Istanbul i Turska

[Ayatollah]

Uh, pa ovo su sjajne informacije, a mapa će biti posebno korisna. Biće sasvim dovoljno.

 

Hvala puno.

[banecare1]

biti u istanbulu i camiti tri dana zaredom na seminaru je krajnje neozbiljno

[Muwan]

Ali zato može da se pliva na sve strane. Potopilo i nas juče popodne, na vreme sam zapalio sa šljake i izbegao urbani kolaps.

 

 

 

 

Malo pažljivijim pogledom na fotku možete da vidite gde je Bosfor a gde rone park i promenada.

Edited June 3, 2014 by beowl

[Ayatollah]

Well, evo mene u Istanbulu. Sve je prošlo odlično (let + transfer), hotel je izuzetan, a Atašehir zaista izgleda nestvarno, kao naselje sa druge planete (stambene zgrade od 40-tak spratova, a sve ganc nove, pitam se kako izgleda živeti na 39. spratu takve zgrade). Ovde ne vidim ni traga tim izlivanjima koje Beowl kači, izgleda kao da nije kiša pala deset dana, premda jeste oblačno.

 

Nažalost, nakon što sam se raspakovao i osvežio, uhvatio me je neki umor, tako da još nisam izašao iz sobe. Sad ću da se spremim, pa da procunjam malo.

 

Pozdrav.

[Muwan]

Izlivanja srećom ne traju dugo, danas se to već normalizovalo ali juče je izgledalo kano sudnji dan.

[Pontijak]

jeste da necu skoro u Istanbul (bio tamo pre tri decenije i onda mi izgledao ogroman a sada mislim da bih se prepao kada zamislim koliko je to grad sada) a ovaj stambeni kvart ludacki dobro izgleda i na fotki a kako pise ayatollah zaista je impresivno sve to pa da pitam, za koji socijalni sloj su pravljenje ove zgrade, tj. koja klasa su kupci stanova? deluje kao domaci belvil ali na kub i primecujem neke ograde oko jednog kompleksa zgrada, da li je zaostala gradjevinska ograda ili je to zastitna ograda da tih desetak hiljada stanara :P ima intimu kraja u gradu od desetak miliona? :D

 

covece, kakva nam je bivsa prestonica, koji qrac su oni nasi preci hteli nezavisnost, kreteni nijedni :D

[Ayatollah]

Evo, vratio sam se iz cunjanja, pa da podelim malo utiske pre nego što odem u krpe. Jebeni seminar počinje u 8 ujutro, a pre toga se valja obrijati, obući i otići na doručak, znači ustajanje pre 7. Da stvar bude još gora, izgleda da dolazi i Stadin Vice President Legal, pa ću morati da sve vreme budem sa njim u društvu, od jutra do mraka  (da ne grešim dušu, nije loš tip, čak je i zanimljiv......koliko Nemci  to mogu da budu   ).

 

Elem, obzirom da sam bio nešto umoran i mrzovoljan, odlučih da ne idem taksijem u druge delove grada, već da obiđem pešaka širu okolinu hotela, i eventualno nađem nešto za pojesti (ovo i inače radim uvek kada dođem prvi put u neki hotel). Prva stvar koju sam zapazio kada sam izašao na ulicu je koliko patuljasto izgleda moj šesnaestospratni hotel u odnosu na okolne zgrade, kao trospratna zgrada u odnosu na Beograđanku. Ovde je sve apsolutno predimenzionirano, izgleda bukvalno kao Harrenhall iz Igre Prestola, samo što je sve ganc novo. Čak je i džamija koju je Beowl spominjao ogromna, mislim da je svakako veća od Hrama Svetog Save, a da ne govorimo o tome da je i u potpunosti završena (btw, ne mogu da je vidim sa devetog sprata hotela, jer mi pogled zaklanja stambeni soliter   ).

