Permanentna kriza domaće ekonomije

[Tribun_Populi]

Nije to sve "srebrnina", a i mislim da su malo preterali sa cifrom. Uostalom, i danas ko zaradi sveže pare, on ih iznese napolje. Srpski vlasnici srpskih firmi. Ali sve to na stranu, sve okolne zemlje su više manje uradile isto sa onim što im je ostalo iz socijalizma. Ne određujem se ovde da li treba ili ne, samo ukazujem da to nije nikakva srpska specifičnost. No, nebitno, kad nađeš odgovor na pitanje KO (a to su skoro sve domaći) je drastično profitirao takvom praksom i kako je došao/ostao u poziciji da to radi, dobićeš i odgovor na pitanje zašto je u srbiji politička scena takva kakva je i zašto je bilo kakva konzistentna politika nemoguća (bilo koji deo ili sektor politike). Kao i zbog koga i čega se ozbiljni strani investitori teško odlučuju za Srbiju.

A šta će meni odgovor na to pitanje, kad ga i ti i ja odlično znamo?

 

Ja samo kažem da ćemo te propuste u narednom periodu svi skupa plaćati, te da za svo to vreme očigledno nije postignuto mnogo ni u ekonomiji ni u politici, jer se sve isuviše brzo raspada.

privatizacija je donela mislim manje od 5 milijardi evra (5, bez 0 iza), sdi su negde 20ak.

 

to od 2000. do danas.

A 51 milijarda izneta.

 

via CZ-M53 TT

[Prospero]

alhemija

 

 

da je napisao "500 milijardi" i to biste šerovali kao "tačno" #stopfake

[Tribun_Populi]

Koji mi, i šta je tu toliko neverovatno?

 

via CZ-M53 TT

[Prospero]

pa to je na ovom topiku kačeno više puta, kao dokaz nekakve ili pljačke ili neke maliciozne rabote u svakom slučaju.

 

taj što je računao je verovatno sprčio sve na kamaru, od transfera, otplata kredita, čega sve ne. samo da je velika brojka, uz narativ koji kaže "mi smo eto imali na kamari 50 milijardi ali su nam to oteli i odneli iz zemlje".

 

a na kamari smo imali par stotina miliona maraka i 600kg droge u komercijalnoj banci.

[Tribun_Populi]

a na kamari smo imali par stotina miliona maraka i 600kg droge u komercijalnoj banci.

E? Znači svi ti što su kupovali one firme bili budale ili bizmismeni-patriote, pa ulagali da bi pomogli narod i novu vlast, nikako da overe mašine, zgrade i građevinsko zemljište, licence i ostale trice i kučine koje u sposobnim rukama očas posla dobiju pravu, onu tržišnu, vrednost?

 

Care, granitnu kocku iz fabričkog kruga, kojom su bile popločane ulice, su skidali i prodavali. Granitnu jebenu kocku! Platili prvu ratu, naredne ne, Agencija raskinula ugovor i nikom ništa.

 

Missim nemoj.

 

via CZ-M53 TT

[Dagmar]

To koliko je privatizacija donela nema veze sa tim koliko nešto vredi. Prodali drugarima, ko što danas prodaju ljudima koji su dužnici kuću za 3-4 hiljade evra.

[Lancia]

Ma ne Tribune, uporno vraćaš vodu na vodenicu morala. Politike nema bez para. 

U nekom normalnom svetu, da. Ovo ne vazi za drustvo, koje zivi ni na nebu ni na zemlji i zato je normalno da svaka diskusija zapadne u vode morala.

[Luther]

Čitao sam to. Moram odmah da kažem da se ja ne slažem sa Prokopijevićem. Ima delova o bankama, tržištu kapitala i, posebno, sudovima, u kojima mislim da ima poentu, ali deo o radnom zakonodavstvu mi je potpuno neprihvatljiv. Evo i zašto - zato što bi, u realnim političkim okvirima (osim ako nećemo da se bavimo radnjama kao što su zatvaranje političkih protivnika i streljanje delova uvezane političko-tajkunsko-bezbednosne hijerarhije) to dovelo ili do brzog pada vlasti koja to radi ili do još većeg smanjenja demokratskih (pa i liberalnih) standarada™ u Sribji.

