Serija "Porodica" - That 90's Show

[namenski]

3 minutes ago, ArleKino said:

 

Legiju bi u nekom holivudskom filmu trebalo da glumi onaj iz "Karate Kida" i "Cobra Kai" - Martin Kove.

Kako je počelo, za neku godinu može da se desi da Legiju glumi - Legija.

Samo malo zreliji... 

[Duhovnost, ljubav i med]

Дефинитивно, патриоткиња. 

 

[Djuro]

Kud bas iz Knina, bilo bi bolje da je cura iz Zaaagreba.

[Tsai]

1 hour ago, namenski said:

Kako je počelo, za neku godinu može da se desi da Legiju glumi - Legija.

Samo malo zreliji... 

 

O tome sam razmisljao isto... 

[namenski]

 

Pa dobro, ne moramo toliko pesimisticki, dovoljno bi bilo i ono ponosno na špici: Stručni konsultant general Milorad Ulemek Legija...

Kao ono u partizanskim filmovima...

A đavo ne spava, već mi pada na pamet par projekata^tm, dušu dalih za konsultacije...

I stručnog konsultanta... 

I Zahvaljujemo se jedinicama JNA Policije i Vojske Srbije na pomoći u realizaciji...

[bradilko]

4 hours ago, Frank Pembleton said:

Jelena Đurović žena-agenda.
Attention whore

.... Shiit has hit the fan!
 

ovaj njen text je kao evo nudim se svima ko ima pristup raznim fondovima.

i ako je mozda htela da opise danasnje srpsko drustvo ili (preo)vladajuce misljenje o 90-im onda je moglo i bez putina (posebno je to slihtanje glupo) ili denga i slicnih "razvodnjavanja".

@Indy

da guzati je rambo. on ima sapi i debele gizice kao njegova gospodza mama.

njegov otac je bio jedna likcina. podsecao me je na onog starca iz starac i more ili na nekog starog kapetana koji je na dnevnoj bazi prolazio razne scile i haridbe. fin covek i za popricat i za videt.

smeta mi kod njega sto nikad nije osudio ucesce crnogorskog rukovodstva u ratnim zlocinima. razlog su bile uvek sigurne pare iz nekih fondova. dok je u srbiji sa pravom bio kritican. ne mislis valda da mu to zameram?

ali kritika krece od sebe, od svojih da bi mogao da dobijes slobodu da cenis, osudjujes ili hvalis one druge.

i isto me nervira idolopoklonstvo. ima ovde ljudi koji su potpuno nekriticni prema nekima tipa rambo ili srbljanovic. jebote javne licnosti, kozda ih neko i zna licno ali to nema veze sa principima.

rambova mama dosta je dobijala kintu iz budzeta, paznju rezimskih medija i sl. isto i on. crna gora mu je bila utociste sto se tice toga.

isto i varja djukic ili nelevic ili dubravka drakic.

lazno se predstavljaju. nemaju iste arsine. to najvise mrzim iako su oni umetnici ali to ih ne abolira.

[John Coltrane]

Videh da se zamera Saši Iliću na tekstu Tvoje lice zvuči poznato, ali ovde je u pravu 100%

 

Njihova kreacija svedena je na kolokvijalno shvatanje glume – imitaciju, dok je dijalog toliko slab, površan i neprihvatljiv da podseća na plakatni politički govor: Koštunica je neobavešten, Marija voli oružje, Mira je patetična, Đinđić priča pričice o pragmi i podseća Koštunicu na predizborni slogan („Ko sme da vam pogleda u oči“), Čedomir Jovanović je urbana verzija mladog Džon Vejna, dok je Beba Popović „skockan“, poslovično protokolaran, začinjen ponekom psovkom. Svi funkcionišu kao našminkane lutke, površni su i bez ikakve emocije ili, daleko bilo – psihologije. Stoga im i priliči žanr televizijske rekonstrukcije, ali u tom slučaju nedostaje glas naratora koji bi nam pružio neke dublje i važnije informacije o tim figurama koje se kreću po sceni.

 

 

 

Uostalom većina nas se pita šta predstavlja ova mini serija ili šta bi trebalo/mogla da predstavlja, kao i koja forma bi joj najviše odgovarala.

Ovo je neka vrsta "igranog dokumentarnog filma" da se tako izrazim.

[Kenji]

On 1.4.2021. at 13:59, Marvin (Paranoid Android) said:

 

E sad, tu smo negde skoro pa na liniji, ali da uložim poveliki amandman ovde. Ja sam u trećoj baš video jedan krupan propust. Da li je autor bio u obavezi da ovo sledeće iskoristi, ne tvrdim da jeste, samo da bi bilo IMHO mnogo, mnogo bolje.

