LIVE LP/CD ... Živi albumi koje volite

[kud u maglu Simoviću]

 

toni montano mutant party live

dadov

 

1988

[napadaj]

 

[Gojko & Stojko]

On 5.9.2020. at 22:01, Lancia said:

Ja samo da se priklonim izboru live albuma Gojka & Stojka, vecinu njegovih jazz predoga posedujem i nekako mi je to prava muzika u skladu sa svojom prirodom da se transformise prema prostoru i publici. Publika je ustvari tu sekundarna pojava, sto se samog muzickog zapisa tice, jer drugacije reaguje na koncertima, nego kad je u pitanju rock muzika.

Meni se podigne svaka dlaka kad se setim koncerta Sonny Rollinsa u Barseloni, uvodna i zavrsne ovacije po izvodjenim stvarima su se smenjivale sa apsolutnom tisinom u toku izvodjenja - hemija izmedju Sonny Rollinsa i publike je mogla da se uhvati i opipa u vazduhu i ta atmosfera se moze osetiti vrlo lepo i na plocama. Koncert je trajao tri sata, tamo gde nije bilo te hemije, kao npr. u Sevilji nakon tri dana, koncert je trajao jedva 45 minuta.

Kad je u pitanju rock muzika, radije nosim dobre uspomene u sebi, nego sto bih se uhvatio nekog live izdanja, ne volim lozenja publike i zajednicko pevanje, ja ni live album mog omiljenog benda Talking Headsa nikad nisam preslusao, verovatno iz straha da ne pokvarim utisak iz Atine. Ono sto bih mogao da izdvojim, to su instrumentalno jake grupe poput Television i ciju svirku uzivo dozivljavam poput dzeza.

Od nasih - uvek dobri uzivo Partibrejkersi i prvi pantomima koncert Haustora u Domu Omladine, kao predgrupa Prljavog Kazalista, ali to verovatno nije nigde zapisano. S druge strane ostao mi je u pamcenju i koncert sjajne Branke Parlic i njeno izvodjenje Satija u SKC-u ili na istom mestu sudar tri francuska saksofona, divna zajebancija s publikom.

Eh, Soni Rolins. Slično i meni, gledao sam ga u Operi dva puta u razmaku od godinu dana, prvi put vrhunski kao taj tvoj, svi u euforiji, drugi put ne baš tako kratko ali ni prići onom prvom. Za njega kažu da pravi najveću razliku između živih nastupa i studijskih snimaka, da je prosto neverovatno kako je umeo da neke obične stvari na koncertima dovede do savršenstva i da ljude dovede u trans. Ja sam do danas zapamtio od prvog gledanja kako u Ken Burnsovoj seriji "Džez" u delu o Rolinsu, kritičar Met Glaser priča o koncertu Sonija Rolinsa na kome je bio na preduskršnje veče, gde je ovaj nakon petnaestak minuta soliranja na St Thomas, petnaestak sekundi pred ponoć odsvirao citat "In Your Easter Bonnet" i navodi to kao primer savršenstva razvoja ljudskog mozga. O raznim neobjavljenim snimcima koncerata Sonija Rolinsa ovde govori kritičar Glasa Sela Gari Gidins koji se često pojavljuje u Burnsovoj seriji.

 

Od naših, voleo bih da postoji album sa koncertom Miladojke Youneed iz Doma Omladine od 8. marta 1991., kao i Haustora iz Bitef teatra iz 1989. kada je aktuelan bio album "Tajni grad".

 

Inače došao sam da postavim jedan straobalni album koji me ju međuvremenu dopao šaka - Mingusova "Parkeriana" iz Pariza iz 1964., snimljena dva dana pre albuma "The Great Concert of Charles Mingus" koji sam pomenuo među onom gomilom ranije. "Meditations For Integration" sa Parkerijane je ubitačan, najbolja verzija od svih koje imam.

 

 

Share & Enjoy

 

[beyoncé]

ne znam da li ću da ih volim, verovatno ne specijalno, ali naišla sam na dva kuriozitetna^tm albuma na bandcampu koji će sada da mi prave društvo

 

Live In Yugoslavia 1985/1987 by Sonic Youth

 

Skopje '05 by Mercury Rev

[Gojko & Stojko]

 

Nekoliko odličnih živih albuma koji su mi skoro dopali u ruke - za neke od njih ranije nisam ni čuo, kao ovaj Kirkov ili Tito Puenteov sa Playboy (!) džez festivala.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SaE

[wayfaring stranger]

Dirty dozen Samo live. Nisam slušao ovaj zadnji (Marsi Grass) dok nisam naleteo u nekom second handu. Odličan od početka do kraja, samo kratko traje.

[Gojko & Stojko]

17 hours ago, wayfaring stranger said:

Dirty dozen Samo live. Nisam slušao ovaj zadnji (Marsi Grass) dok nisam naleteo u nekom second handu. Odličan od početka do kraja, samo kratko traje.

Baš taj utisak i meni - kratko traje. Gledao sam ih pre petnaestak godina na festivalu ovde, bilo je ubitačno.

 

SaE

[kud u maglu Simoviću]

 

lagano u top tri live albuma

[foto]

grbavi dok nije skroz otisao u aut.

[Ras]

Neil and the Horse - Fu##in’ Up

 

 

Iza imena izvođača naravno kriju se Neil Young i Crazy Horse, a album sadrži kompletno izveden Ragged Glory, s tim da su i pesme preimenovane. Snimak benda je iz prošle godine i nastao je na rođendanskoj proslavi nekog baje koji je to sebi mogao da priušti.

Ragged Glory je jedan od poslednjih vrhunskih Neil Youngovih albuma i rado mu se vraćam, međutim ovaj live ne nudi ništa od uzbuđenja koje se bez problema nađe na bilo kom YT live snimku benda. Mogući razlog je da sam pokupio neki krševiti rip sa neta, koji svira bez energije, ili su godine izvođača ipak učinile svoje. 

[jimi]

Ovo strogo izbegavati zato sto moze da vam ogadi i originalnu plocu a narocito zbog izdanja Way Down In The Rust Bucket od pre koju godinu sa snimkom klupske svirke koja je bila generalna proba za  turneju '90/91. Skoro ceo album, nekoliko klasika i tri pesme iskopane sa ploce Reactor sa koje pitaj boga da li je ikad ista svirano. Mnogo bolje i od Welt. Dva i po sata najbolje NY&CH voznje.

 

 

 

Edited June 13 by jimi

[igoraki]

Let 3 je odličan ovde, nema novih glupavih pesama