Radnicka klasa danas, prekarijat ili svi

[MayDay]

@Djubre

There you go. :D

 

Svako je radnik ko pruža neku uslugu u skladu sa svojim veštinama, nasuprot onima koji žive od obrta kapitala bez aktivnog učešća u odlučivanju o investiranju. E sad, definitivno nije isto kada si radnica u trafici i kada si stellar portfolio menadžerka, iako i jedna i druga imaju gazdu i zarađuju dok rade.

 

Raspisaću se više kad sednem za kompić.

Edited November 29, 2014 by MayDay

[Prokleto Djubre]

Pa ne, sama fabrika nije nesto bogzna kako vredna, kad bi se prodala imao bi za jedno pola godine u Becicima, ako i toliko.

 

Zato ja lepo kazem da se manemo radnicke i neradnicke klase, nego vise podela po tome koliki je income i koliko je siguran. A to koliko ko radi, pa nije to sad neka ekskluziva, radi i vrhunski hirurg ponekad i fizicki napornije nego neko ko sedi u trafici, pa tesko da oni po bilo kom kriterujumu spadaju u istu klasu, nazvali je radnicka ili kako god.

 

Deluje da si u pravu. Samo bih i dalje razdvojio taj primer gde se fabrika moze organizovati da radi i sa manje tvog vremena pa da kinta tece i kad ti recimo odlucis da izblejis na becicima mesec dana. Svestan sam takodje da u realnosti malo koja moze tako da se organizuje.

 

@MayDay - slazem se, ali nas to onda vraca na nesto sto mi se cini da je Dagmarina poenta - ok, mozemo mi razdefinisati radnicku klasu od drugih, ali nam to prosto ne daje skoro nikakve informacije. 

Edited November 29, 2014 by Prokleto Djubre

[boshoku]

majstor koji mi je jutros popravio vodovodne i kanalizacione cevi za 2000 dinara ne može da dobije otkaz, niti bilo ko prisvaja višak vrednosti njegovog rada.. 

pa sad, jbg, trebao bi da plaća poreze i dažbine (to što je ovde to misleni pojam za majstore, druga je priča), ali se, a ako već razglabamo o klasama, od marksa pobjeć ne mere - finalni rezultat revolucije, i.e. komunizam, podrazumeva potpuno ukidanje države te njenog paternalizma i sledstvenog danka koji zauzvrat isčekuje

[Dagmar]

Deluje da si u pravu. Samo bih i dalje razdvojio taj primer gde se fabrika moze organizovati da radi i sa manje tvog vremena pa da kinta tece i kad ti recimo odlucis da izblejis na becicima mesec dana. Svestan sam takodje da u realnosti malo koja moze tako da se organizuje.

 

 

Pa ne znam sta zamisljas kad kazes fabrika. Nasa je takva da nije problem proizvesti, ceo problem se svodi na to kako da te ljudi znaju pa da sutra neko kome proizvod treba trazi ponudu od tebe, a potom i zasto da od ponuda raznih proizvodjaca koje je dobio i koje su sve uskladjene cenom izabere bas tvoju. Kapiram da ti zamisljas neki smoki koji je neko vec usemio da ide u maksi, traka radi, a ti na jahti.

[Verterdegete]

Pa ne, sama fabrika nije nesto bogzna kako vredna, kad bi se prodala imao bi za jedno pola godine u Becicima, ako i toliko.

 

Zato ja lepo kazem da se manemo radnicke i neradnicke klase, nego vise podela po tome koliki je income i koliko je siguran. A to koliko ko radi, pa nije to sad neka ekskluziva, radi i vrhunski hirurg ponekad i fizicki napornije nego neko ko sedi u trafici, pa tesko da oni po bilo kom kriterujumu spadaju u istu klasu, nazvali je radnicka ili kako god.