 

Nakon što sam obišao par okolnih ulica, zabasao sam na Atišehir bulevar, i krenuo u pravcu nazad ka aerodromu (okrenuo leđa Evropi). Prešao sam oko 2 km, i imao veoma veliki problem da nađem mestu u kome ću jesti, obzirom da je restorana bilo barem 30, i to svih vrsta, od picerija do pabova. Da ne bih skončao kao Buridanov magarac (poslednji put jeo sendvič u avionu Air Serbie), rešio sam da primenim oprobani kamiondžijski metod za biranje kafana na putevima, odnosno ušao sam u onaj lokal u kojem je u tom trenutku bila najveća gužva, uz uslov da je u pitanju lokalna klopa. Odabrao sam i više nego dobro, obzirom da sam za petnaestak evra pojeo odličan doner i salatu. Gušt je pokvario nedostatak piva, na šta me je Beowl blagovremeno upozorio (makar se nisam brukao da naručujem), pa sam morao da pijem Pepsi, ali je stvar popravio čaj na kraju. Sve u svemu, ja zadovoljan, a da stvar bude još bolja, u povratku sam naišao na radnju u kojoj mogu da kupim pivo (da ne plaćam 20, odnosno 27 lira za 0,33, koliko košta u hotelu).

 

Za sutra mi je plan da pokušam da ubedim Švabu (ako dođe), da posle predavanja (koja bi trebala da traju do 5, mada vidim da je posle toga planiran i nekakav parti, kakav god parti može biti u 5 popodne) odemo do Bagdad avenije na neku večeru. Iskreno se nadam da mi se neće niko nakačiti (i ovaj mi je više nego dovoljan), ali ne verujem da će mi tako nešto uspeti, eventualno ako ne dođu neki likovi koje od ranije znam. Nadam se da stvari neće otići u potpuno nekontrolisanom pravcu, pa da mi ovaj sutra ugovori neku biznis večeru u hotelu, na kojoj bih se smorio kao plovak.

 

Ajde, pišem sutra šta je bilo, ako preživim. 

[Ayatollah]

jeste da necu skoro u Istanbul (bio tamo pre tri decenije i onda mi izgledao ogroman a sada mislim da bih se prepao kada zamislim koliko je to grad sada) a ovaj stambeni kvart ludacki dobro izgleda i na fotki a kako pise ayatollah zaista je impresivno sve to pa da pitam, za koji socijalni sloj su pravljenje ove zgrade, tj. koja klasa su kupci stanova? deluje kao domaci belvil ali na kub i primecujem neke ograde oko jednog kompleksa zgrada, da li je zaostala gradjevinska ograda ili je to zastitna ograda da tih desetak hiljada stanara :P ima intimu kraja u gradu od desetak miliona? :D

 

covece, kakva nam je bivsa prestonica, koji qrac su oni nasi preci hteli nezavisnost, kreteni nijedni :D

 

Iz onoga što sam video dok sam šetao, nije građevinska ograda. Veliki broj stambenih blokova je ograđen zidovima i / ili ogradama, ponekad sa bodljikavom žicom na vrhu i pokriven kamerama. U kompleks se ne može legalno ući na drugi način osim na automobilskoj rampi koju čuva uniformisani čuvar. Štaviše, video sam unutar tih kompleksa i apoteke i samoposluge (hteo da odem do jedne, ali me mrzelo da ulazim u neke rasprave sa turskim čuvarima), moguće je da ima i škola i vrtića, to nisam video.

 

Btw,  vidi se gde je bila prestonica, a gde je bila (i ostala) provincija. Gledam sa prozora panoramu koja me podseća na futuristički eksterijer iz Blade Runnera, kao da sam jutros ušao u vremeplov, a ne u avion, i shvatam da ja ovako nešto nikada neću videti u Beogradu. Čini mi se da ću noćas da sanjam kako živim u straćari, koja se nalazi na sredokraći između dve ili više bogataških vila. Da sam makar završio nešto ljudski, pa da i maštam da ću nekada živeti na nekom ljudskom mestu, a ne jebeni Pravni ...

[Muwan]

jeste da necu skoro u Istanbul (bio tamo pre tri decenije i onda mi izgledao ogroman a sada mislim da bih se prepao kada zamislim koliko je to grad sada) a ovaj stambeni kvart ludacki dobro izgleda i na fotki a kako pise ayatollah zaista je impresivno sve to pa da pitam, za koji socijalni sloj su pravljenje ove zgrade, tj. koja klasa su kupci stanova? deluje kao domaci belvil ali na kub i primecujem neke ograde oko jednog kompleksa zgrada, da li je zaostala gradjevinska ograda ili je to zastitna ograda da tih desetak hiljada stanara :P ima intimu kraja u gradu od desetak miliona? :D

 

