Istorija fudbala

[Facundo Orellana]

Uvek bih glasao za (presimpatična Nigerija) 1994. i (najkonkurentnije prvenstvo) 1998. 2002. je bilo užasno prvenstvo, Senegalci i Turci malo izvadili stvari. Otprilike još uvek znam napamet rezultate svih mečeva od 1994. Poslednja četiri turnira nekako jednolična, mada je bilo tu i tamo lepih momenata (nokaut faza 2010, grupe 2014. i divnih 7-1, Hrvati 2018).

[Ratamahatta]

5 hours ago, Meazza said:

Odgledao sam ove godine sve meceve tog prvenstva. Bilo je i nekih dobrih meceva u grupnoj fazi, kao sto su Brazil-Turska, Belgija-Japan, Italija-Meksiko, Brazil-Kostarika, Urugvaj-Danska... U nokaut fazi Senegal-Svedska i to je sve, osim sto je bilo zabavno gledati kako Englezi gube od Brazila na onakav nacin. Utisak mi je da je Turska zasluzeno uzela trece mesto, bilo je tu veoma talentovanih i tehnicki potkovanih pojedinaca i igrali su muski fudbal.

 

Potez prvenstva:

 

 

Jedan od najlepsih golova:

 

Meni najbolji gol dao onaj Urugvajac iz Salkea... Varela bese ili Rodrigez, ne mogu vise da se setim protiv koga, da li Senegala ili Danske, volejcina s 25 metara neodbranjiva. Nisam voleo tu Francusku, bilo mi je drago sto su ispali, isto kao i 2010. Borgetijev gol Bufonu je kraljevski bio isto. Mansiz je posle bio umetnicki klizac. 

Isto se secam da su u Rusiji bili neredi, secam se nekih Lada kako gore kad su ispali iz grupe. 

[Glass Joe]

Hrvatska Italija u grupi je bila dobra tekma

[arkonada]

Espana 82. najbolje SP, kada se vidi koje su tu legende igrale i kakvi timovi i utakmice neke legendarne. 

[Svarog]

drugari, mislim da je za vas prava knjiga da pročitate "Samo smo se igrali" od Dimitrisa Mingasa.

http://www.geopoetika.com/book.php?id=479

 

Quote

Petorica prijatelja okupljaju se svake četiri godine da zajedno gledaju finale Svetskog prvenstva u fudbalu. Devet finala, devet susreta, devet poglavlja života glavnih junaka. Sa ključnim detaljima nezaboravnih fudbalskih utakmica autor vešto prepliće sudbine svojih protagonista, kao i političke i socijalne promene u svetu – na uzbudljivom putu od snova do realnosti, od egzistencijalnog socijalizma do globalizma, od crno-belih televizora do plazma ekrana, od Peleovog do Ronaldovog Brazila. Ili obrnuto, budući da se radnja romana odvija unazad, pred čitaocima kojima je poznata budućnost likova postepeno se osvetljava i njihova prošlost od zrelosti sve do studentskih dana.

 

to je tačno ono što je i @MocaVukotic opisao, da mi za Mundijale vežemo neka sećanja koja su mnogo više od utakmica.

 

ja sam je pročitao pre par godina, i legla mi je samo tako.

[Svarog]

moje prvo pravo je sećenje je Italija90.

prva ljubav, kojoj se i danas vraćam - Kamerun.

Piksijevi golovi. i Jozićev gol Kolumbiji, koji je nekako ostao u senci Piksijevih ali je vrhunka golčina (1:20 na snimku)

 

 

98. u nekoj magli.
ne znam zašto, valjda sam dosta utakmica preskočio direktno da gledam zbog vremenske razlike.

poklapa se i privatnom situacijom, najzad se pojavile devojčice u životu pa je to odvlačilo vreme i energiju.

plus sam tad baš bio posvećen rukometu.

jedino čega se jasno sećam je sastav Nigerije i Yekini koji urla iz bugarskog gola (ok, ovde je već jasno da imam fetiš na afričke timove).

 

2002. ništa. mrak.

 

2006. najbolnije sećanje (mislim da sam već pisao o tome ovde), kad me u sred finala koje smo gledali na Exit festivalu - napustila tadašnja devojka.

lični favoriti opet iz pakovanja "navijaj za male" - Ukrajina i, skroz logično, Gana koja je u grupi raznela Čehe koji su mi bili favoriti pre početka prvenstva (da nije bilo Čeha na golu, još uvek bez zaštitne kape, realno bi bilo 5-0).

