Domaći rep

[Jimmy Kowalski]

Nije nepopularno, nego nije tacno. Okacio je lezilebovic cini mi se pre koju stranu lepo podsecanje na razvoj domaceg hh..

[vladavsnarod]

2 hours ago, Strucnjak said:

nevezano za ovog Naopakog, mnogo me nerviraju trep matrice, tu nema kika, nema fanka, nema gruva, samo neke činjelice zvekeću. Zanatu moraju da se uče od najboljih, roots!

 

 

 

 

[Amos]

2 hours ago, Jimmy Kowalski said:

Nije nepopularno, nego nije tacno. Okacio je lezilebovic cini mi se pre koju stranu lepo podsecanje na razvoj domaceg hh..

Ne mislim da je bio prvi naravno, nego da je bio komplet. Čovek je živeo hiphop od polovine 90ih dok nije završio gde je već završio. Sećam se demoa ‘Na ulici’ koji je Gić dao ortaku, koji je bio mnogo bolji od kasnije izdate stvari, i da sam se u to vreme osećao kao da mi je neko dao demo stvar od Mobb Deppa ili Das EFX-a. Pa onda još na to grafiti art, žurke i uticaj na klince kasnije. 

[Jimmy Kowalski]

Skapirao sam posle da te nisam dobro razumeo, ali bilo kasno za edit.

 

A slazem se za Djusov opis. Svi mi cenimo njegove ranije radove. On je u sustini podeljena licnost, mogao je da bude nas Nas, ali u nekom trenutku preovladao saban..

[б1lme3]

3 hours ago, Mos said:

Nikad čuo za čoveka  Iako to nije popularno danas reći, tatko na srpski hiphop je ipak ludi Đus. 

djus moze biti samo ocuh

 

cale je samo 1

 

 

[Amos]

Moskri loko pajdoman fura limuntus u pederuši je legenda, ali tu se već ušlo u repetativno guslanje o drogi u svakoj mogućoj stvari. Plus su prošle 90e i cela ona atmosfera koja je tako dobro išla uz Full Moon. Malo sam i pristrasan jer sam sa Juznog Bulevara pa je ceo spot “I kada znam” praktično snimljen u mom kraju.
 

Prti i prvi album Bad Copy-ja (SvE sami hedovi, ne Orbod Mebej) su bili original, sve posle toga je išlo iz glupljeg u gluplje.

 

Kad se setim leta 2002. kod Micija u igraonici u Koče Kapetana, mislim da je Kilo granja lešim išlo 24 časa na repeat. Kad tad sebi nisam isprao mozak gejmingom i treš repom nikad neću. 

Edited May 5, 2020 by Mos
Typo

[б1lme3]

ma ne govorim o bad copy, cak ni o prtiju, moskri kao individua je meni genijalan

mada i ja sam pristrasan

i to nema veze sa mestom stanovanja

 

[Joe D]

Juice kad je bio dobar, on je bio najbolji, nema sumnje. Samo, retko mu se to omaklo posle hiphopijuma. 

 

Prti bee gee su kao kulturoloski fenomen mozda najznacajnija pojava na nasoj rep sceni, ali su prica ocigledno ogranicenog roka trajanja. posle moskrijeve smrti nisu uspeli da izadju iz te price i evoluiraju. Mikri je i dalje veliki car i ima neogranicene kolicine harizme, ali realno repuje jedno isto vec previse dugo.

 

tako da, nema bas jakog goat kandidata kod nas, po meni, uglavnom neke polovicne price. ali, mladja garda je dobra.

[Бруклинский]

13 hours ago, Mos said:

Nikad čuo za čoveka  Iako to nije popularno danas reći, tatko na srpski hiphop je ipak ludi Đus. 

 

Juice mi je u pocetku bio jedan od omiljenih srpskih repera, inace moje upoznavanje sa srpsim repom je bilo kada sam ranih 2000-ih na jednom ruskom forumu gde smo uglavnom razmenjivali ruski i americki rep, naleteo na jedan mikstejp koji je neko okacio u sekciji posvecenoj ostatku evropske rep scene, mislim da se mikstejp zvao TILT i sa njega su me najvise odusevile pesme Atlantida (VIP) i Divljina (Beogradski Sindikat), a onda je taj isti lik nakon izvesnog vremena okacio i pesmu Ko Ce To Da Plati (VIP & Juice), e nakon te pesme sam momentalno poceo da se lozim na srpski rep, iako nisam bas najbolje razumeo tekst pesme u tom trenutku, ipak mi je to tada zvucalo jedan nivo iznad ruskog repa.