 

Dakle scena na bazenu, mlada služavka, Milošević koji sam sedi, gleda u vodu bazena, ispoveda se njoj ali budimo realni, ispoveda se sebi kroz razgovor sa njom, odakle si, iz Knina, dobro dobro, mi smo vas branili, celu zemlju smo branili, sačuvali smo dostojanstvo, i vas smo primili skućili. On sve to govori liku koji je kao devojčica izgubila dom, kidala u kolima preko Dvora na Uni da dođe do Beograda. Evo šta bi po meni bila deset puta bolja scena:

 

Ona, prekida njegov monolog ili se samo nadovezuje: Predsedniče, ja sam bila samo mala ali se dobro sećam kad se ćaća u uniformi vratio kući i rekao da nas je Srbija ostavila da se snalazimo i da se pakujemo. Sledeće jutro je počelo bombardovanje i mi smo spakovani seli u kola. Niko nas tada nije branio, ni tada ni cele te godine. Ako ste nas nekada branili tada nas sigurno niste branili. A taj moj ćaća koji Vas i dan danas voli, i koji je bio srećan da mi nađe posao kod Vas, dobro ja pamtim koliko nam je puta pričao govorio da ste nas Vi ostavili ustašama.

 

Milošević je gleda bez reči.

 

Eto, može samo to. A može i više, hajde da odvrnemo do 7-8:

 

I znate, mi i dan danas živimo sa mamom u šupi sa šporetom kuće našeg rođaka u Kaluđerici. I moj ćaća taksira u istim kolima u kojima smo pobegli. I sve na crno, jer ni lične karte ne možemo da dobijemo. Tako da nas niste ni skućili ni zbrinuli. Jesam bila dete ali se dobro sećam i da kad smo konačno stigli u Beograd da je grad bio zatvoren za nas.

 

I sve to mirno, da ne viče, da mu ne opsuje mater, da mu sve vreme mirno govori, persirajući mu, i oslovljavajući ga "predsedniče".

 

Može još malo ako neko hoće? Hajde da odvrnemo do 9 - Milošević je sluša, sluša, gleda, i sad možemo da imamo razne reakcije. Ili negiranje "Ne ne, nismo, nije bilo tako, mi smo vas sve čuvali, ne bi mi svoj narod..." ali da sve vreme gleda u bazen, ne u nju, da ni sam ne veruje u svoje reči već samo mrmlja tiho sve to, ili da samo ćuti, ili da čak na neki način nekom rečju prizna, makar pogledom u nju, eto ga momenat shvatanja i priznavanja sebi, eto je katarza, eto ga i možda neki mali momenat ljudskosti za koji se i može naći razumevanje jer je proistekao iz stida i priznanja, ona je tu, mlada devojka, služavka, u njegovoj vili, drži kofu vode koja joj treba da sipa da otera njihova govna iz WC šolje, cela scena je za desetku, i tu ga to devojče postidi i porazi do kraja.

 

Oćemo da odvrćemo do 10? Milošević nakon toga, postiđen, pomeren, tetura se gore i odlazi, sav je još pod utiskom, sav je u svojim mislima, potpuno je zaokupljen time što ga je mlado čeljade porazilo i reklo mu u lice ono što mu niko od saradnika nikad nije smeo reći, ono što je on sam ionako dobro znao, gleda unaokolo izgubljen, i onda mu priđe Mira i nešto mirinski kaže i policiji napolju, i on se potpuno trgne, preobrati, i ponovo postaje Milošević. I eto nam i fini potez četkice da se vidi i koliko je zlokoban uticaj ta veštica imala na njega čitav život.

 

 

To je po meni nešto što bi poslužilo epizodi na stotinu načina. Nije sudski proces i nije uterivanje ideologije, koliko je nabrajanje faktografije i istorijskih činjenica. Mislim, scena je bila tu, videli smo je, bazen, služavka Kninjanka, Milošević koji lamentira. Sve je tu. Penal je dosuđen, golmana nema nigde, Mijat samo treba da ne pogodi prečku. Hiljadu puta je delotvornije ukazati na posledice njegove vladavine, njegove zaluđenosti i njegovog poigravanja stotinama hiljada ljudi kroz mladu Kninjanku koja je već tu, na sceni koja je već postavljena, nego da Đinđić nabraja Koštunici i Bulatoviću zašto neće biti abolicije.

 

Je li moralo da bude? Ne, nije moralo. Ali kad je već tu scena bila, ogromna propuštena prilika.

Sve ovo što Marvin priča je zaista super ali je deo njegove autorske ideje, što je daleko od ideje samog Vuletića.
Rekao sam već, građenje likova u seriji polazi iz namerno ambivalentnog istorijskog odnosa što autor objašnjava kroz traženje ljudskosti u njima.
Njemu je nabrajanje Miloševićevih zločina dramaturška štaka a ne konačni sud o njemu. Konačni sud se ostavlja gledaocu odatle i potpuno drugačija čitanja nekih scena.
Mentalna vežba bi bila gledati seriju i percipirati je samo na osnovu viđenog, što je apsurdno za istorijsku dramu.