Istanbul pre tri decenije i ovo danas su dve različite planete a ne dva različita grada, tako da bih ti svakako preporučio da dođeš :) Elem, Ataşehir je nov kompleks u kome do potpunog izražaja dolazi nov koncept stanogradnje za (malo višu) srednju klasu - grade se veliki kondominijumi sa svim pratećim sadržajima (obezbeđenje, održavanje, supermarket, sportski kompleks koji često uključuje bazene, pa onda apoteka, frizer, kafići, restorani... ukratko sve što stanarima može da uštedi vreme koje bi potrošili cimajući se po zagušenoj metropoli). Ja takođe živim u jednom takvom naselju i to svakako ima svoje prednosti. Pošto je trend da se prave sve veće i sve neverovatnije stvari, onda tamo gde ima mesta niču pravi mali gradovi u gradu. Baš blizu mene ovih dana počinje gradnja gigantskog kondominijuma u čijem sklopu će biti ne samo škola i vrtić, nego bolnica i koledž, pa ti vidi   

 

Poseban hit su novi hibridni mega molovi koji su, osim nepojmljivih dimenzija, napravljeni kao hibridi stambenog i šoping prostora i to tako da na molu od stotinak hiljada kvm stoji jedno 4-5 kula tridesetospratnica u kojima su stanovi. Takva iživljavanja obično čekaju kupce iz inostranstva, pre svega sa Bliskog Istoka. Ataşehir je, opet, priča za sebe. Imam neke prijatelje tamo, to naselje stvarno treba doživeti. Što se tiče one fotografije, zidovi koje si video zaista pripadaju tom jednom kondominijumu i to je neki standard. Gde god je fizički izvodljivo kondominijum je potpuno opasan zidovima ili ogradom uz obavezni dekor u vidu bodljikave žice. Ipak je ovo megapolis od 20 miliona ljudi pa se ništa ne prepušta slučaju a tu je naravno i faktor privatnosti koji je naročito značajan roditeljima čija deca provode vreme u parkovima i igralištima u sklopu naselja.

 

Inače, u velikoj većini tih novih naselja kvalitet gradnje je nešto što posetioca iz Srbije može samo da baci u bedak. Za visoke zgrade propisani su veoma strogi standardi otpornosti na zemljotrese, dok arhitekte često projektuju stanove tako da po osvetljenju i opremi podsećaju na hotele. Kao što dobri Allah zapoveda, velike/skupe projekte i komplekse grade veliki igrači dok mali preduzimači zidaju pojedinačne petospratnice po mahalama. Prosečna mahala u Istanbulu sada izgleda veoma zanimljivo jer te nove pojedinačne zgrade izgledaju kao svemirski brodovi u poređenju sa starim okruženjem. Zapravo je čitav grad u nekoj fazi reizgradnje, ako mogu tako da kažem.

[Budja]

Uh, ja bih se ubio u tom Atasehiru. Suvise ljudi na malom prostoru, ne deluje da ima nekih parkova, od ulaska u garazu do stana treba jedno 5 minuta.

Valjda su razmaci izmedju zgrada takvi da ima svetla i da komsije iz susedne zgrade ne vire u tanjir.

 

Ovde kod nas u Kitu je reseno da se ide na vertikalan rast jer ne moze drugacije. S obzirom na nedostatak planiranja, to znaci saobracajni kolaps i razmaci izmedju zgrada od tri metra. Bice grozan grad. Zato se bogatuni sele u doline van Kita koje postaju satelitski gradovi gde je najveci luksuz. Naravno, sve je to sigurno smesno u odnosu na Istanbul. Mi smo provincija u odnosu na Limu i Bogotu a kamoli Istanbul.

[Muwan]

Uh, ja bih se ubio u tom Atasehiru. Suvise ljudi na malom prostoru, ne deluje da ima nekih parkova, od ulaska u garazu do stana treba jedno 5 minuta.

Valjda su razmaci izmedju zgrada takvi da ima svetla i da komsije iz susedne zgrade ne vire u tanjir.

 

Parkova ima unutar samih naselja ali to su male zelene oazice, kukaće onaj ko očekuje Regent's Park ili nešto slično.

 

Razmaci između zgrada su pristojni samo u superlux naseljima koja se grade na velikim parcelama sve sa molovima. Ataşehir se uklapa u neki prihvatljiv prosek gde u jednom naselju imaš po 10-20 kula koje su napakovane nešto gušće u odnosu na blok 45, recimo. Dobra varijanta je kada su kule poređane u liniji, tu mali razmak nije nikakav problem jer u većini slučajeva širina zgrade se deli na dva stana (u Turskoj je 3+1 standard za porodice sa decom) tako da ti je glavni pogled uvek napred ili nazad a ne na zgradu do tvoje.

