Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

 

Nebojša Katić predstavlja mainstream današnje ekonomske misli – ako to nije prejaka reč – Srbije. Ne kao kreator, nego kao glasnogovornik struje koja čini ubedljivu, dominantnu većinu i na levoj i na desnoj strani ovdašnjeg i stručnog i opšteg ekonomsko-političkog ideološkog sprektra. Zato se, nažalost, na njegove stavove ne može samo tek tako odmahnuti rukom i reći – gluposti. Jer te gluposti nama već decenijama kroje kapu.

Elem, u svom poslednjem – eh da je stvarno poslednji, što bi rekao Đorđe Balašević – napisu (Politika, 29. mart 2017) Katić suprotstavlja dva, recimo to tako, sistema. „Ključne reči tranzicionog kolonijalizma su: strane investicije, zakoni tržišta, konkurencija, profit, fleksibilno tržište rada, potrošački izbor, poslovni ambijent, privatizacija i restrukturiranje itd. Na drugoj strani su zabranjene reči: planiranje razvoja, ekonomski suverenitet, strateške grane, energetska sigurnost, prehrambena sigurnost, egzistencijalna sigurnost, solidarnost, kultura i sl“, piše, doslovce, Katić.

Kad se ova dva opisa malo bolje pogledaju, nije teško zaključiti da bi se svaki mogao svesti na (po) jednu „ključnu“ reč. U prvom slučaju to je – promena; a u drugom – sigurnost.

Nije takođe teško uvideti da ova dva opisa, ma kako možda delovala apstraktno, imaju svoje materijalizacije u relanom životu. Sve karakteristike prvog važe za Sjedinjene Američke Države, tj. Ameriku, a druge za – Sovjetski Savez, tj. Rusiju. Američki sistem karakteriše stalna dinamika, kretanje; sovjetski sistem je bio opsednut sigurnošću koju je trebalo da obezbede mudre državne strategije i prioriteti. Svi znamo kako se to na kraju završilo: ta ključna reč završila je kao „samo reč i ništa više“, što bi rekao Zdravko Čolić. Kada se manula tih gluposti o sigurnosti, Kina je postala najbrže rastuća ekonomija na planeti i za nekoliko decenija nadoknadila viševekovno zaostajanje.

Ali ne moramo da idemo tako daleko da bismo videli stvari koje su nam pred nosom. Pogledajte samo kakav su kolosalan napredak zahvaljujući „tranzicionom kolonijalizmu“ – kako Katić pežorativno naziva prelazak iz socijalizma u kapitalizam – napravile Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija i ostale zemlje realnog socijalizma. Srbija je, zahvaljujući neprekidnom suprotstavljanju liberalizaciji ekonomije i društva, sa jedne, i upornom perpetuiranju nacionalizma, sa druge strane, sada daleko iza zemalja ispred kojih je svojevremeno bila daleko odmakla.

Još je nešto karakteristika Katićevih tekstova – dubok animozitet prema tzv. „potrošačkom društvu“. „U centru ekonomskog sistema više nije čovek, već jedno sasvim novo biće – potrošač. Uspešan sistem zato mora raditi u korist potrošača, makar to bilo na štetu ljudi“. Ima toga još, ali je i ovo previše.

Kad pročita ove redove, čovek pomisli da svoja „pisma iz tuđine“ Katić piše sa Tibeta, iz nekog budističkog hrama, u najmanju ruku iz Hilandara. Ali jok, Katić nam se javlja iz samog grotla tog pakla, iz – Londona. Gde je, uzgred, i sasvim na kraju, stigao tačno na vreme, još davne 1992. godine. Nije se, dakle, Katić u tim užasnim vremenima za građane Srbije, odmetnuo u šume, pobegao u neku pećinu daleko od ljudi, nego je, neustrašiv kakvim ga je Bog dao, jurnuo u središte pakla, u najveću kolonijalnu silu ikad, da se lično obračuna sa mrskim mu kolonijalizmom, eksploatacijom i nečoveštvom. I – tamo je ostao do današnjeg dana. Štaviše, tamo je, iako „tužni sirak bez iđe ikoga“, kao poslovni konsultant, prema sopstvenim rečima, napravio sasvim lepu profesionalnu karijeru. Mora da je te odvratne kolonizatore savetovao kako da ostvare što manji profit.

Da na kraju ovu mučnu priču razgalimo jednim vicem mada ga verovatno već svi znate.

Kako pametan Srbin zove glupog Srbina? Telefonom, iz Amerike.

Vic je, naravno, star. Ono što je novo to je da danas oni Srbi odande, ove ovde još i ubeđuju da je „tamo daleko“ loše i da tim putem nikako ne (s)krenemo.

http://pescanik.net/tranzicija-u-intelektualcu/

 

Eto tako.