Uzmimo primer Legije i to samo na osnovu viđenog. Priča kao i svaki dizelaš iz devedesetih. Konstantno napominje je da je časni vojnik države, što svojim delima i dokazuje. Ne želi da ubija penzionere sa oružjem. Lojalan je ideji predsednika Miloševića iako se koleba. Od njegovog backgrounda imamo samo da mu Milošević spočitava da zna šta je radio (ne izgovara šta) i da je žmurio na to. Kao i svaki srbski patrijota mrzi odela i ne hebe živu silu. Ima integritet. Želi da spase Miloševića.

 

Ovako sve to vidi mladi gledalac koji slučajno upalio TV umesto klime.

E da, highlight na odjavnoj špici

[Marvin (Paranoid Android)]

2 minutes ago, Kenji said:

Sve ovo što Marvin priča je zaista super ali je deo njegove autorske ideje, što je daleko od ideje samog Vuletića.
Rekao sam već, građenje likova u seriji polazi iz namerno ambivalentnog istorijskog odnosa što autor objašnjava kroz traženje ljudskosti u njima.
Njemu je nabrajanje Miloševićevih zločina dramaturška štaka a ne konačni sud o njemu. Konačni sud se ostavlja gledaocu odatle i potpuno drugačija čitanja nekih scena.
Mentalna vežba bi bila gledati seriju i percipirati je samo na osnovu viđenog, što je apsurdno za istorijsku dramu.

 

Slažemo se, autorova je poslednja i njegova odluka je da se ide s tim, i ako je tako - izvedba je dobra. Ono što ja pričam je malo više "kako bi ja to radio", jer kao što se vidi i na ovom topiku, postoji poveliki sentiment da iako je istorijska drama u pitanju, postoji neki nivo društvene odgovornosti zbog čega bi serija da može (a može) mogla malo više da podvlači ono o čemu sam govorio, uglavnom i ponajviše baš zbog onih ljudi koji sada imaju 20-25, kojima će ovo biti prvi realan susret s tematikom, a znamo koliko istorijske drame mogu da ostave snažan utisak na ljude da im bespogovorno veruju (Stounov JFK, na primer). Četvrta epizoda jeste to donelo u nekoj meri. Sad meni i nama ostaje samo po tome da sudimo je li dovoljno, je li moglo bolje, i jesu li autorove odluke smislene.

 

 

2 minutes ago, Kenji said:

Uzmimo primer Legije i to samo na osnovu viđenog. Priča kao i svaki dizelaš iz devedesetih. Konstantno napominje je da je časni vojnik države, što svojim delima i dokazuje. Ne želi da ubija penzionere sa oružjem. Lojalan je ideji predsednika Miloševića iako se koleba. Od njegovog backgrounda imamo samo da mu Milošević spočitava da zna šta je radio (ne izgovara šta) i da je žmurio na to. Kao i svaki srbski patrijota mrzi odela i ne hebe živu silu. Ima integritet. Želi da spase Miloševića.

 

Ovo mi je zapalo za oko, jer iako autori tvrde da su se vodili uglavnom istorijskim spisima, dramatizacija i umetnička sloboda su malo prevagnule, koliko se sećam iz knjige Miloša Vasića, Legija jeste bio prisutan u vili, a Milošević iako se verovatno zbog toga osećao izneverenim bio je vrlo sentimentalan prema njemu, mislim da ga je po svedočenjima u knjizi potapšao po obrazu i par puta rekao "Cema moj, Cema moj...", što je bio drugi Legijin nadimak, a ovaj njega, dakako, "Predsedniče". Mislim da je i deo o predloženoj akciji gde njegovi sprovode Miloševića i potencijalnom bekstvu potpuno izmišljena.

[Cane Vukic Prebranac]

1 hour ago, Kenji said:

E da, highlight na odjavnoj špici

 

Негдје сам прочитао да је Вук имао ковид па је зато имао дублера за оне сцене трчања и упада у двориште виле.

[Kenji]

Dubler za glumačke scene. 

Kontam da će u skorijoj budućnosti uz pomoć AI deep fake softvera postojati pravi glumci koji će glumiti za panj lepa lica. Ustvari treba mi partner da to radimo već sada. Ponude u inbox. 

[adam]

toliko price na sve strane da ne izdrzah nego sam danas skinuo i pogledao ove cetiri epizode.

 

ne bih komentarisao kasting, glumu, dijaloge - em ste vec sve rekli, em nisam bolje ni ocekivao. par dobrih, par negledljivih a ostalo se da trpeti kad se covek mentalno pripremi za nashu seriju.

 

glavni utisak - i pored svih propusta, serija me bacila u vreme milosevica i masivno me unervozila. opet sam bio lud od nemocnog besa kao tad. i ceo dan pizdim sto smo propustili par ozbiljnih prilika da odradimo rumunski scenario i pobijemo govna na vreme i za nauk ovoj danasnjoj bagri.

[renne]

Jak početak

[renne]

Iznapušava ga ćale

[renne]

Mira i traktori
I Vukovar
"ZEMLJO MOJA"
sunce ti jebem žarko