 

Realan procenat nezaposlenih je oo 20%, procenat ljudi koji su i ovako na nesigurnim ugovorima je ogroman, procenat mladih nezaposlenih je bar 40%. Da, znam, na papiru bi to nezaposlenima više odgovaralo, ali to je race to the bottom i ja to ne želim za Srbiju. Mi smo, mislim, i ovako dovoljno jeftini i dovoljno liberalni za evropske standarde (pa i ne samo evropske). Hoću da kažem, a već jednom jesam Budji, da takva politika na kratak rok može da dovede do porasta populizma i ugrožavanja demokratije da posle toga više ništa drugo neće biti bitno. I to Vučić zna. I zato takve moguće posledice unapred denfuje pojačanom nacionalnom retorikom (koliko može u uslovima u kakvima je Srbija generalno) i i svim drugim što radi uostalom.

 

Prosto ceo taj paket u kompletu koji predlaže Prokopijević ne zavisi od "volje" vlasti, nego od objektivnih karakteristika političke dinamike u parlamentarnoj demokratiji in general, i u uslovima kojima se Srbija nalazi in particular. Takva politika je nešto što bi kao frontalni napad na sebe doživeli svi i to u jednom trenutku: konzervativni i nacionalistički delovi društva, radnici, tajkuni, populistička štampa i, sigurno, delovi bezbednosnih struktura. Taj jedan trenutak bi došao pre, mnogo pre, nego boljitak. Jer domaća privreda, čak i onaj zdrav deo, je incesticiono jako ograničena, a priliv nekih značajnijih investicija iz inostranstva ne zavisi samo od toga šta mi ponudimo kao institucionalni okvir poslovanja. Npr, Kina ovo što ulaže ili pozajmljuje kod nas je čista geopolitika. Rusija tek nešto malo manje. A i imaju obećanje, kao što ne bi mogli imati u Prokopijevićevoj ideji, da će ih vlast "štitit". 

 

Novac, međunarodni novac, posebno nešto veći, dolazi sa politikom. Ko neće ne mora u to da veruje, ali je to prosto tako. Plastično prikazano, velike kompanije imaju svoje ljude i infoe iz ministarstava (uglavnom trgovine) svojih zemalja. Pitaju za mišljenja i dobijaju ih, a ponekad se u to uključuju i ministarstva spoljnih poslova. Bez toga se ima posla ili sa malim, ili sa špekulativnim kapitalom ili sa bilo čim što je takve prirode da može sutra da se pokupi i ode ili sa načinom poslovanja koji prvo razmišlja da se obezbedi na sve moguće načine, pa tek onda o nekim ulaganjima. 

 

Ok, ne slažeš se sa delom o Zakonu o radu no ja sam i napisao da se neće svi složiti sa celim ovim paketom. Uostalom i sam Prokopijević kaže o minimalnoj ceni rada:

 

Dok se u Srbiji ne ukloni odredba o minimalnoj nadnici, potrebno je da njena visina bude što niža u odnosu na ravnotežnu nadnicu.

 

Ako neko misli da će pričom o "pravednoj" ili "dostojanstvenoj" ceni rada pobediti ekonomske zakonitosti i matematiku proći će kao sa ograničavanjem bilo koje cene, tj dobiće manje robe i crno tržište.

Međutim pretpostavljam da se ne može biti protiv sređivanja stanja kod vlasničkih prava, u sudstvu, tržištu kapitala itd. I načelno će većina to podržati. Ali kada se dođe do konkretnih rešenja stvara se otpor jer se zadire u pojedinačne materjalne interese. Tako recimo ubrzavanje sudskih postupaka nije u interesu mnogih advokata čiji je interes da imaju što više ročišta koja traju po 5 minuta a nije (khm khm) ni sudijama. A nije ni krivično optuženima za koje je najbolje da postupak zastari što se prečesto i dešava. I tako je u svim oblastima(da se ne naljute forumaški advokati).

