Prosta duša slovenska

[Moonwalker]

@April Ko svira saksofon na ovom snimku? Je li to Gabor Bunford?

[April]

Just now, John Coltrane said:

Da nije Duda Bezuha? On mi je uvek delovao kao suvi profesionalac koji bi pre “čenjao” neki bluz sa Zonom nego svirao u Pulskoj Areni. 
 

 

Nije Duda, premda i njega znam površno, sa Zvezdare, moj tata mu bio razredni 

 

I da, uklopio se u istu priču kao i pomenuti: on je mogao da ubrza snimanje i bude pouzdan na živim nastupima, ali je potpuno drugačije muzički formiran, slabo da je nešto duboko osećao Balasevica

[April]

3 minutes ago, Moonwalker said:

@April Ko svira saksofon na ovom snimku? Je li to Gabor Bunford?

 

Rekao bih da da, ali nisam siguran. Vidim da bubnjeve svira Karlo, dakle neka mešovita BG-NS ekipa.

[Djuro]

57 minutes ago, Moonwalker said:

@April Ko svira saksofon na ovom snimku? Je li to Gabor Bunford?

 

jeste, Buga.

pa i Buga se dosadjivao, i onaj bubnjar sa berklija - svima njima je to bila unosna tezga.

[Frank Pembleton]

Nije Duda, premda i njega znam površno, sa Zvezdare, moj tata mu bio razredni 
 
I da, uklopio se u istu priču kao i pomenuti: on je mogao da ubrza snimanje i bude pouzdan na živim nastupima, ali je potpuno drugačije muzički formiran, slabo da je nešto duboko osećao Balasevica

Pa da Bezuha je surovi profi...
Bio sam na jednoj probi pred one Đoletove koncerte kad je on nešto krenuo da menja u aranžmanu, ali kao "nije siguran ovo ono da li oni mogu znaju itd...".
I Duda tu preseče:
E znamo mi sve samo ti vidi šta zapravo hoćeš, mi smo tu da izvedemo...

Verovatno da je dobro imati nekog ko je ful u "tvojoj glavi", ali verovatno je dobro imati nekog ko je "odmaknut" hladnokrvan...



....shiit has hit the fan.

[Ros]

buga svira ponekad u restoranu "nacionalna klasa", kod BIG-a

[Velocipede]

8 hours ago, Frank Pembleton said:

Ovo oko Ivačkovića i Đ. B. je zapravo problem izdavaštva i naše "scene".
Da je iole razvijenija imali bi do sad par knjiga o njemu pisanih sa različitih "strana" i to bi bilo ok. Pa ko šta voli...
Naravno i do izdavača je što se marketinški gura to kao "definitivna istina".
Jbga...
 

 

O tome piše Ivačković u knjizi... Kaže da je neverovatno da do sada nema knjige u Balaševiću i da bi u drugim kulturama ("koje više brinu o sebi") bilo već na desetine knjiga...

[morgana]

8 hours ago, Moonwalker said:

 

Ja mnogo volim  Bluz mutne vode, samo sam ga razumela mnogo kasnije nego kad smo dobile kasetu. Uopste ceo taj album Celovecernji The Kid. Crni labud.

 

i ja

[John Coltrane]

Nisam očekivao ovoliku prazninu posle pročitane knjige o čoveku koga toliko volim. Sa druge strane nisam baš siguran da je sva krivica na Ivačkoviću. Koliko su moja velika očekivanja doprinela razočaranju? Koliko moj stav da sam odavno već pronikao u svaku strofru, refren i stih i otrkivao tajne znakove metafora? Koliko moje poludepresivno raspoloženje koje me ljulja mesecima?

 

Podnaslov Emocionalni vodič kroz diskografiju Djordja Balaševića mi je delovao neprimereno na prvu, čim sam ga pročitao ispod velikog naslova Panonski admiral, a još više mi je zasmetao kad sam završenu knjigu sklopio u želji da je odložim na policu. Još jednom sam se susreo sa užasnom fotografijom na kojoj je glava Djola kao neka lubenica, do neprijatnosti okrugla i "debela" a usne razvučene u samoglasnik "iiii" ili "eeeee" su otkrivale razmak izmedju gornjih "kečeva". Fotka za naslovnicu nekih opskurnih tabloida. Ja ga nikad neću pamtiti takvog, čak mi dodje da prelepim naslovnu stranu.

