Jump to content
IGNORED

Španija i Katalonija


Lord Protector

Recommended Posts

Prvo se ceka jasan odgovor, da li je ili ne proglasena nezavisnost Katalunje. Ako je odgovor Da, onda ide aktiviranje clana 155, prvo valjda preko gornjeg del Senata. Spanija preuzima funkcije Autonomije, raspisuju se novi izbori, ako budu fizicki onemoguceni, tek onda se posbnim clanom, valjda 189, odobrava upotreba vojske.

Do sada nikad nije upotrebljen clan 155, jednom je bilo zapreceno Kanarima, zbog neplacanja poreza, ali je ostalo na pretnjama.

Link to comment

Prvo se ceka jasan odgovor, da li je ili ne proglasena nezavisnost Katalunje. Ako je odgovor Da, onda ide aktiviranje clana 155, prvo valjda preko gornjeg del Senata. Spanija preuzima funkcije Autonomije, raspisuju se novi izbori, ako budu fizicki onemoguceni, tek onda se posbnim clanom, valjda 189, odobrava upotreba vojske.

Do sada nikad nije upotrebljen clan 155, jednom je bilo zapreceno Kanarima, zbog neplacanja poreza, ali je ostalo na pretnjama.

majo advokat!

Link to comment

nije neophodan jasan odgovor, neophodno je samo da ne bude jasnog odgovora NE. ali to "NE" mora da bude i uverljivo, a ne moze da bude uverljivo (objektivno je tako), tako da je ovo sto se desava cista formalnost ja mislim (ovi proceduralni uslovi u cl 155). idemo pedal to the metal.

Edited by Krošek
Link to comment

El Pais o članu 155.:

 

 


1. ¿Qué dice exactamente el 155 de la Constitución?
 
El artículo 155 está redactado así en la norma fundamental:
 
"1. Si una Comunidad Autónoma no cumpliere las obligaciones que la Constitución u otras leyes le impongan, o actuare de forma que atente gravemente al interés general de España, el Gobierno, previo requerimiento al Presidente de la Comunidad Autónoma y, en el caso de no ser atendido, con la aprobación por mayoría absoluta del Senado, podrá adoptar las medidas necesarias para obligar a aquella al cumplimiento forzoso de dichas obligaciones o para la protección del mencionado interés general.
 
2. ¿Es el artículo 155 una suspensión de la autonomía?
 
Quizá sea esta la confusión más extendida. La llamada coerción estatal no implica de partida, como suele decirse, la suspensión de la autonomía, como sucedió en 1934 cuando el president Companys proclamó el Estado Catalán “dentro la de República Federal Española”. El 155 es una norma de coerción de uso excepcional, un último recurso para casos que ordinariamente no es previsible que se produzcan, pero no consiste en la suspensión de la autonomía, como suele decirse. O al menos no desde un primer momento. Su finalidad “no es privar de su competencia a la Comunidad Autónoma, sino compelerle a que la utilice de acuerdo a la Constitución y a las leyes”, recordaba el exletrado en Cortes y expresidente del Parlamento Europeo por el PP José María Gil-Robles en su estudio El control extraordinario de las Comunidades Autónomas: artículo 155.
 
El artículo no permite ni ampara la disolución de órganos autonómicos, como el Gobierno o el Parlamento regionales, ni la suspensión del ejercicio de las competencias, como prevén otras constituciones como la austriaca, la italiana o la portuguesa. Se trataría de una intervención puntual que durará hasta que se restaure la legalidad. Una vez encauzada la situación, la injerencia del Gobierno central “no debe prolongarse ni un momento más”, afirma Gil-Robles.
 
3. ¿Qué actos pueden desencadenar su aplicación?
 
Gil-Robles restringe su aplicación a aquellos actos imputables a los Gobiernos autonómicos que no sean recurribles ante el Tribunal Constitucional, porque no revistan la forma de ley o acuerdo, o aquellos que busquen llevar a ejecución disposiciones suspendidas por este tribunal. Y lo ocurrido ayer en el Parlament se parece mucho a todo esto.
 
El expresidente del Tribunal Constitucional y catedrático Pedro Cruz Villalón escribió en 1981 que el inciso del artículo 155 que hace referencia a un atentado grave al “interés general de España” podría desencadenar, al menos sobre el papel, “una intervención que (…) puede apoyarse en razones de índole política libremente apreciables por el Gobierno y el Senado”.
 
