Nemačka

[Boycie]

1 minute ago, zorglub said:

To neki mit k'o o Beogradu koga čuva Teslino oružje?  Msm, eto mape.

 

Nisam kompetentan da pričam o tome jer sam od Berlina video tek što mi je posao dozvolio, ali mi se čini da je velik broj biciklista više posledica njihove volje, nego infrastrukturnog planiranja kao u NL. Mnogo mi se svideo grad btw, naspram Beča mi je bio kao Njujork iz filmova 70ih.

 

Nemačka nema biciklističku infrastrukturu, lepo si napisao - to je više rezultat volje nego infrastrukture. 

[Ros]

37 minutes ago, Boycie said:

 

Nemačka nema biciklističku infrastrukturu, lepo si napisao - to je više rezultat volje nego infrastrukture. 

 

minhen nije los po tom pitanju. skoro svuda postoje biciklisticke state i semafori, a biciklisti su zasticeniji od belh medveda.

[Boycie]

1 hour ago, Ros said:

 

minhen nije los po tom pitanju. skoro svuda postoje biciklisticke state i semafori, a biciklisti su zasticeniji od belh medveda.

 

Kod vas na jugu nisam živeo, bio sam par puta dole ali poslom :-) Dosada sam živeo u Wiesbadenu, Essenu, Kelnu, Berlinu i sada na selu u Unterfrankenu. Od svih gradova jedino Keln je imao kolko tolko pristojnu bici infrastruktur a u drugim mestima bicklističke staze se svode na to da se pola trotoara odvoji za bicikle.

 

Miljama daleko od onoga što ima u Holandiji ili u Danskoj.

[Ros]

15 minutes ago, Boycie said:

 

Kod vas na jugu nisam živeo, bio sam par puta dole ali poslom :-) Dosada sam živeo u Wiesbadenu, Essenu, Kelnu, Berlinu i sada na selu u Unterfrankenu. Od svih gradova jedino Keln je imao kolko tolko pristojnu bici infrastruktur a u drugim mestima bicklističke staze se svode na to da se pola trotoara odvoji za bicikle.

 

Miljama daleko od onoga što ima u Holandiji ili u Danskoj.

 

onda pravac na jug.

 

[Boycie]

20 minutes ago, Ros said:

 

onda pravac na jug.

 

 

Meni su ovo trenutne bici staze koje neću menjati ni za šta :-D

 

[Ros]

kod nas je lepse. ima lepa tura uz Isar ili Loisach

 

[burekdzija]

Pfff, evo kako mi to resavamo u Berlinu:

 

 

Edited April 23, 2021 by burekdzija

[aram]

A evo bukvalno sto metara od mene počinje Panorama-Radweg Balkantrasse i duga je (za sada) 28km

[Ros]

u minhenu sve ulice sa dve trake imaju stazu za bicikle, i najveci broj ulica standardne sirine (jedna traka po smeru). kod mene je ulica uzana (samo jedna traka za vozila) i nema staze, ali nema ni saobracaja mnogo (svakako je zone 30) pa se vozi bicikli po putu. doduse, ima delova grada koji su jos u srednjem veku postojali, pa tu jedva ima mesta za vozila i parkirana vozila.

 

ovde sve sto je zuto je staza za bicikliste

 

https://geoportal.muenchen.de/portal/radlstadtplan/

 

 

[Ros]

299km Isarradweg

 

https://www.isarradweg.de/de/startseite

 

 

[Baldrick S.]

Ja sam se navuko na berlin mauerweg. Kad se izadje iz centra bukvalno prati krug gde je bio zid. A većinom su šume, siroke staze i bas zabavni krajolici. Cekam lepo vreme da se pustim i iskoristim elektriku koju sam nabacio na bajk pa da pokusam da ostvarim cilja: 120 km za jedan dan (ovo je deo mauerwega, koji je na 2 km od Pankowa ka Brandenburgu)

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk

[I*m with the pilots]

11 hours ago, Boycie said:

 

Nemačka nema biciklističku infrastrukturu, lepo si napisao - to je više rezultat volje nego infrastrukture. 

 

Radi se sve vise na njoj. Negde ne bas na sjajan nacin (fazon samo odvoje linijom i oboje eventualno) a negde i potrefe da dobro osmisle kuda bi ljudi mogli da voze a da nije bas po putu, ako vec ima alternative.

