Španija i Katalonija

[noskich]

[Budja]

I ovo je vazno.

 

 

Sánchez acuerda con Rajoy abordar la reforma de la Constitución a cambio de apoyarle

• El líder del PSOE celebra su acuerdo con el presidente: “¡Ha llegado la hora de la reforma de la Constitución!”

[hazard]

Dobro je da Rahoj konačno pokazuje neke naznake kompromisa...nekakvog

[MancMellow]

Mislim da ovde ima i do toga sto PP + C's nemaju vecinu u Kortesu. Ali, da, ovo je kretanje u nekakvom pozitivnom pravcu.

[Lancia]

Mislim da ovde ima i do toga sto PP + C's nemaju vecinu u Kortesu. Ali, da, ovo je kretanje u nekakvom pozitivnom pravcu.

Nema od toga nista, ovo je samo pozicioniranje na sceni. Socijalisti kupuju spanske glasove, koje im je uzeo Podemos, koi ce pak biti izgurani kao izdajnicki ili remetilacki faktor.

Najgore od svega je to sto je ojacao uticaj Gradjanske stranke i Rivere, ciji je kapacitet da sutra vodi zemlju, krajnje upitan. 

[MancMellow]

Ma dobro, makar dobro izgleda tj zvuci. Uostalom videcemo

[Lancia]

Ma dobro, makar dobro izgleda tj zvuci. Uostalom videcemo

Mrcvarenje Manc, nista drugo. Rok je navodno sest meseci u zemlji gde je mañana = 15 dana.

Edited October 11, 2017 by Majo

[MancMellow]

Mrcvarenje Manc, nista drugo. Rok je navodno sest meseci u zemlji gde je mañana = 15 dana.

 

:D 

[Budja]

Nema od toga nista, ovo je samo pozicioniranje na sceni. Socijalisti kupuju spanske glasove, koje im je uzeo Podemos, koi ce pak biti izgurani kao izdajnicki ili remetilacki faktor.

Najgore od svega je to sto je ojacao uticaj Gradjanske stranke i Rivere, ciji je kapacitet da sutra vodi zemlju, krajnje upitan. 

 

Ja bih, ipak, rekao da ga PP koriste kao Seselja, tj. kao strasilo, koje ce biti stavljeno na svoje mesto kad zatreba.

 

 

Sto se PSOE-Podemos tice, to mozda sada tako izgleda, ali PSOE ne moze da se takmici u patriotizmu sa PP. Ovo oko Ustava je ok ako izguraju a da nije neki levi ustupak Rahoja.

Sa druge strane, Podemos ima jasniju i zdraviju poziciju koja na srednji rok moze da im pogoduje, ono autenticnost, ono sto se danas ceni u politici.

Edited October 11, 2017 by Budja

[steins]

Ja se nešto mislim, ko najveći laik, da su ovi katalonski separatisti izgubili zamajac i a je sad on prešao na stranu Madrida. Pogotovo što ih je ostatak Evrope manje više odjebao, a ostali lokalni separatisti u Španiji prosto ćute.

Sa takvom podrškom, Madrid treba samo da kulira i pusti ove da mu dodju na noge. A doći će. Čini mi se da nemaju mnogo izbora.

[hazard]

Could Catalonia make a success of independence?

 

 

To the casual observer, Catalonia looks like it has already got many of the trappings of a state. Flags. A parliament. The leader, Carles Puigdemont.

 

The region has its own police force, the Mossos d'Esquadra. It has its own broadcast regulator, and even boasts a series of foreign "missions" - mini embassies that promote trade and investment in Catalonia around the world. Catalonia delivers some public services already - schools and healthcare, for example.

 

There'd be much more to set up in the event of independence, though. Border control. Customs. Proper international relations. Defence. A central bank. Inland revenue. Air traffic control.

 

All of these are currently run by Madrid.

 

But assuming it did create these new institutions - would it be able to pay for them?

 

Catalonia is certainly rich compared with other parts of Spain. It is home to just 16% of the Spanish population, but 19% of its GDP and more than a quarter of Spain's foreign exports.