I onda dolazimo do onoga što sam boldovao u tvom postu a što ja nazivam nedostatkom konsenzusa u društvu da se promene sprovedu. Pri svemu tome Propkopijević ni ne spominje višak zaposlenih u javnoj upravi ili javnim preduzećima ili, sakloni me svevišnji, njihove privatizacije. Samo onda ne treba da čudi što su promene na bolje spore, traljave ili ih uopšte nema. 

 

Tvrdnja da više investicionog novca dolazi preko geopolitike  nego što bi došlo sređivanjem institucija je meni upitna ( videti pod recimo Slovačka). Osim toga takve investicije imaju i svoju političku cenu koja mi se ne dopada.

[Luther]

Ljudski kapital zavisi i od znanja i veština zaposlenih, koja se najčešće aproksimiraju prosečnim brojem godina školovanja zaposlenih, a ponekad se u obračun uključuje i kvalitet obrazovanja. Tokom 90-tih je sasvim izvesno došlo do zastarevanja inženjerskih i menadžerskih znanja, majstorskih veština i dr. jer veći deo privrede nije radio, a kontakti sa svetom su usled sankcija bili onemogućeni. Inače, u svetu su 90-te godine bile period snažne ekspanzije privrede i brzog tehničkog progresa, zbog čega su brzo zastarevala znanja i veštine zaposlenih. Srbija je ostvarila dodatni gubitak ljudskog kapitala iseljavanjem iz zemlje velikog broja kvalifikovanih radnika, inženjera i menadžera. Sa obzirom na to da se rad u sivoj ekonomije delimično potire sa zastarevanjem znanja i veština, i odlaskom radne snage u inostranstvo ocenjujemo da kretanje formalne zaposlenosti predstavlja prihvatljivu aproksimaciju kretanja ljudskog kapitala.

 

Produktivnost je tokom 90-tih godine opala za oko 40%, iz čega bi se moglo proceniti da je minimalni višak zaposlenih iznosio oko 40% od ukupnog broja zaposlenih u 2000-toj godini, (2,1 milion), odnosno da je višak zaposlenih iznosio oko 830 hiljada.

Dakle sadašnji nizak nivo razvijenosti i nizak nivo standarda građana nisu dominanto posledica ekonomske politike i reformi (privatizacija, liberalizacija i dr.) koje su sprovođene u Srbiji nakon 2000.

---

Dugotrajan i intenzivan proces dekapitalizacije privrede Srbije indirektno se otkriva na osnovu podataka o prosečnoj starosti opreme u privatizovanim preduzećima u Srbiji koja je iznosila blizu 30 godina. Prosečna starost opreme u razvijenim zemljama poput Nemačke i Danske iznosi 13 godina što je više nego duplo manje od starosti opreme u preduzećima u Srbiji u trenutku njihove privatizacije.

To su dakle bila preduzeća koja su "vredela" desetine milijardi nečega. Da su bila popoločana platinom ne bi vredela toliko.

[MancMellow]

Ok, ne slažeš se sa delom o Zakonu o radu no ja sam i napisao da se neće svi složiti sa celim ovim paketom. Uostalom i sam Prokopijević kaže o minimalnoj ceni rada:

 

Ako neko misli da će pričom o "pravednoj" ili "dostojanstvenoj" ceni rada pobediti ekonomske zakonitosti i matematiku proći će kao sa ograničavanjem bilo koje cene, tj dobiće manje robe i crno tržište.

