kritika savremene umetnosti

[Caligula]

kad ste vec kod Matisa, sad sam nasla jednu njegovu misao (iz mojih beleski sa studija, bolje da ne navodim izvor :P, nije jesa denegri!). dakle, matis kaze:"ne moze se ziveti u suvise uredjenom domacinstvu. opet se obnavlja divljina da bi se stvorila jednostavnija sredstva koja ne guse duh."...sta mislite, da li su matis i hegel govorili o istom 'duhu'?

Ako setas shumom i naidjes na limenku - doziveces je kao neki bag, gresku u programu, kao nesto suvisno, jednom recju - smece. Isto vazi i za automobil (Zastava 101?), elektricni mikser, ili npr. ovo:.Medjutim, ako u neokaljanoj prirodi naidjes na ovo:... hoces li ovaj kamen doziveti kao neko strano telo? Ne bas. Umetnost podrazava prirodu na mnogo nivoa. Duh included:) Ali ako duha nema, nema ni ove bitne veze sa prirodom.

moje kao neko misljenje je da, ako smo vec izgubili objekat u umetnosti ;-), taj 'duh' mora jos uvek postojati, pa i u tom konceptualnom delu, da bi se ono moglo smatrati umetnickim. duh kao ideja...

Ja zaista ne vidim drugi nacin da se duh ... hm ... materijalizuje nego kroz intenzivan odnos izmedju umetnika/performera i medija. Kao odnos kamena i kremena - tada sevaju neke varnice kao treci, novi element odnosa izmedju ova dva materijala. E, sad - taj intenzivan odnos se negde izgubio, medij vise nije ravnopravni deo umetnickog procesa vec puko opravdanje "umetniku" da dela. Sto ce reci: "ne moram da poznajem medij, bitno je samo da ga sto temeljnije upakujem u koncept (koji je ranije bio integralni deo um. dela) i krenem da mu lupam shamare".Moze da prodje kao hir neko vreme.

@kaubojjeste sve je to zivot i umjetnik, kralj sopstvene dzungle, ga boji po svom nahodjenju [zanemarimo sad tu vrstu psiholoskog djelovanja 'vec vidjeno', tako je puno onih koji smatraju da izvjesne nepogodne, da ne kazem uobicajenom ljudskom oku neugledne, materijale umjetnici ne koriste u nedostatku drugih oprobanijih i trajnijih, nego da shokantnoscu skrenu paznju na sebe] i stvar se naravno moze posmatrati i iz drugog ugla. zasto bi se on zvao jeftinim egzibicionistom, zato sto ce se uvijek naci oni koji nece recimo tu casu, sa dva prstohvata budjavog krompira, prethodno zgnjecenog mjericom neeeznosti i trunkom duhovitosti ispiti, samo zato sto svijet oko sebe ne vide kao nadahnuce??

A ja se pitam (bold) zasto to ne potraze odmah tu, oko sebe - sta ce im guru-umetnik da im otkriva te sitne zivotne radosti? Eno Murove skulpture gore - ona se izborila za status sama, bez pratecih pojasnjenja, bez prenadrkanog koncepta, bez uvodne reci nekog prenaduvanog kriticara. Kako je to uspela? Izgleda da se ne razumemo najbolje. Neka svaki krompir-onanista skuplja svoju publiku oko sebe, to je njegovo pravo. Ali zasto po svaku cenu uvlaciti UMETNOST u to? Kao neki alibi za nedostatak artikulacije (duh, rece Batticuore)? Edited April 20, 2010 by CowBoy

[Pikoleta]

nevjerovatno. s uzdahom. mozda su jos u etatistickim stegama i njeguju puritanske zahtjeve soc-realizma, koji im prikazuje stvarnost ljepsom i boljom, pa im trebaju gurui da se izvuku iz tih shablona? i mur i nepoznati umjetnik s krompirom postavljaju interfejs izmedju nas i okoline, u funkciji i formi doslovne interakcije. lako je s murovom statuom ostvariti komunikativnu platformu, aj' to s krompirom :P sta ocekivati od savremene umjetnosti koja, naravno, uvijek prati promjene u drustvenom i kolektivnom mentalitetu. zavrsio je krompir neka se pripremi cvekla. u zemlji u kojoj je i radno vrijeme bilo podeseno da se stigne okopati. shvatas? ne kazem da neartikulisanosti nema, samo mislim da je mnogo tragicnije sto se kao nacija plasimo priznavanja i uzivanja u niskim, trivijalnim sadrzajima.