Cruz Villalón fue muy crítico con el 155, al que definió como "el exponente más agresivo y desafortunado de esa concepción de la unidad del Estado, latente en la formulación del artículo 2 [de la propia Constitución] como algo anterior, previo y por tanto superior a la misma Constitución y al ordenamiento jurídico en su conjunto". Hace ya 34 años el catedrático denostaba al 155 por su indeterminación y por la "absoluta discrecionalidad" que otorga a los órganos del Estado. "Soberano es quien decide acerca del artículo155, pero estas manifestaciones de soberanía son más un síntoma de ruina que no un instrumento de salvación del Estado", alertaba.

 

 


1. Šta tačno kaže član 155. Ustava?
 
"1. Ako se autonomna zajednica ne pridržava obaveza iz Ustava ili drugih zakona ili postupa na način koji ozbiljno ugrožava opšti interes Španije, Vlada, na zahtev predsednika Autonomne zajednice, ili u slučaju da zahteva nema, uz odobrenje apsolutne većine senata, može preduzeti neophodne mere kako bi primorala zajednicu da izvrši te obaveze ili zaštiti navedeni opšti interes.
 
2. Da li je član 155. suspenzija autonomije?
 
Možda je to najraširenija zabuna. Takozvana prinuda centralne vlasti ne znači, kako kažu, suspenziju autonomije, kao što se desilo 1934. godine, kada je predsednik Firma proglasio katalonsku državu "u okviru Savezne Republike Španije". Član 155 je vanredni instrument prinude, poslednje sredstvo za slučajeve za koje se obično ne očekuje da će do njih doći, ali ne predviđa ukidanje autonomije. Ili bar ne od prvog trenutka. Njegova svrha "nije lišavanje autonomne zajednice svojih nadležnosti, već teranje zajednice da ih koristite u skladu sa Ustavom i zakonima", kaže bivši poslanik PPa i bivši predsednik Evropskog parlamenta Jose Maria Gil-Robles u svojoj studiji ,,Vanredna kontrola autonomnih zajednica: član 155".
 
Član niti dozvoljava niti zabranjuje raspuštanje regionalnih tela, kao što su regionalna vlada ili parlament, niti suspenziju vršenja ovlašćenja, kao što je predviđeno u drugim ustavima kao što su austrijski, italijanski ili portugalski. Upotreba člana 155. bila bi vremenski ograničena intervencija koja bi trajala do uspostavljanja zakonitog funkcionisanja zajednice. Nakon toga, mešanje centralne vlasti "ne bi trebalo da se nastavi duže", kaže Gil-Robles.
 
3. Šta može pokrenuti primenu člana 155.?
 
Gil-Robles ograničava njegovu primenu na dela koje se mogu pripisati regionalnim vladama koje ne mogu biti predmet žalbe pred Ustavnim sudom, jer nisu u obliku zakona ili ugovora (uredbe? propisa?), i na pravne akte regionalne vlasti koje vlast pokušava da sprovodi a koje su od strane ovog suda suspendovane. I to je upravo ono što se dogodilo juče u Parlamentu.
 
Bivši predsednik Ustavnog suda i profesor Pedro Cruz Villalon je napisao 1981. godine da bi član 155., koji se odnosi na ozbiljan napad na "opšti interes Španije", mogao da izazove, barem na papiru, "intervenciju centralne vlasti (...) na osnovu slobodne političke procene Vlade i Senata".
 
Cruz Villalon je bio veoma kritičan prema članu 155., kog je definisao kao "najagresivniji i nesrećni eksponent postojeće koncepcije državnog jedinstva, koje se javlja u formulaciji člana 2 [ustava] kao nešto što samom ustavu prethodi, pa stoga stoji i iznad njega i pravnog sistema u celini". Pre 34 godine profesor je osudio čl. 155. zbog svoje neodređenosti i "apsolutne diskrecije" koju daje organima države. "Suveren je onaj koji odlučuje o  članu 155, ali ove manifestacije suvereniteta su simptom propasti, a ne instrument spasenja države", upozorio je on.
Edited by hazard
Link to comment

majo je ona stvar na bicikli. malo je reci da sam umoran, gde god da zivim neko sranje i krize,

Ovamo se ne vraćaj! Dovoljno nam je zagovnalo i bez tebe. Sedi disi????
Link to comment

Sta kukas, rat pa jos gradjanski je prilika dusu dala za bogaćenje, profit, ispunjavanje

nekih skrivenih strasti itd itd

 

Послато са F3311 уз помоћ Тапатока

Link to comment
×
×
  • Create New...