Burnout

[eumeswil]

U Srbiji se najviše radi u Evropi: Koji su simptomi „sagorevanja“

Quote

 

Psihološkinja i direktorka Centra za primenjenu psihologiju Snežana Milutinović objasnila je u Novom danu šta je sindrom sagorevanja, koji su simptomi, ali i savetovala šta možemo da uradimo za sebe. Koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije Vladimir Simović istakao je da je Srbija zemlja u kojoj se najviše radi u Evropi. "Radimo jako mnogo, a naknada za taj rad je jako niska", kaže on.

 

Sve vam je dozvoljeno, u toj trci za profitom ljudi su postali potpuno sporedni, imali smo period tokom dvadesetog veka i u Zapadnoj Evropi i ovde, kada je država preuzimala dobar deo brige o ljudima, to se menja, zapravo vi ste sami odgovorni za to gde ste, kako ćete se snaći, čovek je postao čoveku vuk, sve je moguće uraditi da biste uspeli u životu, jako mali broj uspeva, imamo frustracije, agresiju, gde ljudi postaju sporedni, gde je profit bitniji od ljudi, imamo situaciju da u Srbiji godišnje više od 50 ljudi pogine na radu, za te smrti niko ne odgovara, neki ljudi su poginuli da bi ostvarili nečiji profit, vrlo retko neko odgovara, a kad odgovara kazne su vrlo neprimerene. Moramo malo više da počnemo da brinemo o ljudima, mora država da preuzme regulatornu ulogu, idemo u jednom suprotnom smeru od onoga što bi trebalo da bude humano društvo“, kaže.

 

 

[bags]

Svez grafit iz hooda:

 

[Fakundo Sava]

A švabo ga friški okrečio 

[Mel]

Ne znam gde cu pa ajde ovde, ne znam bas da li je za burnout, il iza posledice burnouta ili nesto trece, al ajde ovde da ispisem:.

Trenutno proveravam mejlove od maja:

Do sad sam imala:

1. detaljnu diskusiju gde sam proveravala specifikacije nekih materijala, znachi imam seriju mejlova regulatornom specijalisti gde objasnjavam sta sam uochila da nedostaje, i pitam da proveri i koje su regulatorne konsekvence za te neke razlike, nebitno. Poenta je da sam se ochigledno ozbiljno polomila da ischitam nekoliko dokumenta, uporedim, izkomuniciram, obavestim se o 'posledicama' itd pre nego sto potpisem izvestaj.

Ne secam se NI-CE-GA (samo u magli) i samo da smo to potpisali i stavili 'ad acta;
task: checked.

2. mejl gde sam dobila detaljnu listu nekih dokumenta gde obavestavam kompaniju da smo im neke od dokumentata vec dostavili, da cu za druge proveriti, a za trece proslediti klijentu.

Panichni napad -velikim slovima pisem da sam nasla zaboravljen zahtev (zaboravljeni zahtevi to mi je nocna mora, jedino sreca da je stvar za nekih 12 meseci tek potrebna ali ipak ne treba protraciti ovaj jedan od tih 12 meseci)

Potpuna panika, sta je sad ovo, kako sam mogla da zaboravim?

U sledecim mejlovima nadjem da sam sve lepo iskomunicirala klijentu, uredno proverila sta od trazene dokumentacije vec imamo i chak smo im jednom i slali itd itd. Sve tip top.

 

Ovakvo zaboravljanje i rebutovanje od dana do dana prosto nije normalno. Ovakav tempo meni prosto ne odgovara, svakog dana stize 40 mejlova sa zahtevima, na koje odgovaras dok ne sprzis celije, onda se skache na sledeci task, pa na sledeci...

Taj pace mislim da na duge staze moze ozbiljno da osteti nervni sistem.

Edited June 3, 2023 by Mel

[kipo]

Ja primam 10-15 (vaznih) mejlova dnevno, vikend nista, i u jednom periodu sam udarao glavom u zid* kad mi stigne mejl. Sa tih 40 bih otisao da se bacim ravno u Savu

[Ayatollah]

@Mel

 

Ja sam u tom modu štikliranja urađenih stvari i njihovog promptnog zaboravljanja već evo desetak godina. Moj standard je 50-70 mejlova dnevno i rad paralelno na 4-5 stvari za klijente i 0-2 ostale (ponude, pisanje marketing tekstova, fakturisanje, naplata, učešće na raznim sastancima i forumima, itd.). Kad dobijem novu stvar koju treba da uradim, ja joj lupim crvenu zastavu u Outlooku, i držim je u tom statusu dok ne završim taj zadatak. Kad ga završim, veoma brzo mi iščili šta sam radio (rekao bih da brišem stare podatke da bih napravio mesto za nove, verovatno je donekle i biološki uslovljeno), a sebe sam istrenirao da kada zaboravim na neki raniji zadatak, to bude znak 100% da sam ga uradio.

