Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[Dagmar]

A to? Pa ne znam, zavisi sigurno od ostalih koji su prijavljeni na konkurs. Neko sa 5 meseci inetrnshipa neće imati velike šanse ako se prijavio i neko ko je radio 10 godina u struci. :D Sad, da li je velika prednost imati 5 meseci ili nemati 5 meseci, verovatno da nije ogromna razlika.

 

Pa pobogu pričamo o diplomcima.

Mislim i kod mene konkretno u firmi pokušala sam pre dve nedelje da preporučim bivšu koleginicu da je zovnu na intervju za projekt menadžera, ali su me otresli jer traže nekog sa 5+ godina radnog iskustva, dok ona ima 0. Ali to nije zato što umesto dve godine prakse (koje je imala) od pet studija nije imala dve i po godine prakse, nego zato što oni ne traže za entry level poziciju. Ne može nikakav univerzitet nekom da obezbedi pet godina radnog iskustva naravno.

 

Sad ako neki teorijski privatnik hoće diplomca, pa mu se pojavi neko sa internshipom a ostali bez, ja cenim da će mu svakako privući pažnju. Ovi moji drugari/poznanici nisu imali taj problem jer niko ni oni ni kompeticija nisu imali, prosto naš sistem je takav.

[Time Crisis]

Zavisi i o kom poslu se radi - nekom mašincu ili IT-jevcu može biti problem doći do godinu dana prakse/iskustva, dok npr. nekom arheologu ili istoričaru je glavni problem što nikom ne trebaju arheolozi/istoričari, ni sa ni bez iskustva.

[MancMellow]

Doduše, istoričari imaju tu komparativnu prednost u odnosu na ostale sa tog fakulteta što ako se svi dogovore mogu da naprave da vam trebaju  ^_^

[Tribun_Populi]

školuješ 300k da bi se, na kraju krajeva, nadmetali da uđu u tih 100k koji će se u razumnm roku zaposliti u struci.

 

to je x puta poštenije nego da država i privrednici odaberu 100k 19-godišnjaka koje će šatro groomovati 4 godine, a za ostalih 200k kažu 'sorry, potražite sreću u sledećem životu'.

 

šansa se i danas pruža 'svima' a (neka zadržimo odnos 300k-100k radi rapsrave) 1/3 uspe, ali mi ne znamo unapred koja trećina i u tom neznanju je zapravo kakvo-takvo poštenje sistema, jer pružaš šansu diferencijaciji interesa, razvijanju studenata i njihovoj konkurenciji, promeni želja kod poslodavaca itd itd.

 

kakva bi bila motivacija nekoga kome je u 19. godini rečeno, 'ideš da studiraš, tribun populi & co ti plaćaju školarinu i imaš garantovan posao kad završiš faks', što bi se cimao oko bilo čega, zašto ne bi samo na najgori način otaljao svoje studije kad već ima garantovan posao posle, a i ako na njemu propadne konkurencija je isečena mudrom politikom planiranja pa može da se potpuno opusti?

 

Mislim da sam ovde ostao dužan, pa da pojasnim.

 

U ovome što ja zagovaram bukvalno nikome nije uskraćena šansa, samo je preraspoređen teret i optimizovan sistem tako da ima malo gubitaka i bude samoštelujući. Time se nudi određenom broju studenata, koji bi prihvatili unapred školarinu i vezanost ugovorom (ovde okarakterisano kao robovlasnički odnos, vojna akademija i sl.) da dobiju stipendiju za školovanje i siguran posao. Dakle, na potpuno dobrovoljnoj bazi. To bi uglavnom bili ljudi koji ne mogu sebi platiti školovanje a zaslužuju ga po uspehu, talentu i potencijalu - i time se veoma precizno ostvaruje ustavna funkcija države da pomaže "darovite studente slabijeg imovnog stanja" i funkcija da mladima obezbeđuje posebne uslove rada. To se čini koruptivno-neutralnom merom - oslobođenjem od poreza firme koja uloži u školovanje takvog jednog i zaposli ga određeno vreme, u visini onoga što je uložila. Ujedno, samom ugovoru bi se moglo zakonski ograničiti trajanje tj. vezanost studenta njime, kako ne bi došlo do bukvalnog robovlasništva (tipa max 5 godina "odrađivanja" ili slično). Motivacija studenta itekako postoji - završava studije i kreće da radi i zarađuje tj. da se profesionalno ostvaruje, a s druge strane u slučaju neopravdanog odustanka preti mu tužba i veliki dugovi.

 

Efekti toga su za državu mnogostruki:

1. prevaljuje troškove školovanja na privredu

2. drastično smanjuje ili potpuno anulira troškove za dodatnu praktičnu obuku svršenog studenta radi zapošljavanja, koje sada ima u velikoj meri

3. stvara fleksibilni samoštelujući mehanizam koji je uvek povezan sa potrebama tržišta rada, bez potrebe da se ispituje koji su i kakvi profili tržištu potrebni pa da se planira, te smanjuje nefunkcionalnost.

