kolega koji su odgovorni za mnogo bespomoćnija bića koja, kako smo videli, i životno zavise od njih?

7. Organizovati dodatnu nastavu za one koji to hoće i kojima je potrebna - pripremu za veliku i malu maturu, ali bez ocenjivanja i bez pritisaka, nego kao deo u radnom danu, pa polako. Organizovati pripreme za prijemne ispite na fakultetima, pa i za umetničke akademije.

8. Ponuditi deci da im dolaze stariji drugovi i drugarice, bivši učenici, sadašnji studenti, da ih podrže i da im pokažu da se život nastavlja i posle škole. Organizovati ove mlade volontere da kontinuirano obilaze svoje mladje drugare, samo da im "budu tu". 

9. Pozvati sportiste, profesionalne i amaterske, zvezde i buduće zvezde, da u školama rade treninge, makar i samo da igraju basket i mali fudbal u dvorištu sa decom. Ne zato što fizička aktivnost traumu leči, nego zato što je zabavna i donosi radost. 

10. Polako završavati spoljne manifestacije žalosti kroz pažljivu tranziciju ka kakvoj-takvoj normalnosti. Zauvek se sećati onih kojih više nema, zauvek čuvati uspomenu i ljubav za njih, ali veoma nežno, pažljivo i neprimetno, ići ka sećanju na lepo i plemenito, na njihove živote, a ne na tragičnu smrt. To je verovatno najteže. I važnije od bilo kog školskog uspeha i znanja. 

Dolazi leto, ide raspust, pa od septembra da krenemo dalje, bar donekle zalečeni. 

Danas sam zašla među decu...oni su mahom zaleđeni. Ne znaju odakle da krenu. Bilo je mučno boriti se s osećanjem bespomoćnosti u trenutku kad treba da budem potpora. Morala sam da pazim da ih ohrabrim, a da ih ne lažem, i to mi je ovaj put, posle toliko godina rad, bila prava akrobacija. 

Onaj Dr Tojaga što ste ga pominjali pre x strana podneo ostavku:

6 minutes ago, Patty Lee said:

Onaj Dr Tojaga što ste ga pominjali pre x strana podneo ostavku:

Podneo ostavku na mesto nacelnika ili da uopšte radi kao psihijatar?

Na sajtu Blica ne piše ali cenim da je samo na funkciju.

 

au, kolko je riba promasila fudbal, nazalost, verujuem, tendenciozno

 

 

1 hour ago, Patty Lee said:

Na sajtu Blica ne piše ali cenim da je samo na funkciju.

 

 

piše da ima tri meseca do penzije......verovatno su ga skonili na neko niže radno mesto da izbleji ta tri meseca

Edited May 8, 20231 yr by Ted

1 hour ago, ToniAdams said:

au, kolko je riba promasila fudbal, nazalost, verujuem, tendenciozno

 

 

Ko je ova Ćurka?