Prosta duša slovenska

[radisa]

2 hours ago, 3opge said:

_{alo, vi uvazeni knjiski moljci i moljcice, jel vredi citati Djoletove knjige?}

 

 

 

Ja bih 3 posleratna druga stavio u školsku lektiru... Jaaaako dobra knjiga... I filmična, po tome bi trebalo snimiti film...

 

Kalendar mog detinjstva je OK, romantično viđenje jednog detinjstva u SFRJ 50ih godina...

 

Jedan od onih života je sa zanatske strane, po meni jako loše napisan, ali nije da ne drži pažnju i da je tema loša... Kao da je hteo jako puno, ali nije uspeo sve to da strpa u knjigu... Da je sve teme kojih se dodtakao lepo obradio, trebala bi mu 4 toma... Zbrzano, nekako kao da je na pola knjige prekinuto i nezavršeno...

 

Kao Rani mraz mi je bio loš, tu sma knjigu samo jednom pročitao i zaboravio do sad šta je u njoj, uopšte...

[DejanMilč]

Pridružujem se preporukama za Tri posleratna druga.

 

 

[Ros]

17 hours ago, John Coltrane said:

Nisam očekivao ovoliku prazninu posle pročitane knjige o čoveku koga toliko volim. Sa druge strane nisam baš siguran da je sva krivica na Ivačkoviću. Koliko su moja velika očekivanja doprinela razočaranju? Koliko moj stav da sam odavno već pronikao u svaku strofru, refren i stih i otrkivao tajne znakove metafora? Koliko moje poludepresivno raspoloženje koje me ljulja mesecima?

 

Podnaslov Emocionalni vodič kroz diskografiju Djordja Balaševića mi je delovao neprimereno na prvu, čim sam ga pročitao ispod velikog naslova Panonski admiral, a još više mi je zasmetao kad sam završenu knjigu sklopio u želji da je odložim na policu. Još jednom sam se susreo sa užasnom fotografijom na kojoj je glava Djola kao neka lubenica, do neprijatnosti okrugla i "debela" a usne razvučene u samoglasnik "iiii" ili "eeeee" su otkrivale razmak izmedju gornjih "kečeva". Fotka za naslovnicu nekih opskurnih tabloida. Ja ga nikad neću pamtiti takvog, čak mi dodje da prelepim naslovnu stranu.

Prvih 50 strana je posvećeno svemu drugom osim Djoletovim pesmam. Osvrti na posvetu, preminule od korone, kratko opisivanje na šta je EX YU i njena muzička scena ličila (kao da najveći deo knjige neće upravo tome posvetiti) više liče na atmosferu nekog trivijalnog feljtona u onom tužnom Nedeljniku, nego na uvod u delo ozbiljne gradje i sadržaja.

Singlove i albume opisuje škrto, najviše se zadržavajući kod pesama Ne lomite mi bagrenje, Bezdan, Requiem, Čovek sa mesecom u očima. Preterana pažnja se i dalje posvećuje medijskom i "estradnom" okruženju (koga zabole da li je Brena sletela helikopterom na stadion Vasil Levski), te čestim poredjenjima sa nekim kolegama iz rok miljea (Brega, Džoni, Bora, Vlatko Stefanovski), a da se gotovo ni ne pomene 1 od njegovih "mentora" koje je neizmerno cenio i kome je spevao pesmu - Arsen Dedić ili njegova gostovanja na koncertima Miroslava Ilića koga je poštovao i voleo i cenio.  Na momente nisam znao da li čitam YU rock enciklopediju pa sam se vraćao na početak poglavlja da vidim o kom, u stvari, albumu je uopšte reč.

 

Tamo gde su poredjenja bila potrebna - su izostala. Kad u Još jedna gorka pesma kaže "Znam da mozda bicu smesan, za strucnjake silne nase, sta se ovaj u blues mesa
ma, nek' se drzi svoje snase " ili "Zbivace se cudne stvari, bunice se javno mnenje, javice se nadrikriticari, ma, samo drvlje i kamenje" - pa to je penal da pomene Džonijevu Daleko od istine. Malo je njih imalo muda da se na direktan način obračuna sa kritčarima diljem YU.

 

Djole je pričao kako se ložio na Queen i kako je hteo da napravi stvar u muzičkom fazonu I want to break free. Pesma iza te ideje je bila Olivera, onaj "debeli" bas i sintisajzer i gitara koja liči na Brajana Meja, sve je to omaž Frediju i ekipi, ali i najdrektnija moguća izjava ljubavi ženi sa kojom je proveo ceo život. Napisao je 2 rečenice o tome!!!!

