LIVE LP/CD ... Živi albumi koje volite

[Indy]

2 hours ago, ObiW said:

I to je to. 

 

ObiW, u abstraktu, kad god se javi na muziku.

 

[Indy]

To rekavsi, Cheap Trick at Budokan je stvarno odlican i barem meni je bio promakao ('78. kad je izasao / ja sam se tad vec ubad'o Mahavishnu Orchestrom).

[ObiW]

Da dodam: stavio bih Queen @ Live Aid svakako, al to nije album, a ni dokumentarac njihovog koncerta. U svakom slučaju, jedan od momenata koji se pamti (“bio sam tu i tu, radio to i to kada sam na teveu video njihov nastup”). 

[Ras]

Da, drvilo se o tom live-aidu danima i mesecima.

Mi smo se tog dana odvezli u Stopanju u posetu stricu i njegovoj poridici. Na neki način bio sam iznenađen njihovom odlukom da se presele iz velikog grada. Jeste strina iz Stopanje i tamo joj žive roditelji i familija (njen je stric držao i kafanu) i jesu oni tamo odlazili na vikende, pa i stric je tamo stekao prijatelje sa kojima je išao na pecanje i dobro se ušemio sa lokalnim živim tržištem tehnike, na šta je voleo da troši pare: hi-fi uređaji, video-rikorderi, kasete... I lep novi stan su dobili, što je išao zajedno uz njihov posao. Ispostaviće se da je ta seoba bila ipak privremenog karaktera i da će se par godina kasnije vratiti u grad.

Voleo sam ih jako oboje i njihove sinove, nešto mlađe od mog brata i mene. Strina je divna kuvarica! Mislim da sam obožavao šta god da je spremala, a ja sam u to vreme bio gadljiv na većinu jela. Sećam se i da je jedna od prvih mojih akcija u kuhinji bila da režem meso za obrok koji je pripremala: pozvala me u kuhinju, dala da operem ruke, dala nož i pokazala šta da radim. Hvala joj!

I drvio je taj live-aid sa tevea dok sam se davio u najboljim princes-krofnama koje sam ikada probao. I postajao je potpuno nebitan taj live-aid, jer je letnji dan mamio napolje, u polje požutele trave, kroz kukuruze, pa kroz tpoljak do Morave, da se baci udica.

I dok bi popodne sve utihnulo, osim magistrale što preseca mesto na pola, uveče bi sve živnulo! Matori bi bili u kafani, a okolo bi sve vrvelo od zatrčane i zajapurene dece.

Kasno uveče, uhvatili bi put nazad. Otac bi vozio, a mama bi se štrecala i kočila na suvozačkom mestu da ne sletimo u to gadno jezero. Plašio sam ga se još dok je nastajalo, gledao sam seoske kuće kako nestaju pod vodom i osećaj gađenja ni danas me nije napustio. Dosta godina kasnije, na putu pokraj tog jezera oca moje bivše devojke sustići će fatalni infarkt.

Braća od strica zasnovala su svoje porodice. Retko ih viđam. Strina je, nakon godina problema u braku napustila strica i vratila se u Stopanju, gde živi sa nekim čovekom. Stric je ostao sam, nije srećan i ne osećam da je baš tako zaslužio.

Mislim da je bio izvanredan lekar i morao bih da mu kažem da sam se osećao sigurnim dok je on bio u epidemiološkoj službi u našem malom mistu.

[wayfaring stranger]

 

Roky Erickson - Casting the runes i dalje #1 medj' zivim albumima. 

A moze i

[Minimoog]

Na zalost, danas se do muzike dolazi prelako. Kad kazem "prelako" mislim da postoje ploce i nastupi koji jednostavno ne bi trebalo da su tako lako dostupni svima. Za neke od njih  bi covek bi trebalo da se malo pomuci, ili da do njih dodje nekim neocekivanim spletom okolnosti, ili nakon dosta izucavanja i traganja otkrije nesto od velike vrednosti.

 

Na primer, danas, svaki papak moze na yotube-u da pronadje Swans Live in UK iz 1986 tako sto, ne znam, natrci na podatak o ovom koncertu na nekoj uvrnutoj listologiji, gde li... Isto vazi i za "Beware of the Dog" Hound Dog Taylora, ili "Metallic KO" Stoogesa. Jebes ga, to nisu stvari na koje bi svaki papak trebalo da moze tako lako da natrci. Iskreno, voleo bih da takve stvari nekako ostanu skrivene i tesko dostupne, u uskom krugu onih koji razumeju sta one znace i predstavljaju. Ali jbg, sto kazu "opinions are like assholes,,,,".

 

Ono sto je meni zanimljivo, narocito u ova sugava vremena kad zivi nastupi polako odlaze u proslost, je gde prestaje zivi nastup a gde pocinje live album? Sad, razlika je ocigledna,  live album je mnogo vise od snimljenog zivog nastupa. To je produkcijski zahvat koji se kompilira od vise razlicitih koncerata koji se namenski izvode za potrebe snimanja live-a. U post produkciji se brise pozadinski sum, dosnimavaju citave deonice i instrumenti, nasnimavaju sola, brise zvuk publike, ili cak dodaje potpuno nova publika... bas gitara na zivim nastupima, tipicno, izlazi narocito mutno pa se tu svi posebno jebavaju, itd.

