Igr(ic)e su umetnost ili nisu, nastavlja se

[Singer]

 

Prvi komentar ispod: Who says video games aren't art, this game proves that video games are art

Odmah zatim: only idiots say that

[Krampa]

+1 na sve, odlično objašnjeno...

 

ajde npr. ti objasni zasto je sudbina Nameless One-a umeticki bitna i vredna (sta god to znacilo). 

[ultra plasticni]

zasto si se zaustavio na aristotelu i platonu? mora biti jos neko da se bavio tom problematikom...

Zato jer je slusao Gozbu

[eumeswil]

Fascinanto kako svi analiziraju situaciju kroz prizmu drugih "umetnosti" i najviše iz ugla naracije. Samo jezgro igre kao igre je tu nebitno. Kao, postoji samo jedini tr00 pogled, ostalo je za ignorisati. I to obavijeno toliko opskuranističkim i apstraktnim jezikom za nepoverovati. Jel moguće da je tim osobama toliko stalo do nekakvog prestiža koji misle da time dobijaju? Važno da su veš mašine i random linije prava stvar i dvosmerna i višeslojna komunikacija koja podstiče na razmišljanje i širi vidike. Otvori se zemljo.

Edited November 3, 2015 by miki.bg

[ToniAdams]

ok, koji bi to bio momenat prisutan kod ajkule u formaldehidu a koji ne postoji kod recimo GTA V, da bismo prvo zvali umetnoscu a drugo ne?

stvarno me zanima, a voleo bih da mi objasni neko ko je igro GTA :(

[Прслин]

zasto si se zaustavio na aristotelu i platonu? mora biti jos neko da se bavio tom problematikom...

Је л' да сада вртим рендом филозофе док не убодем тог на кога ти мислиш? Зар није једноставније да ти кажеш ко је? Наравно, ако имаш некога на памети.

 

Aли 'ајде и то: мало подсећања ми неће шкодити.

 

1) Хајдегерова опсесија истином и, мало мање, простором је у суштини природе видео игара. Оне - не све (Ајатолах, 21) - већ оне које јесу уметност - ограничићу се на The Last of Us како би лакше пратили - стварају тај простор у потрази за истином, која је суштина бића. Као нови медиј су чак сачуване и од Хајдегеровог става да је уметност мртва, јер га је изрекао у освит њиховог настанка. У основи су поезија, односно прича испричана на начин који је, опет мора Аристотел, говором који је отмен и посебан. Хајдегер, значи, на мојој™ страни.

2) Ниче: аполонско и дионизијско се спајају у трагедији, у којој су савршено усклађени музика и сликарств; да је мурија добила опис The Last of Us са информацијом да је та игра обила трафику, а да је Аристотел муркан из краја он би је сигурно препознао и привео у станицу. као што сам већ рекао, одговара опису трагедије. Ниче, значи на мојој™ страни.

3) Кант: стварање нечега лепог кроз осећај слободе. The Last of Us је open world игра и слобода је свеприсутна. Кант, значи, на мојој™ страни.

 

Ух, потрајаће. Хајде ти неког. :)

 

Kалигула, одговорићу и теби касније током дана, време ми исцурело, извин'те.

[Прслин]

Како сам збрзао Канта када сам видео колико је сати

 

Recimo da sam niz slova u knjizi koja se zove "Tunel" procitao nekoliko puta. Isto vazi i za niz slova pod imenom "Zlocin i Kazna", ili "Stranac", da ne nabrajam dalje.

 

Iako su slova stavljena uvek u isti raspored, ja sam taj raspored zainteresovano prosao nekoliko puta: pri tom, iako se raspored slova nije menjao, ja sam se menjao pod uticajem tog rasporeda zato sto ga je pisac bas tako postavio.

 

To je umetnost i taj pisac je umetnik.

 

Igrice nude upravo suprotno: odredjen broj kombinacija po kojima mozes da tumaras kao gluva kucka vodjen primarnim impulsima, sveden na nerv koji tipski reaguje, brze ili sporije. Nikada sled tvojih radnji nece biti isti dok gledas u ekran, uvek ce se makar i za nijansu razlikovati. Igra ce se pod tvojim delovanjem poslusno menjati u ogranicenom okviru svojih varijabila a ti se neces promeniti ich, sem sto ces biti par sati stariji posle gasenja konzole.

 

Nemojte ljudi uporedjivati sposobnost pisca, slikara ili reditelja koji vam fiksiranom formom uvek iznova menja iskustvo i ugao gledanja na svet sa sposobnoscu programera i game developera da vam varijabilnim sirotinjskim igralistem drazi ganglije. Nema to blage veze jedno sa drugim.

Прво, без писца, сликара и режисера нема игара о којима причам.Програмери су отприлике као пропери, возачи и пратици камере, ако ћемо да правимо аналогију са филмом. Сви заједно и још неки су гејм девелопери, али то је као да кажеш "филмаџије".

 

Друго, има игара у којима је искуство врло фиксирано, а има и сасвим другачијих.

 

Треће, чак и у једном делу отворених по форми постоји врло линеарна прича која је кичма и кроз коју мора да се прође на врло одређен начин да би се стигло до краја јер баш та одређена комбинација тачака у причи изазива катарзу.

Edited November 3, 2015 by Прслин

[Kimba]

Naravno da su igre odavno postale umetnost.

[Прслин]

ok, koji bi to bio momenat prisutan kod ajkule u formaldehidu a koji ne postoji kod recimo GTA V, da bismo prvo zvali umetnoscu a drugo ne?

stvarno me zanima, a voleo bih da mi objasni neko ko je igro GTA :(

Калигула тврди да ни Дејмиан Хрст није уметност. Ја сам много либералнији, мада мислим да је у уметности шок као средство потпуно депласирано откад постоји интернет и liveleak. Edited November 3, 2015 by Прслин

[garcia]

pa i nije.

[Caligula]

Калигула тврди да ни Дејмиан Хрст није уметност.

 

Ne zna Toni sta je doslednost.

 

Iz slicnih razloga ni Demijan ni igrice nisu umetnost. Jer, fali im supstanca.

[Прслин]

Aх, супстанца™...

[Caligula]

... jbg, to je ta fina razlika

 

 

Naravno da su igre odavno postale umetnost.

 

 

Volim te, Kimba

 

igre su odvajkada bile sport

[garcia]

Hirstu fali talenat

[Time Crisis]

Ako može da bude umetnos' kad se neko ispovraća po platnu ili sedi u stolici i gleda u jednu tačku, mogu valjda i igre. -_- Mada ne vidim što je uopšte bitno da li će biti umetnost ili neće, zvuči mi kao neki wannabe elitizam.