 

2010. povratak Paniniju posle 20 godina. iskoristio tek rođenog sina kao opravdanje.

potpuno loženje na Mistera i fudbal koji je doneo. toliko mi je bilo krivo zbog načina na koji smo ispali, besmislena igranja rukom i slično.

mesecima sa kumom igrali PES sa našom repkom u formaciji koju je Mister forsirao, debelo smo customizovali igru sa pečevima i našim ličnim izmenama.

od drugih ekipa - Paragvaj i opet Gana. crko sam od muke kad je Suarez spasio Urugvaj igranjem rukom i kad su izbacili Ganjane na penale.

kraj prvenstva jedva da sam i odgledao.

 

2014. i 2018. - nekako slepljeno.

sećanje na naše učešće gotovo u potpunosti potisnuto.

7-1 u glavi da se desilo, al ne mogu dva gola da prizovem kako su izgledala.

emotivno angažovanje - Kosta Rika (2014) i Kolumbija (2018). 

 

Edited December 14, 2020 by Svarog

[ArleKino]

C/P sa jednog drugog topica.

 

Moje prvo SP je Italia 90. Važio sam za sedmogodišnju fudbalsku enciklopediju među klincima na igralištu, a i šire. 

 

(Moj zubar: "Neću ti vaditi zub ako mi kažeš bar trojicu igrača iz UAE." Ja: "Znam četvoricu." On: "Da čujem." Ja: "Mubarak, Mubarak, Mubarak i Mubarak." Album sa sličicama.)

 

Moja prva WC tekma je bila Argentina-Kamerun. Starom bilo drago što je Maradona ispušio. Sa tog prvenstva pamtim izuzetno simpatične mi Talijane od kojih mi je jedan ostavio nadimak koji me pratio do srednje škole (Schillaci), goropadnu Čehoslovačku koja je zgazila SAD, Austriju i Kostariku uz gol Kubika iz slobodnjaka, zastrašujuće Nijemce i tog Matthäusa koji nas je urnisao na otvaranju SP, Pantićevog opisa Jozićevog gola Kolumbiji ("...prilepio je loptu na grudi...), trpanja Emirata, Piksijeve simultanke protiv Španaca uz najpotcijenjeniji gol ikad, užasnog smrada Goykoetxhee koji je prvo izbacio nas pa Talijane, a ne bi na gol ni stao da Pumpido nije slomio nogu protiv Sovjeta, vode u ušima Argentinaca kad su Rumuni izjednačili u zadnjoj utakmici grupe (sa 1-0 Argentina bila prva, sa 1-1 su pali na 3.mjesto), hat-trick Michela i sjajan slobodnjak KH Boa za Koreju (Boris Mutić ili Božo Sušec?)... Gol Brehmea preko 41-godišnjeg Shiltona iz slobodnjaka u polufinalu, penale i Illgnera... Nijemci osvojili, bilo mi drago jer sam imao tetke u Njemačkoj. Brnoviću i danas jebem sve što ima za onakav penal. Od utakmica bih izdvojio utakmicu Njemačka-Jugoslavija kao ogledni primjer zašto nikad ne bismo osvojili ništa ni da se Jugoslavija nije raspala.

 

WC 1994. Rat. Odlazim sa starim na njegov posao da gledam tekme. Italija-Nigerija, ja jedini navijam za Talijane, Baggio odigrao sam protiv svih, sa igračem manje odvukao Azzure dalje. Isto uradio i protiv Španije, još jedan gol koji niko ne spominje, a užasno zajeban gol za zabiti. Moj komšija i drugar, još tad glumio tough guya, se izderao na mene kad sam ga uhvatio da plače kad je Lečkovljevljevljeva ćela izbacila Nijemce. Najbolja tekma Švedska-Rumunija, uz Brazil-Holandija i nečiji komentar na RTS-u da mu je drago što oba tima nose plave dresove. Gol Branca zubatom De Goeyu se pamti, kao i Bebetova proslava. Baggiov promašaj i sva buka oko toga me nervirala jer gdje je bio taj Massaro™ da zabije svoj. Ružni Albertini bio najpouzdaniji sa kreča za Talijane.