Muk osadržen zgroženošću alternativna je definicija depresije a mučeničko pustinjačenje egzibicionistička demonstracija nemoći. Što nije sasvim nezanimljiv koncept

nije, ima nesto u jednostavnosti i sirini kojim odise

Uostalom ja i ne pokušavam da iznosim vrednosne sudove o stepenu pretencioznosti ciljeva proklamovanih kao objašnjenje vremena, sveta ili sebe samih. Svako od nas više ili manje boluje od sličnih ambicija. Mene samo, a zahvaljujući povremenim površnim opservacijama jako zabavlja balkanski umetnički kosmos, koji iako nikada nije uspeo da stvori autentičnu civilizaciju ili bar kulturu na prostoru na koji peretnduje, na groteskan način oponaša dekadenciju. Preskočiti vekove spontane evolucije misli, ideje, čega god a onda teatralno ući u bavljenje nečim kao što je koncept je isto što i pokušati da se ukrcaš u teževe u pokretu. Da ne bude zabune, ja prevashodno mrsim o lokalu i njegovim običajima.

neminovnost savremene umjetnosti i u lokalu i u globalu jeste da bude masovna, ali isto tako i individualna u svojoj posebnosti. u umjetnickom kosmosu, neki bi rekli i haosu, ima mjesta i poput onih koji u preteci pret-a-porter-a, pret-a-vivre-u, zagovaraju zivot protiv struje, opustenog i lagodnog, bez konvencija i strogih pravila, umjetnika kojima je inspiracija sve, koji unose vjetar svjezine/mucnine, stvaraju svoj stil i odbacuju tradicionalna pravila igre. mozda ponekad daleko od elitne umjetnosti, ali i takva ostaje specificna, ogranicena samo odredjenom broju slicnih ukusa i potreba jednog gotovo uniformisanog drustva, koje se sve vise otudjuje, dovoljno samom sebi.

Identitet mnogo brže kopni pri suočavanju sa materijalnim, ono nematerijalno a izraženo kroz ideju ga samo sadistički provocira.

vec zamisljam praznu odjecu i sopstveno nedostajuce tijelo

[Bebler]

nije, ima nesto u jednostavnosti i sirini kojim odise

Nije lako odrediti prave gabarite takvih stanja ili slobodnije interpretirano ideja, no složimo li se da su ista/iste manje ili više značajni fragmenti šireg rakursa intimne zbilje tu prave dileme ni nema.

neminovnost savremene umjetnosti i u lokalu i u globalu jeste da bude masovna, ali isto tako i individualna u svojoj posebnosti. u umjetnickom kosmosu, neki bi rekli i haosu, ima mjesta i poput onih koji u preteci pret-a-porter-a, pret-a-vivre-u, zagovaraju zivot protiv struje, opustenog i lagodnog, bez konvencija i strogih pravila, umjetnika kojima je inspiracija sve, koji unose vjetar svjezine/mucnine, stvaraju svoj stil i odbacuju tradicionalna pravila igre. mozda ponekad daleko od elitne umjetnosti, ali i takva ostaje specificna, ogranicena samo odredjenom broju slicnih ukusa i potreba jednog gotovo uniformisanog drustva, koje se sve vise otudjuje, dovoljno samom sebi.