 

It punches above its weight in terms of tourism too - 18 million of Spain's 75 million tourists chose Catalonia as their primary destination last year, easily the most visited region.

 

Tarragona has one of Europe's largest chemical hubs.

 

Barcelona is one of the EU's top 20 ports by weight of goods handled.

 

About a third of the working population has some form of tertiary education.

 

It's also true that Catalans pay more in taxes than is spent on their region.

 

In 2014, the last year the Spanish government has figures for, Catalans paid nearly €10bn (£8.9bn) more in taxes than reached their region in public spending. Would an independent Catalonia get the difference back?

 

Some have argued that even if Catalonia gained a tax boost from independence, that might get swallowed up by having to create new public institutions and run them without the same economies of scale.

 

Perhaps of greater concern is Catalonia's public debt.

 

The Catalan government owes €77bn (£68bn) at the last count, or 35.4% of Catalonia's GDP. Of that, €52bn is owed to the Spanish government.

 

In 2012, the Spanish government set up a special fund to provide cash to the regions, who were unable to borrow money on the international markets after the financial crisis. Catalonia has been by far the biggest beneficiary of this scheme, taking €67bn since it began.

 

Not only would Catalonia lose access to that scheme, but it would raise the question of how much debt Catalonia would be willing to repay after independence.

 

That question would surely cast a shadow over any negotiations. And on top of the sum owed by the regional government - would Madrid expect Barcelona to shoulder a share of the Spanish national debt?

[MancMellow]

Varufakis

 

 

Katalonsko pitanje ima dugu predistoriju, kao i nacionalizam u Evropi uopšte. Ali pitanje je da li bi taj problem sada eskalirao na ovaj način da u upravljanju krizom evrozone posle 2010. Evropa nije napravila niz grešaka, kojima je Španiju i ostatak evropske periferije gurnula u stanje praktično trajne ekonomske stagnacije. Time je pripremljen i teren za širenje ksenofobije i moralne panike, kada su imigranti prešli spoljne granice unije. Ilustrovaću povezanost tih događaja jednim primerom.

 

Barselona, prelepa prestonica Katalonije, poznata je kao bogat grad sa velikim budžetskim suficitom. Ipak, ne tako davno, mnogima od njenih stanovnika zapretila je mogućnost da se nađu na ulici zbog naplate potraživanja banaka koje su spasavane novcem od poreza koji su oni plaćali. To je dovelo do nastanka građanskog pokreta zahvaljujući kojem je Ada Colau 2015. postala gradonačelnica Barselone.

 

Nova gradonačelnica je obećala smanjenje lokalnih poreza za mala preduzeća i domaćinstva, pomoć za siromašne i izgradnju smeštajnih kapaciteta za 15.000 izbeglica – veliki deo od ukupnog broja koji je Španija trebalo da primi iz zemalja na prvoj liniji izbegličkog fronta, kao što su Grčka i Italija. Sva ta obećanja mogla su se ostvariti bez ulaska u budžetski deficit jednostavnim zahvatanjem iz lokalnih budžetskih viškova.

 

Ali avaj, gradonačelnica se uskoro suočila sa nesavladivom preprekom. Pozivajući se na obaveze zemlje ustanovljene direktivama EU za sprovođenje mera štednje, centralne vlasti su donele zakon kojim je lokalnim vlastima praktično zabranjeno da povlačenjem sredstava smanjuju svoje budžetske viškove. Centralne vlasti su takođe zabranile ulazak u Španiju 15.000 izbeglica za koje je Colau već bila pripremila smeštaj.

 

Zato je gradski budžet i dalje u suficitu, obećana smanjenja lokalnih poreza i povećanje socijalnih davanja su izostali, a stanovi izgrađeni za izbeglice su prazni. Posle toga nije bilo potrebno mnogo podsticaja jačanju katalonskog separatizma.