 

U odnosu na univerzitet, tu se stvara jedan vrlo fini i suptilni korektivni mehanizam, koji deluje bukvalno sam od sebe, bez ičije intervencije. Obzirom da bi pretežno živeo od školarina, univerzitetu tržište nameće 1 nužnost da nastavne programe usklađuje sa potrebama privrede i konstantno osluškuje šta je to što privreda traži, da bi svoju uslugu prodao. Ako je to praksa u nastavnom programu - uvodi se praksa, ako je uvođenje novih tehnologija - onda to itd. Dakle market-oriented obrazovanje, štaviše uspostavlja se institucionalna saradnja koja sada ne postoji, a koja dobrim delom može biti plodonosna i u domenu nauke (istraživanja za privredu koja rezultiraju 1 patentom i lepim naknadama od licenci, koje univerzitet potom može iskoristiti za tržišno neatraktivna istraživanja). Ono što je po sam univerzitet negativno u tom sistemu jeste realno moguća situacija da ne postoji interesovanje za neki od studijskih programa, i to bilo privrede bilo države (koja bi u svakom slučaju plaćala školarine za školovanje kadrova za svoje potrebe + potrebe javnih službi). U slučaju da iz nekog razloga postoji širi društveni interes da se takav jedan program održi, onda bi se svakako to finansiralo iz budžeta. Ukoliko ništa od toga, onda bi se gasio - jer u datim okolnostima najbukvalnije ne postoji ičiji interes da takvo nešto opstane. Ujedno, došlo bi do integracije univerziteta pa bi i sam univerzitet u okviru sopstvenih sredstava mogao da vrši alokaciju s profitabilnih na neprofitabilne programe, po sopstvenom nahođenju.

 

Na kraju, uvek bi postojao veliki broj studenata koji bi sami sebi plaćali školarinu (kao što je i sad to pretežni deo tj. 2/3) tako da bi nadmetanja među diplomiranim visokoškolcima itekako bilo. Ovo pre svega iz razloga što na tržištu postoji masa malih i srednjih preduzeća (štaviše, u većini su) koja ili sebi ne mogu priuštiti školovanje kadrova ili im je tržišni položaj takav da ne mogu planirati unapred, tako da bi sa te strane postojala tražnja na tržištu i za njih postojala mogućnost da zaposle visokoškolca ako im treba.

 

Tako da je pitanje da li bi uopšte došlo do smanjenja broja studenata, i ako bi došlo to bi bilo posledica kretanja na tržištu ili osiromašenja stanovništva, što se i sada dešava. Ujedno bi došlo i do skoka u kvalitetu visokog obrazovanja, jer bi se konstantno inoviralo.

[Pontijak]

i ovo je pravo mesto da se postavi misljenje predsednika Republike :P

 

"Ja sam imao primedbe i na jednu izjavu ambasadora koji je rekao: vi treba da izvozite robu, a ne decu. Onda sam ga ja pitao: a ko im daje vize? Što im ne zabranite ulazak u vašu zemlju? Što ih čekate ispred fakulteta i nudite im uslove za život u vašoj zemlji? Oduvek je sirotinja odlazila nabolje."

 

[Time Crisis]

Da podgrejemo temu. :P

 

 

Kovačević: NSZ ničemu ne služi

Bivši rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da nikada nije čuo da je NSZ nekome pronašao posao.

- Služba za zapošljavanje ne služi ničemu, nisam čuo da su oni ikada našli nekome posao. Ukoliko osoba ne može da pronađe posao, može da se prekvalifikuje, ali ne u niži rang. Problemom nezaposlenosti treba da se bave sami fakulteti, ali i čitavo društvo i država - kaže Kovačević za „Blic“ i dodaje da neaktivni fakulteti moraju da se prilagode tržištu i da svojim studentima pruže praktično znanje koje se može primeniti odmah.

 

(Blic)

[rajka]

i ovo je pravo mesto da se postavi misljenje predsednika Republike :P

 

odbijam da verujem da je neko takav debil, pa makar bio preCednik republike.

[Dagmar]

Predsednik republike je retko glup čovek, pored njega i Dačić može da ispadne inteligentan.

Edited May 16, 2015 by Dagmar

[Shan Jan]

Koliko antologijskih gluposti i bezobraznosti u jednoj recenici. Stranci su krivi sto nas ne zatvore kao za vreme sankcija, deca alava hoce bolje uslove za zivot. Ovo treba da se urami.

[boshoku]

 

kovačević je u penziji, dakle, u godinama, pa ko i svi njegovi ispisnici, može mu se da lupeta - itekako nsz "služi nečemu"; i drugo, neki fakulteti, a dobar deo odeljenja na filološkom, a u tekstu je ta institucija akcentovana, neće nikada/neće skoro biti tržištan sa znanjem koje je instant primenjivo u ovdašnjoj konjukturi

[Tribun_Populi]

Pa valjda niko i ne očekuje da npr. filozofija bude tržišno orijentisan studijski program, prosto jer ne može. Ali je zato potpuno racionalno očekivati od npr. mase tehničkih ili poslovnih fakulteta da studijske programe inoviraju i prilagode tržištu.

 

TTjcem

[pacey defender]

super je ova priča o prekvalifikacijama u srpskom sistemu obrazovanja odraslih. 

 

evo, ako biste vi iz bilo kog razloga morali-odlučili da se prekvalifikujete, na koja vrata biste pokucali?

[Tribun_Populi]

Ja na programerstvo, žal iz rane mladosti i patnja zbog pogrešnih izbora učiniše svoje :(

 

TTjcem

[Dagmar]

Pa tu otprilike jedino ima posla u Srbiji, onako en general. Ako čovek mora da se prekvalifikuje (jer posla u njegovoj struci nema nešto), onda i nema baš puno izbora.

[boshoku]

aha, oće to - 6 meseci kursa, et voila, bona fide programer za koga/ju se svi otimaju...