 

Prve srpske rep albume koje mi je tata doneo iz Srbije su bili Tisincina (Sindikat), Hiphopium (Juice), One Eight Seven (187) i Ekipa Stigla (VIP), naravno morao sam da mu napisem na papiricu Sindikat, Juice i VIP, dok mi je on sam kupio i 187 jer kaze da je stojao pored Djusovog diska i da mu je prodavac rekao kako je to najprodavaniji srpski rep disk, iako ja licno nikada nisam cuo za njih dok mi ih tata nije doneo.

 

Sindikat mi je bio uglavnom OK, ali nisu mi se svi reperi iz grupe podjednako svideli, pa sam najvise slusao one delove gde repuju MC Flex i Skabo, ona neka pesme o maloletnicama mi je bila najzanimljivija, a neke pesme nikako nisam mogao da shvatim, bitovi su mi bili prosecni.

 

Juice i taj njegov album me je ipak ostavio malo razocaranim, na pesmi Ko Ce To Da Plati nije bilo VIP grupe, a gostujuci reperi na nekim pesmama su mi bili daleko ispod Djusovog nivoa, jedino mi se svideo Terror Teca i ta pesma Kraljevski Stil mi je bila ubedljivo najbolja.

 

187 je imao svemirsku produkciju, bukvalno sam se oduzevio kad sam cuo one bitove i onakav aranzman na celom albumu, medjutim njihovo repovanje je bilo toliko prosto i tekstovi su im bili toliko jednostavni da sam cak i ja pomislio kako bih napisao bolji srpski rep od njih.

 

VIP me je tim prvim albumom kupio za sva vremena, ja sam prvo mislio da je onaj Ikac tu glavni, zbog ranije pomenute Atlantide, ali kad sam shvatio da su obojica podjednaki, pa jos kad sam cuo Reksonu i njegovu semu repovanja, iako sam ja slabo kontao sta on sve tu kaze, nisam mogao da verujem da neko tako moze da repuje, a na tom albumu sam prvi put cuo i za Struku, oni njegovi delovi na pesmama Sta Ima i Atlantida Remix su mi bili medju najomiljenijim delovima sa celog albuma, plus svi bitovi i cela ta produkcija su mi i dan danas medju najomiljenijima.

 

Ubrzo nakon sto sam preslusao te albume, naleteo sam na Internetu na neki srpski forum posvecen srpskom repu, mislim da se zvao Rad I Vizija (ili je tako kasnije nazvan, stvarno se ne secam), e tu sam poceo da otkrivam ostale srpske repere i grupe, pa sam bukvalno opustosio njijovu download sekciju, sve zivo sam skidao i slusao, ali sam naravno i dalje narucivao preko tate da mi donosi original diskove kad god je isao za Srbiju, uglavnom sam mu porucivao Bassivity izdanja i od Sindikata drugi album, a on mi je opet na svoju ruku kupio jos jedan disk od 187 grupe (Turbulencija), jer mu je opet neki prodavac rekao kako je to nesto najbolje od srpskog repa, ajde i taj album je imao vrhunsku produkciju, ali onakav nizak nivo repovanja mi je bio potpuno odbojan, ja stvarno ne znam jel ta 187 grupa bila toliko popularna u to vreme ili su im mozda diskovi bili skuplji pa su zbog toga tatu dva puta presli prodavci posto im je on sa papirica citao sta je dosao da kupi.

 

Najbolji od svih albuma koje mi je u to vreme tata doneo iz Srbije je bio U Ime igre (Lud), slobodno mogu reci da mi je nakon prvog preslusavanja taj album postao jedan od najdrazih svih vremena, svaka pesma je zvucala savrseno, svi bitovi su bili maksimalno doterani kao da ih je radio neki americki producent, sto se tice tekstova nisam bas sve mogao jos dobro da razumem, ali flow i nacin repovanja koji je Lud imao su mi bili savrsenstvo, plus svi gosti na albumu su bili super, tek kasn ije sam shvatio da je taj Lud i reper i producent, da je on sam pravio sve te bitove i kompletne aranzmane, pa da je i sam uglavnom zasluzan za vecinu Bassivity bitova u to vreme koji su mi se svideli, prvo sam mislio da sve to radi onaj Oneya (njegov original misktejp sam takodje narucio nakon ona prva cetiri gore pomenuta albuma).