 

 

Prihod ne moze biti osnova ovakvih podela. Onaj ko ima fabriku ima kapital, onaj ko nema - nema. Tvoj otac kad umre, njegov kapital ostaje i prenosi se na tebe. Inzenjer kad umre, iza njega ne ostaje nikakva proizvodna moc.

Edited November 29, 2014 by Verterdegete

[Anduril]

Prihod ne moze biti osnova ovakvih podela. Onaj ko ima fabriku ima kapital, onaj ko nema - nema. Tvoj otac kad umre, njegov kapital ostaje i prenosi se na tebe. Inzenjer kad umre, iza njega ne ostaje nikakva proizvodna moc.

 

I nasledje se moze definisati kao income.

Po meni, kljucno je da se svaki dohodak (bez obzira da li od kapitala, rada ili nasledstva) oporezuje po identicnoj stopi.

Ako je porez na dohodak + razni socijalni porezi 40%, isto mora da vazi i za nasledje ili profit od akcija.

Sa druge strane, mogu da se oporezuju i transakcije - recimo porez na PDV ali onda takodje po istoj stopi - recimo za preprodaju akcija ili deviza.

 

Trenutno se razlicite vrste dohotka i razlicite vrste transakcija oporezuju po drasticno razlicitim stopama i zato ne cudi eksponencijalan rast nejednakosti globalno.

[boshoku]

Trenutno se razlicite vrste dohotka i razlicite vrste transakcija oporezuju po drasticno razlicitim stopama i zato ne cudi eksponencijalan rast nejednakosti globalno.

gde si ti učio ekonomiju, na univerzitetu pol pot? poreska stopa n e  m o ž e i ne treba biti ista za sve transakcije

 

ovo kako je ona kriva za nejednakost, jednostavno nije tačno

[Anduril]

gde si ti učio ekonomiju, na univerzitetu pol pot? poreska stopa n e  m o ž e i ne treba biti ista za sve transakcije

 

ovo kako je ona kriva za nejednakost, jednostavno nije tačno

 

Pa, izvoli i objasni zasto ne moze i zasto ne treba. Naravno, onako univerzitetski...

 

Takodje, objasni kako to nize ili nepostojece oporezivanje transakcija kapitala ne vodi ka nejednakosti u odnosu na oporezivanje transakcija rada ili robe?

[Dagmar]

Prihod ne moze biti osnova ovakvih podela. Onaj ko ima fabriku ima kapital, onaj ko nema - nema. Tvoj otac kad umre, njegov kapital ostaje i prenosi se na tebe. Inzenjer kad umre, iza njega ne ostaje nikakva proizvodna moc.

 

Pa tu proizvodnu moc u vidu par masina za secenje metala i aparata za zavarivanje imaju i neki od radnika kod kuce, iz vremena kad su frilensovali. Po toj logici svako ko ima kuci hilti busilicu ima proizvodnu moc, koja ga izdvaja od inzinjera koji je nema.

[bradilko]

radnicka klasa nisu maloletnici,aca gica i sl a svi ostali su radnicka klasa.i ludi bill gates zivi od svoga rada.i urinej takodjer. i svi urineji ovoga svita. prodaj maglu bajo moj i jos da te plate i stuju?eee 

e sad ko bi drustvene iliti ekonomske promene i koje vrste.. a ko ne bi? to je drugo pitanje i spoticanje ovde. 

i svi su u pravu al kad ne mesaju babe i zabe ko ja hahaha

[morgana]