[Tribun_Populi]

Ne bih da se uključujem u rat pamfletima, samo da konstatujem da je drugi pamflet prilično ad hominem.

 

via CZ-M53 TT

[zgembo]

Mijatu krivo što ne sere iz Londre.

[Luther]

Goran Nikolić: Na petom smo mestu od dna

 

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je Srbija, po ekonomskim pokazateljima, na petom mestu od poslednjeg. Na premijerovu projekciju da ćemo živeti bolje za osam meseci, kaže da to nije rok koji je za ekonomiju relevantan, i smatra da se ništa bitno neće desiti.

 

Nikolić kaže da je Srbija, po ekonomskim pokazateljima, na 5. mestu od dna, od 50 država Evrope, bolji smo od Ukrajine, Moldavije, Albanije, Makedonije. "Od svih ostalih smo, po prosečnim platama, slabiji", rekao je i dodao da su prema najnovijim podacima iz 2017. prosečne plate i u Bugarskoj veće za 20 evra nego kod nas (406 evra), u Turskoj su, navodi, 543 evra.

 

Nikolićeva knjiga "Razbijanje ekonomskih mitova" je nedavno izašla iz štampe.

 

Od 2008. do 2016. kaže da su suštinski plate stagnirale, i da je ta stagnacija od 8 godina posledica i krize i rasta javnog duga i potrebe da se on smanjuje. Formalno je plata u poslednjih 17 godina bila najveća 2008. godine, dodaje.

 

"Martovska plata je veća za 0,6 odsto od martovske plate prošle godine - tim tempom za 97 godina će plata biti duplo veća... Plata je veća u evrima za 3,6 procenata, ali imamo inflaciju u evrima koja je 1,5%", dodaje.

 

Predsednik Vlade Srbije i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će svi građani do kraja godine živeti bolje i da će biti povećane plate i penzije.

 

Osvrćući se na premijerova obećanja, kaže da će suštinski biti nekih poboljšanja ove godine. Ako rešite da povećate plate u javnom sektoru, kaže da onda to može da dovede do tri posledice, grubo rečeno: Možete da povećate BDP, što je sjajno - imaćete veću platu, pa iz nje veću potrošnju pa će iz nje da dođe do veće proizvodnje, drugi efekat je inflacija - da dođe do rasta cena, i treći efekat je rast uvoza - jer nemate dovoljno roba da domaćinstva sa većim platama opslužite, i ona će uglavnom tražiti robu iz uvoza.

 

"Mislim da se za 8 meseci ne može desiti nešto bitno, kao što se ništa bitno nije desilo u prethodnih osam meseci... To nije rok koji je u ekonomiji relevantan, ti kratkoročni rokovi su bitni samo u negativnom smislu", kaže Nikolić.

 

On kaže da je sam rast srednjeročna kategorija i da to podrazumeva oko pet godina - da, na primer, rast od četiri odsto u roku od pet godina može da "pomeri stvari". "Zaista mislim da je rast od četiri odsto u Srbiji veoma optimističan", rekao je Nikolić i dodao da bi lično bio zadovoljan da rast u narednih pet godina bude tri ili 3,5 odsto, naročito ako se uzme u obzir stagnacija u godinama iza.

 

Da bi duplirali BDP, ako bi bio rast koji je planiran - dakle 3,5 posto - za to bi trebalo tačno 20 godina, naveo je.

 

Što se rasta tiče, kaže da nema više velikih inovacija koje vuku rast kao ranije. Ono što ističe je i starenje populacije, koje podrazumeva i izdvajanja za penzijski i zdravstveni sistem. Više ćemo morati da izdvajamo za te namene, dodao je.

 

Imamo manju stopu onih koji traže posao, kaže Nikolić, ali dodaje da je to posledica toga što godišnje izgubimo 45.000 ljudi, više za 36.000 ljudi umire nego što se rađa, i oko 10-11.000 odlazi u inostranstvo. Uz takvu stopu, imate sve manju ponudu na tržištu radne snage, kaže. "Mi smo šampion po stopi ljudi koji traže posao u Evropi, naša stopa je daleko veća od zemalja u okruženja", navodi.

 

On je ocenio da su nam, što se tiče investicija, sudbina nisko plaćeni poslovi.

http://rs.n1info.com/a244871/Biznis/Goran-Nikolic-Na-petom-smo-mestu-od-dna.html

[eumeswil]

Jovo Bakić: Političari su agenti krupnog kapitala

 

* Zar reforme nisu donele promenu?
 