 

U tom prvom talasu mog upoznavanja sa srpskim repom, odmah mi se svideo i Struka, njegov prvi album Ipak Se Obrce sam takodje narucio i isto me je odusevio, njegove tekstove sam lakse razumeo neko od Ludog ili Reksone i skroz mi se svideo njegov fazon tog nekog srpskog gengsta repa sa dosta referenci na pop kulturu i ocigledno veoma saljiv pristup u nekim pesmama gde parodira stereotipe tipicnog americkog crnog repera.

 

Nazalost, kad sam prvi put dosao u Beograd u posetu srpskoj rodbini sa tatine strane, odjednom je nestala ta neka srpska rep scena koja me je privukla, tako da nisam bio u prilici da prisustvujem nekom koncertu u to vreme, a u prodavnicama diskova retko sta zanimljivo sam mogao da kupim, tako je bilo i narednih nekoliko puta kada sam dolazio. a tek nakon sto sam se za stalno preselio u Beograd, pre punih deset godina, otkrio sam da Struka i Lud imaju nekakvu Grupna Terapija ekipu i tu je bio taj neki Dada koji me je takodje odmah na prvo slusanje odusevio, pa sam kupio sve diskove koji su proistekli iz te njihove grupne price, a opet sam video da je Lud sam radio celu produkciju i naravno jos vise je porastao u mojim ocima, jer uvek sam obozavao ljude koji su i super reperi i super producenti, kao na primer Kanye West.

[б1lme3]

kakvo ti je misljenje o zemljaku?

 

 

[vetropir]

 

 

 

[Бруклинский]

23 hours ago, pbg12345 said:

kakvo ti je misljenje o zemljaku?

 

Pre nego sto se dotaknem njegove muzike, ipak moram da napisem par reci vezano za ljudsku stranu, Jan mi je izuzetno drag lik, nikada se nismo upoznali, ali citajuci neke njegove intervjue odmah mi je prirastao za srce, posto postoji dosta slicnosti izmedju nas dvojice, od toga da smo Rusi sa mamine strane, a Srbi sa tatine strane, do toga da smo se u nekom istom periodu preselili u Srbiju, jedino sto je on nekih devet godina mladji od mene, isto tako obojica volimo crtanje i obozavamo tetovaze, mada je za sada on jos uvek amater u tom pogledu, posto sam ja vec isaran kao jakuza, ali kako je krenuo verovatno ce u narednim godinama da smanji trenutnu razliku, veoma je zarazna to zanimacija.

 

Osim tih nekih slicnosti nevezanih za muziku, kao i ocigledne generacijske razlike, postoji i taj jedan socijalan element koji mi upada u oci, Jan kaze da mu je odrastanje u Rusiji bilo veoma tesko i da je tek dolaskom u Srbiju uspeo da izadje iz tog nekog kaveza, ne znam gde je on tacno rodjen, da li dolazi iz velikog grada gde je ziveo u nekom minijaturnom stanu, ili mozda dolazi iz nekog bas ruralnog mesta gde nije imalo sta ni da se vidi ni da se radi, ja sam za razliku od njega imao koliko-toliko normalno detinjstvo, iako sam rodjen nepunih godinu dana pre zvanicnog raspada Sovjetskog Saveza i potom odrastao tokom haoticnih 90-ih godina, ipak sam bio i previse mali i nedovoljno svestan tog ludila, tako da uglavnom pamtim samo lepe stvari iz tog perioda kojima sam kao klinac bio okupiran, a vec 2000-ih se mnogo toga poboljsalo.