Moj utisak je da je tako. U bio strukama, hemiji i sl, odakle znam gomilu ljudi to je definitivno tačno. I pored toga nađe se tu dosta stranaca poput mene, al ne baš zato što im sada fale kandidati (nekad je bilo tako), nego zato što stranci lakše pristaju na slabije pozicije u smislu titule i plate (ja recimo radim takav jedan posao, koji je ispod mog nivoa kvalifikacija, ali interestingly ima povremeno zadataka koji zahtevaju moje kvalifikacije), ili zato što su prosto znali prave ljude. Ima i stranaca koji nađu baš dobre poslove, ali recimo privatno mi objasne koga su sve zvali da bi im CV uopšte ušao u izbor itd, a onda se imigracionom piše neki mejl kako kandidat ima ovo, ovo i ovo na CVju, pa nije bilo moguće naći lokalnog kandidata (a jeste, jer je i tona lokalnih sa istim kvalifikacijama bila i bici za posao). Utisak mi je da je situacija nešto bolja za inženjerske struke, u smislu da se nešto manje teško nalazi posao, tj da firme manje lako  (ali i dalje lako) nalaze zaposlene na lokalnom tržištu. Čak je skoro dečko od jedne koleginice iz kancelarije, koji radi neki web desgin, nakon što je firma prestala da mu isplaćuje platu a novi posao na zapadu Evrope nije uspeo da nađe, otišao za Kanadu, još sav srećan što je i to uspeo (njegova firma koja je bakrotirala je radila za Kanađane, pa su im po pucanju poslali par svojih radnika tamo).

 

Sve u svemu, više mi je utisak da kandidata ima ali da posla nema toliko jer em ima više obrazovanih na isti broj pozicija kao nekad, em se poslovi outsorsuju koliko je moguće i nemoguće, nego da škole (koje su btw vrsne ovde) ne uspevaju da isprate zahteve tržišta. U mojoj firmi, koja ono kreira nove bio tehnologije, makar nemaju problema da nađu spremne stručnjake za nešto što tek razmišljaju da osmisle (bukvalno), teško mi je onda da zamislim da im tehnički fakuleti nisu podjednako dobri, ako ne i bolji jer su veći i više ih je. Za humaniste no comment, slabo imam dodira sa ljudima sa te strane. Tu i tamo sa onima koji rade teaching iz jezika, utisak mi je identičan ko i za moju struku - kako se ko snađe, od predavača jezika lokalaca koji u školi jezika u koju idem već godinama rade na  određeno jer ih škola za vreme leta otpusti a na jesen ponovo zaposli (inače vrlo nepovoljno za penziju jednog dana, između ostalog), do mog sudskog prevodioca žene koja je došla iz Srbije, upela da razgrana posao, i živi u vili. Htela i da se družimo, kao fale joj naši ljudi a da ima sa njima šta da priča, mislim se može, kad budem imala gde da te pozovem na kafu

 

 

 

za biotehnologije prihvatam zdravo za gotovo tvoj sud posto si insajder.

 

slucaj veb dizajnera koji navodis nije reprezentativan, tu trziste nije skroz zasiceno (a i radikalno drugacije stoji u rastucoj i opadajucoj ekonomiji, bas je onako lakmus) gledavsi ukupno ali je prezasiceno na donjem dijelu raspodjele tj nema mjesta za komsijinog malog koji se razume u kompjutere, i posao i kupci su postali sofisticiraniji, kompleksan posao se dijeli na specijalnosti, s druge strane kompanije sve cesce zaposljavaju in haus kadar umjesto da autsorsuju posao uredjivanja i odrzavanja sajta i srodnih kanala komunikacije. 

ali je veb dizajn odlican primjer etabliranja i starenje profesija a u svom frilenserskom izdanju i primjer prekarijata (sa dobrim i losim stranama, posto ima i dobrih)

 

sto se tice humanistickih nauka, tu po statistikama koje sam pohvatala citajuci i slusajuci tematske podkaste nije sporno da prihodovno stoje ne bas sjajno, s jedne strane raspodjele (u sad-u) su teologija tj religijske studije a blizu i neke studije umjetnosti a sa druge zacudjujuce istorija, posto je valjda relativno malo kadra, makar po tim informacijama na koje sam naisla.

psihologija je takodje cest primjer za balon (meni se cini da je tu bilo i stava autora kojeg sam citala/slusala o samoj psihologiji, dakle pristrasnost), premda sa specijalizacijom sanse za zaposlenje veoma rastu. opet je amerika u pitanju. 