Prvih 50 strana je posvećeno svemu drugom osim Djoletovim pesmam. Osvrti na posvetu, preminule od korone, kratko opisivanje na šta je EX YU i njena muzička scena ličila (kao da najveći deo knjige neće upravo tome posvetiti) više liče na atmosferu nekog trivijalnog feljtona u onom tužnom Nedeljniku, nego na uvod u delo ozbiljne gradje i sadržaja.

Singlove i albume opisuje škrto, najviše se zadržavajući kod pesama Ne lomite mi bagrenje, Bezdan, Requiem, Čovek sa mesecom u očima. Preterana pažnja se i dalje posvećuje medijskom i "estradnom" okruženju (koga zabole da li je Brena sletela helikopterom na stadion Vasil Levski), te čestim poredjenjima sa nekim kolegama iz rok miljea (Brega, Džoni, Bora, Vlatko Stefanovski), a da se gotovo ni ne pomene 1 od njegovih "mentora" koje je neizmerno cenio i kome je spevao pesmu - Arsen Dedić ili njegova gostovanja na koncertima Miroslava Ilića koga je poštovao i voleo i cenio.  Na momente nisam znao da li čitam YU rock enciklopediju pa sam se vraćao na početak poglavlja da vidim o kom, u stvari, albumu je uopšte reč.

 

Tamo gde su poredjenja bila potrebna - su izostala. Kad u Još jedna gorka pesma kaže "Znam da mozda bicu smesan, za strucnjake silne nase, sta se ovaj u blues mesa
ma, nek' se drzi svoje snase " ili "Zbivace se cudne stvari, bunice se javno mnenje, javice se nadrikriticari, ma, samo drvlje i kamenje" - pa to je penal da pomene Džonijevu Daleko od istine. Malo je njih imalo muda da se na direktan način obračuna sa kritčarima diljem YU.

 

Djole je pričao kako se ložio na Queen i kako je hteo da napravi stvar u muzičkom fazonu I want to break free. Pesma iza te ideje je bila Olivera, onaj "debeli" bas i sintisajzer i gitara koja liči na Brajana Meja, sve je to omaž Frediju i ekipi, ali i najdrektnija moguća izjava ljubavi ženi sa kojom je proveo ceo život. Napisao je 2 rečenice o tome!!!!

 

Panta rei je opljunuo sa svih strana - na Starim mu smeta bas, iako pesma kida - sa otvaranjem koje zvuči kao da vam vrata otvara Had, lagani uvodni solo na saksofonu,  praćena sa "prigušenom gitarom", sa savršenim klavirskim ukrasima izmedju stihova, pojavljivanjem bubnjeva u pravom momentu... a tek stih "svu noć su senke na zidu skicirale fresku" . Pa kasnije će zbirku pesama nazvati Dodir svile - za koji upravo u ovoj pesmi saznajemo da se nikada ne zaboravlja. Dokaz da nije reč o mojoj uobrazilji su i vaši komentari i pohvale, vezanost za taj album.

Za Nemam ništa sa tim kaže da je samo "blues vežba" koja "deluje nedokuvano" - obzirom da je tu gitaru svirao Krle očekivao sam manje kritike-kritike je nemilice trošio na Bočekove gitare koje su "gušile" ili "ubijale" Djoletove pesme.

 

Kako izlazi iz 90tih i priča o ratu, deluje da ima želju da sve brže dodje do kraja. Kao da mu je isticao rok kod izdavača. Bitnije su mu brojke prodatih karata, kao da bez tog podatka nismo svesni Djoletove popularnosti. Kao da slušam fudbalski prenos u kom netalentovani novinari "bilduju" statistikčke podatke o broju nastupa za klub, reprezentaciju, broju golova i asistencija...

 

Dnevnik starog momka bez pomena da nazivi pesama u stvari tvore akronim Olja je najbolja. 

Otilia, Ljerka, Ankica, Jaroslava, Eleonora, Nevena, Anita, Julia, Branislava, Ognjena, Ljudmila, Andjela.