Međutim pretpostavljam da se ne može biti protiv sređivanja stanja kod vlasničkih prava, u sudstvu, tržištu kapitala itd. I načelno će većina to podržati. Ali kada se dođe do konkretnih rešenja stvara se otpor jer se zadire u pojedinačne materjalne interese. Tako recimo ubrzavanje sudskih postupaka nije u interesu mnogih advokata čiji je interes da imaju što više ročišta koja traju po 5 minuta a nije (khm khm) ni sudijama. A nije ni krivično optuženima za koje je najbolje da postupak zastari što se prečesto i dešava. I tako je u svim oblastima(da se ne naljute forumaški advokati).

I onda dolazimo do onoga što sam boldovao u tvom postu a što ja nazivam nedostatkom konsenzusa u društvu da se promene sprovedu. Pri svemu tome Propkopijević ni ne spominje višak zaposlenih u javnoj upravi ili javnim preduzećima ili, sakloni me svevišnji, njihove privatizacije. Samo onda ne treba da čudi što su promene na bolje spore, traljave ili ih uopšte nema. 

 

Tvrdnja da više investicionog novca dolazi preko geopolitike  nego što bi došlo sređivanjem institucija je meni upitna ( videti pod recimo Slovačka). Osim toga takve investicije imaju i svoju političku cenu koja mi se ne dopada.

 

Uh, bas o konkretno Slovackoj znam dosta. Mogao bih da napisem traktat zaista, ali u najkracem, najozbiljnije investicije su krenule tek kad su sklonili Mecijara. 

 

Vec sam vise puta napisao da su kod nas kljuc sudovi i sve u vezi sa njima. Dzaba ti bilo kakvi zakoni ako se ne moze, bar u najvecem mogucem procentu, osigurati njihovo postovanje. I tu je, naravno, u pravu. 

 

To su dakle bila preduzeća koja su "vredela" desetine milijardi nečega. Da su bila popoločana platinom ne bi vredela toliko.

 

sa ovim se slazem, i ja mislim da se debelo preteruje sa ovim. Sta su oni pisali u papire o vrednosti je jedno, realno privreda je bila razbucana 1990-2000. 

[Tribun_Populi]

Mda.

Lepa pričica koja je jeftino prodata.

[hazard]

 

 

Dok se u Srbiji ne ukloni odredba o minimalnoj nadnici, potrebno je da njena visina bude što niža u odnosu na ravnotežnu nadnicu.

 

Sta je "ravnotezna nadnica" u Srbiji i gde? Ona je drugacija u Beogradu i u Vranju, a Srbija je suvise mala da teritorijalno odredjuje razlicite minimalce (nije to SAD pa da Teksas ima jednu, a Vermont drugu propisanu minimalnu nadnicu).

 

Bilo kakvo ukidanje minimalne nadnice u Srbiji je ubistvo, prvo politicko, a ja mislim i ekonomsko - ne znam sta cemo tacno dobiti time sto ce vise ljudi na belo da se zaposli radeci po trafikama i radnjama za 9000 mesecno (slucaj u mnogim mestima u Srbiji, ja konkretno znam za primere iz okoline Paracina).

 

Mi mozemo da ukinemo de jure minimalac ali da ga ostavimo de fakto tako sto bi smo uveli soc. pomoc u visini postojeceg minimalca koja se lako dobija, pa onda niko nece raditi u trafici za 9k ako od drzave kao soc. pomoc moze da dobije 22k, to bi bio "efektivni minimalac". I mozda neko da moze da kaze da je to papiroloski lakse, da regulatorno rasterecuje privatni sektor i smanjuje im troskove i da prebacuje vise ljudi sa crnog na belo trziste rada itd., ali to je i dalje minimalac drugim imenom, u sustini. Mada tu se jedan set problema trampi za drugi, pocevas bar kratkorocno broj ljudi na socijali i imas problem sa nadzorom (da li je neko ko uzima socijalu zaista nezaposlen, ili da li mozda uzima socijalu od 22k i na crno jos 9k kod privatnika u trafici, itd.), tako da nije bas jasno da je to resenje, morala bi pazljiva analiza da se odradi.