 

 

 

enivej, meni se cini da svi na topiku razumijemo o cemu govorimo kad govorimo o radnickoj klasi i da nema potrebe za cijepanjem dlake.

Edited November 29, 2014 by morgana

[MancMellow]

nesigurnost je obavezna, ovde čovek kad na forumu napiše kako je potrebno zaštititi domaće lošije firme od stranih boljih, odmah popije koleno u jajca

 

 

 

zato što prvo (i osnovno) treba zaštiti domaće lošije firme od stranih još lošijih

[Budja]

Ovde je rec o vise koncepata koji uticu na platu i trziste rada, barem kako se meni cini:

 

1. ulaganje u ljudski kapital.

2. a sto je povezano sa konkurencijom, tj. barijerama za ulazak.

 

Dakle, ulazes u svoje obrazovanje da bi se dokopao pozicije koju ne moze svako da radi (barriers to entry). Bas zato sto su za, lekare, recimo ogranicenja visoko postavljena, postoje monopolske rente iako drezdi desetine lekara okolo.

 

E, sad, neke barijere mozda jesu srednjovekovnog tipa kao ulazak u zanat i jesu plod lobiranja, iako za time nema drustvene potrebe: raznorazni sertifikati, clansta u drustvima i sl. (padaju mi na pamet advokati).

Za profesuru, recimo, PhD iako postoji signal (objavljeni radovi) da je neko dorastao akademskom poslu.

 

Sta je vestacka barijera koja paralise trziste rada, a sta jeste barijera drustveno opravdana drugo je pitanje.

 

Na kraju, ako je mala verovatnoca da se dobije posao sa ulaganjem u ljudski kapital zasto ljudi to cine?

Pa zato sto je ocekivana vrednost male verovatnoce pomnozene sa velikom platom MINUS direktni i oportunitetni trosak obrazovanja, jos uvek vece od velike verovatnoce da se zaposlis kao kasirka/cistac za kikiriki.

 

 

Ovde je rec o cisto ekonomskim aspektima obrazovanja koji mi padaju na pamet, a koji u analizu ne ukljucuju:

-  empowerment

-  licne preferencije

[Budja]

cisto da pomenem, u jednoj nasoj bulja firmi, gde su inzenjeri u birou jedva zaradjivali 300 evra, dobar zavarivac koji je radio metalne konstrukcije jedne hale, i samim tim imao ne veliku vec ogromnu odgovornost, tukao je bez problema preko 2k evra mesecno.

 

Dve stvari:

Koliko zaradjuje dobar profesor (plata + gostovanja + konsalting), a koliko prosecni zavarivac?

Red je da se, u nekoj analizi, poredi like for like.

 

Cak iako prosecni zavarivac zaradjuje vise od prosecnog profesora, to je jedna od anomalija koja ce se vremenom ispeglati. To ne znaci da ce, lupam, vremenom prosecan kamenorezac da zaradjuje vise od prosecnog profesora.

[Budja]

Koliki je obrt univerzitetskih profesora, a koliki je obrt manuelnih radnika/radnica u trafici? Kad kazem obrt, mislim na otpustanje postojecih i zaposljavanje novih.

 

I jos jednom, ko hoce da raspravlja na anegdotalnom nivou, go ahead. Ja ne mogu. Ti retki VK radnici su ranije bili mnogo vise zastupljeni u radnoj snazi bilo kog drustva u razvijenim i zemljama u razvoju. Sa razlogom je to zanimanje postalo manje popularno i zbog svoje retkosti u datom trenutku uspeva da donese visoku zaradu. To su sve strukturna prilagodjavanja.

 

+1

Kao i obrazovni balon o kome se govori, a koji je nastao, kako ja razumem, bas iz razloga o kome govori kobni: empowerment ili nije sve u parama.

E, sad, i emancipacija ima svoje ekonomske troskove, tu je problem.

Edited November 29, 2014 by Budja