Nije lako odrediti prave gabarite te složenost takvih stanja ili slobodnije interpretirano ideja, no složimo li se da su ista/iste manje ili više značajni fragmenti šireg rakursa intimne zbilje tu prave dileme ni nema. I da, ah, da je sve u nadahnuću, lako bi smo dosegli te otklonili sve što nas tišti. Eto, čak i ovde možemo sresti stvaraoce u povoju, što traže potvrdu da ih ohrabri, koji sostvenu književnu estetiku na primer vide u osudi čiju neosprnost nalaze u činjenici da su odlučili da budu iznad situacije. Ipak na njihovim vetrovima dolazi samo smrad nesigurnosti i arhetipskih zabluda. Opet vidimo da to nekima i miriši, no hormoni su egzaktni u svojoj misiji, ne poznaju razlomke i zapete. Ne dopuštaju alternative. Kako to reć` a da se ne bude pogrešno protumačen? Ne može se zagovarati život protiv struje a da se ne proklamuje pravilo da pravila nema. Ako je inspiracija sve čemu onda latentno protvljenje uzorima ili dogmama. I one su deo svega. I svejedno je, bori li se nečija umetnosт za pozornost masa spremnih da uzvrate mnoštvom neznatnog ili uskog kruga uniformisanih istomišljenika koji participiraju malim brojem krupnih apoena, ishod je isti. Društvo se ne otuđuje jer mu je tako zgodnije već zato što nema supstance koja će ga resocijalizovati. Tu je supstancu deklarativno odbacila proklamovana introspekcija koja i pored najdublje uverenosti u ispravnost sopstvene doktrine ne uspeva da nadvlada sopstveno licemerje i uporno nameće istom društvu ogoljenu verziju sopstvene minornosti ma koliko ona bila nadahnuta. Ne može se istovremeno biti ličan ali sugestivan. Neko u to može i verovati ali je onda arhaičan u svoj silini nedoklepanosti sopstvenog umišljaja.

vec zamisljam praznu odjecu i sopstveno nedostajuce tijelo

Sve dok meditaciju ne pohara neka Marla...

[palfoot]

http://www.youtube.com/watch?v=8kiAG1M67Iou epizodi > bizonovo srce performans - umetnikovo Edited April 21, 2010 by palfoot

[DarkAttraktor]

Ja volim Georga Schneidera, jer mu je radna etika vise nalik autsajder artu nego mondenskim art krugovima. Tacno se vidi da covek radi nagonski i da kad bi mu kojim slucajem ukinuli finansiranje ovako megalomnih projekata - ostala bi mu njegova

da je preuredjuje do besvesti.http://www.youtube.com/watch?v=xPVhQ9ZdiZc

[Caligula]

nevjerovatno. s uzdahom. mozda su jos u etatistickim stegama i njeguju puritanske zahtjeve soc-realizma, koji im prikazuje stvarnost ljepsom i boljom, pa im trebaju gurui da se izvuku iz tih shablona?

Ja bih pre rekao da su gurui deo Sistema, a ne "osvescivaci".Milioni kubika drveta se na dan posece samo da bi prosli ispod roto-mashina i u seriji objavili senzacionalne naslove:"Bivsi muz An Nikol Smit trazi starateljstvo nad detetom""Seka u celulitu""Paradajz antikancerogen""Paradajz ipak nije antikancerogen""Seks na Farmi""Klinton voli zivotinje"... dakle, sasvim nadrealna stvarnost. Vrednosti koje to nisu, logika koja to nije, vesti koje to nisu - i sve to dok nam supstanca naseg jedinog zivota promice ispred ociju. Kao da se citava ta nadrealna stvarnost trudi da spakuje covecanstvo u celiju za hibernaciju gde bi svako proziveo u nekom polusnu svoj zivot filovan naslovima iz novina, uz par budjenja do starosti i smrti koja ga ceka odmah tu iza coska, kroz sat ili dva.Da dodam jos par naslova:"Koons izlio prvo govno Bredovog i Andzelininog deteta u zlato""Umetnik stavio preko sebe charshav a potom se zakitio krvavim govedjim srcem""Georg Schneider izboksovao budzet za svoj novi mega projekat""Marina prala koske u Veneciji" etc.Ovi naslovi su deo iste patologije kao i oni gore, zar ne? Svako ima nesto bitno da odstampa na masakriranu brazilsku shumu. I iza svake price stoje Junaci iste. I svaki od tih junaka voli Press.