- Reforma se ovde svodi na radnike u pelenama, fizički ugrožene i psihički zlostavljane, što sve zajedno predstavlja najodvratniju povredu ljudskog dostojanstva. Radnici u Srbiji seku sebi prste, vešaju se na radnom mestu, jer mesecima ne dobijaju platu, zastrašeni su, gladni, poniženi i uvređeni. Njima, kao i svima drugima, najmoćniji političar uporno poručuje kako je potrebno da budu marljiviji, da se ugledaju na njega, danonoćnog trudbenika, preplavljenog osećajem nadmoći, utonulog u samozadovoljstvo vrhunskog manipulatora javnošću, jer njegov se rad samo u tome i sastoji, te da usvoje protestantsku etiku i kapitalistički duh koji će im omogućiti da rade 20 sati dnevno, i obogate se poput najbližeg okruženja predsednika Vlade Srbije. Da li zaposleni u Srbiji imaju pravo na odmor, zabavu, kulturno uzdizanje, lično usavršavanje i duhovno oplemenjivanje? Oni koji u Srbiji imaju posao rade najviše sati nedeljno u Evropi, jer i po satima rada se vidi ko je u centru, ko na poluperiferiji, a ko na dalekoj periferiji svetskog kapitalističkog sistema.
 

* Upravo sindikati koji su se pridružili protestima mladih tvrde da su ovo protesti gladnih i nezaposlenih.
 

- Naravno, dobro je što su se protestu priključili vojnici, policajci, nastavnici, a važno bi bilo da im se pridruže i drugi zaposleni, jer socijalna situacija je svakim danom sve teža i jedva izdrživa. Niko ne može biti tuđe bitke, ali solidarno, zajedničkim snagama, moguće je uspešnije vojevanje u svim bitkama koje nas čekaju. Građanke i građani treba da shvate da im nijedna vlast, a naročito ne ova postojeća, neće ništa dobrovoljno dati, jer kako jedan slogan na studentskim protestima veli: Narod gladuje, elita se raduje. Naime, političari su masovno agenti krupnog kapitala, pripadnici pljačkaške oligarhije, neretko vezani s mafijašima, i zainteresovani isključivo za lično, a nikako ne i za opšte dobro. Ne samo da se njima ništa ne može i ne sme verovati, već se oni moraju na buljuke razjuriti. Njima se mora suditi za sva zla koja su nanosili i nanose građanstvu Srbije.

 

 

[eumeswil]

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/zlatna-kasika-i-srebrna-tacna-zvali-smo-sinove-vlasnika-mone-koji-traze-da-se-smanji/767f9cp

 

 

Veliki bes navukao je na sebe 32-godišnji Uroš Momirović, sin vlasnika "Mone" i generalni direktor te kompanije, kada je javno, na Tviteru, objavio da tek uvećani minimalac, koji u Srbiji ne iznosi ni tričavih 200 evra, treba - smanjiti! Kada takav savet dođe od bogatog naslednika roditeljske firme, u Srbiji može samo da izazove srdžbu, a reakcije su u slučaju Momirovića otišle i dalje

Šta je Uroš Momirović tačno napisao na tviteru?
 

"Minimalac treba spustiti i ne dirati dok se nezaposlenost ne spusti ispod 10 odsto i ne dozvoliti da se ta zaposlenost ugrozi dizanjem.
 

...

I dok veći deo javnosti i dalje oštro kiritikuje braću Momirović, ekonomista Ljubomir Madžar se slaže sa naslednicima "Mone". Madžar kaže da je povećanje minimalca "štetno sa stanovišta širenja zaposlenosti".

- Takva odluka je nepravedna jer lišava posla veliki broj ljudi koji su nezaposleni, a koji bi bili spremni da rade za manje od tih 22.000, koliko iznosi minimalna zarada. Takođe, obezbeđuje onima koji imaju posao veće plate od onog što tržište nameće, a ostavlja bez posla one koji su nezaposleni - objašnjava Madžar.

Ali kako briljira Madžar na kraju. Gde li nalaze takve stručnjake, lažni fakulteti što kaže slow. :D

 

http://w3.ekof.bg.ac.rs/nastavnici/bivsi/madzar.html

Edited May 4, 2017 by miki.bg

[Luther]

Ali kako briljira Madžar na kraju. Gde li nalaze takve stručnjake, lažni fakulteti što kaže slow. :D

 

http://w3.ekof.bg.ac.rs/nastavnici/bivsi/madzar.html

Hoćeš da kažeš da Madžar nije stručnjak ili da je lažni ili da si ti bolji ekonomista od njega?

[MancMellow]

Realno - kanapče pa o gredu

 

[Toni Sumaher]

Realno - kanapče pa o gredu

 

 

Jbt....

[Luther]

Realno - kanapče pa o gredu

 

 

Ovo je izuzetno intelektualno nepošteno jer Milanović sigurno zna:

-da posle 1980 nije bilo nikakvih novih demokratskih država sve do 1991 a ponegde i do 2000( pitanje je koliko su i sada pojedine demokratske)

-da je Tito ostavio bankrotiranu i prezaduženu državu koja je godinama tj sve do A.Markovića sprovodila osteriti

-da su u 4 od 6 republika od 1991 besneli dugotrajni ratovi završeni brutalnim bombardovanjem tzv srb od strane najmoćnije vojne mašinerije na svetu

-da...ne nabrajam dalje

 

I onda kao posle Tita nije bilo rasta.