 

Jan nije znao ni rec srpskog pre nego sto se preselio, ja sam za razliku od njega vec skoro usavrsio srpski pre dolaska u Beograd, a veliku zaslugu za to ima i srpski rep koji sam slusao bez prestanka, takodje obojica volimo neke iste americke repere (50 Cent, Gucci Mane, Chief Keef), jedino nigde nije rekao koji ruski reperi su mu bili inspiracija, tako da kada se sve ove stvari saberu i oduzmu, imam veoma jasnu sliku o njemu kao osobi i koja mu je pokretacka snaga sto se tice tekstova koje pise, muzike koju stvara i nacina na koji sve to prezentuje.

 

Sto se tice konkretno njegove muzike, on ocigledno fura taj novi pravac trepa koji je nekakva hibridna kombinacija starog trepa pomesana sa drill muzikom iz Cikaga i grime vokalima iz Njujorka, produkcijski je to malo siromasnije zbog izostanka kompleksnijih instrumentala, ali je liricki konkretnije jer bitovi nemaju mnogo lufta, u smislu da matrice nisu pravljenje za klubsko slusanje kao kad se ranije trep mesao sa crunk muzikom iz Atlante, tako da izostanak svih onih meksih pozadinskih vokala dovodi do toga da svaki verse mora biti odrepovan u istom tonalitetu i samim tim tekst mora biti zavrsena konstrukcija gde je akcenat na panclajnovima ono sto izdvaja pesmu, a refren je manje bitan.

 

Tekstovi su mu sasvim korektni, uzimajuci u obzir njegov uzrast i taj pravac muzike koji forsira, ja licno ne mogu bas da uzivam u njegovim pesmama jer sam naviknut na malo visi nivo produkcije, plus za moj ukus ima ponekad previse depresije u njegovim rimama i nije to nesto sa cime mogu licno da se identifikujem, njegova ciljna grupa su mladja publika i svi ljubitelji tog nekog malo prljavijeg underground zvuka uz koji idu neka malo punk atmosfera i buntovsnistvo svojstveno za sve one cije je odrastanje bilo propraceno nekim sivilom i nerazumevanjem od strane okoline, maksimalno postujem i ovo sto on radi i to sto rade njegovi drugari iz tog nekog zajednickog kolektiva, ali nije to za mene.

 

Rep se slusa, a trep se gleda, rep je vokalno izrazavanje, dok je trep mnogo vise vizuelno izrazavanje, to je jako bitna stvar u danasnje vreme za sve ove klince koji bi voleli da jednoga dana mogu da zive od te muzike koju stvaraju, zato je danas mnogo vaznije imati i dobar spot i dobar stajling i sve sto bi pojacalo taj neki vizuelni dozivljaj koji je postao podjednako bitan, a nekad i dosta bitniji od muzike u pozadini, zato danas americki klinci idu u ekstreme i sto se tice tetovaza po licu i raznih gluposti koje prave u privatnom zivtu ili na drustvenim mrezama, ranije to naravno nije bilo toliko izrazeno i dovoljno je bilo praviti samo kvlaitetnu muziku, medjutim to vise ne prolazi u ovim novim pravcima kojima je trep negde osnova, a negde jedan od podjenako vaznih elemenata, danas su oci postale malo vaznije od usiju.

 

Glavna razlika izmedju srpskog i ruskog repa je ostrina jezika i upotreba slenga, srpski jezik je tvrdji i lakse je poentirati na svakoj rimi ukoliko je tekst fino slozen, srpski sleng je dosta kreativniji i lakse je manipulisati recima koje nastaju promenom rasporeda slova ili skracivanjem jednog dela, s druge strane ruski jezik je meksi i omogucava reperima da povezuju reci koje se na papiru ne rimuju, ali uz malu manipulaciju izgovora lako ih je uskladiti, takodje ruski sleng iako ne tolko kreativan, moze biti veoma slikovit ako se forsiraju one reci koje imaju dva ili vise znacenja u dobro rasporedjenom redosledu, pa odredjene recenice ponekada mogu znaciti dve totalno suprotne stvari.

