Može, ali ne vredi, Zato lepo, dođ i vidi sam 

 

 

esid: mislim, mogu ja tebi rečima objašnjavati kako je ekstra skakati padobranom, kad ti nikad u životu nisi ušao u avion.

Razumeš sada?

Edited January 30, 20241 yr by Filozof manijak

11 minutes ago, Filozof manijak said:

Može, ali ne vredi, Zato lepo, dođ i vidi sam 

 

 

esid: mislim, mogu ja tebi rečima objašnjavati kako je ekstra skakati padobranom, kad ti nikad u životu nisi ušao u avion.

Razumeš sada?

 

Lepo ja kažem da ne umeš da objasniš Ne sumnjam da je ekstra, ali to nije objašnjenje

U pravu si, numem

Pošto sam juče učestvovala na ovoj temi pa je bilo reči i o nekim ljudima iz moje okoline, a ostalo nerazjašnjeno, daću slobodu sebi da izbacim jedan ličan post. 

20 hours ago, Filozof manijak said:

Glavni problem je što se ovde vernici posmatraju kao neka beslovesna masa bez mozga koja poslušno radi&misli šta joj SPC nalaže.

 

Ili što se lična netrpeljivost sa rodbinom projektuje na ostatak ljudi kojima slave i porodična okupljanja znače nešto više od pukog datuma u crkvenom kalendaru.

 

 

 

neki put pomislim da je tako. kada naiđem na ljude u autobusu koji se prekrste kada se prolazi pored crkve ili koji neće da rade na ama baš svako "crveno slovo". ateista sam, radikalni, zbog svega što crkve/popovi/religije propovedaju. ama baš sve.

 

a slava? da, to treba da bude porodično okupljanje (kakvo je bilo u vreme moga dede - sveti ignjatije) a ne kako je danas  kada se slavi/okuplja danima, vidim i u kafanama.

ja sam prekinuo sa slavljenjem 2. januara onda kada je moja majka mislila da to treba da preuzmem. moje porodično okupljanje/slava je 31. oktobra na dan kada sam se oženio i kada je oformljena ova porodica. to je datum koji je najznačajniji u mom životu. i, skup je isključivo porodični. roditelji, dok su bili živi i moja deca sa svojima. ove godine će biti drukčije, šire okupljanje u kafani. radi se o 50 godina.

Edited January 30, 20241 yr by đorđe geprat

Slava Sv. Nikola 

 

 

Moj pokojni brat od tetke je držao do slave i slavio to s jednom velikim dostojanstvom i veličinom. Nije bio neki ekstra vernik, zilot, uostalom možete i da ga čitate (u arhivi Vremena ako ikad proradi). Prosto bio je čovek na zemlji. Delili smo vrednosti i svetonazor. Ja malo više levo, on malo desno, pa onda nekako vremenom uravnjenje ka centru, i pod uticajem jedno na drugog, a valjda i godine čine svoje.

 

Voleo je to, bio pravi domaćin, neko ko s pažnjom sam priprema svako posno jelo (ili bilo kakvo). Znao je da kuva po dva dana jedno jelo. Inače je bio poznat kao gurman i gastronom. Sećam se kako je s pažnjom pravio posni pasulj za Svetog Nikolu, salatu od njega, pravili smo zajedno posne salatice, 5-6 vrsta. To je bilo pravo uživanje.

 

Ja sam od srednje škole odlazila dan ranije i pomagala za pripremu slave. Jer sam se smatrala delom njih troje (brat, sestra i ja). Praktično smo odrasli zajedno.

 

Znalo se da je to događaj koji je iskren i značajan. Svi ostali iz okolinesu to slavili uz orkestre, žive muzike, lumperajku. Ovde je to bilo drugačije. Drugi su uvek i zračili drugošču.

 

Njega više nema. Ozlojeđena sam samom činjenicom da neko ko je iskreno bio za to, neko ko je bio iskreno u svemu, ko je uvek rekao šta je mislio, po cenu svoje štete, ko je bio moja moralna vertikala, ali i cele porodice, je otišao na način na koji je otišao. Ono što je ostalo iza njega nije dostojno ni 10% vremena s njim. To je obeležilo moj život i otuda trigeri i ozlojeđenost. Meni je on bio sinonim za iskreno i dostojanstveno slavljenje slave. Mislite da on nije znao da kaže ajde Zeko, ti si feministkinja, pa ovo ili ono u nastavku. Ali se znalo, to je bio aksiom, ko je najčestitija osoba. Kad on kaže za nekog "đon-obraz", pa dotakne prvo đon pa obraz, to je najpreciznija dijagnostika nečijeg poštenja. 