 

Dolazi na red ozbiljno SP 1998, navijanje za Bergkampa i Overmarsa, u drugom redu za Vieiru i Petita. Italija-Čile, Engleska-Argentina, sve utakmice Holandije u nokaut-fazi, Hrvatska-Njemačka i slatka osveta za poraz na EP, Brazil-Danska uz dominaciju Rivalda, dansko razmontiravanje Nigerije, suze Kika Narvaeza tokom trpanja Bugarske jer su Nigerijci pustili Paragvajce preko sebe, penal Šukera protiv žutokosih Rumuna (ponavljao penal i mjerio puls), gol Bergkampa Argentini, gol Pihija™ kad sam mislio da je Švabo napokon umro, ali, avaj... Penali Francuske i Italije, Blancov dribling protiv Koreje, gol Hadjija protiv Norveške, nesretno ispadanje Kameruna, Thuram "opak čovjek neki" protiv Hrvata. Najbolja utakmica prvenstva: Holandija-Brazil. Šuker koji grize medalju nakon utakmice u kojoj je Ladić bio Jašin, Kahn i Zoff u jednom. Kako to ukleti Holanđani nisu dobili nikad mi neće biti jasno. Zidane koji glavom buši raspale Brazilce. Baho Topalbećirević na kraju prvenstva: "Vjera...Pti...3-0, gotovo je!

 

SP 2002. Najgore prvenstvo ikad zbog suđenja i problema favorita. Argentina nekako ispala u grupi sa Dream Teamom, Englezi u četvrtfinalu pičkasto ispali od Brazila, Talijane i Špance pokralo protiv Koreje, Turci igrali odličan turnir (Ilhan Mansiz i njegov dribling Roberta Carlosa), Nijemci sa prosječnim timom došli do finala Dalekoistočne konferencije, Ronaldo sa retardiranom frizurom pokupio Zlatnu loptu iako je bio lošiji nego na SP u Francuskoj, Rivaldo dominirao, ali ga je presjeklo ono dajvovanje protiv Turaka, Gilberto Silva  se predstavio, a i Kleberson  dok su Senegalci prodali dvije cigle Liverpoolu. Senegal-Urugvaj - utakmica turnira. Nadao sam se Henryjevoj dominaciji, a on odigrao za kurac. Kina - najgora repka ikad na prvenstvu.

 

SP 2006. Napokon se vratila Njemačka u dobro izdanje (iako je pala sa 2. na 3.mjesto), Argentina predivna, demoliranje već nepostojeće SiCG za pamćenje no jajara Pekerman usrao protiv Švaboa. Zidane kralj fudbala od nokaut-faze, zadnji poraz Španaca prije početka dominacije tiki-take, razbijanje Brazila, rutiniranje Portugala, nažalost, ne i Italije koja je bila perfektno zategnuta. Sa fakulteta putovao kući dok se igrala utakmica Njemačka-Italija.   Francuska-Španija najbolja utakmica turnira za mene, promocija Riberyja na velikoj sceni. Argentina predstavila Messija. Portugal i Holandija odigrali užasan meč. Petr Čech protiv Gane držao čas u najluđoj golmanskoj predstavi koju sam dotad vidio.

 

WC 2010. Jebene vuvuzele. Francuzi raspadnuti. Holandija neuobičajena sa dva mesara na sredini, Sneijder i Robben ih odvukli do finala. Nijemci fenomenalni sa Schweinsteigerom, Lahmom, Özilom, Müllerom i Khedirom, zgazili Engleze i Argentince, tijesno izgubili od Španije. Španci na konto Casillasa, tiki-take i Ville došli do kraja. Urugvaj predstavio Suareza koji je Ganu zaustavio u četvrtfinalu. Utakmice turnira: Holandija-Urugvaj, Njemačka-Engleska, Njemačka-Argentina. Webbovo opraštanje crvenog De Jongu finalu 

 

2014. Debi BiH, očekivao se prolaz, ali poništavanje regularnog Džekinog gola protiv Nigerije je presudilo. Pobijeđen Iran. 

Van Persiejev let za demoliranje Španaca 5-1, Nijemci koji su u grupi dali Portugalu četvorku pa kasnije Brazilu sedmicu, odlični Vahin Alžir, Suarezovo potapanje Engleza prije ugriza Chiellinija, Van Gaalova zamjena golmana protiv Kostarike uoči penala, fenomenalni James Rodriguez i simpatična Kostarika Joela Campbella. Najbolje utakmice turnira: Holandija-Španija 5-1, Njemačka-Brazil 7-1, Njemačka-Alžir 2-1 i Neuerova utakmica za pamćenje.