 

Kad sam se vec toliko dotakao ruskog repa, glupo bi mi bilo da ipak malo ne ispromovisem neke ruske repere, ali posto je tema posvecena srpskom repu, zelim da se unapred izvinim svima i nadam se da se ljudi nece ljutiti, necu se osvrtati na neku dalju proslost, vec iskljucivo na neki noviji period, gde ima dovoljno i produkcijskog i melodicnog kvaliteta da cak i totalno nepoznavanje jezika nije toliki hendikep da bi se uzivalo u pesmi, izdvojicu nekoliko razlicitih ruskih repera sa razlicitim stilovima, pa ako vas se bas ne svidja nijedna od ovih pesama, to znaci da ruski rep definitivno nije za vase usi, posto je ovo nesto najbolje sto se izrodilo u zadnjih desetak godina na ruskoj rep sceni.

 

- Seryoga, od te neke starije skole, on mi je uvek bio neko koga sam najvise slusao, rodom je iz Belorusije i njegov tehnicki nivo repovanja je uvek bio za red velicine iznad tadasnjih repera, pesma King Ring je verovatno njegovo najpoznatije delo posto je zavrsilo u GTA igrici.

 

 

- Oxxxymiron, verovatno najbolji ruski reper danasnjice, flow i sema rimovanja su mu perfektni, kao klinac ziveo je u Nemackoj i Britaniji, pa odatle vuce neki specificni stil koji nije svojstven ostalim ruskim reperima, inace je sjajan battle reper i retko ko mu moze stati na crtu.

 

 

- Timati, potice iz ekstremno bogate porodice i samim tim je uvek imao para za vrhunsku produkciju, mnogi ga ne voli jer su ljubomorni posto je naravno uvek imao i dobre ribe pored sebe, medjutim ja sam ga uvek gotivio i glupo mi je da mu poricem muzicki talenat koji ocigledno ima.

 

 

- Basta, jedan od najlegendarnijih ruskih repera rodjenih u Rostovu, inace ruskom gradu koji je uvek imao najbolju rep scenu, uzecu za primer jednu pesmu na kojoj on gostuje pop pevacici Tati, posto tu gostuje jos jedan od popularnijih ruskih repera Smoky Mo, a i sama pesma je kul.

 

 

- Scriptonite, rodom je iz Kazahstana i od svih ovih poznatijih repera, on mi je i generacijski i teritorijalno najblizi, tako da se lako identifikujem sa njegovim tekstovima i kapiram ceo njegov fazon, na ovoj pesmi ima dosta gostiju i najbolje zvuci u ovakvom okruzenju.

 

 

- Jacques Anthony, potice iz muzicke porodice, otac mu je jedan od zacetnika ruske hip-hop scene, a majka crnkinja je bila jedna od glavnih pevacica u tom kolektivu koji je njegov otac napravio, on je nasledio taj talenat i sada je medju najboljim i najpopularnijim ruskim reperima.

 

 

- Face, medju klincima ovo je trenutno najpopularniji ruski reper, daleko je to od necega sto ja gotivim, ali ne mogu da i njega ne spomenem posto mu svaka pesma rusi rekorde na svim onim striming servisima, on fura ovaj novi mumble-jumble rep i naravno ima ruzne tetovaze po licu.

 

 

[djeneralche]

 

[Бруклинский]

Relativno novija pesma koja je izasla krajem prosle godine, iako bi bilo mnogo bolje da su sacekali ove malo toplije dane s obzirom na tematiku.

Nemam pojma ni sam sta da mislim o ovim nekim saradnjama stare i nove skole, Lud i Struka su opet daleko iznad svojih mladjih kolega.

Od ovih novijih, jedino mi je Numero gotivan, Mixa je previse antipatican, dok su Brzo Trci Ljanmi i MihaMih ispod svakog nivoa.

 

 

[Бруклинский]

Sto se tice ex-yu hip-hop scene, nikako nisam uspevao da pronadjem nesto sto mi se toliko svidja kao srpski rep, godinama sam pokusavao da slusam hrvatski rep posto su svi zivi stalno pricali kako se tamo pravi najbolji rep na Balkanu, medjutim meni to nikada nije bilo ni blizu srpske rep scene iz ranih 2000-ih, taj neki njihov glupav humor i na momente nakaradan jezik mi nikako nije isao preko nekih zaista odlicnih bitova koje je pravio na primer Koolade, njihov verovatno najbolji producent, a bukvalno sam dao sansu svih njihovim reperima i grupama, znaci Stoka, Nered, General Woo, Target i jos neki cijih imena se vise ni ne secam, jedino mi se svideo od Bolesne Brace spot za pesmu Patrisa, ali samo zato sto je ta neka devojka u spotu bila neka brutalno dobra riba, imala je tetovazu na dupetu, a sama pesma je bila krs kao i ostale.

