Radnicka klasa danas, prekarijat ili svi

[Anduril]

kako bese, nije govno, nego se pas posro.

 

1. Ne mogu se sindikati ustrojiti globalno zbog progblema koordinacije (fali im neki Staljin, i centar moci, na primner), no to je manji problem.

 

2. Veci problem, nemaju radnici iste interese u nerazvijenom i razvijenom svetu. Da, evo trce srpki radnici da se solidarisu sa nemackim/australijskim i lupe zabranu na Vucicevu reklamu "low cost, high skill".

...

 

Ako su ovi prevazidjeni, ko ce da ih onda reorganizuje? I sta ako dodjemo do zakljucka da jedno 80% stanovnistva spada u "radnicku klasu", a po nekim ovde vidjenjima - spada? Ne mogu da sanjam neku radnicku internacionalu, izmedju ostalog i zbog ovoga sto je Budja rekao - zato sto radnici u Danskoj, Srbiji i Kini imaju totalno drugacije vidjenje i sebe i svojih interesa. Dok cekamo da se dogovore radnici (tj njihovi predstavnici) iz Bangkoka sa radnicima iz Baskije procice nam ne jedan nego tri zivota. Dakle, ko su te "politicki i ekonomski dobro definisane i organizovane grupe", a da nisu stranke i da nisu sindikati, konkretne stranke i konkretni sindikati u konkretnoj zemlji sa konkretnim interesima i konkretnim problemima?.....

 

Ako su nekadasnji nacionalni kapitalisticki sampioni (zbog kojih su se vodili ratovi) mogli da nadju zajednicki interes, morace pre ili kasnije i radnicka klasa da ga nadje.

 

Naravno da su sadasnji sindikati neka organizaciona okosnica, ali, ako gledamo na kapitaliste, globalni uticaj nemaju globalna udruzenja poslodavaca nego globalne institucije (WTO, IMF, WB) koje brane gotovo iskljucivo interese kapitala i korporacija.

 

Prema tome, govorim o potrebi globalnih insitucija koje ce na racionalnoj bazi argumentovati zasto radnici u recimo Nemackoj i Kini imaju itekako zajednickih interesa (u odnosu na globalni kapital/korporacije) i zasto globalni rast nejednakosti zapravo steti globalnoj ekonomskoj i na kraju politickoj stabilnosti.

[nezvanova]

pretpostavljam da oni upuceniji sigurno vec znaju, ali u odsustvu kima, symeta i vase, koji bi verovatno vec negde do sada obavestili forumase,  samo da okacim obavestenje /sa fejsa/ o gostovanju badjua u beogradu i novom sadu:

 

PRVO GOSTOVANJE ALENA BADJUA U REGIONU

Edicija Jugoslavija u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad i Domom kulture studentski grad Novi Beograd, sa velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje Alena Badjua (Alain Badiou), francuskog filozofa i jednog od najznačajnijih mislilaca današnjice. Badjuova prva poseta Beogradu i Novom Sadu biće obeležena serijom predavanja i razgovora sa publikom.

Program gostovanja:

- 12. januara, od 18 časova - predavanje „Živi prezent i politički subjekt“, velika sala Doma Kulture Studentski grad, Beograd. Nakon predavanja sledi podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i razgovor sa publikom;

- 13. januara, od 19 časova - projekcija filma „Kineskinja“ (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967.), Badjuov razgovor o Žan-Lik Godaru, velika sala Doma Kulture Studentski Grad. Beograd;

- 14. januara, u 20 časova - razgovor o „Obaveznom pozorištu” (teze iz njegove knjige „Rapsodija za teatar“ (Rhapsodie pour le theatre), Ùjvidéki színház/ Novosadsko pozorište. Novi Sad.

Prva dva susreta vodiće se na engleskom jeziku, dok će poslednje, novosadsko, biti organizovano uz simultani prevod. Ulaz slobodan.

Adrese:
Dom Kulture Studentski Grad -
Bulevar Zorana Đinđića 179 (bivši Bulevar Avnoja), 11070, Novi Beograd
Újvidéki Színház - Novosadsko pozorište -
Jovana Subotića 3-5, 21000 Novi Sad


Alen Badju (Alain Badiou), filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za hilosophie française contemporaine), profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice. U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije. Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapital-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina. 

Poslednje objavljene knjige: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006) Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).

Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, od kojih izdvajamo: 4 Maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D'un désastre obscur, Edition de l'Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.

[MayDay]

Ja sigurno idem 13. januara, a 75% i 12. januara. Mnogo se radujem.