 

Dodajem:

 

2018. Rodilo mi se dijete. Modrić. Hrvatska do finala preko penala i produžetaka. Francuzi prejaki i fizički i tehnički za sve suparnike. Urugvaj-Portugal jedna od jačih utakmica turnira. Nijemci i Talijani pušiona u grupnoj fazi. Kroosov gol Švedima za pobjedu sa igračem manje.

 

EDIT:

 

Da još jednom ponovim: na stranu što je Maradona vodio Argentince do finala 1990. nakon što su jedva prošli grupu, al' što je to R.Baggio ponovio i premašio sa Talijanima 4 godine kasnije u Merici... Nije ni čudo da je ozlijeđen ušao u finale, otišla mu leđa od nošenja ostatka tima.

Edited December 14, 2020 by ArleKino

[iDemo]

2 hours ago, Svarog said:

...za Mundijale vežemo neka sećanja koja su mnogo više od utakmica.

Ovo je sasvim tacno. Ja sam finale SP 1990 slushao sa drugarom, sedeci u nekom metar ipo sa 2 ipo bivaku u Sloveniji - prenos neke radio stanice  (Aus/Ger?) na nemackom - a ni jedan od nas ne zna nemacki - samo ono "Toooooor" kad su im shvabe pukle gol...

[borris_]

10 minutes ago, ArleKino said:

C/P sa jednog drugog topica.

 

Moje prvo SP je Italia 90. Važio sam za sedmogodišnju fudbalsku enciklopediju među klincima na igralištu, a i šire. 

 

(Moj zubar: "Neću ti vaditi zub ako mi kažeš bar trojicu igrača iz UAE." Ja: "Znam četvoricu." On: "Da čujem." Ja: "Mubarak, Mubarak, Mubarak i Mubarak." Album sa sličicama.)

 

 

 

[iDemo]

13 minutes ago, ArleKino said:

Njemačka-Brazil 7-1

Najjaca analiza - odmah posle utakmice me zove ortak iz FaM - blesavo se kezi "a ovi (brazil) su mislili da ce shvabe da stanu posle 3-4:0... ".

A je@iga, i bolji se zajebu...

[arkonada]

22 minutes ago, ArleKino said:

C/P sa jednog drugog topica.

 

Moje prvo SP je Italia 90. Važio sam za sedmogodišnju fudbalsku enciklopediju među klincima na igralištu, a i šire. 

 

(Moj zubar: "Neću ti vaditi zub ako mi kažeš bar trojicu igrača iz UAE." Ja: "Znam četvoricu." On: "Da čujem." Ja: "Mubarak, Mubarak, Mubarak i Mubarak." Album sa sličicama.)

 

 

Evo ti tvojih drugara

[ArleKino]

1990. - nakon Mundijala krenuo u osnovnu školu.

 

1994. - nakon Mundijala krenuo u 5.razred.

 

1998. - nakon Mundijala krenuo u srednju školu.

 

2002. - nakon Mundijala krenuo na fakultet.

 

2006. - nakon Mundijala...eee, tu sam zajebao točak historije tako što sam obnovio godinu na fakultetu pa sam sačekao godinu dana sa diplomiranjem.

 

2010. - nakon Mundijala upoznao (sada) suprugu.

 

2014. - par mjeseci pred Mundijal se zaposlio na dobro radno mjesto.

 

2018. - rodilo mi se dijete.

 

2022. - ?

 

(Ne znam jesam li dobro izbrojao - '22. će biti ukupno 22.svjetsko prvenstvo.)

[MocaVukotic]

@ArleKino

 

Spanija-Koreja 1990 bozo susec

 

"... a sto je ovdje trazio choi, podsjeca to na neke nase vratare..." 

 

Takodje je izdiktirao i celo michelovo ime jer je ovaj dao het trik, miguel gonzalez martinez del campo michel

 

Tako nesto... 

 

 

 

Uzgred, tu smo imali najbolje komentatore

Edited December 14, 2020 by MocaVukotic

[W.F.C.]

Najvise su se mucili sa spanskim igracima kad izgovaraju, Mičel, Gordiljo, Kamačo, Hugo-Ugo Sančiz-Sančez, Ljorente...

[ArleKino]

3 minutes ago, MocaVukotic said:

@ArleKino

 

Takodje je izdiktirao i celo michelovo ime jer je ovaj dao het trik, miguel gonzalez martinez del campo michel

 

 

Da, to je bio taj momenat.

 

Nešto je bilo u fazonu: "Zaslužio je da mu se kaže cijelo ime..."