 

Ali postoje nastupi gde ta granica nije tako jasna, a moj omiljeni je snimak Josepha Spence-a, karipskog folk gitariste, koji su na Bahamima 1958 godine napravili istrazivaci Smithsonian Folkwaysa. U to vreme Smithsonianovi istrazivaci su snimali umetnike bukvalno gde ih zateknu. Lomax je tako Leadbellyja snimio u zatvoru. Spence-a su snimali na tremu neke udzerice u kraju koji je bio vise nego bedno siromasan. Na pocetku tu su samo Spence i magnetofon ali se uskoro iskupe prolaznici i to se do kraja snimka pretvori u live. 

 

Legenda kaze da su ljudi is Folkwaysa dosli na neko siromasno Bahamsko ostrvo, u potrazi za lokalnim muzicarima, a da su na Spencea naisli sasvim slucajno, u prolazu, dok svira grupi nekakvih zidara koji su tu nesto gradili. I on je sam bio zidar, pa je seo da se odmori, a od gitare se nikad nije razdvajao. To sto je Spence tog dana izveo je po meni jedan od najboljih zivih nastupa ikad snimljenih. Prvo, njegova muzika brise razliku izmedju, bluesa, folka i kalipsa. Ostrvska muzika je po pravilu izolovana, i nastaje u sopstvenom mikrookruzenju. Ali Spence nema svest o "zanru" kao takvom. On to zove "pesme".

 

Mislim da nigde nisam cuo tako majstorsko koriscenje "namerne greske" u izvodjenju kao kod njega. Covek krklja, mrmlja, jeci i zapeva, neprekidno dok svira i izgleda da nije ni svestan toga. Kod njega muzika dolazi jednako iz podsvesti kao i iz svesti. Stihovi ulaze i izlaze iz izvodjenja intuitivno. Pesma nema strukturu, u pitanju su potpune improvizacije ciji je da stvore dobro raspolozenje. Zapocne sa naizgled jednostavnom, veselom, gotovo decjom melodijom dok lupa nogom o pod i onda je razvije u raspsodiju, u cudo. Ritmicki, ovo su neke od najslozenijih muzickih struktura koju sam ikada cuo. Neke zene mu dobacuju dok svira i on se sve vreme sali sa njima. Na kraju, je i otisao sa njima, seo malo dalje i nastavio da svira. 

 

Joseph Spence za Smithsonian Folkways iz 1958 godine je jedan od albuma za koje mislim da coveku ne bi trebali da padnu u krilo tako lako. Ali vremena su kokuzna, pa eto da podelim malo vedre i dobrocudne muzike i sa vama nadrkanim prdonjama,. Mozda nije na odmet..

Edited August 28, 2020 by Minimoog

[ultra plasticni]

To je reizdala sada vec legendarna etiketa Mississippi Records pre par godina. 

 

Pacifik jebote. Savrsenstvo.

Edited August 28, 2020 by ultra plasticni

[Minimoog]

sjajna, sjajna muzika

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, Minimoog said:

Kad kazem "prelako" mislim da postoje ploce i nastupi koji jednostavno ne bi trebalo da su tako lako dostupni svima.

 

Iako u principu jeste sve dostupno, opet moras da znas sta trazis da bi nesto nasao. A ako krenes bas da istrazujes, zapravo relativno brzo stignes do albuma koji nisu lako dostupni.

[Indy]

2 hours ago, Minimoog said:

Jebes ga, to nisu stvari na koje bi svaki papak trebalo da moze tako lako da natrci

Apsolutno odvratan stav.

[Anonymous]

On 20.8.2020. at 9:54, Minimoog said:

Postoji ovaj Koln Koncert Keith Jarreta iz 70ih ali sudeći po ovim teskasima iznad verujem da ti to nije baš po ukusu  

 

Taj Keln je potpuno spektakularan, sad ću da ga pustim da svira.

[אַף אֶחָד]

7 minutes ago, Indy said:

Apsolutno odvratan stav.

 

Ti si citao dalje od prvog pasusa.

 

1 minute ago, Anonymous said:

 

Taj Keln je potpuno spektakularan, sad ću da ga pustim da svira.

 

Nego sta. Moretti ga ekranizovao nenormalno u Caro Diario. Meni promenilo nacin na koji cujem ceo snimak. (Ali opet, taj album je toliko introvertan da je stvarno komicno razmisljati o njemu kao o zivom albumu. Slicno kao i njegov Dark Intervals iako je taj jos hladniji, minimalniji i povuceniji.)

 

 

[Anonymous]

On 25.8.2020. at 4:21, Indy said:

Čudi me da ne voliš Džereta, nj. legendarni živi albumi (a posebno Köln, mislim da imam na CD-u) su priličan doživljaj. Jel' to zbog njegovog "pevušenja"? (Meni ne smeta...)

 

Mada je na kraju usrao karijeru sa neuspelim odlaskom u klasičnu muziku.

[Indy]

Ja ne znam ni jedan "uspesni" odlazak u klasicnu muziku (u obratnom smeru, ima uspeha.) Moj sada mozda br. 1 (po onome koliko cesto ga slusam) jazz klavirista (Brad Mehldau) ima tu istu sklonost - i sto je najsmesnije, ja vrlo rado slusam njegovog Bacha. Ali, praaaaaaaavi ljubitelji klasike ga nikad nece priznati kao relevantnog.

[Anonymous]

Inače:

 

 

Quote

Live at Leeds has been cited as the best live rock recording of all time by The Daily Telegraph, The Independent, the BBC, Q magazine, and Rolling Stone.

 

Ne znam kako danas stoji kod kritike.