 

Ako se zeli pojeftinjenje radne snage za poslodavce, narocito na nizoj skali kako bi se ljudi bez kvalifikacija lakse zaposljavali, ono sto treba da se radi je poreska reforma, tj. rebalans poreskih prihoda. Oporezuj ljude na minimalcu manje (ili jos bolje, ne oporezuj ih uopste) i oni ce postati jeftiniji svojim poslodavcima, ali neces udariti na njihovu kupovnu moc.

[hazard]

 

sa ovim se slazem, i ja mislim da se debelo preteruje sa ovim. Sta su oni pisali u papire o vrednosti je jedno, realno privreda je bila razbucana 1990-2000. 

 

Istina je, ja bih rekao, kao i uvek negde izmedju.

 

Ne mozemo da koristimo neku zamisljenu samoupravljacku knjigovodstvenu vrednost ali ne mozemo bas da kazemo ni da je sve vredelo 0.

 

Ono sto treba gledati je potencijal necega da je privatizacija odradjena posteno vs. rezultat postojece privatizacije preko korupcije. To je naravno tesko da se izmeri. Jako tesko. Ali u nekim slucajevima imamo naznake.

 

Npr. Beograd film. Postojala je ponuda glavnih distributera filmova u zemlji u tom trenutku da otkupe 4-5 najjatraktivnijih lokacija i da te bioskope renoviraju i naprave od njih mesto za projekciju "svojih" filmova. Bioskopska delatnost u Srbiji nije nestala - smanjila se ali nije nestala (uostalom, ponuda je bila za 4-5 lokacija uglavnom u centru i nije se odnosila na svih 20ak ili koliko ih je vec bilo) - prema tome mozemo pretpostaviti da bi ti bioskopi, renovirani, poslovali odrzivo. Umesto toga, u koruptivnom procesu je firma prodata Dinkarinom ortaku za male pare ciji je jedini interes bio da bioskope zatvori i nekretnine preproda.

 

Druga stvar jeste muljanje sa gradjevinskim zemljstem. Neke firme jesu bile izgubljeni slucajevi za zatvaranje ali su imale vredno zemljiste, a preko privatizacionih marifetluka novi vlasnici su to zemljiste dobili fakticki za dz, ili daleko ispod cene, umesto da je drzava/grad/firma u stecaju naplatila trzisnu vrednost tog zemljista.

 

Na kraju, mislim da je greska da se stvari gledaju iskljucivo ekonomski, postoji "socijalni gubitak". Korupcionaske privatizacije ostavljaju ljude prevarenim i izneverenim, i delegitimizuju novi drustveni i ekonomski poredak. Zato npr. tolika nostalgija za SFRJ periodom (cesto nerezonska, filtriranje kroz secanje samo pozitivnih stvari, kao sto uvek biva sa secanjem na "zlatno doba"). Bolja je posteno privatizovana firma koja propadne nego korupcionaski privatizovana firma koja propadne, pa makar u oba slucaja firma bila osudjena na propast (jednostavno zbog trzisnih sila). Vratimo se na bioskope. Recimo da oni ipak dugorocno nisu imali perspektivu. Sama cinjenica da ih je kupio neko ko je hteo da ih koristi kao bioskope, ko bi ih renovirao u vratio u funkciju, pa makar se oni opet zatvorili kao neisplativi posle 10-15 godina npr., bi ostavila znatno drugaciji "ukus" ljudima i lakse bi bio prihvacen njihov nestanak. U krajnjem slucaju bar bi tih 10-15 godina neko primao plate, neko bi i docekao penziju (pa ne bio deo korpusa nezadovoljnih i izneverenih), olaksale bi se ta tranzicija za mnoge ljude.

[eumeswil]

 

To što je Vučić velikom broju građana znatno smanjio prihode,plus Briselski sporazum koji je takođe nepopularan kod velikog broja građana, a opet dva puta dobio izbore predstavlja vrhunac političkog inžinjeringa i manipulacije. Svako naravno može da procenjuje da li su ove mere bile potrebne, a ja mislim da jesu. 