 

Šta znam, generalno nisam neki fan tog massive housing koncepta ali u gradovima ove veličine vreme je apsolutno sve i svaka ušteda vremena zlata vredi. Ovakvi kondominijumi definitivno štede mnogo vremena i isplate se samo zbog toga, plus osećaj sigurnosti koji nije zanemarljiv. Održavanje takođe ima svoju ulogu jer su travnjaci uvek sveži i potkresani, sveže zasađeno cveće ne možeš da prebrojiš a čistoća je uglavnom besprekorna. Ponekad zaista izgleda kao na renderima.

 

Istanbul je inače svetski šampion kada su u pitanju razmaci između zgrada. Samo treba svratiti u jednu tipičnu mahalu u kojoj se trenutno ruši staro i podiže novo.

 

 

Najjače su mahale na brdima, a čitav grad je praktično na brdima. Tu ako si na visokim spratovima imaš super pogled na dolinu i mahalu na brdu preko puta, a ako si na nižim spratovima onda se kroz prozor rukuješ sa komšijom.

[Ayatollah]

Evo mene napokon, pišem iz Vršca. Doputovao sam iz Istanbula još prekjuče, ali su me ovde uhvatili moji u mašinu, dok su me tamo u mašini držali Nemci :fashisto: (došla su dvojica, pored Vice Presidenta, došao je i Corporate Compliance, koji mi je funkcionalni šef, ali i sjajan momak), tako da sam tek sada stigao da nađem neko vreme da ovo napišem.

 

Elem, prvi dan seminara je bio jako naporan i pomalo dosadan. Došlo je manje ljudi nego što sam očekivao (oko 30, a mislio sam da će ih biti barem 50), a i od toga je bilo možda deset njih sa kojima sam se negde i nekada upoznao, pa se sve svodilo na isprazno ćaskanje o raznim temama, najviše o poplavama  . Samo predavanje, naročito prepodnevni deo, je bio manje - više bulja - pola njih je pričalo o EFPIA Code of transparency (što mene ne zanima u praktičnom smislu, jer nismo član federacije, niti imamo nameru da se učlanimo), a druga polovina o tome kako organizovati Compliance department i kako raditi treninge drugih zaposlenih (što sam, em čuo 100 puta, em ne mogu da primenim kod sebe u kompaniji jer nemam ni budžet, ni saradnike, ni nezavisnost u radu). Da stvar bude gora, taj prvi radni dan se otegao od 8 ujutro do 6 popodne, i kad se završio, osećao sam se kao grogirani bokser.

 

Dok sam se presvukao i sredio, bilo je već skoro 8, i nećkao sam se da li da uopšte krećem bilo gde, jer ni vreme nije bilo baš neko. Ipak, prelomio sam da krenem do Bagdad avenije, hrabro izašao do sobe i stigao do - recepcije hotela, gde sam sreo mog funkcionalnog šefa kako se učekirava u hotel. Posle srdačnih pozdrava, dogovorili smo se da sačekamo VP-ja koji je pre par minuta sleteo u Istanbul, pa da sva trojica odemo negde na večeru. Detalj koji je zaboravio da mi napomene je da je VP sleteo na Ataturk , pa mu je trebalo više od sat vremena do hotela, tako da smo sva trojica iz hotela izašli oko 10. Tu nas je spasila mapa koju mi je Beowl nacrtao, kao i njegova uputstva (hvala puno Beowl  :) ), jer bismo inače zabasali ko zna gde. Prateći nju, stigli smo do Bagdad avenije, ali već prilično kasno (posle pola 11), tako da je gro stvari bilo zatvoreno. Ipak, uspeli smo da nađemo neki restoran, gde smo naručili dosta dobru ribu po pristojnoj ceni (opet hvala Beowlu, jer sam znao šta da naručim). Nažalost, vino smo preskočili, jer je bilo zverski skupo (oko 30 eura flaša), pa smo se morali zadovoljiti pivom i Coca Colom. U hotelu smo bili oko 1.