Da se ne lazemo. Sve je to ista kalakurdija. Meni se na primer, svidja ovaj:http://www.youtube.com/watch?v=k8kb8plC23Y... covek koji mi je jos osamdesetih poverio da je citavo njegovo medijsko eksponiranje i delovanje deo shireg projekta: 2012, naime, ovaj covek (kojem je pravo ime Lotar Mladenovic) objavice da zavrsava svoju dugogodisnju karijerumimikriranog konceptualistei to bas na dan kada se radja Novi Svet: u zoru Novog Umetnickog Nemira, kada ce se vratiti tzv. konzervativnim medijima (btw, Lotar je zavrsio Lepe Umetnosti u Pragu krajem sedamdesetih, otuda i njegov kontrolisani Bes prema medijima kao takvim).edit: mala anegdota: kada je poceo sa svojim mimikriranim konceptom (opredelio se za masku balkanskog politicara) Lotar je promenio ime u "Velimir" , pa ga je nasa ekipa prozvala "Velja pisoar"

Edited April 21, 2010 by CowBoy

[Indy]

Super ti je ovo s paradajzom. :D

[Pikoleta]

eh, bebleru, dok sam ja zagrnula pareo ti jos uvijek lutas u smokingu, totalno nesklon povezivanju posvemasnjih krajnosti dirljiva je tvoja opsesija veljom, kauboju@DA not bad, not bad... meni se, recimo, svidja ono sto radi matthew barney

[Caligula]

eh, bebleru, dok sam ja zagrnula pareo ti jos uvijek lutas u smokingu, totalno nesklon povezivanju posvemasnjih krajnosti

Ne odgovaram umesto Beblera, samo da primetim: ubola si u centar, ovo o cemu govorimo nije nista vise od trenda. A Velja - sam se nametnuo. Naivan performer, strastan, veruje u svoj koncept, drzak, uporan, netalentovan - sve osobine ga vuku u vrh alternativne srpske umetnicke scene. Jos da se javno osisa na tjelavo i izvadi budalu pred press-om (slutim da je vrlo moguce) - poziv u Veneciju mu ne gine. btw, sa Metjuom si se izvukla :P , ipak je estetican. Doduse koliko vidim ne uspeva da predje granicu lepe i isprazne ilustrativnosti - za nijansu (nijansicu!) je nekomercijalniji od LaChapell-a. Edited April 24, 2010 by CowBoy

[DarkAttraktor]

Uh, de njega nadje. Meni cu Cremaster ciklusi Matthew Barney-a prenapiceni, goli golcati postmoderni eklekticizam bez ikakvog daljeg smisla sem kao showcasea rediteljevog 'subverzivnog' osecaja za estetsko [i naravno produkcije koja je boli glava]. U tom smislu su mi mnogo drazi radovi onog Chris-a Cunningham-a koji iako je podjednako eklektican i napaljen, ipak nije toliko jebeno pretenciozan [ili glup?] da o sebi razmislja kao umetniku i to sto radi plasira na art market. Cunninghamovi radovi se meni sasvim fino i opravdano 'trose' u tih 3-5 minuta koliko traje prosecan video spot, dok Barni prodaje isto to samo razvodnjenije, skuplje i u vecoj ambalazi. Stoga jednog volim, a drugog ne:http://www.youtube.com/watch?v=vQXG3xC0c7chttp://www.youtube.com/watch?v=uUmNmpGnKp4

[3opge]

pre 2 nedelje bio sam na velikoj reprezentativnoj retrorspektivnoj izlozbi Marine abramovic kod Mome u NJuciMarina\ je zauzela 2 sprata dole je cinila performans a gore je bila izlozba sa zivim rekretaorima njenih proslih preformanasapreformans je bio Marina swedi u dugoj crvenoj haljini za stolom a iz gledalista dolaze doborovljci i sadaju preko puta nej moraju da cute i da je gledaju i kolko god hoce mogu da sede al ne smeju da pricaju onda mso rapsoravljali kako MArina ide u wc kad sedi ceo dan i jedan forumas koji je bio sa mnom kaze da mora da ima neke kese i creva dole sprovedene ispod crvene hlajine i sve radi automatski nalicu mestabilo je super prvih 3 minuta posle je jebiga dosadno svaka cast sedi ne pomera seonda odosmo gore de su bili stari prefoprmansi reinventovani i rekreirani: gole ribe na zidovima, provlacis se izmedju golog muskarca i zene koji stoje na 20 cm drugom, tu sam zgazio sabana po prstima ali junacki je cutao, zatim seljanke masu pickama na kisi (to ej biosamo futidz), saznasmo iz gomile izlozenih privatnih dokumenata da je imala uzasno bolesno detinjstvo otac je bio partizan a majka je mucila sve po kuci uglavnom jako psihopatska porodica