[le petit nicolas]

ziveo outlook! da njega nema kao arhive ne bih znala za mnoge stvari ni da sam bila ni da sam radila.

u mom poslu to, ustvari, nije dobro jer se gubi svojstvo akumulacije i nadgradnje.

 

on topic: divno je pregoreti. ko moze da i dalje prima platu. ili ima rentu itd.

pregoris ko licna. odjednom ti se jebe za ono za sta si godinama ginuo. drzis stvari na niskom nivou jer imas dovoljno znanja i prakse da ne upalis alarm nadzirateljima. beli strajk?

okrenes se drugim aktivnostima i nacinima provodjenja vremena. ne mora da bude koza i preslica. moze neko istrazivanje iz profesionalne oblasti, pisanje radova... uzbudljive i beskorisne stvari.

 

it's better the system was sick than me.

 

poz

 

Edited June 4, 2023 by le petit nicolas

[Vapad]

8 hours ago, kipo said:

Ja primam 10-15 (vaznih) mejlova dnevno, vikend nista, i u jednom periodu sam udarao glavom u zid* kad mi stigne mejl. Sa tih 40 bih otisao da se bacim ravno u Savu

 

 

Ja ne primam ni jedan, dugo. A onda - ako nisi pitao pravu stvar u pravo vreme, ti si najgori retard ikada, ako pitaš za previše stvari, ti si nesposobni "pomoćni radnik"... a mislio sam da je to zatrpavanje loše.

 

Kada sam, davno, radio neku antimobing radionicu pričala je instruktorka o tehnikama punog i praznog stola kod vršenja pritiska i sprovođenja sistematskog mobinga zaposlenog.

E sad da ne bih ja previše trabunjao, guglao sam i našao divan opis koji se potpuno slaže sa tim što sam hteo reći, ja sada vidim da sam vrlo vrlo izložen pretežno sindromu praznog sa značajnim elementima uzetim i iz sindroma punog . Moram bežati čim pre, dodatno frustrira što potraga za novim poslom ide traljavo, jer zapravo ja sam po zanimanju trenutno jedno veliko ništa

 

"Tehnike kojima se mobing provodi nazivaju se i sindrom praznog i sindrom punog stola.

 

Kod sindroma praznog stola žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju se radni zadaci ili joj se zadaju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški, zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema…). Paralelno s tim ne daju joj se adekvatna sredstva za rad (npr. računar, telefon, automobil) ili neophodna obuka. Osoba trpi stalne kritike i prigovore na svoj rad, pod preteranom je kontrolom, česta su kažnjavanja i niska je ocena njenog rada.

 

Kod sindroma punog stola osoba je zatrpana mnogobrojnim radnim zadacima uz određivanje kratkih rokova, stalno je menjanje radnih zadataka uz zbunjujuća ili nejasna uputstva. Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke zbog kojih mora da ostaje prekovremeno na poslu, koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopušta se korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana, menjaju se termini odlaska, skraćuje vreme korišćenja. Postoje pretnje se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavljanje"

 

source -

https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/mobing-prepoznavanje-je-pocetak-resenja/

 

[Mel]

8 hours ago, Ayatollah said:

@Mel

 

Ja sam u tom modu štikliranja urađenih stvari i njihovog promptnog zaboravljanja već evo desetak godina. Moj standard je 50-70 mejlova dnevno i rad paralelno na 4-5 stvari za klijente i 0-2 ostale (ponude, pisanje marketing tekstova, fakturisanje, naplata, učešće na raznim sastancima i forumima, itd.). Kad dobijem novu stvar koju treba da uradim, ja joj lupim crvenu zastavu u Outlooku, i držim je u tom statusu dok ne završim taj zadatak. Kad ga završim, veoma brzo mi iščili šta sam radio (rekao bih da brišem stare podatke da bih napravio mesto za nove, verovatno je donekle i biološki uslovljeno), a sebe sam istrenirao da kada zaboravim na neki raniji zadatak, to bude znak 100% da sam ga uradio.

 

Mozda sam i ja ovo zaboravila jer sam zavrsila posao, ali problem je kad se nesto vrati ili treba da se nastavi ili sta god a ja gledam u to, chitam svoje sopstvene mejlove u stilu u al sam to lepo srochila, sad josh samo da ukapiram sta smo konkretno sve diskutovali.

Ne znam, ne svidja mi se, kapiram da ne moze drugachije pogotovo shto mi posao vishe nije jedino chime se bavim u zivotu, a nikome ne bi trebalo ni da bude...

[kipo]

2 hours ago, Vapad said:

 

 

Ja ne primam ni jedan, dugo. A onda - ako nisi pitao pravu stvar u pravo vreme, ti si najgori retard ikada, ako pitaš za previše stvari, ti si nesposobni "pomoćni radnik"... a mislio sam da je to zatrpavanje loše.

 

Kada sam, davno, radio neku antimobing radionicu pričala je instruktorka o tehnikama punog i praznog stola kod vršenja pritiska i sprovođenja sistematskog mobinga zaposlenog.