 

E, meni to znači. Nek nas je petoro al nek valjamo. Nek smo čestiti. A ne 50 ljudi, a onda ceo jedan red vodi abrove. Ovo je bilo naše, svoje, i prava ljubav među nama.

 

Toga više nemam u životu (možda se, kako kaže sveštenik, nađemo posle ponovo. Ja negde i želim da verujem u to). Ima neke ljude koji nisu pola njega. Mada, u stvari, ja sam bogatija za njega i celu prošlost. Ne bih je menjala ni za šta, jer je retko ko mogao da ima pored sebe ovakvu jednu osobu. Posle toga i slava i sve gubi svoj smisao. Niko je nije slavio s tom prilježnošću, a za mene je taj pojam bio vezan za tu kuću.

 

Eto, ja čisto da razjasnim neke jučerašnje nejasnoće.

 

I kao dodatak

Privatna arhiva:

 

Slava

 

 

Apropo srpskih simbola o kojima sam juče pisala:

 

Moja Rale u filmu o Apisu

 

 

 

 Moj Rale u filmu Heroj 1914.

 

 

 

 

 

 

Izvinite na uplivu ličnog na doomu. Nadam se da opraštate. 

 

A jel imate neki skup gde se okupljaju prijatelji, kumovi, komšije, rođaci iz daleka?

 

Jeste bili skoro na nekon modernoj novokompovanoj svadbi, ili 18.rođendanu? 

 

Jel mislite da su oni koji veruju lošiji manje vredni ljudi od Vas (zato što se krste pored crkve ili ne rade na crveno slovo)?

 

@đorđe geprat

Edited January 30, 20241 yr by Filozof manijak

1 hour ago, Filozof manijak said:

Dođi kod mojih na Svetog Savu, i sve će ti se samo kasti. Smatraj se pozvanim.

Poklone ne moraš nositi, samo dobru volju i lepo raspoloženje.

 

Samo ako je ovako:

 

 

Edited January 30, 20241 yr by copkillah

Ne nego

 

 

Lepo reko pametan čoek

 

 

 

5 minutes ago, napadaj said:

Ne nego

 

 

 

izv al moje je bolje 83493282938342908234980243 puta

Možda u Graškogradu

Izuzetno cenim sve religije ovog sveta. Sa druge strane spalio bih sve establirane religiozne organizacije. Svet bi bio mnogo lepse mesto bez njih 

35 minutes ago, đorđe geprat said:

moje porodično okupljanje/slava je 31. oktobra na dan kada sam se oženio i kada je oformljena ova porodica. to je datum koji je najznačajniji u mom životu. i, skup je isključivo porodični. roditelji, dok su bili živi i moja deca sa svojima

31.10 je sv Luka

 

Neka slavi ko, sta i kako voli.

 

Moj komsija je komunista i ne slavi slavu, ali zato ima 2 praznika: 1. maj kao porodicno okupljanje i berbu grozdja. Na berbu zove decu, prijatelje, kumove i komsije. To je uvek jedan vikend u septembru ili pocetkom oktobra, lepo vreme, dobra (hercegovacka) hrana, dobro domace vino ...

Takoreci sv Bahus bez zita, kolaca i svece

 

Sto se tice autobusa, novoobicaja da se ljudi prekrste dok prolaze pored crkve, sve dok nije obavezno meni je i to ok. Da li ce ljudi da se krste, zvezde, klanjaju - to je njihova stvar sve dok nije kaznjivo ako se to ne radi

 

Moji su u selu uvek slavili veliko, iz prostog razloga sto je deda imao jos brace, koji su svi imali po troje dece, i onda i oni bili vredni. I baka je imala vise brace i oni su imali barem po dva deteta, i oni po barem dva. Kad se svi skupimo, kao skola. Za mene je to bio raj i rado se secam tih godina. Za zene u porodici koje su spremale hranu za to - verujem pakao. Dosli bi svi nekoilko dana ranije da se sve spremi. Nasa kuca u selu je bila centar okupljanja, jer je tako bilo najlogicnije - dosta njih je zivelo i van sela a kod nas je bilo mesta za skoro sve; neko je isao da noci u kuci kod prambe ili kod svojih roidtelja - sva dedina braca su se ozenili sa mestankama. Slavilo se, mislim, tri dana, ili je prosto bilo to da su svi ostali dugo jer je to bio the datum u godini.