 

Panta rei je opljunuo sa svih strana - na Starim mu smeta bas, iako pesma kida - sa otvaranjem koje zvuči kao da vam vrata otvara Had, lagani uvodni solo na saksofonu,  praćena sa "prigušenom gitarom", sa savršenim klavirskim ukrasima izmedju stihova, pojavljivanjem bubnjeva u pravom momentu... a tek stih "svu noć su senke na zidu skicirale fresku" . Pa kasnije će zbirku pesama nazvati Dodir svile - za koji upravo u ovoj pesmi saznajemo da se nikada ne zaboravlja. Dokaz da nije reč o mojoj uobrazilji su i vaši komentari i pohvale, vezanost za taj album.

Za Nemam ništa sa tim kaže da je samo "blues vežba" koja "deluje nedokuvano" - obzirom da je tu gitaru svirao Krle očekivao sam manje kritike-kritike je nemilice trošio na Bočekove gitare koje su "gušile" ili "ubijale" Djoletove pesme.

 

Kako izlazi iz 90tih i priča o ratu, deluje da ima želju da sve brže dodje do kraja. Kao da mu je isticao rok kod izdavača. Bitnije su mu brojke prodatih karata, kao da bez tog podatka nismo svesni Djoletove popularnosti. Kao da slušam fudbalski prenos u kom netalentovani novinari "bilduju" statistikčke podatke o broju nastupa za klub, reprezentaciju, broju golova i asistencija...

 

Dnevnik starog momka bez pomena da nazivi pesama u stvari tvore akronim Olja je najbolja. 

Otilia, Ljerka, Ankica, Jaroslava, Eleonora, Nevena, Anita, Julia, Branislava, Ognjena, Ljudmila, Andjela.

Taj album je kao blanko papir na kom za svaku pesmu možeš napisati pripovetku, ako ne i cele romane. A baš do tog momenta je, po meni i nepotrebno, veliki deo priče posvećivao omotima albuma. 

 

Kao rani mraz "analizira" kroz jagmu oko scenarija i filma sa Ljubišom Samardžićem umesto slikanja Galicije, rata, ljubavi, Vojvodine, multietničnosti tog podneblja.

 

I dok je izgoreo u pljuvanju političara '80 '90 '00 (što je i trebalo) nijednog slova nema o 10 godina robijanja pod AV niti osvrta na sjajnu dijagnozu te decenije u pesmi Dno dna. Čini mi se da je nije ni pomenuo!!! Smenu vlasti opisuje kao dolazak na vlast naslednika ekstremnog političara Vojislava Šešelja. Možda je to bio uslov izdavača ili sina Alekse, ne znam, niti me zanima.

 

Kraj knjige je opet reči zahvalnice, ali i neko malo "pravdanje" otkud baš on da se uzeo teme Balaševića, oličeno u banalnim dokazima koje je skupljao u prethodne 4 decenije. Još 50 nepotrebnih stranica.

 

Jedina novost za mene predstavlja krajnje intimna inspiracija za pesmu Naopako bajka koja je napisana posle teškog udesa koji je preživela njegova ćerka Beba posle kog su lekari imali prognoze da će ostati nepokretna. Na sreću, omanuli su u prognozama.

 

 

Sve ovo ne znači da mi se Ravno do dna nije svidela, kao ni da žalim što smo sestra i ja pre više od 20 godina kupili Umetnost pobune. Niti da neću kupiti novu Ivanovu knjigu, naprotiv. 

 

 

Edit: I da li je samo meni Bezdan zaličio na Comfortably numb !?!

 

 

knjigu citati necu

[Tsai]

Sad sam se vratio iz grada, otvorio vino i pravim spricer

 

 

 

[DejanMilč]

Jedna od dragih:

 

 

[booyaka]

Nikad nisam voleo Balaševićevu muziku. Ljigava patetika ili kvazi satira.

[Sundance Kid]

 

[April]

https://www.vreme.com/kolumna/slucaj-alekse-balasevica-skupa-i-tuzna-prica/

[notenoughreasonsforclaire]

Vidim da je porodica juče opet ludovala...

[Amos]

 

 

Nedelja u vreme porodicnog rucka, jebiga. 

[April]

https://nova.rs/zabava/sudbine/oglasila-se-jovana-balasevic-nakon-sto-je-prijavila-muza-za-nasilje-u-porodici/

[kud u maglu Simoviću]

jedna duboko nesretna porodica

[levi]

"oglasila se " i rekla da ne želi da priča o tome, ali mi ćemo vam reći detalje.  kakvi lešinari

[maheem]

Super su komentari na N1 fb-u.

[morgana]

17 minutes ago, maheem said:

Super su komentari na N1 fb-u.

 

da covjek ne povjeruje. pitam se sta li onda pise na kuriru.

 

ljudi su govna (a i planine su zasrali)