Taj album je kao blanko papir na kom za svaku pesmu možeš napisati pripovetku, ako ne i cele romane. A baš do tog momenta je, po meni i nepotrebno, veliki deo priče posvećivao omotima albuma. 

 

Kao rani mraz "analizira" kroz jagmu oko scenarija i filma sa Ljubišom Samardžićem umesto slikanja Galicije, rata, ljubavi, Vojvodine, multietničnosti tog podneblja.

 

I dok je izgoreo u pljuvanju političara '80 '90 '00 (što je i trebalo) nijednog slova nema o 10 godina robijanja pod AV niti osvrta na sjajnu dijagnozu te decenije u pesmi Dno dna. Čini mi se da je nije ni pomenuo!!! Smenu vlasti opisuje kao dolazak na vlast naslednika ekstremnog političara Vojislava Šešelja. Možda je to bio uslov izdavača ili sina Alekse, ne znam, niti me zanima.

 

Kraj knjige je opet reči zahvalnice, ali i neko malo "pravdanje" otkud baš on da se uzeo teme Balaševića, oličeno u banalnim dokazima koje je skupljao u prethodne 4 decenije. Još 50 nepotrebnih stranica.

 

Jedina novost za mene predstavlja krajnje intimna inspiracija za pesmu Naopako bajka koja je napisana posle teškog udesa koji je preživela njegova ćerka Beba posle kog su lekari imali prognoze da će ostati nepokretna. Na sreću, omanuli su u prognozama.

 

 

Sve ovo ne znači da mi se Ravno do dna nije svidela, kao ni da žalim što smo sestra i ja pre više od 20 godina kupili Umetnost pobune. Niti da neću kupiti novu Ivanovu knjigu, naprotiv. 

 

 

Edit: I da li je samo meni Bezdan zaličio na Comfortably numb !?!

Edited July 1, 2022 by John Coltrane

[Heaviside]

Meni su prvi koncerti u životu bili Đoletovi novogodišnji u Sava centru. Vodili me roditelji, mislim da na prvom još nisam pošao u školu. Slušam ga i dan danas, nisam popuštao ni u kasnim tinedjžerskim i ranim dvadesetim kada u mojoj ekipi nije bilo kul da se ložiš na tekstove i te kao šansonjere nego samo zezanje i gas. Prošao sam razne faze, forsirao ljubavne Provincijalka, Lepa protina kći, Svirajte mi jesen stiže dunjo moja u doba kada sam se zaljubljivao jednom mesečno, pa Utorak kada je počelo da me bude sramota noćnih divljanja, pa Nevernik, Requiem i slične kada sam počeo da se družim sa Hrvatima, Bosancima i Albanicma i shvatio koliko smo isti (SFRJ se ne sećam), pa Noć kada sam preplivao Dunav kada je počela da me hvata frka za otažbinom, pa Bluz mutne vode i slične kada je počela karijera da se juri, pa njegove pesme posvećene njegovoj deci...Baš mi je udario čovek muzičku podlogu za život. A recimo Arsena i druge naše kantautore sam baš slabo slušao tj. nisam uopšte. 

[Milošica]

Meni su ostali u glavi putevi na more sa roditeljima, negde u nizim razredima osnovne a i pre toga terao sam ih da pustaju na CD samo sledece: Balasevic, Riblja Corba, Dugme i Cola

 

Balasevic i Corba su mi i danas ostali redovni na plejlisti, a povremeno i Dugme i Cola, cesce kada pijemo 

 

Edited July 1, 2022 by Milošica

[3opge]

_{alo, vi uvazeni knjiski moljci i moljcice, jel vredi citati Djoletove knjige?}

 

 

 

Edited July 1, 2022 by 3opge

[Filozof manijak]

Meni je Tri posleratna druga jako lepo legla, nostalgičnog ukusa. Taman za ove vrele dane 

[Ptica trkacica]

5 minutes ago, 3opge said:

_{alo, vi uvazeni knjiski moljci i moljcice, jel vredi citati Djoletove knjige?}

 

 

 

Moljčice, super ti je ova reč

 

I meni se svidela Tri posleratna druga.

[Ratamahatta]

Ja se jako rastuzim kad ga slusam, pogotovo balade i ozbiljne pesme. Podseca me na pokojne i izgubljene

Ostavljam za jesen, tad se sjebem i kad je sve u redu