 

U svakoj sistemskoj krizi, kombinacija mera štednje nametnutih većini, socijalizma za bankare i gušenja lokalnih demokratskih procesa proizvodi beznađe i nezadovoljstvo – što je kiseonik svakog nacionalizma. Progresivni, antinacionalistički Katalonci kao što je Colau na udaru su sa dve strane: s jedne strane od autoritarnog državnog establišmenta koji se pravda direktivama EU, a sa druge buđenjem radikalnog parohijalizma, izolacionizma i atavističkog nativizma. I jedno i drugo su odrazi neuspeha u ostvarivanju obećanja zajedničkog panevropskog prosperiteta.

 

Katalonija je odličan ogledni poligon za istraživanje dubljih problema u Evropi. Situacija u kojoj se bira između pokoravanja autoritarnoj španskoj državi i želje da „Katalonija ponovo bude velika“ – ne razlikuje se mnogo od opredeljivanja između Jeroena Dijsselbloema, šefa evrogrupe ministara finansija, i Marine Le Pen, liderke francuskog radikalnog desničarskog Nacionalnog fronta: štednja ili dezintegracija.

 

Dužnost progresivnih Evropljana je da odbace obe ponuđene opcije: i ukorenjeni establišment na nivou EU, i sukobljene nacionalizme koji razaraju solidarnost i zdrav razum u državama članicama kao što je Španija.

 

Alternativa je evropeizacija rešenja ovog problema, koji je ionako izazvan prvenstveno evropskom sistemskom krizom. Umesto što sputava lokalne i regionalne demokratske uprave, EU bi trebalo da ih podstiče. Sporazumi EU mogu se dopuniti tako da osiguraju pravo regionalnih vlada i gradskih uprava, kao što su Katalonija i Barselona, na fiskalnu autonomiju, pa i na sopstveni fiskalni novac. Takođe bi morali da im omoguće sprovođenje sopstvenih politika u vezi sa migracijama i izbeglicama.

 

U slučaju da separatistički zahtevi za izdvajanje iz međunarodno priznatih

 

država time ne budu otklonjeni, EU može da definiše pravila postupanja u slučaju secesije. Na primer, EU bi mogla da propiše da će dozvoliti referendum o nezavisnosti pod uslovom da je regionalna vlada koja ga raspisuje već pobedila na izborima na istoj platformi sa apsolutnom većinom glasova. S tim što se referendum ne može organizovati za manje od jedne godine po održavanju izbora, da bi se ostavilo dovoljno vremena za primerenu i trezvenu debatu.

 

Što se tiče nove države, ona bi se morala obavezati da prenos fiskalnih sredstava neće biti manji nego pre secesije. Na primer, bogati Veneto može da se otcepi od Italije, ali pod uslovom da ne prekine transfere u korist stanovnika juga. Takođe, novim državama ne bi bilo dozvoljeno da postavljaju nove granice, a svojim stanovnicima bi morale da garantuju pravo na trojno državljanstvo (nova država, stara država i Evropa).

 

Kriza u Kataloniji je važna istorijska lekcija koja pokazuje da Evropa mora izgraditi novu vrstu suvereniteta koji će ojačati gradove i regione, razgraditi nacionalni partikularizam i zadovoljiti demokratske norme. Od toga bi prvi imali koristi Katalonci, stanovnici Severne Irske, a možda i Škotske (koji bi tako u poslednji čas izmakli brexitu). Na duži rok, od nove vrste suvereniteta najviše koristi bi imala Evropa kao celina. Zamišljanje takve panevropske demokratije je preduslov za zamišljanje Evrope vredne spasavanja.

 

http://pescanik.net/kriza-u-spaniji-kao-sansa-za-evropu/

[namenski]

Neopevano sere   

[hazard]

Varufakis je lepo analizirao problem, ali rešenja koja promoviše su nesprovodiva (a u nekim slučajevima i loša).

[Budja]

Could Catalonia make a success of independence?

 

I sami kazu da je pomoc regionima kreirana jer sami nisu mogli da se zaduzuju. Kada bude nezavisna, Katalonija ce moci da se zaduzuje.

 

Ne znam kakva je struktura rocnosti duga, ali 35.4% nije nista specijalno,