Na koje mere misliš da su bile potrebne, mere štednje?

[Luther]

......

Bilo kakvo ukidanje minimalne nadnice u Srbiji je ubistvo, prvo politicko, a ja mislim i ekonomsko - ne znam sta cemo tacno dobiti time sto ce vise ljudi na belo da se zaposli radeci po trafikama i radnjama za 9000 mesecno (slucaj u mnogim mestima u Srbiji, ja konkretno znam za primere iz okoline Paracina).

 .....

 

Nije u celoj priči bitna minimalna nadnica, već strahoviti otpor u najširim delovima društva da se institucionalne promene izvrše. Otpor koji dolazi iz (materjalnog) interesa koje ti slojevi imaju u sistemu kakav je sada. Svi bi kao neke "reforme" ali da to ne dodirne njihove privilegije i kraduckanje, a o većoj krađi da ne govorum.

Eto Manc Mellow smatra da je pravosudni sistem ključ i to je zaista ogroman problem. A recimo Tribun Populi koji ima neki uvid u taj sistem je na ovom topiku rekao da bi za njegovo sređivanje trebalo deset godina. Sa čime bi se i ja, kome je dosta bliskih osoba na raznim pozicijama u tom sistemu, složio jer mislim da je tu stanje jezivo. Međutim tu se udara na takav zmijarnik interesa( sudije, tužioci, advokati, mafija, političari itd) da je prethodni pokušaj reforme sudstva neslavno propao. I tako je u svim oblastima koje Prokopijević nabraja. Pomisliti kakvi se samo ogromni interesi prelamaju u velikim javnim preduzećima.

 Dakle pitanje je kako neka vlast uopšte može da sprovede ozbiljne reforme, sve i da želi, a da politički preživi. Pogotovo što je za neke reforme, kao za pravosuđe, potrebno više mandata.    

 

Npr. Beograd film. ......

 

Druga stvar jeste muljanje sa gradjevinskim zemljstem. Neke firme jesu bile izgubljeni slucajevi za zatvaranje ali su imale vredno zemljiste, a preko privatizacionih marifetluka novi vlasnici su to zemljiste dobili fakticki za dz, ili daleko ispod cene, umesto da je drzava/grad/firma u stecaju naplatila trzisnu vrednost tog zemljista.....

 

Na kraju, mislim da je greska da se stvari gledaju iskljucivo ekonomski, postoji "socijalni gubitak". Korupcionaske privatizacije ostavljaju ljude prevarenim i izneverenim, i delegitimizuju novi drustveni i ekonomski poredak........

Kod ovog Beograd filma je sistem kako tako funkcionisao pošto je glavni akter osuđen i valjda i vratio neke pare a privatizacija poništena. Kod mnogih drugih slučajeva nije i naravno da je bilo svakakvih muljanja sa građ. zemljištem i nameštanja tendera itsl. Ali sve to nije red veličina o kome se priča da je pokraden u privatizaciji.

 

Što se pak tiče "socijalnog gubitka" tj prevarenosti i izneverenosti, toga bi bilo u nekoj meri sve i da je privatizavija efektivno bila besprekorno čista. Ja sam na ovom topiku preneo, sa sve prevodom, tekst slovenačkog ekonomiste koji govori da se građani Slovenije osećaju prevareni ishodom privatizacije. Što i ne čudi kad su se i tamo nekim "čudnim spletom okolnosti" nenormalno obogatili ljudi bliski vlasti(M.Janković&Co). A opet znamo gde je u ekonomskom pogledu Slovenija a gde Srbija, što dodatno potvrđuje da privatizacija u Srbiji nije glavni uzrok ekonomskog zaostajanja.

 

No sve i da jeste ona je  završena i iz njenog seciranja nećemo naučiti nešto što nam je potrebno u sadašnjosti. Da mi vidimo kako postići da vlast  izvrši neophodne institucionalne promene, za koje nam proces pristupanje EU zaista ne predstavlja nikakvu smetnju već može samo da pomogne.