LIVE LP/CD ... Živi albumi koje volite

[Anonymous]

8 minutes ago, Indy said:

Ja ne znam ni jedan "uspesni" odlazak u klasicnu muziku (u obratnom smeru, ima uspeha.) Moj sada mozda br. 1 (po onome koliko cesto ga slusam) jazz klavirista (Brad Mehldau) ima tu istu sklonost - i sto je najsmesnije, ja vrlo rado slusam njegovog Bacha. Ali, praaaaaaaavi ljubitelji klasike ga nikad nece priznati kao relevantnog.

 

Meni se Brubekov izlet veoma dopao. Frip odlično svira Baha.

[אַף אֶחָד]

 

I jos jedan intimni favorit

 

 

[Anonymous]

On 25.8.2020. at 7:03, ObiW said:

Postoji samo 1 dokumentarac o živoj svirci:

 

 

Ovo potpisujem.

[אַף אֶחָד]

11 minutes ago, Anonymous said:

 

Meni se Brubekov izlet veoma dopao. Frip odlično svira Baha.

 

Mozdzerov Chopin je briljantan.

 

On topic - medju live albumima koje sam najvise slusao poslednjih godina je i ovaj Arnaldo Antunesa (klip s prateceg dvda), snimljen kod njega na gajbi. Inace Antunesa cesto zovu brazilskim Byrneom.

 

 

 

[Fakundo Sava]

16 hours ago, wayfaring stranger said:

Roky Erickson - Casting the runes i dalje #1 medj' zivim albumima.

Juče razmišljam,šta li se dešava sa Rokijem? I vidim da je preminuo prošle godine u ovo vreme,a možda sam to već čuo  ali sam potisnuo 

Bio je retka zverka 

 

 

[Minimoog]

Mislim da je Live at Leeds verovatno najbolji live album svih vremena. Ono sto je meni najimpresivnije je minimalizam u izvodjenju. Tek kada ih slusas uzivo shvatis zasto su uz Velvet Underground i the Who zapravo osnovni uticaj na pank rok.

 

Sad, ovde imamo cetiri kreativna genija. Verovatno jedan od tehnicki najboljih bendova koji su ikad svirali. Ti ljudi su u to vreme mogli da zvuce kako hoce. Dokaz za to je njihov rad u studiju, gde su ekstremno inovativni, ponekad izgleda kao da ne znaju za sta ce pre da se uhvate. Ali uzivo, sviraju primitivan garazni R'n'R i i ritam-bluz. I to je ono sto ih cini velikim. 

 

Kit Mun nema kontru. On ne koristi taj deo seta. Obicno, kontra u setu predstavlja preciznost i fokus. Kit Mun umesto kontre bije po ride-u i kras cineli. Od Bakera je pokupio foru sa dva bas-bubnja koja bije nogama ko mahnit. Obicno ima gomilu timpana, sto je pokupio od Bonama, ali ih ne rola s leva na desno ko svi ostali, nego seta po njima kao da skija. Verovatno nikada nije ponovio isti prelaz dvaput, osim ako ne mora zbog aranzmana. A i tad nije. Ono sto Kit Muna izdvaja u odnosu na sve ostale bubnjare, je upotreba "greske" u izvodjenju. Tu cela prica postaje nadrealna. 

 

Kontratezu Munovoj mahnitosti predstavlja Entwistle kojeg narocito danas pocinju vole i prepoznaju kao kao jednog od najboljih basista svih vremena. U tom bendu, Entwistle ima ulogu koju tipicno ima bubnjar. Da cuva tempo i vodi ritam sekciju. But make no mistake, on nije nimalo pasivan izvodjac, on zapravo sve vreme improvizuje. Entwistle okida zice sa tri, ponekad cetiri prsta. Namerno postavlja zice nisko u odnosu na pragove i da bi drcale sto vise i zvucale sto prljavije. Townsend u ovakvom odnosu zapravo najcesce svira akorde. I to je posebna prica, da ne smaram. Ali u The Who,  za rifove i groove, ponekad  cak i melodije, je zaduzen Enwistle.  

 

Veliki bend, na vrhuncu onoga sto radi najbolje. 

Edited August 29, 2020 by Minimoog

[holden kolfild]

ja sam prost, meni ovo strava:

 

 

 

i podrzim (umrecu od smeja) rokija, juru i stiva vina.

idem da iskopam kasetu.

[MocaVukotic]

1 hour ago, Minimoog said:

Mislim da je Live at Leeds verovatno najbolji live album svih vremena. Ono sto je meni najimpresivnije je minimalizam u izvodjenju. Tek kada ih slusas uzivo shvatis zasto su uz Velvet Underground i the Who zapravo osnovni uticaj na pank rok.

 

Sad, ovde imamo cetiri kreativna genija. Verovatno jedan od tehnicki najboljih bendova koji su ikad svirali. Ti ljudi su u to vreme mogli da zvuce kako hoce. Dokaz za to je njihov rad u studiju, gde su ekstremno inovativni, ponekad izgleda kao da ne znaju za sta ce pre da se uhvate. Ali uzivo, sviraju primitivan garazni R'n'R i i ritam-bluz. I to je ono sto ih cini velikim. 