Naravno da nije kao u tim mini zemljama gde vlada bici-teror, ali daleko od toga da je biciklistima tako lose (uz ogradu da ne znam kako je u svakom pojedinacnom velegradu)

 

Skoro videh da je uradjena jos jedna etapa bici-autoputa Frankfurt-Darmstat, vozila sam pre nekoliko godina na jednom delicu koji je bio blizu ture oko jezera koju sam radila. U samom Frankfurtu su prilicno osakatili redovni saobracaj jer je od nekog sireg jezgra u odredjenim bitnim ulicama (koje povezuju razne strane centra sa izlazima sa okolnog autoputa) jedna od dve trake pretvorena u lepu i siroku biciklo-stazu (ono, da mogu da voze dva bajsa paralelno siroku). Ne znam da li je to uticalo da se malo oladi sa redovnom voznjom po tim ulicama (ja ih sad svakako izbegavam, ali ni ne idem cesto ili idem u vecernjim satima).

 

Ja se u svom malom mistu osecam veoma bezbedno, na bajsu sam maltene uvek za sve potrebe ali i najveci deo puta mi je po mirnim ulicama i stazama za pesake i bicikliste, tek u strogom centru sidjem na put. U nekim ulicama oko centra su nacrtali bicikle na kolovoz, sa zeljom da se jos vise skrene paznja na nas, i skoro sve ulice su promenje u zonu 30. Ne znam koliko to nesto pomaze, meni se cini da ni pre nije bila losa kohabitacija svih ucesnika u saobracaju, cast izuzecima (imala sam prosle godine i sama bliski susret trece vrste, balavac u tatinom BMWu me je zamalo pregazio na kruznom toku, ja sam se toliko usrala zaboravivsi da cak ni nemam dete pozadi, da sam sisla i lupila mu na prozor i uradila onaj pokret rukom, isti koji radi moj muski, samo mi je izletelo na srpskom "da li si normalan?" na sta je on zakolutao ocima). Odem nekad u Frankfurt bajsem (tj. deo puta bajsem, deo metroom do centra) i tamo mi je prvog puta bilo malo strasno, valjda iz tog cistog predubedjenja sto sam u vecem gradu, ali nista se nije desilo. Moj je neki utisak, nakon voznje po poznatom terenu (ukljucujuci nekoliko manjih gradova okolo) i po Ansbahu i tamosnjim malim mestima u Frankoniji, da postoji odredjeni stepen svesnosti o biciklistima i da nije generalno lose. Ali nemam uzorak iz toliko razlicitih delova zemlje, jos neke ture koje smo radili su bile van uze civilizacije pa se to ne racuna. 

[Boycie]

11 hours ago, I*m with the pilots said:

 

Radi se sve vise na njoj. Negde ne bas na sjajan nacin (fazon samo odvoje linijom i oboje eventualno) a negde i potrefe da dobro osmisle kuda bi ljudi mogli da voze a da nije bas po putu, ako vec ima alternative.

Naravno da nije kao u tim mini zemljama gde vlada bici-teror, ali daleko od toga da je biciklistima tako lose (uz ogradu da ne znam kako je u svakom pojedinacnom velegradu)

 

Skoro videh da je uradjena jos jedna etapa bici-autoputa Frankfurt-Darmstat, vozila sam pre nekoliko godina na jednom delicu koji je bio blizu ture oko jezera koju sam radila. U samom Frankfurtu su prilicno osakatili redovni saobracaj jer je od nekog sireg jezgra u odredjenim bitnim ulicama (koje povezuju razne strane centra sa izlazima sa okolnog autoputa) jedna od dve trake pretvorena u lepu i siroku biciklo-stazu (ono, da mogu da voze dva bajsa paralelno siroku). Ne znam da li je to uticalo da se malo oladi sa redovnom voznjom po tim ulicama (ja ih sad svakako izbegavam, ali ni ne idem cesto ili idem u vecernjim satima).