 

Makedonska rep scena je isto uvek bila hvaljena, mnogi srpski reperi su takodje stalno pricali kako su im gostovanja po Makedoniji bila najbolja posto njihova publika navodno najbolje kapira hip-hop u celom regionu, medjutim meni licno je makedonski jezik toliko nerazumljiv i nikako nisam uspevao da ukapiram o cemu su repovali tada neki njihovi najbolji reperi, a isto tako ne secam se da mi je neki od njihovih producenata bio na zadovoljavajucem nivou, tako da sam brzo digao ruke od njihove scene, cak u ovom trenutku ne bih mogao da nabrojim imena njihovih repera, jedino znam da danas ima neka nova mlada trep grupa 2Bona koja je u zadnjih godinu ili dve postala jako popularna, cak i medju srpskom mladjom publikom, odslusao sam neke njihove pesme i odgledao sam neke njihove spotove, ali tu ima previse autotune igrarija.

 

Nemam pojma kakvu hip-shop scenu imaju u Sloveniji i Crnoj Gori, taj slovenski jezik mi je isto nerazumljiv, pa i nisam preterano slusao sta imaju da ponude, dok se secam pojedinih crnogorskih repera i grupa, mada mi to nikada nije zvucalo privlacno, iako imam odredjene simpatije i prema toj drzavi i prema ljudima koji dolaze iz Crne Gore, nekako su mi uvek bili zanimljiviji kada pricaju, nego kada repuju ili pevaju.

 

Na kraju dolazi Bosna, e to je verovatno jedina ex-yu drzava gde sam makar na momente uspeo da nadjem nesto sto je blizu srpskoj rep sceni, Edo Maajka mi je bio dosta simpatican i kao pojava i kao reper, imao je i dobar glas i znao je da odabere dobre bitove, jedino su mi njegovi tekstovi cesto bili previse prosecni u poredjenju sa nekim njegovim srpskim kolegama, a takodje Frenkie mi je isto bio uglavnom OK, pa ajde da ne idem u neku proslost, izdvojicu jednu njegovu pesme od pre dve godine na kojoj gostuju Kontra i Indigo, isto sasvim solidni reperi.

 

Inace ta pesma mi je takodje draga zbog devojke koja se tu pojavljuje, nazalost preminula Marija Curcic, dosta puta sam je vidjao uzivo kada sam izlazio u klub Dot (nalazi se u francuskoj ulici), to su bile najbolje hip-hop zurke u Beogradu po imenom Cherry On Top, za muziku su bili zaduzeni DJ Ike i Lea Davogic (isto jedna preslatka devojka), dok je Marija tu bila kao neki host i stalno su nam delili chupa chups lizalice, tu sam prvi put video i neke danasnje aktuelne trepere kao sto su Surreal i Mili (njegov rodjeni brat Jovan je kul lik), sve u svemu nije mi bilo jasno da jedna tako mlada i prelepa devojka sa onom divnom cupavom kosom sama sebi oduzme zivot, ali izgleda obuzeli je neki djavoli.

 

 

Najbolje od onoga sto je bosanska hip-shop scena imala da ponudi u jednom trenutku su bili Jala Brat i Buba Corelli, e sad to sto su oni u medjuvremenu potpuno skrenuli u neke druge vode koje su im ocigledno mnogo isplatljivije, to je vec neka druga prica, kapiram i taj njihov novi fazon koji naravno nije namenjen rep publici, vec seljacima iz dijaspore i siroj klinackoj publici koja jos uvek nije razvila muzicki ukus, vec gleda fino izmontirane spotove sa bradatim tandemom u skupoj streetwear odeci, dok Maja Berovic mesa plasticnom guzom uz trep bit pomesan sa orijentalnim intrumentalima, uz naravno autotune na steroidima da upotpuni ceo taj cirkus, medjutim pre svega toga Jala i Buba su imali nekoliko sasvim korektnih pesama koje su dosta podsecale na tvrdi nemacki rep, izdvojicu tri pesme (Kalashnikov, Trinidad & Tobago, 22).