 

Kit Mun nema kontru. On ne koristi taj deo seta. Obicno, kontra u setu predstavlja preciznost i fokus. Kit Mun umesto kontre bije po ride-u i kras cineli. Od Bakera je pokupio foru sa dva bas-bubnja koja bije nogama ko mahnit. Obicno ima gomilu timpana, sto je pokupio od Bonama, ali ih ne rola s leva na desno ko svi ostali, nego seta po njima kao da skija. Verovatno nikada nije ponovio isti prelaz dvaput, osim ako ne mora zbog aranzmana. A i tad nije. Ono sto Kit Muna izdvaja u odnosu na sve ostale bubnjare, je upotreba "greske" u izvodjenju. Tu cela prica postaje nadrealna. 

 

Kontratezu Munovoj mahnitosti predstavlja Entwistle kojeg narocito danas pocinju vole i prepoznaju kao kao jednog od najboljih basista svih vremena. U tom bendu, Entwistle ima ulogu koju tipicno ima bubnjar. Da cuva tempo i vodi ritam sekciju. But make no mistake, on nije nimalo pasivan izvodjac, on zapravo sve vreme improvizuje. Entwistle okida zice sa tri, ponekad cetiri prsta. Namerno postavlja zice nisko u odnosu na pragove i da bi drcale sto vise i zvucale sto prljavije. Townsend u ovakvom odnosu zapravo najcesce svira akorde. I to je posebna prica, da ne smaram. Ali u The Who,  za rifove i groove, ponekad  cak i melodije, je zaduzen Enwistle.  

 

Veliki bend, na vrhuncu onoga sto radi najbolje. 

Kad slusam rani clash, cujem who. Mozda zato sto su oba benda kvintesencijalni britanski bendovi, tu bih dodao i kinks. 

 

Inace, meni u tho who uvek strcao pevac, zato sam ih uvek karakterisao sa "nesto mi tu fali". Imas trojicu zmajeva ludaka i ovog kovrdzavog kepeca, uvek mi je smetao iz nekog razloga. Takodje bih se slozio u vezi entwistlea (nadimak the ox), mislim da je daleko najozbiljniji muzicar u bendu, svirao je rog kao mladac, a svaki svoj bas je sam napravio, i svirao ga kao gitaru. Sam je rekao "ja nisam basista, vec bas gitarista". Inace, prvi britanski no. 1 singl koji je imao solo na basu bio je my generation. Ozbiljan basista, pardon bas gitarista. 

[MocaVukotic]

E, ne odgovorih na temu, i ja mislim stop making sense je no. 1. Rapsodija zvukova, veza sa studijskim snimcima samo na bazicnom nivou, kad posle ovog lajva pustis te iste pesme na ploci, deluju kao da su tri puta sporije, kao na 15 obrtaja.

 

[napadaj]

Ja sam najpre čuo Stop Making Sense, pa onda studijske albume i na kraju zadržao samo taj lajv. Energičan je, podiže raspoloženje, posebno kada se gleda video snimak, produkcija koncerta je fenomenalna, koreografija, scenografija, sve je fantastično izvedeno, dok mi studijski albumi ne daju ni približno sličan utisak.

 

 

Edited August 29, 2020 by napadaj

[Minimoog]

 Jbg, ne slažem se u vezi Daltrija. 

 

Ono mucanje na My generation, to je on. Ko to radi? 

 

Drugo, Live At Leeds počinje samo sa njegovim vokalom. Kao neka vrsta medjuigre gde prvo on otpeva stih pa mu bend odgovori. Ko tako počinje live album? 

 

Treće, on peva i See me hear me, i Pinball Wizzard, i Substitute, i sve one pesme. Šta bi The Who bili bez njega?

 

Mene je tako nervirao Bon Scott, ali šta bi AC/DC bili bez njega? Dobar ritam bend sa puno repeticija i po kojim dobrim solom...

 

 

[MocaVukotic]

Ma ok, samo mi ne prija, sta ja tu mogu

[napadaj]

Sepultura je početkom devedesetih zvučala moćnije od Slejera, Pantere, Megadeta i ostatka američke škole, jedino Metalika je ipak bila za koplje ili dva iznad. Malo je boljih koncerata od ovog.

 

 

 

Edited August 29, 2020 by napadaj

[Sludge Factory]

1 hour ago, Minimoog said:

 Jbg, ne slažem se u vezi Daltrija. 

 

Ono mucanje na My generation, to je on. Ko to radi? 

 

Drugo, Live At Leeds počinje samo sa njegovim vokalom. Kao neka vrsta medjuigre gde prvo on otpeva stih pa mu bend odgovori. Ko tako počinje live album? 

 

Treće, on peva i See me hear me, i Pinball Wizzard, i Substitute, i sve one pesme. Šta bi The Who bili bez njega?

 

 

I onaj vrisak na "Won't Get Fooled Again".

 

Mislim, kapiram sta Moca kaze, prosto mu ne lezi. Meni tako ne lezi Brian Johnson, sta vise ne podnosim ga. A trebalo mi je vremena i na Planta da se naviknem back in the day kad sam bio klinac i pocinjao da slusam. U njegovom slucaju je, doduse, to posle postalo skroz druga prica. Skapirali smo se on i ja 

[Minimoog]

Čitao sam da Kif nikad nije uspeo da svari Led Zeppelin zbog Planta. U nekom intervjuu je pričao da su mu se isprva dopali ali da mu je Plantovo pevanje svaki put upropastilo doživljaj.