[FERNOUX H]

Opa

[yolo]

Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapital-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. 

 

 

Badjuisti, kakva je (ako je ima) prakticna vrednost pomenutog novog tipa politike? Da li je ona upotrebljiva u kolektivitetima ili ostaje na nivou odnosa jedinke i njene licne odluke. Sta je uopste upotrebivo od ovoga u politickom smislu, ako Badju uopste silazi na nivo prakticnosti?

[ultra plasticni]

Filozofija, a posebno savremena, i nije bas nesto prakticna `nauka` . Na sta u stvari mislis grafikoni, tabele, ovde udje-ovamo izadje 1000 evra?

[yolo]

Jasno da nije prakticna nauka, nisam ocekivao nekakav manual za delovanje politickog coveka u 21. milenijumu sa konkretnim stavkama.

 

ali mi zanima da li kada kaze da se politika misli a ne glasa, da li to znaci kompletan raskid sa znanim funkcionalnim politickim obrascima koji danas funkcionisu? pretpostavljam da da, ali sem kritike da li postoji bilo kakav konstruktivni element koji on propoveda. sta je badjuov drustveni sistem?

[ultra plasticni]

Koliko je meni poznato, a napominjem da nisam preterano upoznat sa njegovim delima, mnogo lepo je pisao o ljubavi, udarao po globalizmu, a ozbiljne filozofije koja nudi resenje za odredjene drustvene pojave, npr politicki sistem, nema jos od francuskih enciklopedista

[yolo]

hvala, tako sam i pretpostavio ali sam hteo da proverim da li iza njegovog kulta kod levicara ipak stoji barem naznaka neke prakticnosti.

 

ovde se naslucuje nesto zanimljivo, s tim sto ne znam da li je to interpretacija ili badiou

 

http://chriscutrone.platypus1917.org/?p=1144

 

 

"The truth is that Badiou’s “communism” is deeply anti-Marxist. Not merely non-Marxist, in the sense of what it tends to leave out, but actually hostile to historical Marxism."

[Прслин]

Може Бадју да прича шта хоће, може то и лепо и паметно да звучи и једнако привлачно да буде као Годар (то је неки максимум, зар не?), али сви знамо на шта то у пракси увек изађе, од Русије са почетка 20. века до Северне Кореје са почетка 21. века.

 

Ишао бих да га слушам да сам у Београду у циљу доказивања да сам широког и либералног духа, пун интелектуалне знатижеље. Срећом, у Шумадији сам и могу тог тринаестог без гриже савести да кувам ракију и пијан пуцам на месец у поноћ к'о и сваки други задригли сељак уместо да се злопатим ударан таласима саучесничког климоглавања сваки пут када спомене Троцког и Маоа.

[yolo]

Ma ne Prsline, sirok i liberalan duh kao i intelektualna znatizelja se pre pokazuje u sumadinskom selu nego na Badjuu u Beogradu. Ostavi Badjua onima koji se na to pale kao i skorojevicema koji ce se tamo proporcionalno rasporediti. Zamisli ti tako neznatizeljan udjes unutra a neki Badi ili Dusan Maljkovic ne uspeju da zauzmu mesto, bas zbog tebe. Gde ce ti dusa 

 

Mada mi je odabir datuma nesto sumnjiv kao i porivi organizatora. Jel su mu rekli sta ce raditi u ponoc posle druge tribine? 

[Lord Protector]

Meni je Alen Badju zanimljiv čiča (Prsline  :P ), sviđa mi se upliv platonizma u njegov levičarski diskurs...

[Ariel]

Ja sam već dogovorio odlazak 12, aj što je čovek poslednji veliki živi levičar koji je zapravo humanista, nego što sam onlajn gledao neka Badjuova predavanja u kojima na jako interesantan način prepliće priču o tome šta je ljubav, sa temama koje se vrte oko novca i ekonomije, bez lakanovštine i "čežnje" i cele te kontinentalne priče koja opterećuje levicu u Evropi već skoro pola veka.

 

Idem s prezupč ekipom, posle ćemo da ga sačekamo ispred Studenjaka da mu skinemo patike i vičemo studentima filozofije da su govna pa idemo u grad na mdma i vinjak da slavimo srpsku novu pre roka s bask-ovcima.

[Lord Protector]

Nije nebitna stvar što je i matematičar i umetnik između ostalog...to daje posebnu dimenziju. 

Edited January 2, 2015 by slow

[yolo]

 mdma i vinjak 

 

 

ako vidite neke pederase sa foruma, slobodno ih prebite, recite yolo casti!