 

Drugi dan je bio kudikamo zanimljiviji. Pre svega, bio je kraći (završio se oko 3), teme su bile praktičnije, a predavači zanimljiviji. Ovde bih posebno hteo da istaknem mog VP-ja, koji je napravio možda i najbolji case study koji sam ikada čuo, i još jednom potvrdio da je ozbiljan mamojeb u stručnom smislu, definitivno najbolji kompanijski pravnik koga sam ja ikada upoznao. Compliance je daleko od toga da mi je nepoznat, ali sam se ja u pojedinim trenucima njegove prezentacije osećao kao intelektualni i stručni patuljak u odnosu na njega. Da stvar bude još luđa, njemu to i nije primarna oblast prava, već je to međunarodno ugovaranje, i tek tu od njega ima šta da se čuje.

 

No, da ne davim sa ovim, kada se seminar završio, nas trojica smo se već za sat vremena skupili u holu hotela, i krenuli ka Aja Sofiji (ja sam bio tamo 2006. godine, ova dvojica nikad). Zanimljiva stvar je to što smo ka tamo krenuli metroom, jer smo izračunali da će nam to biti i brže i jeftinije, a naročito ako se ima u vidu da smo u 8 imali sastanak sa lokalnom advokaticom (koju nameravamo da angažujemo za neke poslove koje planiramo u Turskoj), i to opet u onom istom delu grada u kome smo bili prethodnog dana (na Cetin Emec bulevaru, koji ide duž obale Mramornog mora pored Bagdad avenije). Ovo se ispostavilo kao tačno, obzirom da smo se relativno brzo dovezli do evropskog dela grada (puno nam je trebalo taksijem do metro stanice, posle je sve išlo mnogo brže). Ipak, to nam nije bilo dovoljno da stignemo do Aja Sofije pre zatvaranja, pa smo morali da se zadovoljimo Plavom džamijom i kafom u jednom od mnogobrojnih lokala na Sultanahmetu, pre povratka u Aziju.

 

Ono što me je iznenadilo je da je najbolji deo dana tek sledio. Restoran u kome smo bili (Catana Balik Restaurant) je jedan ozbiljno dobar restoran, sa odličnom terasom koja gleda na more i jako, jako dobrom klopom. Probao sam barem 10 različitih jela, sve su bili plodovi mora (osim dezerta), sa hobotnicom na žaru kao glavnim jelom, i sve je bilo izvrsno. Nažalost, ne znam koliko je skup, jer nismo dobili bilo kakav jelovnik, već je naša turska koleginica i naručivala i platila konačni račun. Ono što me je iznenadilo je to što se večera pretvorila u kombinaciju job interviewa i pravosudnog ispita, odnosno nas trojica smo za punim stolom rešetali nesretnu ženu raznoraznim stručnim i organizacionim pitanjima, od broja advokata koji radi u njenoj kancelariji, preko toga koja bi konkretna rešenja ona primenila u pojedinim ugovorima, do zaštite podataka u turskom zakonodavstvu (ja to nisam očekivao, jer sam mislio  da je već angažovana) . Ono što je tu dobro je što sam prvi put prisustvovao tome kako ozbiljni likovi iz ozbiljnih kompanija pričaju sa advokatima pre nego što ih angažuju (to će mi sigurno trebati nekada), a ona se dosta dobro pokazala, tako da ćemo verovatno nastaviti da sarađujemo, na obostrano zadovoljstvo.

 

Poslednji dan nije bilo ničega zanimljivog. Doručak, pakovanje, iščekiravanje, aerodrom, i kiša koja je sve vreme padala kao iz kabla. Oh da, zamalo da "bijem" taksistu, koji je išao da provarava pritisak u gumama i u WC, sve dok je otkucavao taksimetar. Da su moje pare, možda bih nešto i rekao, ovako sve firma plaća, pa je glupo nervirati se i raspravljati oko 1,5 evra koji je taksimetar otkucao.

 

Oh da, preporuka za AIr Serbiu,  popravili su se od vremena kada su bili JAT, barem po mom mišljenju.

[Аврам Гојић]

BREAKING: Žena mi upravo prijavljuje da u Gulhane parku vidi vezanu ovcu kako mirno pase.

[Muwan]

Ako hoćeš nešto stvarno i doslovno breaking, ja ću ti se javiti iz istog parka kada dodje Kurban Bajram.

[Аврам Гојић]

Ako hoćeš nešto stvarno i doslovno breaking, ja ću ti se javiti iz istog parka kada dodje Kurban Bajram.

tako sam i mislio