[mei]

onda mso rapsoravljali kako MArina ide u wc kad sedi ceo dan i jedan forumas koji je bio sa mnom kaze da mora da ima neke kese i creva dole sprovedene ispod crvene hlajine i sve radi automatski nalicu mesta

ili pelene (kao astronauti)

[Аврам Гојић]

Ako setas shumom i naidjes na limenku - doziveces je kao neki bag, gresku u programu, kao nesto suvisno, jednom recju - smece. Isto vazi i za automobil (Zastava 101?), elektricni mikser, ili npr. ovo:

ljudska naseobina - suvisno smece? malo si ovo suvise hrabro apsolutizovao. Matsuo Basho, po secanju mome:Daleka svetla:tu zive ljudi, ove hladne noci.

[Caligula]

reformans je bio Marina swedi u dugoj crvenoj haljini za stolom a iz gledalista dolaze doborovljci i sadaju preko puta nej moraju da cute i da je gledaju i kolko god hoce mogu da sede al ne smeju da pricaju onda mso rapsoravljali kako MArina ide u wc kad sedi ceo dan i jedan forumas koji je bio sa mnom kaze da mora da ima neke kese i creva dole sprovedene ispod crvene hlajine i sve radi automatski nalicu mestabilo je super prvih 3 minuta posle je jebiga dosadno svaka cast sedi ne pomera se

Nisi ti to dobro uklavirio. Marina te, kada sednes sa druge strane, suoci sa samim sobom - tvojom ispraznoscu, potrosackom nervozom, socijalnom dezorjentacijom. Ona je Novi Isus. Ona poducava cutanjem.Dakle, umetnost nije vise articulationumetnost je, kako talentovana Marina zeli da dokaze, act.I naravno - Marina nit sere nit pisha. Kakav bi to mesaja od dva grosa bio ako kenja pred publikom i bukvalno?

... saznasmo iz gomile izlozenih privatnih dokumenata da je imala uzasno bolesno detinjstvo otac je bio partizan a majka je mucila sve po kuci uglavnom jako psihopatska porodica

Marinin rad sam uvek smatrao kiselom kisom koja je nuzan nuzproizvod tehnoloskog buma. Medjutim, Marina kao licnost (ne zezam se) zasluzuje 1 postovanje. Svojim krojackim (carevo novo odelo) vratolomijama ona vuce za nos toliko ljudi decenijama - pa ona je zaista likchina :rispekt:. Utoliko mi je draza sto je njena ciljana grupa za podjebavanje idealna: to su uvek wanabe elita i oni koji se osecaju posebnim.Carski.@Vasa: mislio sam na momenat artikulacije, a ne na sentiment. Vlaska trospratnica svakako izgleda lepse kada se posmatra nocu sa kilometarske daljine.

[Аврам Гојић]

@Vasa: mislio sam na momenat artikulacije, a ne na sentiment. Vlaska trospratnica svakako izgleda lepse kada se posmatra nocu sa kilometarske daljine.

jasno mi je na sta si mislio. ali tamo gde ti trazis harmoniju, ja trazim golu egzistenciju. podjednako mi je zanimljiva suma i sa i bez bacene limenke. preferiram onu bez limenke, ali sam u umetnosti odavno prestao da trazim lepotu i harmoniju. trazim smisao, provokaciju i nesto virtuoznosti, kao zacin.a ta vlaska kuca od koje ti bezis - pruza duboke uvide o ljudskom stanju, koji te, ako se spustis niz to uze, mogu odvesti kroz prostor i kroz vreme, od Dortmunda do Zajecara, od danas pa do vremena Trajana, sve uz zvuk dipli i histericne ritmove istocnog limesa.ovestala fraza: beauty, beholder, bla.