 

Ali važno je ispasti duhovit i napraviti besmislenu poentu na tviteru koji će def. pokopati čovečanstvo.

[MancMellow]

Sve ok, ali poredjenje sa CG je tragicno. Mislim i bez tog tweeta i bilo cega, prosecna plata u CG je 500 evra, au Srbiji malo ispod 400. Takvo stanje nikada u istoriji nije bilo, a sve te ratove i sankcije su proveli zajedno sa nama. Jednostavno, nesto radimo pogresno. 

[hazard]

Jednostavno, nesto sve radimo pogresno. 

 

ispravio

 

sifra: dinkonomics, u svim pojavnim oblicima

[Deco]

Imao bih par pitanja da postavim ovde, možda sam promašio temu ali mi je izgledalo kao najzgodnije mesto, a unekoliko ima veze sa ovim grafikonom iz posta odozgo:

 

- Jel postoji neki iole validan i verodostojan metod poređenja ekonomskih parametara iz SFRJ sa SRJ/SCG/SRB, kada se uzmu u obzir ogromne promene u društvenom uređenju?

 

- Ima li ikakvog načina da se određena suma u dinarima iz npr. 1971 godine ikako konvertuje u bilo koju današnju valutu, čisto informacije radi (znam da to nije nikakav problem za dolar i funtu, ali s obzirom na devalvacije/krize isl. da li je takvu računicu uopšte moguće izvesti a da iole ima smisla?)

 

Unapred se izvinjavam zbog padobranskog uletanja, ali mi je nekako ova tema delovala najpribližnija...

Edited May 5, 2017 by Deco

[Lord Protector]

ispravio

 

sifra: dinkonomics, u svim pojavnim oblicima

 

+1

 

Dinkonomics je i sada na vlasti, G17 ekipa i njegov dinkonomics koncept ekonomije jašu već 17 godina... sjebavanje domaće privrede i banaka i superhikovsko subvencionisanje stranaca

 

Znam da ne volite Katića ali je on baš o ovome govorio još pre deset godina  :P

Edited May 5, 2017 by slow

[Luther]

Sve ok, ali poredjenje sa CG je tragicno. Mislim i bez tog tweeta i bilo cega, prosecna plata u CG je 500 evra, au Srbiji malo ispod 400. Takvo stanje nikada u istoriji nije bilo, a sve te ratove i sankcije su proveli zajedno sa nama. Jednostavno, nesto radimo pogresno.

Jeste i tragično je i jezivo i to ne samo u poređenju sa CG nego i sa bilo kim u svemuru, tragično je po sebi. Međutim CG je bila manje involvirana u ratove koji je uglavnom plaćala Srbija a nije ni izbombardovana u finišu. Ima li gde procena realne štete od bombardovanja? Jer je nakon njega trebalo ponovo graditi mostove, fabrike vojne industrije, elektro sistem, rafineriju itd. Pa vraćati staru deviznu štednju i tako se može nabrajati do sutra. Uostalom ti si sam rekao: da ljudi nisu svesni razmera propasti koju smo doživeli pod Miloševićem (po sećanju). Ja to uzimam kao aksiom 1 u svakij raspravi o današnjoj Srbiji. U nekom stručnijem, ekonomskom smislu o tome govori tekst M.Arsića (http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/%D0%A0%D0%B0%D0%B4-2.pdf) je prvi okačio Prospeo a ja sam ga više puta linkovao. Aksiom 2 je moj i glasi da je Srbija država u nastajanju ili nestajanju. Pojavni oblik ova dva aksioma je prosečna plata u Srbiji i tu nema mesta iznenađenju. Naravno da je posle 2000 bilo i pogrešnih ekonomskih politika (Dinkićev NIP itd.) i lopovluka u privatizaciji i van nje ali to nisu primarni uzroci.

 

Pored toga, kada govorimo o CG moramo imati u vidu da ona ima more kao resurs i stabilan izvor prihoda koji Srbija nema. Na kraju mišljenja sam da su plate u CG nerealno naduvane budući da se njihov javni dug kao procenat bdp rapidno povećava i teži da dostigne 80%. Ovom zaduživanju mora jednom doći kraj pa ćemo videti na koji nivo će im plate pasti.

 

A kada smo već kod prosečnih plata u regionu kako tumačiti iste u Bugarskoj od 406€. Članica EU i NATO, mirna, bez ratova, tranzicija iz soc/kom u kapitalizam a ne mogu da maknu napred. To je za mene prava misterija.

Edited May 5, 2017 by Luther