 

Ja se u svom malom mistu osecam veoma bezbedno, na bajsu sam maltene uvek za sve potrebe ali i najveci deo puta mi je po mirnim ulicama i stazama za pesake i bicikliste, tek u strogom centru sidjem na put. U nekim ulicama oko centra su nacrtali bicikle na kolovoz, sa zeljom da se jos vise skrene paznja na nas, i skoro sve ulice su promenje u zonu 30. Ne znam koliko to nesto pomaze, meni se cini da ni pre nije bila losa kohabitacija svih ucesnika u saobracaju, cast izuzecima (imala sam prosle godine i sama bliski susret trece vrste, balavac u tatinom BMWu me je zamalo pregazio na kruznom toku, ja sam se toliko usrala zaboravivsi da cak ni nemam dete pozadi, da sam sisla i lupila mu na prozor i uradila onaj pokret rukom, isti koji radi moj muski, samo mi je izletelo na srpskom "da li si normalan?" na sta je on zakolutao ocima). Odem nekad u Frankfurt bajsem (tj. deo puta bajsem, deo metroom do centra) i tamo mi je prvog puta bilo malo strasno, valjda iz tog cistog predubedjenja sto sam u vecem gradu, ali nista se nije desilo. Moj je neki utisak, nakon voznje po poznatom terenu (ukljucujuci nekoliko manjih gradova okolo) i po Ansbahu i tamosnjim malim mestima u Frankoniji, da postoji odredjeni stepen svesnosti o biciklistima i da nije generalno lose. Ali nemam uzorak iz toliko razlicitih delova zemlje, jos neke ture koje smo radili su bile van uze civilizacije pa se to ne racuna. 

 

"Priznajem" da se situacija polako ali sigurno poboljšava, skoro sam bio u Wiesbadenu tamo ima jedan unutrašnji prsten koji je doskora imao 2 trake plus traku za autobuse, sada su to promenili u 1 traku za vozila i jednu kombinovanu za bicikle i buseve - uz ogromna negodovanja stanovnika. Još je uvek jak taj majndset da su biciklisti "drvoljubi" a ne neka (nova) normalnost, uvek su diskusije dramatične (po medijima) kada se neki grad odluči da stvori bici puteve na uštrb automobila. Barem je taj moj utisak - ne verujem da holanđani i danci npr. sa takvim dogmatizmom pristupaju toj temi.

 

Bici autoputevi su dosta zanimljiv koncept i jedva čekam da klinci malo porastu pa da i sa njima overim to. U malim mestima to nije akutni problem pošto ima dosta mesta za sve, a i kod mene u selu je primetno da je dosta, ali baš dosta ljudi prešlo na e-bajkove (uključujući i mene) pa se sada ide sa eBiciklom u kupovinu u susedno selo i slično.

[Baldrick S.]

Za one koji su u Berlinu i hoće da se čipuju AstraZenekom ima se moze se na sledećem linku:

https://www.kvberlin.de/fuer-patienten/corona/corona-impfungen




Sent from my VOG-L29 using Tapatalk

[burekdzija]

Kada smo kod (berlinske) birokratije: da bi dete koje polazi u skolu imalo mesto u Hortu (dnevni boravak), potrebno je krenuti u akciju otprilike godinu dana ranije. Prvo se od skole dobije pismo da ce dete ici u skolu. U tom pismu je papir koji se popuni kako bi se skoli prijavila potreba za dnevnim boravkom. Taj papir skola vrati pecatiran i onda se on posalje kao zahtev Jugendamtu (to ne znam da prevedem). Posle 6 meseci iz Jugendamta stigne pismo da je dnevni boravak odobren (!) i jos tri papira. Jedan od njih se opet nosi u skolu i pecatira. Onda se sa drugim papirom koji se samo ispuni vrati Jugendamtu. Posle par meseci stigne iz Jugendamta ugovor o dnevnom boravku, u dve kopije. Jedna kopija se odnese u skolu (i pogadjate, pecatira), a druga organizaciji koja vodi dnevni boravak. E sad u zavisnosti od toga da li je to privatna, drzavna, polu-drzavna i naravno koliko sati je u pitanju, algoritam se grana u nekoliko mogucnosti. Najjednostavnija, drugi primerak ugovora se odnese u tu organizaciju, potpise, i sa onim prvim primerkom, kao i trecim papirom koji je stigao pre 9 meseci iz Jugendamta posalje u taj isti Jugendamt. 3 meseca kasnije stize odgovor od Jugendamta da je ugovor prihvacen i da dete sme u dnevni boravak.

 

i sad dolazi punchline: DNEVNI BORAVAK JE BESPLATAN.