E sad da ne bih ja previše trabunjao, guglao sam i našao divan opis koji se potpuno slaže sa tim što sam hteo reći, ja sada vidim da sam vrlo vrlo izložen pretežno sindromu praznog sa značajnim elementima uzetim i iz sindroma punog . Moram bežati čim pre, dodatno frustrira što potraga za novim poslom ide traljavo, jer zapravo ja sam po zanimanju trenutno jedno veliko ništa

 

"Tehnike kojima se mobing provodi nazivaju se i sindrom praznog i sindrom punog stola.

 

Kod sindroma praznog stola žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju se radni zadaci ili joj se zadaju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški, zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema…). Paralelno s tim ne daju joj se adekvatna sredstva za rad (npr. računar, telefon, automobil) ili neophodna obuka. Osoba trpi stalne kritike i prigovore na svoj rad, pod preteranom je kontrolom, česta su kažnjavanja i niska je ocena njenog rada.

 

Kod sindroma punog stola osoba je zatrpana mnogobrojnim radnim zadacima uz određivanje kratkih rokova, stalno je menjanje radnih zadataka uz zbunjujuća ili nejasna uputstva. Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke zbog kojih mora da ostaje prekovremeno na poslu, koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopušta se korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana, menjaju se termini odlaska, skraćuje vreme korišćenja. Postoje pretnje se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavljanje"

 

source -

https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/mobing-prepoznavanje-je-pocetak-resenja/

 

Sindrom punog stola u mom slucaju. Sindrom praznog je svakako bolji za nase zdravlje ali tu se radoholicima javlja sindrom neiskoriscenosti, gubljenja vremena, i teze je pronaci izlaz. To je raj za ove strancke kadrove kod nas. Kod mene, vjerovano kao i kod svih, je bio prelaz sa praznog na puni, da bih se nekako iskobeljao u neki frilensing sa mizernim ali dovoljnim primanjima i sacicu slobodnog vremena koje mnooogo znaci.

[Shan Jan]

Pa pazi ako ti daju zadatke koje nisi u stanju da uradis to ubija samopouzdanje.

 

Inace jedna stvar koja meni ide na q u ovoj firmi je sto se od tebe ocekuje da juria ljude. Nije dovoljno da posaljes mail sa zahtevom nego ide sto mu nisi poslao reminder, kao da sam ja kriv sto njega boli tuki da radi svoj posao.

 

Imam srecu da sma vecinu tih remindera oflloadovao na PMa.

[noskich]

13 hours ago, Shan Jan said:

Pa pazi ako ti daju zadatke koje nisi u stanju da uradis to ubija samopouzdanje.

 

Inace jedna stvar koja meni ide na q u ovoj firmi je sto se od tebe ocekuje da juria ljude. Nije dovoljno da posaljes mail sa zahtevom nego ide sto mu nisi poslao reminder, kao da sam ja kriv sto njega boli tuki da radi svoj posao.

 

Imam srecu da sma vecinu tih remindera oflloadovao na PMa.

Kakav je bio follow up u Bocvani?

[Mel]

On 4. 6. 2023. at 1:01, kipo said:

Ja primam 10-15 (vaznih) mejlova dnevno, vikend nista, i u jednom periodu sam udarao glavom u zid* kad mi stigne mejl. Sa tih 40 bih otisao da se bacim ravno u Savu

 

Ja sam u jednom trenutku kad chujem ping od outlooka pochela da primecujem da imam bukvalno reakcije da krenem da se nerviram.

To sam resila ukidanjem notifikacija. I takodje ne proveravam vise email u real time-u nego uradim nesto, pa proverim, pa uradim, pa onda opet proverim. Ovako dok sam chitala kako je stizalo a broj mejlova rastapo postalo je nepraktichno i pravilo pritisak.

[kipo]

25 minutes ago, Mel said:

 

Ja sam u jednom trenutku kad chujem ping od outlooka pochela da primecujem da imam bukvalno reakcije da krenem da se nerviram.

To sam resila ukidanjem notifikacija. I takodje ne proveravam vise email u real time-u nego uradim nesto, pa proverim, pa uradim, pa onda opet proverim. Ovako dok sam chitala kako je stizalo a broj mejlova rastapo postalo je nepraktichno i pravilo pritisak.

Upravo tako. Vidis, nije mi ni palo na um da pogasim notifikacije dok radim, a vec sad znam da ce koristiti. Blagodarim

[Mel]

16 hours ago, Shan Jan said:

Pa pazi ako ti daju zadatke koje nisi u stanju da uradis to ubija samopouzdanje.

 

Inace jedna stvar koja meni ide na q u ovoj firmi je sto se od tebe ocekuje da juria ljude. Nije dovoljno da posaljes mail sa zahtevom nego ide sto mu nisi poslao reminder, kao da sam ja kriv sto njega boli tuki da radi svoj posao.

 

Imam srecu da sma vecinu tih remindera oflloadovao na PMa.

 

Precizan opis mog trenutnog posla. Imam i druge zadatke ali ne postizem od silnog slanja remindera na reminder...